<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u okviru zakonom propisane nadle\u017enosti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti da prati sprovo\u0111enje zakona koji se ti\u010du zabrane diskriminacije i preporu\u010duje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, u postupku koji je vo\u0111en na osnovu saznanja da u Gradskom saobra\u0107ajnom preduze\u0107u \u201eBeograd” postoji odre\u0111en broj vozila, koja su prilago\u0111ena za ulazak osoba sa invaliditetom, ali i pored toga, ovim osobama nije omogu\u0107eno da ih koriste.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Postupaju\u0107i u okviru nadle\u017enosti propisanih \u010dl. 33. Zakona o zabrani diskriminacije , a u saradnji sa organizacijama osoba sa invaliditetom, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti do\u0161la je do saznanja da u Gradskom saobra\u0107ajnom preduze\u0107u \u201eBeograd” postoji odre\u0111en broj vozila, koja su prilago\u0111ena za ulazak osoba sa invaliditetom, odnosno, koja na srednjem ulazu imaju rampu koja se spu\u0161ta, ali da i pored toga, osobama sa invaliditetom koje koriste kolica nije omogu\u0107en ulazak u ta vozila.<\/p>\n 1.2.<\/strong> Na osnovu ovih saznanja zatra\u017eeno je obave\u0161tenje od Gradskog saobra\u0107ajnog preduze\u0107a \u201eBeograd”.<\/p>\n U obave\u0161tenju Gradskog saobra\u0107ajnog preduze\u0107a \u201eBeograd”, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n – da u svom sastavu GSP ima: 221 tramvaj, 131 trolejbus i 819 autobusa; 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> U toku postupka utvr\u0111eno je da je Odlukom o promeni osniva\u010dkog akta javnog komunalnog preduze\u0107a Gradsko saobra\u0107ajno preduze\u0107e \u201eBeograd” , prete\u017ena delatnost koju ovo preduze\u0107e obavlja gradski i prigradski kopneni prevoz putnika.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Utvr\u0111eno je i da je odredbama Odluke o gradskoj upravi grada Beograda Direkcija za javni prevoz, koja se nalazi u sastavu Sekretarijata za saobra\u0107aj, nadle\u017ena za poslove koji se odnose na organizaciju, na\u010din obavljanja i kori\u0161\u0107enja javnog linijskog prevoza. Tako\u0111e, istom odredbom, Sekretarijat za saobra\u0107aj je ovla\u0161\u0107en da vr\u0161i nadzor nad radom javnih komunalnih preduze\u0107a i subjekata kojima je poverena delatnost javnog linijskog prevoza.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE PREPORUKE<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode sadr\u017eane u izja\u0161njenju Gradskog saobra\u0107ajnog preduze\u0107a \u201eBeograd”, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Republika Srbija je 29. maja 2009. godine ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom , \u010diji je cilj da unapredi, za\u0161titi i osigura puno i jednako u\u017eivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi po\u0161tovanje njihovog uro\u0111enog dostojanstva . Ratifikacijom ove Konvencije, Republika Srbija se obavezala da \u201eusvoji odgovaraju\u0107e zakonodavne, administrativne i druge mere za ostvarivanje prava priznatih Konvencijom; preduzme sve odgovaraju\u0107e mere u cilju menjanja ili ukidanja postoje\u0107ih zakona, propisa, obi\u010daja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom; se uzdr\u017eava od svih postupaka ili praksi koji nisu u skladu sa Konvencijom, kao i da obezbedi da dr\u017eavni organi i institucije deluju u skladu sa Konvencijom .”<\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustav Republike Srbije u \u010dl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Ustavnom zabranom diskriminacije, kao pojave koja je suprotna principima demokratskog dru\u0161tva, obezbe\u0111uje se ostvarivanje na\u010dela jednakosti i stvaraju pretpostavke da pravni subjekti ostvaruju prava pod jednakim uslovima.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u \u010dl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbama \u010dl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljan polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljan polo\u017eaj. Odredbama \u010dl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije predvi\u0111eni su posebni slu\u010dajevi diskriminacije, pa je tako \u010dl. 26. st. 1. zabranjeno postupanje protivno na\u010delu jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Zakonom o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom \u010dl. 13. propisana je zabrana diskriminacije na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga. Pod uslugom se smatra svaka usluga koju uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizi\u010dko lice pru\u017ea u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja. Odbijanje pru\u017eanja usluga iz ovog \u010dlana predstavlja diskriminaciju osoba sa invaliditetom, osim ako bi pru\u017eanje usluge ugrozio \u017eivot i zdravlje same osobe sa invaliditetom ili \u017eivot i zdravlje drugog lica. Odredbom istog \u010dlana propisano je i da diskriminacija predstavlja neizvr\u0161avanje tehni\u010dke adaptacije objekta, neophodne da bi se usluga pru\u017eila korisniku sa invaliditetom. Tako\u0111e, odredbama \u010dl. 27. istog Zakona zabranjeno je vr\u0161iti diskriminaciju zbog invalidnosti u prevozu u svim granama saobra\u0107aja, a propisano je i da se diskriminacijom smatra: odbijanje da se preveze putnik sa invaliditetom, odbijanje posade prevoznog sredstva da pru\u017ei fizi\u010dku pomo\u0107 putniku sa invaliditetom ako bez takve pomo\u0107i putnik sa invaliditetom ne mo\u017ee da koristi prevozila\u010dku uslugu, osim u slu\u010daju ako bi se pru\u017eanjem pomo\u0107i ugrozio \u017eivot i zdravlje same osobe sa invaliditetom, \u017eivot i zdravlje drugog lica ili bezbednost saobra\u0107aja.<\/p>\n Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.6.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da nepru\u017eanje mogu\u0107nosti osobama sa invaliditetom da koriste vozila Gradskog saobra\u0107ajnog preduze\u0107a \u201eBeograd” koja su prilago\u0111ena, uklju\u010duju\u0107i tu i ona vozila sa \u201emehani\u010dkom” i sa \u201eautomatskom” rampom, nije dopu\u0161teno i predstavlja diskriminaciju osoba sa invaliditetom u pogledu dostupnosti usluga.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Tako\u0111e, Sekretarijat za saobra\u0107aj, Direkcija za javni prevoz je u obavezi da izvr\u0161i bezbednosne provere i tehni\u010dke adaptacije svih stajali\u0161ta javnog gradskog prevoza. Neizvr\u0161avanje bezbednosnih provera i tehni\u010dkih adaptacija stajali\u0161ta javnog gradskog prevoza predstavlja diskriminaciju osoba sa invaliditetom u pogledu kori\u0161\u0107enja objekata i povr\u0161ina.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti cenila je navode Gradskog saobra\u0107ajnog preduze\u0107a \u201eBeograd” da ovo preduze\u0107e ne mo\u017ee omogu\u0107iti osobama sa invaliditetom da koriste vozila koja su prilago\u0111ena sve dok od Sekretarijata za saobra\u0107aj, Direkcije za javni prevoz, koja prethodno treba da izvr\u0161i sve bezbednosne provere i tehni\u010dka prilago\u0111avanja, za to ne dobije nalog, kao i navode da je kori\u0161\u0107enje \u201emehani\u010dkih rampi” povezano sa velikim te\u0161ko\u0107ama koja prouzrokuju \u201eispadanja iz reda vo\u017enje”.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je jedini razlog zbog koga Gradsko saobra\u0107ajno preduze\u0107e \u201eBeograd” mo\u017ee da odbije pru\u017eanje usluge osobi sa invaliditetom jeste ugro\u017eavanje \u017eivota i zdravlja same osobe sa invaliditetom, ugro\u017eavanje \u017eivota i zdravlja nekog drugog lica i ugro\u017eavanja bezbednosti u saobra\u0107aju.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Pru\u017eanje usluge javnog gradskog prevoza osobama sa invaliditetom na tehni\u010dki adaptiranim stajali\u0161tima i kori\u0161\u0107enjem modernih \u201eautomatskih” rampi, predstavlja visok standard, kako u pogledu bezbednosti, tako i u pogledu kvaliteta pru\u017eanja usluga prevoza. Gradsko saobra\u0107ajno preduze\u0107e \u201eBeograd” i Sekretarijat za saobra\u0107aj, Direkcija za javni prevoz su obavezni da u\u010dine sve napore da taj standard \u0161to pre i dostignu.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Me\u0111utim, trenutna nemogu\u0107nost u dostizanju tako visokog standarda ne mo\u017ee biti razlog da Gradsko saobra\u0107ajno preduze\u0107e \u201eBeograd” osobama sa invaliditetom odbije pru\u017eanje usluge, pogotovo ako za to postoje elementarni uslovi i ako su zadovoljeni osnovni bezbednosni standardi. Tako\u0111e, pote\u0161ko\u0107e koje imaju voza\u010di vozila Gradskog saobra\u0107ajnog preduze\u0107a \u201eBeograd” prilikom kori\u0161\u0107enja \u201emehani\u010dkih” rampi, odnosno duga\u010dka procedura zbog koje mo\u017ee do\u0107i do \u201eispadanja iz reda vo\u017enje”, ne mo\u017ee biti razlog za nepru\u017eanje mogu\u0107nosti osobama sa invaliditetom da koriste ova vozila.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti podse\u0107a da su institucije i ustanove Republike Srbije du\u017ene da postupaju na na\u010din koji u najve\u0107oj mogu\u0107oj meri olak\u0161ava u\u017eivanje svih prava osoba sa invaliditetom, uz uva\u017eavanje njihovih potreba, \u017eelja i mi\u0161ljenja, saglasno op\u0161tem principu pune socijalne uklju\u010denosti osoba sa invaliditetom.<\/p>\n 3.13.<\/strong> S tim u vezi, dostupnost usluga javnog gradskog prevoza je osobama sa invaliditetom neophodna, jer predstavlja preduslov za ostvarivanje ve\u0107ine drugih prava. Zbog toga je neophodno da se osobama sa invaliditetom, bez odlaganja, omogu\u0107i redovno kori\u0161\u0107enje svih vrsta javnog gradskog prevoza, jer bez toga ne mo\u017ee da se govori o ostvarivanju na\u010dela pune socijalne uklju\u010denosti ovih osoba.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Poverenica ukazuje da je pohvalno to \u0161to Gradsko saobra\u0107ajno preduze\u0107e \u201eBeograd” obavlja specijalizovan prevoz osoba sa invaliditetom po principu \u201eod vrata do vrata”, za potrebe Gradskog sekretarijata za socijalni rad. Ova usluga je svakako od vitalnog zna\u010daja za one osobe koje je svakodnevno koriste i zahvaljuju\u0107i kojoj mogu da zadovolje svakodnevne potrebe.<\/p>\n
\n– da je automatskim rampama opremljeno 22 tramvaja novog tipa (bi\u0107e ih ukupno 30), da 83 trolejbusa imaju mehani\u010dku rampu i 135 autobusa imaju rampe (100 starog, mehani\u010dkog tipa i 35 novog automatskog tipa);
\n– da je u svrhu bezbednog kori\u0161\u0107enja rampe, neophodno da budu ispunjeni saobra\u0107ajno \u2013 bezbednosni uslovi infrastrukture, odnosno, da je potrebno da budu ispunjeni svi uslovi da osobe sa invaliditetom koje koriste kolica bezbedno pri\u0111u stajali\u0161tu, sa\u010dekaju na njemu, manevrom u\u0111u u vozilo, a tako\u0111e i da bezbedno iz njega iza\u0111u;
\n– da to zna\u010di da pored prilaza stajali\u0161tu sa trotoara (ili dela kolovoza kod tramvaja koji su u sredini ulice), stajali\u0161te mora biti dovoljno \u0161iroko da omogu\u0107i otvaranje rampe na stajali\u0161tu i manipulaciju kolicima za ulazak na samu rampu, mora postojati odgovaraju\u0107a visina stajali\u0161nog platoa, kako bi se dobio odgovaraju\u0107i nagib rampe da osoba sa invaliditetom, koja ima slabost ruku, mo\u017ee da uveze kolica u vozilo, odnosno, da pri silasku iz vozila mo\u017ee sigurno da upravlja kolicima, a ne da ona \u201eslete” niz rampu;
\n– da je kod stajali\u0161ta koja su u sredini kolovoza ili su na trotoaru, ako je iza trotoara ni\u017ei teren, obavezna za\u0161titna ograda na stajali\u0161tu (koja u slu\u010daju nezgode mora da zadr\u017ei kolica na prostoru stajali\u0161ta);
\n– da za sve ove elemente postoje standardi sa kojima GSP nije upoznat;
\n– da, s obzirom da su stajali\u0161ta u nadle\u017enosti Direkcije za javni prevoz, a ostali elementi (pe\u0161a\u010dki prelazi, prilazne staze i trotoari) u nadle\u017enosti Gradskog sekretarijata za saobra\u0107aj, oni zajedni\u010dki sa predstavnikom osoba sa invaliditetom D. I, utvr\u0111uju linije, odnosno, stajali\u0161ta koja \u0107e opremiti po standardima i uvrstiti ih u spisak za obavezno kori\u0161\u0107enje rampi;
\n– da po ispunjenju tehni\u010dkih uslova, Direkcija za javni prevoz vr\u0161i provere na terenu i daje nalog da se na stajali\u0161tu obele\u017ei ta\u010dna pozicija na kojoj se otvara rampa, kako bi svi koji stoje na stajali\u0161tu znali da ne zauzimaju taj prostor, a to tako\u0111e pokazuje poziciju putniku u kolicima gde on treba da stane da bi bio \u0161to bli\u017ee rampi;
\n– da je pozicija rampe odre\u0111ena prema pravilu da \u010deoni deo vozila bude zaustavljen u visini stani\u010dnog stuba;
\n– da ispunjenjem svih tehni\u010dkih uslova i zavr\u0161nom kontrolom na terenu, Direkcija za prevoz izdaje nalog prevozniku da otpo\u010dne sa kori\u0161\u0107enjem rampe na odre\u0111enom stajali\u0161tu;
\n– da tek tada prevoznik, u ovom slu\u010daju GSP, po\u010dinje rad sa voza\u010dima;
\n– da se u GSP prvo po\u010delo sa kori\u0161\u0107enjem rampi kod trolejbusa;
\n– da je za sada korekcija i prilago\u0111avanje stajali\u0161ta jedino ura\u0111eno na liniji 22 (Studentski trg \u2013 Kru\u0161eva\u010dka), dok na ostalim trolejbuskim stajali\u0161tima nije vr\u0161eno prilago\u0111avanje;
\n– da su na liniji 22 postojali asistenti \u2013 kontrolori u svakom vozilu u dogovorenom intervalu od 8.00 do 22.00 sata i da je njihov zadatak bio da permanentno vr\u0161e kontrolu putnika u vozilu, a kada se na nekom stajali\u0161tu pojavi osoba sa invaliditetom, da brinu o njemu, od ulaska do izlaska;
\n– da od kada je kontrola putnika oti\u0161la izvan GSP, asistenti vi\u0161e ne postoje, tako da su voza\u010di koji rade na liniji 22 od 22. marta 2012. godine dobili zadatak da obezbe\u0111uju pomo\u0107 osobama sa invaliditetom;
\n– da kod mehani\u010dkih rampi voza\u010d mora po zaustavljanju vozila na stajali\u0161tu da ugasi motor, obezbedi vozilo od samopokretanja podmetanjem klinastih podmeta\u010da ispod to\u010dkova vozila, zamoli putnike da se pomere iz zone rampe i prostora predvi\u0111enog za kolica, odbravi rampu specijalnim klju\u010dem, otvori rampu, uveze kolica, specijalnim pojasom prive\u017ee osobu sa invaliditetom, zabravi rampu, pokupi klinaste podmeta\u010de, upali motor i pokrene vozilo. Prilikom izlaska procedura je ista;
\n– da se prema detaljnoj evidenciji ovom linijom prevoze od 8 do 12 osoba sa invaliditetom tokom celog meseca i to uglavnom na relaciji do i od \u201eBeogra\u0111anke” u kojoj se nalazi kancelarija D. I;
\n– da je dolaskom novih tramvaja koji imaju dve pokretne rampe vr\u0161eno prilago\u0111avanje stajali\u0161ta na trasi linije 7 (Blok 45 \u2013 Ustani\u010dka).;
\n– da je osim okretnica Bloka 45 i Ustani\u010dke utvr\u0111eno jo\u0161 5 pari stajali\u0161ta koja koriste oba smera: Agostina Neta, Sava centar, Glavna \u017eelezni\u010dka stanica, Stari \u0111eram i Batutova, a stajali\u0161te Omladinskih brigada se koristi samo u smeru ka Ustani\u010dkoj;
\n– da su nakon obele\u017eavanja prilago\u0111avanja svih drugih elemenata, obele\u017eena ta\u010dna mesta na stajali\u0161tu (\u017eutom bojom), koja zauzima rampa koja se otvara, kako ni kolica ni putnici ne bi stali na taj prostor, a kako bi osobe sa invaliditetom znale ta\u010dno mesto gde je rampa, da bi stali blizu nje;
\n– da, kako je kasnije novi tramvaj pu\u0161ten na liniju 13, Blok 45 \u2013 Banovo brdo, putnici sa ove linije tako\u0111e mogu da koriste stajali\u0161ta: Omladinskih brigada, Agostina Neta, Sava centar i Glavna \u017eelezni\u010dka stanica;
\n– da je Direkcija za javni prevoz, po izvr\u0161enom prilago\u0111avanju i obele\u017eavanju na terenu, obavestila GSP o spisku stajali\u0161ta, koji je tog trenutka otpo\u010deo sa primenom;
\n– da u kabinama voza\u010da u novim tramvajima postoji popis svih stajali\u0161ta na kojima voza\u010di smeju da otvore rampu;
\n– da je uvo\u0111enjem automatskih rampi na\u010dinjen veliki pomak jer se one otvaraju kada vozilo stane na stajali\u0161te, pre otvaranja vrata, uz jak zvu\u010dni signal upozorenja, da se putnici na stajali\u0161tu sklone sa mesta gde rampa izlazi;
\n– da tek kada se rampa otvori potpuno, otvaraju se i vrata, \u010dime je omogu\u0107eno da prvo osoba sa invaliditetom sa kolicima u\u0111e, pa tek potom ostali putnici (za razliku od mehani\u010dke, gde prvo svi u\u0111u dok do\u0111e voza\u010d, pa tek onda on mora da ih moli da isprazne prostor oko vrata, da bi na kraj u\u0161la osoba koja koristi kolica). Tako\u0111e, pri izlasku, kad putnik najavi da ho\u0107e na slede\u0107oj stanici da si\u0111e, prvo izlazi rampa dok su vrata zatvorena, pa se potom vrata otvaraju da bi putnik koji koristi kolica iza\u0161ao, pa tek onda ostali putnici izlaze. Rampa se, tako\u0111e, otvara uz zvu\u010dni signal da bi se putnici na stajali\u0161tu, koji \u010dekaju, razmakli i napravili prostor za rampu;
\n– da \u0161to se ti\u010de autobuskih linija, za sada ne postoje ni na jednoj liniji ozna\u010dena stajali\u0161ta;
\n– da je bilo nekih dogovora u leto 2011. godine da se ozna\u010de autobuska stajali\u0161ta, ali se od toga odustalo;
\n– da je veoma komplikovan postupak kori\u0161\u0107enja mehani\u010dkih rampi (opisan kod trolejbusa);
\n– da posebno moramo imati u vidu \u010dinjenicu da su ta vozila nabavljena ranijih godina kada su i standardi bili druga\u010diji, tako da te rampe imaju manju \u0161irinu, koja ukupno iznosi 82 cm, ali su bo\u010dne strane oborene ka spolja\u0161njoj ivici, tako da je korisna ravna povr\u0161ina samo 67 cm;
\n– da po ki\u0161i ili snegu, kada su to\u010dkovi kolica vla\u017eni, oborena bo\u010dna ivica ne osigurava da to\u010dkovi slu\u010dajno ne slete sa bo\u010dne rampe, \u0161to bi svakako dovelo do katastrofe;
\n– da je du\u017eina kai\u0161eva za vezivanje kolica u autobusima znatno manja, \u0161to u odre\u0111enim slu\u010dajevima mo\u017ee biti veliki problem za korisnika;
\n– da je, kona\u010dno, i procedura otvaranja i zatvaranja rampe dugotrajna, \u0161to bi dovelo do zadr\u017eavanja vozila na stajali\u0161tu i \u201eispadanja” iz reda vo\u017enje;
\n– da na 35 vozila, koja su nabavljena ove godine, postoje automatske rampe, ali Direkcija za javni prevoz jo\u0161 uvek nije odredila linije odnosno stajali\u0161ta na kojima bi trebalo ove rampe da se koriste;
\n– da su ove rampe bolje od mehani\u010dkih, ravne su celom povr\u0161inom, njihova korisna povr\u0161ina je 86 cm i ne postoji bo\u010dni nagib;
\n– da je na\u010din otvaranja i zatvaranja identi\u010dan kao i kod tramvaja, a tako\u0111e postoji i isti zvu\u010dni signal;
\n– da je potrebno i kod autobusa sa automatskom rampom ozna\u010diti stajali\u0161ta i obele\u017eiti ih \u017eutom bojom;
\n– da nezavisno od kori\u0161\u0107enja rampi, GSP u dogovoru sa udru\u017eenjima osoba sa invaliditetom, na sastancima kod D. I, dogovara trase gde su potrebna niskopodna vozila, koja odre\u0111enom broju osoba sa invaliditetom omogu\u0107ava bolju komunikaciju;
\n– da su tako utvr\u0111ene autobuske linije: 95, 96, 33, 39, 79, 401, 402 i jo\u0161 neke, za koje se \u0161alje udru\u017eenjima (preko D. I.) red vo\u017enje sa ta\u010dno nazna\u010denim povlasticama koja mogu da se ostvare i brojem telefona gde to mogu potvrditi;
\n– da mnoge osobe sa invaliditetom to znaju i pre polaska zovu od ku\u0107e dispe\u010dere da pitaju da li mo\u017eda zbog gu\u017evi u saobra\u0107aju ili radova nije promenjeno vreme polaska niskopodnih vozila;
\n– da se nezavisno od toga ula\u017eu napori da na skoro svakoj liniji bude bar po neko niskopodno vozilo kako bi se starijim putnicima i majkama sa decom pobolj\u0161ala pristupa\u010dnost prevoza;
\n– da je bitno napomenuti kako GSP vr\u0161i poveren prevoz osoba sa invaliditetom za Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu jo\u0161 od 1994. godine sa kombi vozilima po principu \u201eod vrata do vrata”, a od septembra ove godine vozi decu mini-busevima od ku\u0107e do dnevnih boravaka na 16 \u201eruta”;
\n– da je uvo\u0111enje novih linija, promena trase postoje\u0107ih linija, odre\u0111ivanje broja vozila na linijama, otvaranje, ukidanje i izme\u0161tanje stajali\u0161ta, opremanje stajali\u0161ta nadstre\u0161nicama kao i rekonstrukcija okretnica u nadle\u017enosti Direkcije za javni prevoz i da GSP, kao jedan od prevoznika, organizuje prevoz po njihovim re\u0161enjima i nalozima;
\n– da i kod privatnih prevoznika postoji odre\u0111eni broj niskopodnih vozila sa rampom;
\n– da ako smatramo da zajedni\u010dki mo\u017eemo pobolj\u0161ati ne\u0161to u uslovima prevoza osoba sa invaliditetom ili po bilo kom drugom pitanju koje je u nadle\u017enosti ovog preduze\u0107a, GSP stoji na raspolaganju.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti GSP Beograd i Sekretarijatu za saobra\u0107aj za omogu\u0107avanje kori\u0161\u0107enja javnog gradskog prevoza osobama sa invaliditetom<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n