\u00a0<\/strong><\/p>\n 11000 BEOGRAD<\/strong> <\/p>\n Na osnovu \u010dlana 168. stav 1. Ustava Republike Srbije (\u201eSl. glasnik RS”, br. 98\/06), \u010dlana 29. stav 1. ta\u010dka 1. i \u010dlana 50. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (\u201eSl. glasnik RS”, br. 109\/07, 99\/2011 i 18\/13 – odluka US), Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti podnosi<\/p>\n <\/p>\n \u010dlana 85. st. 2. i 3. Zakona o parni\u010dnom postupku \n O b r a z l o \u017e e nj e<\/p>\n Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parni\u010dnom postupku (\u201eSl. glasnik RS”, br. 55\/14 \u2013 u daljem tekstu ZIDZPP) od 23. maja 2014. godine, dopunjene su odredbe \u010dlana 85. Zakona o parni\u010dnom postupku (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 72\/11, 49\/13-US i 74\/13-US \u2013 u daljem tekstu ZPP), tako \u0161to su u \u010dlanu 85. dodati st. 2. i 3. koji glase:<\/p>\n Punomo\u0107nik fizi\u010dkog lica mo\u017ee biti advokat, krvni srodnik u pravoj liniji, brat, sestra ili bra\u010dni drug, kao i predstavnik slu\u017ebe pravne pomo\u0107i jedinice lokalne samouprave koji je diplomirani pravnik sa polo\u017eenim pravosudnim ispitom.<\/em><\/p>\n Punomo\u0107nik zaposlenog u sporu iz radnog odnosa mo\u017ee biti i predstavnik sindikata \u010diji je zaposleni \u010dlan, pod uslovom da je diplomirani pravnik sa polo\u017eenim pravosudnim ispitom.<\/em><\/p>\n Izmenjene i dopunjene odredbe \u010dlana 85. st. 2. i 3. ZPP nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije (\u201eSl. glasnik RS”, br. 98\/2006), i to:<\/p>\n – sa \u010dlanom 21. st. 1\uf02d3. Ustava RS kojim je propisano: Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku za\u0161titu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Izmenjene i dopunjene odredbe \u010dlana 85. st. 2. i 3. ZPP, nisu u saglasnosti ni sa op\u0161teprihva\u0107enim pravilima me\u0111unarodnog prava i potvr\u0111enim me\u0111unarodnim ugovorom \u2013 Evropskom konvencijom za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda (\u201eSl. list SCG \u2013 Me\u0111unarodni ugovori”, br. 9\/2003, 5\/2005 i 7\/2005 i \u201eSl. glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori”, broj 12\/2010) koja je ratifikovana zakonom objavljenim u navedenim slu\u017ebenim glasilima, i to sa \u010dlanom 14. kojim je propisano: \u201eU\u017eivanje prava i sloboda predvi\u0111enih u ovoj Konvenciji obezbe\u0111uje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, povezanost s nekom nacionalnom manjinom, imovina, ro\u0111enje ili drugi status”, u vezi sa \u010dlanom 6. stav 1. kojom je garantovano: \u201eSvako, tokom odlu\u010divanja o njegovim gra\u0111anskim pravima i obavezama ili o krivi\u010dnoj optu\u017ebi protiv njega, ima pravo na pravi\u010dnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se izri\u010de javno, ali se \u0161tampa i javnost mogu isklju\u010diti s celog ili s dela su\u0111enja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom dru\u0161tvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili za\u0161tita privatnog \u017eivota stranaka, ili u meri koja je, po mi\u0161ljenju suda, nu\u017eno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da na\u0161kodi interesima pravde.”<\/p>\n Usvajanjem ZIDZPP bitno su izmenjena procesna pravila o zastupanju parni\u010dnih stranaka u parni\u010dnom postupku, sadr\u017eana u \u010dlanu 85. ZPP.<\/p>\n Do dono\u0161enja Zakona o parni\u010dnom postupku iz 2011. godine (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS” br. 72\/2011) u pravnom sistemu Republike Srbije va\u017eilo je pravilo da su sva parni\u010dno sposobna fizi\u010dka lica i postulaciono sposobna i da su slobodna u izboru punomo\u0107nika, tj. da za punomo\u0107nika mogu odrediti svako poslovno sposobno lice (izuzev nadripisara), bez obzira na njegov status i li\u010dna svojstva, uklju\u010duju\u0107i i stru\u010dnu spremu. Jedini izuzetak od ovog pravila odnosio se na postupak po reviziji i postupak po tada\u0161njem zahtevu za za\u0161titu zakonitosti, u kojima je stranku morao da zastupa advokat. Usvajanjem Zakona o parni\u010dnom postupku iz 2011. godine, zakonodavac je zadr\u017eao pravila o postulacionoj sposobnosti stranaka, ali je uveo pravilo prema kojem je punomo\u0107nik stranke morao da bude advokat (\u010dlan 85. stav 1. ZPP).<\/p>\n Ustavni sud Republike Srbije, odlukom u predmetu IUz-51\/2012 od 23. 05. 2013. godine (\u201eSl. glasnik RS”, br. 49\/2013), utvrdio je da odredba \u010dlana 85. stav 1. Zakona o parni\u010dnom postupku, u delu koji je glasio da punomo\u0107nik fizi\u010dkog lica \u201emora da bude advokat”, nije u saglasnosti sa Ustavom i potvr\u0111enim me\u0111unarodnim ugovorom, jer je na\u0161ao da se ukidanjem mogu\u0107nosti slobodnog izbora punomo\u0107nika dovodi u pitanje ravnopravnost stranaka i ograni\u010dava pravo na pristup sudu, kao i pravo na pravnu pomo\u0107, te da ovakvo organi\u010denje nije legitimno, proporcionalno ni nu\u017eno.<\/p>\n Godinu dana kasnije, 23. maja. 2014. godine, usvojen je Zakon o izmenama i dopunama ZPP, kojim je sloboda stranke u izboru punomo\u0107nika ponovo ograni\u010dena. Naime, \u010dl. 4. ZIDZPP u \u010dl. 85. Zakona o parni\u010dnom postupku uneta su dva nova stava kojima je propisano da punomo\u0107nik fizi\u010dkog lica mo\u017ee biti advokat, krvni srodnik u pravoj liniji, brat, sestra ili bra\u010dni drug, kao i predstavnik slu\u017ebe pravne pomo\u0107i jedinice lokalne samouprave, pri \u010demu on mora biti diplomirani pravnik sa polo\u017eenim pravosudnim ispitom, a kada su u pitanju parnice iz radnog odnosa, propisano je da zaposlenog kao stranku u ovom postupku mo\u017ee kao punomo\u0107nik zastupati i predstavnik sindikata \u010diji je zaposleni \u010dlan, i to pod uslovom da je diplomirani pravnik sa polo\u017eenim pravosudnim ispitom. Ova pravila se shodno primenjuju u vanparni\u010dnom postupku, na osnovu \u010dlana 30. stav 2. Zakona o vanparni\u010dnom postupku (\u201eSl. glasnik SRS”, br. 25\/82 i 48\/88 i \u201eSl. glasnik RS”, br. 46\/95 – dr. zakon, 18\/2005 – dr. zakon, 85\/2012, 45\/2013 – dr. zakon i 55\/2014), u postupku izvr\u0161enja i postupku obezbe\u0111enja, na osnovu \u010dl. 10. Zakona o izvr\u0161enju i obezbe\u0111enju (\u201eSl. glasnik RS”, br. 31\/2011, 99\/2011 – dr. zakon, 109\/2013 – odluka US i 55\/2014), kao i u ste\u010dajnom postupku, na osnovu \u010dl. 7. Zakona o ste\u010daju (\u201eSl. glasnik RS”, br. 104\/2009 i 99\/2011 – dr. zakon).<\/p>\n Nesporno je da je Narodna skup\u0161tina, saglasno \u010dlanu 97. ta\u010dka 2. i \u010dlana 99. ta\u010dka 7. Ustava RS, ovla\u0161\u0107ena da zakonom uredi parni\u010dni i druge postupke za pru\u017eanje sudske pravne za\u0161tite povre\u0111enim i ugro\u017eenim gra\u0111anskim subjektivnim pravima, \u0161to uklju\u010duje i propisivanje na\u010dina zastupanja stranaka u sudskim postupcima. Iako ure\u0111ivanje ovih pitanja podrazumeva da zakonodavac ima odre\u0111enu slobodu ure\u0111ivanja, ova sloboda nije apsolutna, jer je zakonodavac ograni\u010den Ustavom, odnosno osnovnim ustavnim principima, uklju\u010duju\u0107i i princip zabrane diskriminacije, kao jedan od temeljnih principa pravnog poretka.<\/p>\n U \u010dlanu 21. Ustava Republike Srbije garantovana je op\u0161ta zabrana diskriminacije, tako \u0161to je propisano da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku za\u0161titu, bez diskriminacije, da je zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n Ustav ne sadr\u017ei definiciju \u201ediskriminacije”, ali, po shvatanju Ustavnog suda, koji je izra\u017een jo\u0161 pre dono\u0161enja Zakona o zabrani diskriminacije, ovaj termin treba shvatiti na na\u010din na koji je definisan u stavu 7. Op\u0161teg komentara broj 18 (37) Komiteta za ljudska prava Organizacije ujedinjenih nacija, usvojenom 1989. godine (dok. UN HRI\/GEN71REV8, str. 185-188), s obzirom da je sadr\u017eina \u010dlana 21. Ustava u bitnom istovetna sadr\u017eini \u010dlana 26. Me\u0111unarodnog pakta o gra\u0111anskim i politi\u010dkim pravima (\u201eSlu\u017ebeni list SFRJ”, broj 7\/1971). Po shvatanju Komiteta za ljudska prava, termin \u201ediskriminacija” ozna\u010dava bilo kakvo razlikovanje, isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prednosti zasnovane na osnovama kao \u0161to su rasa, boja, pol, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili dru\u0161tveno poreklo, imovina, ro\u0111enje ili drugi status, a koji za cilj ili posledicu imaju ugro\u017eavanje ili onemogu\u0107avanje priznavanja, u\u017eivanja ili ostvarivanja svih prava i sloboda svih ljudi pod jednakim uslovima (Odluka Ustavnog suda IU- 347\/2005).<\/p>\n Ova definicija se bitno ne razlikuje od definicije diskriminacije sadr\u017eane u \u010dlanu 2. Zakona o zabrani diskriminacije (\u201eSl. glasnik RS”, br. 22\/2009). Prema ovom \u010dlanu, \u201eizrazi ‘diskriminacija’ i ‘diskriminatorsko postupanje’ ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima”.<\/p>\n Analiza novih propisa kojima je regulisano ko mo\u017ee biti punomo\u0107nik fizi\u010dkih lica koja se javljaju kao stranke u parni\u010dnom postupku, pokazuje da su oni suprotna ustavnom na\u010delu zabrane diskriminacije, sadr\u017eanom u \u010dlanu 21. Ustava RS, jer je njima bitno ograni\u010dena mogu\u0107nost stranke da slobodno izabere punomo\u0107nika, \u010dime je naru\u0161eno na\u010delo jednakosti u ostvarivanju prava na pristup sudu, koje je jedna od osnovnih komponenti prava na pravi\u010dno su\u0111enje, garantovanog \u010dlanom 32. Ustava Republike Srbije i \u010dl. 6. Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i pravo na jednaku za\u0161titu prava pred sudovima i drugim dr\u017eavnim organima, zajem\u010deno \u010dlanom 36. stav 1. Ustava RS.<\/p>\n O\u010digledno je, naime, da su novim propisima o punomo\u0107nicima fizi\u010dkih lica \u2013 stranaka u parni\u010dnom postupku, kojima je regulisano da ove stranke mo\u017ee zastupati advokat, krvni srodnik u pravoj liniji, brat, sestra ili \u201ebra\u010dni drug”, kao i predstavnik slu\u017ebe pravne pomo\u0107i jedinice lokalne samouprave, koji mora biti diplomirani pravnik sa polo\u017eenim pravosudnim ispitom u pogledu mogu\u0107nosti da budu zastupana u nejednak polo\u017eaj stavljena lica koja nisu u stanju, iz bilo kojeg razloga, da procesne radnje u postupku preduzimaju li\u010dno, a nemaju finansijskih sredstava da plate advokata, ili \u017eive u mestima u kojima nije uspostavljena slu\u017eba pravne pomo\u0107i (op\u0161te je poznato da u mnogim op\u0161tinama takve slu\u017ebe ne postoje ili nemaju pravnike sa polo\u017eenim pravosudnim ispitom), ili nemaju krvne srodnike u pravoj liniji, odnosno bra\u0107u, sestre ili \u201ebra\u010dne drugove” ili ih imaju ali oni ne \u017eele da ih zastupaju ili su za samu stranku neprihvatljivi kao zastupnici.<\/p>\n Ovakvo ograni\u010denje, koje stranke kojima je potreban punomo\u0107nik stavlja u nejednak polo\u017eaj, suprotno je principu zabrane diskriminacije jer ne postoji objektivni i opravdani razlozi kojima se ono mo\u017ee opravdati, ni s aspekta cilja, ni s aspekta posledica koja izaziva. Primena standardnog testa diskriminacije, koji je izgra\u0111en u vi\u0161edecenijskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava. (Affaire \u201erelative \u00e0 certains aspects du r\u00e9gime linguistique de l’enseignement en Belgique” c. Belgique, predstavka br. 1474\/62 i dr), a koji u svojoj praksi primenjuje i Ustavni sud (odluka u predmetu IU- 347\/2005, odluka u predmetu IUz-51\/2012), podrazumeva ispitivanje legitimnosti ovog ograni\u010denja. Naime, princip jednakosti prekr\u0161en je ukoliko za odre\u0111eni propis (meru) ne postoji objektivno i razumno opravdanje, koje se mora ceniti u odnosu na cilj i posledice koje izaziva, uzimaju\u0107i u obzir sve okolnosti slu\u010daja, kao i na\u010dela koja naj\u010de\u0161\u0107e preovla\u0111uju u demokratskim dru\u0161tvima, pri \u010demu diskriminacija mo\u017ee biti izvr\u0161ena i kada je cilj opravdan ako da nema razumnog odnosa srazmernosti izme\u0111u upotrebljenih sredstava i cilja \u010dijem se ostvarenju te\u017eilo.<\/p>\n U odnosu na osporena pravila kojima je ograni\u010den krug subjekata koji se mogu javiti kao punomo\u0107nici fizi\u010dkih lica \u2013 stranaka u postupku, ve\u0107 prvi korak u primeni testa diskriminacije, koji podrazumeva ispitivanje opravdanosti njihovog cilja, pokazuje da su pravila diskriminatorna. Naime, u obrazlo\u017eenju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o parni\u010dnom postupku, navedeno je, izme\u0111u ostalog, \u201eda se odredbe o punomo\u0107nicima sada dopunjuju kako bi se olak\u0161ao pristup sudu, imaju\u0107i u vidu odredbe Ustava kojima je utvr\u0111eno da se svakome pod uslovima odre\u0111enim zakonom jem\u010di pravo na pravnu pomo\u0107 te da pravnu pomo\u0107 pru\u017eaju advokatura, kao samostalna i nezavisna slu\u017eba i slu\u017ebe pravne pomo\u0107i koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave u skladu sa zakonom.”<\/p>\n Iako se iz ovakvog obrazlo\u017eenja te\u0161ko mo\u017ee doku\u010diti stvarni cilj pravila kojim je ograni\u010den kruga potencijalnih punomo\u0107nika fizi\u010dkih lica \u2013 stranaka u postupku, evidentno je da njegov cilj nije da se strankama obezbedi kvalifikovana pravna pomo\u0107, budu\u0107i da se, saglasno \u010dl. 85. stav 2. ZPP, kao punomo\u0107nici mogu javiti i pravni profesionalci (advokati i predstavnici slu\u017ebe pravne pomo\u0107i jedinice lokalne samouprave koji su diplomirani pravnici sa polo\u017eenim pravosudnim ispitom), ali i pravni laici, lica koja se sa stankama nalaze u odre\u0111enom srodni\u010dkom, odnosno, porodi\u010dnom odnosu.<\/p>\n Cilj propisivanja ograni\u010denja kruga potencijalnih punomo\u0107nika fizi\u010dkih lica \u2013 stranaka u postupku je neopravdan, \u0161to potvr\u0111uje i \u010dinjenica da je \u010dlanom 85. stav 1. ZPP parni\u010dno sposobnim strankama priznata postulaciona sposobnost, tj. sposobnost da preduzimaju procesne radnje u postupku li\u010dno, izuzev u postupcima po vanrednim pravnim lekovima, u kojima ih mora zastupati advokat (\u010dlan. 85. stav 6. ZPP). Prema tome, ako stranka mo\u017ee li\u010dno da preduzima procesne radnje u postupku, ne postoje objektivni, racionalni i opravdani razlozi zbog kojih bi trebalo na generalan na\u010din ograni\u010diti mogu\u0107nost da za svog punomo\u0107nika u tim postupcima imenuju bilo koje poslovno sposobno lice, izuzev lica koje se bavi nadripisarstvom.<\/p>\n Sam krug lica koja mogu biti imenovana za punomo\u0107nike odre\u0111en je arbitrerno i izraz je pukog zakonodavnog voluntarizma. U vezi sa tim, ukazujemo da je pravilo kojim je propisano da punomo\u0107nik fizi\u010dkog lica mo\u017ee biti \u201ebra\u010dni drug”, samo po sebi, suprotno principu zabrane diskriminacije garantovanom \u010dlanom 21. Ustava RS, jer licima koja su sklopila vanbra\u010dnu zajednicu onemogu\u0107eno da ih zastupa njihov vanbra\u010dni partner, \u010dime su ove osobe diskriminisane u odnosu na one koje su sklopile bra\u010dnu zajednicu, na osnovu svog bra\u010dnog statusa. Ograni\u010denje u pogledu mogu\u0107nosti da stranka za punomo\u0107nika mo\u017ee imenovati samo \u201ebra\u010dnog druga” nije u skladu sa ustavnom odredbom koja propisuje da su vanbra\u010dna i bra\u010dna zajednica izjedna\u010dene (\u010dl. 62. st. 5. Ustava RS). Da je odredba \u010dlana 85. stav 2. Zakona o parni\u010dnom postupku neustavna i diskriminatorna, potvr\u0111uju i stavovi Ustavnog suda Srbije izra\u017eeni u odluci Ustavnog suda o ustavnosti odredbe \u010dlana 4. stav 1. Porodi\u010dnog zakona (IU- 347\/2005). Ustavni sud je u ovom predmetu zauzeo stav da je ustavotvorac izjedna\u010davanjem vanbra\u010dnih i bra\u010dnih zajednica \u201eodre\u0111ivanje su\u0161tinskih elemenata potrebnih za nastanak vanbra\u010dne zajednice vezao za postojanje elemenata potrebnih za nastanak bra\u010dne,” te da je \u201eizjedna\u010davaju\u0107i vanbra\u010dnu i bra\u010dnu zajednicu, Ustav [je] dao prednost sadr\u017eini, elementima potrebnim za nastanak zajednice, u odnosu na formu, odnosno, na\u010din zaklju\u010denja braka, isti\u010du\u0107i da se \u0161titi i podsti\u010de trajna zajednica \u017eivota mu\u0161karca i \u017eene izme\u0111u kojih ne postoje bra\u010dne smetnje, a ne forma te zajednice”. Saglasno tome, osporena odredba po kojoj punomo\u0107nik fizi\u010dkog lica mo\u017ee da bude, izme\u0111u ostalih, samo \u201ebra\u010dni drug”, a ne i vanbra\u010dni partner suprotna je ustavnom principu zabrane diskriminacije jer ne postoji objektivno i razumno opravdanje za ovaj vid razlikovanja.<\/p>\n Zakonsko ograni\u010denje u pogledu izbora punomo\u0107nika iz \u010dlana 85. stav 1. ZPP neopravdano je i s aspekta posledica koje izaziva. Naime, lica koja iz bilo kog razloga nisu u mogu\u0107nosti da sama preduzimaju procesne radnje u postupku, koja nemaju finansijskih sredstava da plate advokata, ona koja \u017eive u mestima u kojima nije uspostavljena slu\u017eba pravne pomo\u0107i, odnosno u kojoj nema diplomiranih pravnika sa polo\u017eenim pravosudnim ispitom, ona koja nemaju krvne srodnike u pravoj liniji, odnosno bra\u0107u, sestre ili \u201ebra\u010dne drugove” ili oni iz bilo kog razloga ne \u017eele da ih zastupaju ili su za samu stranku neprihvatljivi kao zastupnici, uskra\u0107eno je pravo na pristup sudu. Prilikom projektovanja zakonskih re\u0161enja koja zadiru u pravo na pristup sudu, neophodno je imati u vidu da ovo pravo predstavlja jedan od klju\u010dnih elemenata prava na pravi\u010dno su\u0111enje, budu\u0107i da ostala procesna prava, koja u svojoj ukupnosti \u010dine pravo na pravi\u010dno su\u0111enje, mogu biti ostvarena tek kad pravni subjekti pristupe sudu i zatra\u017ee sudsku za\u0161titu. U tom smislu, pravo na pristup sudu pojavljuje se kao pretpostavka i preduslov u ostvarivanju prava na pravi\u010dno su\u0111enje, koje je garantovano \u010dl. 32. Ustava RS i \u010dl. 6. Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava (Golder v. the United Kingdom, odluka od 21. januara 1975, Series A no. 18, pp. 16-18, \u00a7\u00a7 34 in fine and 35-36, Z and Others v. the United Kingdom [GC], No. 29392\/95, \u00a7\u00a7 91-93, ECHR 2001-V, Kreuz v. Poland, No. 28249\/95). Imaju\u0107i u vidu posledice koje izaziva, ograni\u010denje u pogledu izbora punomo\u0107nika iz \u010dlana 85. stav 2. ZPP nije legitimno jer nije nu\u017eno, niti postoji neophodni odnos srazmernosti izme\u0111u ovog zakonskog ograni\u010denja i posledica koje izaziva.<\/p>\n \u010clan 85. stav 2. ZPP stavlja stranke, fizi\u010dka lica, u neravnopravan polo\u017eaj u pogledu ostvarivanja prava na pravnu pomo\u0107 jer ograni\u010dava mogu\u0107nost izbora punomo\u0107nika. Ne postoji ustavnopravni osnov za propisivanje ograni\u010denja u pogledu toga ko mo\u017ee biti punomo\u0107nik stranke u parni\u010dnom postupku jer Ustavom RS nije ograni\u010deno pravo na zastupanje. Naime, \u010dlanom 67. Ustava RS, pod rubrumom \u201ePravo na pravnu pomo\u0107”, propisano je: \u201ePravnu pomo\u0107 pru\u017eaju advokatura, kao samostalna i nezavisna slu\u017eba i slu\u017ebe pravne pomo\u0107i koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom”. Ovom odredbom, kojom je samo utvr\u0111ena obaveza advokata, odnosno, slu\u017ebe pravne pomo\u0107i da pru\u017eaju pravnu pomo\u0107, ni na koji na\u010din nije isklju\u010dena mogu\u0107nost zastupanja od strane drugih lica, kojima se stranka obrati i izda punomo\u0107je. Stoga se ne mo\u017ee prihvatiti stav iznet u obrazlo\u017eenju osporenog propisa da su pravila o punomo\u0107nicima doneta imaju\u0107i u vidu \u201eodredbe Ustava kojima je utvr\u0111eno da se svakome pod uslovima odre\u0111enim zakonom jem\u010di pravo na pravnu pomo\u0107 te da pravnu pomo\u0107 pru\u017eaju advokatura, kao samostalna i nezavisna slu\u017eba i slu\u017ebe pravne pomo\u0107i koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave u skladu sa zakonom.”<\/p>\n Suprotno je ustavnom principu zabrane diskriminacije i pravilo kojim je propisano da punomo\u0107nik zaposlenog u sporu iz radnog odnosa mo\u017ee biti i predstavnik sindikata \u010diji je zaposleni \u010dlan, pod uslovom da je diplomirani pravnik sa polo\u017eenim pravosudnim ispitom (\u010dlan 85. stav 3. ZPP). Propisivanjem ovog uslova stavljena su u nejednak (nepovoljniji) polo\u017eaj zaposlena lica koja su \u010dlanovi onih sindikata koji u svojim redovima nemaju diplomirane pravnike sa polo\u017eenim pravosudnim ispitom u odnosu na ona zaposlena lica koja su \u010dlanovi sindikata koji u svojim redovima imaju pravnike sa polo\u017eenim pravosudnim ispitom. Iako se mo\u017ee pretpostaviti da je svrha ovog pravila obezbe\u0111ivanje kvalifikovane pravne pomo\u0107i zaposlenim licima koja vode radne sporove, ovo ograni\u010denje nema objektivno i razumno opravdanje. Naime, u ovim parnicama zaposleni je postulaciono sposoban, tj. mo\u017ee li\u010dno preduzimati parni\u010dne radnje, mogu ga zastupati i zastupati i njegovi srodnici i \u201ebra\u010dni drug”, \u0161to pokazuje da u ovim parnicama, na\u010delno posmatrano, ne postoji potreba za kvalifikovanim zastupnikom. Zato nema objektivnog i racionalnog opravdanja da se zaposlenom koji \u017eeli da ga zastupa predstavnik sindikata uskra\u0107uje pravo da za punomo\u0107nika imenuje predstavnika sindikata koji ne ispunjava uslove u pogledu stru\u010dne kvalifikacije, utvr\u0111ene \u010dlanom 85. stav 3. ZPP, kao i bilo koje drugo poslovno sposobno lice.<\/p>\n Ukazujemo, tako\u0111e, da je propisivanje posebnog uslova u pogledu stru\u010dne kvalifikacije predstavnika sindikata suprotno odredbama Zakona o radu (\u201eSl. glasnik RS”, br. 24\/05, 61\/05, 54\/09 i 32\/2013), kojim se na sistemski na\u010din ure\u0111uju prava zaposlenih i ostvarivanje tih prava, a me\u0111u kojima je i pravo zaposlenog da njegove interese u postupku pred sudom \u0161titi i zastupa sindikat. Naime, \u010dlanom 195. i \u010dlanom 213. Zakona o radu propisano je da se sindikatom u smislu Zakona o radu smatra samostalna demokratska organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udru\u017euju radi zastupanja, predstavljanja, unapre\u0111ena i za\u0161tite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedina\u010dnih i kolektivnih interesa, da protiv re\u0161enja kojim je povre\u0111eno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno, predstavnik sindikata \u010diji je zaposleni \u010dlan, ako ga zaposleni ovlasti, mo\u017ee da pokrene spor pred nadle\u017enim sudom, te da sindikalni predstavnik koji je odre\u0111en da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom, ima pravo na pla\u0107eno odsustvo sa rada za vreme zastupanja. \u010clan 85. stav 3. ZPP primenjuje se i u parnicama iz radnih odnosa jer ne postoje posebna pravila o zastupanju zaposlenog u ovim parnicama (\u010dl. 436. ZPP). U tom smislu, odredba ZPP kojom se propisuje da predstavnik sindikata mora biti diplomirani pravnik sa polo\u017eenim prvosudnim ispitom nesaglasna je sa \u010dlanom 4. stav 1. Ustava, kojim je ustanovljeno na\u010delo o jedinstvu pravnog poretka.<\/p>\n Na osnovu svega navedenog, koriste\u0107i svoje zakonsko ovla\u0161\u0107enje da podnese predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti (\u010dlan 50. stav. 1. Zakona o Ustavom sudu), Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti predla\u017ee da Ustavni sud, nakon sprovedenog postupka, donese slede\u0107u<\/p>\n \n
\nBulevar kralja Aleksandra 15<\/strong><\/p>\nPREDLOG ZA OCENU USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI<\/strong><\/span><\/h2>\n
\n(\u201eSl. glasnik RS”, br. 72\/11, 49\/13-odluka US, 74\/13-odluka US i 55\/2014)<\/p>\n
\n– sa \u010dlanom 32. stav 1. Ustava RS, kojim je propisano: Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ve\u0107 ustanovljen sud, pravi\u010dno i u razumnom roku, javno raspravi i odlu\u010di o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optu\u017ebama protiv njega”
\n– sa \u010dlanom 36. stav 1. Ustava RS, kojom je propisano: Jem\u010di se jednaka za\u0161tita prava pred sudovima i drugim dr\u017eavnim organima, imaocima javnih ovla\u0161\u0107enja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.
\n– sa \u010dlanom 62. stav 5. Ustava RS kojim je vanbra\u010dna zajednica izjedna\u010dena sa brakom, u skladu sa zakonom.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti \u010dlana 85. st. 2. i 3. Zakona o parni\u010dnom postupku <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n