o pojedinim odredbama Nacrta zakona o izmenama i dopunama <\/span><\/p>\n Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja<\/span><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, kao samostalan i nezavisni dr\u017eavni organ nadle\u017ean za suzbijanje i za\u0161titu od diskriminacije, veoma je zainteresovan da se pitanje obrazovanja, u konkretnom slu\u010daju, osnova sistema vaspitanja i obrazovanja, uredi na na\u010din koji \u0107e omogu\u0107iti da se deca i u\u010denici obrazuju u duhu tolerancije, uva\u017eavanja razli\u010ditosti i po\u0161tovanja na\u010dela ravnopravnosti, bez bilo kakve neposredne ili posredne diskriminacije, kao i da se nastavi i pobolj\u0161a proces reformi zapo\u010det jasnim opredeljenjem za inkluzivno obrazovanje i \u0161kolu po meri svakog deteta.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti podse\u0107a na relevantan zakonski okvir u vezi sa zabranom diskriminacije i principima inkluzivnog obrazovanja, koji se mora imati u vidu prilikom izmena Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja. Republika Srbija preuzela je odre\u0111ene obaveze ratifikacijom me\u0111unarodnih konvencija \u2013 Konvencije o pravima deteta (\u201eSl. list SFRJ, Me\u0111unarodni ugovori”, br. 15\/90, \u201eSl. list SRJ, Me\u0111unarodni ugovori”, br. 4\/96 i 2\/97), koja u \u010dlanovima 23. i 28. utvr\u0111uje jednakost dece sa smetnjama u razvoju sa ostalom decom i pravo na obrazovanje za svu decu, kao i Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (\u201eSl. glasnik RS, Me\u0111unarodni ugovori”, br. 42\/2009), koja se u \u010dlanu 7. posebno bavi decom sa invaliditetom i obavezuje dr\u017eave potpisnice da preduzmu sve potrebne mere kako bi osigurale da deca sa invaliditetom u\u017eivaju sva ljudska prava i osnovne slobode na osnovu jednakosti sa drugom decom, a u \u010dlanu 24. utvr\u0111uje pravo na obrazovanje osoba sa invaliditetom bez diskriminacije i na osnovu jednakosti sa drugima.<\/p>\n Ustav Republike Srbije (\u201eSl. glasnik RS”, br. 98\/2006) u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Ustavnom zabranom diskriminacije, kao pojave koja je suprotna principima demokratskog dru\u0161tva, obezbe\u0111uje se ostvarivanje na\u010dela jednakosti i stvaraju pretpostavke da svi gra\u0111ani i gra\u0111anke ostvaruju prava pod jednakim uslovima. \u010clanom 71. st. 1 i 2. je propisano da svako ima pravo na obrazovanje, kao i da je osnovno obrazovanje obavezno i besplatno.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je u \u010dlanu 4. propisano na\u010delo jednakosti tako \u0161to je regulisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama \u010dl. 5-14. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su razli\u010diti oblici povrede na\u010dela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja. Odredbama \u010dlana 19. propisano je da svako ima pravo na pred\u0161kolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stru\u010dno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ote\u017eati ili onemogu\u0107iti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isklju\u010diti ih iz ovih ustanova, ote\u017eati ili uskratiti mogu\u0107nost pra\u0107enja nastave i u\u010de\u0161\u0107a u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati u\u010denike po li\u010dnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi na\u010din nepravedno praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Tako\u0111e, relevantne su i odredbe \u010dlana 22. Zakona o zabrani diskriminacije, kojima je propisano da svako dete ima jednaka prava i za\u0161titu u porodici, dru\u0161tvu i dr\u017eavi, bez obzira na njegova\/njena li\u010dna svojstva ili li\u010dna svojstva roditelja, staratelja i \u010dlanova porodice, kao i odredbe \u010dlana 26. kojima je propisano da diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Odredbama \u010dl. 3. st. 1. ta\u010d. 2. Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (\u201eSl. glasnik RS”, br. 33\/2006) diskriminacija je definisana kao svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe, kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koje se zasniva na invalidnosti ili na razlozima u vezi sa njom.<\/p>\n Na kraju, Poverenica ukazuje i na odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (\u201eSl. glasnik RS”, br. 72\/2009, 52\/2011, 55\/2013 i 35\/2015-autenti\u010dno tuma\u010denje), kojim su proklamovani principi inkluzivnog obrazovanja i kojim se te\u017ei punoj dru\u0161tvenoj inkluziji, za koju se Republika Srbija jasno opredelila. Ovaj zakon sadr\u017ei niz mera sa ciljem spre\u010davanja diskriminacije i omogu\u0107avanja uklju\u010divanja dece sa smetnjama u razvoju i dece sa invaliditetom u obrazovni sistem Srbije, \u010dime se doprinosi ostvarivanju ustavnog na\u010dela jednakosti i punoj socijalnoj inkluziji. \u010clanom 3. stav 1. ta\u010dka 1. ovog zakona propisano je da \u201esistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, u\u010denike i odrasle jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etni\u010dke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivali\u0161ta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, te\u0161ko\u0107a i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama. \u010clanom 6. je propisano sa svako ima pravo na vaspitanje i obrazovanje, kao i da su gra\u0111ani jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje, bez obzira na pol, rasu, nacionalnu, versku i jezi\u010dku pripadnost, socijalno i kulturno poreklo, imovno stanje, uzrast, fizi\u010dku i psihi\u010dku konstituciju, smetnje u razvoju i invaliditet, politi\u010dko opredeljenje ili drugu li\u010dnu osobinu. Odredbama \u010dlana 77. propisano je da za dete i u\u010denika kome je usled socijalne uskra\u0107enosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podr\u0161ka u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbe\u0111uje otklanjanje fizi\u010dkih i komunikacijskih prepreka i donosi individualni obrazovni plan. Cilj individualnog obrazovnog plana je postizanje optimalnog razvoja deteta i u\u010denika, uklju\u010divanje u vr\u0161nja\u010dki kolektiv i ostvarivanje op\u0161tih i posebnih ishoda obrazovanja i vaspitanja, odnosno, zadovoljavanja obrazovno-vaspitnih potreba deteta i u\u010denika.<\/p>\n Imaju\u0107i sve ovo u vidu, a koriste\u0107i svoja zakonska ovla\u0161\u0107enja, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti daje mi\u0161ljenje o pojedinim re\u0161enjima sadr\u017eanim u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja (u daljem tekstu: Nacrt zakona), koja su relevantna sa aspekta propisa o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 1. Odredbama \u010dlana 10. Nacrta zakona propisano je da se posle \u010dlana 10\u0111 dodaju \u010dlanovi 10e i 10f. U \u010dlanu 10f stav 2. ta\u010dke 1. i 2. propisane su radnje koje vr\u0161i interresorna komisija za procenu potreba za pru\u017eanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podr\u0161ke detetu i u\u010deniku, kao rukovalac podataka u postupku prikupljanja i obrade podataka, pa je propisano da Komisija, izme\u0111u ostalog, prikuplja podatke o deci za koju je pokrenut postupak procene potrebe za pru\u017eanjem pomo\u0107i i vodi zbirku podataka o deci za koju je pokrenut postupak procene potrebe za pru\u017eanjem pomo\u0107i. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da izraz postupak procene potrebe za pru\u017eanjem pomo\u0107i treba zameniti zakonskim izrazom postupak procene potrebe za pru\u017eanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podr\u0161ke, kako bi se izbegla stigmatizacija dece kojoj je podr\u0161ka potrebna.<\/p>\n Pored toga, u novopredlo\u017eenom \u010dlanu 10f stav 7. propisano je: Naro\u010dito osetljivi podaci o deci i u\u010denicima iz obe zbirke podataka prikupljaju se i obra\u0111uju na osnovu saglasnosti njihovih roditelja, odnosno staratelja. U slu\u010daju da roditelj, odnosno staratelj ne \u017eeli da d\u00e2 saglasnost za prikupljanje i obradu podataka o li\u010dnosti svog deteta ili povu\u010de saglasnost, \u010dlanovi i koordinator komisije mogu nastaviti obradu podataka o li\u010dnosti deteta i u\u010denika u saradnji sa organom starateljstva ako je to u najboljem interesu deteta i u\u010denika, u skladu sa zakonom. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije ovo re\u0161enje dovodi roditelje dece kojima je usled socijalne uskra\u0107enosti, smetnji u razvoju ili invaliditeta i drugih \u017eivotnih okolnosti potrebna dodatna podr\u0161ka u obrazovanju, kao i samu decu, u neravnopravan polo\u017eaj u odnosu na druge roditelje i njihovu decu. Poverenica smatra da ne postoji nijedan opravdan razlog za postojanje ovakvog izuzetka, imaju\u0107i u vidu da ni u va\u017ee\u0107em Zakonu o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, kao ni Nacrtu zakona nema sli\u010dne odredbe kojom bi se dozvolila ili nastavila obrada podataka o detetu i u\u010deniku, u slu\u010daju da roditelj\/staratelj ne \u017eeli da d\u00e2 saglasnost za prikupljanje i obradu podataka o li\u010dnosti svog deteta ili povu\u010de prethodno datu saglasnost. Poverenica ukazuje da je odredbama \u010dlana 10g ZOSOV-a propisano da se svi vidovi prikupljanja, obrade i kori\u0161\u0107enja podataka sprovode u skladu sa posebnim zakonom, uz po\u0161tovanje na\u010dela propisanih zakonom kojim se ure\u0111uje za\u0161tita podataka o li\u010dnosti. Odredbama \u010dlana 11. stav 4. Zakona o za\u0161titi podataka o li\u010dnosti (\u201eSl. glasnik RS”, br. 98\/08, 104\/09-dr. zakon i 68\/2012-odluka US i 107\/2012) propisano je da nije dozvoljena obrada podataka posle opoziva pristanka, dok je odredbama \u010dlana 12. regulisano u kojim slu\u010dajevima je dozvoljena obrada podataka bez pristanka. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da u konkretnom slu\u010daju nije mogu\u0107e primeniti ove odredbe, odnosno, da se obrada podataka o deci i u\u010denicima kojima je potrebna dodatna podr\u0161ka u slu\u010dajevima kada roditelji ne \u017eele da daju saglasnost ili povuku prethodno datu saglasnost, ne mo\u017ee pravdati ostvarivanjem ili za\u0161titom \u017eivotno va\u017enih interesa lica ili drugog lica, a posebno \u017eivota, zdravlja i fizi\u010dkog integriteta (\u010dlan 12. stav 1. ta\u010dka 1). Zbog toga Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje da se zatra\u017ei mi\u0161ljenje Poverenika za informacije od javnog zna\u010daja i za\u0161titu podataka o li\u010dnosti, imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da je za\u0161tita podataka o li\u010dnosti u nadle\u017enosti tog nezavisnog dr\u017eavnog organa.<\/p>\n 2. \u010clanom 15. Nacrta zakona propisano je da se menja \u010dlan 19. ZOSOV-a, pa je izme\u0111u ostalog, propisano da se posle podta\u010dke 2. dodaje nova podta\u010dka 3, odnosno, da Zavod za unapre\u0111ivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za razvoj programa i ud\u017ebenika obavlja stru\u010dne poslove koji se, naro\u010dito, odnose na pripremu standarda uslova za ostvarivanje posebnih programa za decu i u\u010denike sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom u oblasti pred\u0161kolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da uvo\u0111enje posebnih programa za decu i u\u010denike sa smetnjama u razvoju nije u skladu sa antidiskriminacionim zakonodavstvom, kao ni u skladu sa principima inkluzivnog obrazovanja. Naime, Republika Srbija se jasno opredelila za savremeni koncept inkluzivnog obrazovanja, pa nema nikakvog osnova da se uvode posebni programi za bilo koju grupu dece, ve\u0107 se izmene i prilago\u0111avanje nastavnih planova i programa vr\u0161e na individualnom nivou, za pojedina\u010dno dete u skladu sa detetovim potrebama.<\/p>\n 3. Odredbama \u010dlana 40. Nacrta zakona propisano je da se u \u010dlanu 69. ZOSOV-a, posle stava 3. dodaje novi stav 4. koji glasi: Osnovna i srednja \u0161kola za u\u010denike sa smetnjama u razvoju, u skladu sa vrstom smetnje, mo\u017ee da ostvaruje prilago\u0111ene i izmenjene\/posebne \u0161kolske programe. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je re\u0161enje po kojem bi \u0161kole za obrazovanje u\u010denika sa smetnjama u razvoju mogle da ostvaruju prilago\u0111ene i izmenjene\/posebne \u0161kolske programe u odnosu na vrstu smetnje, veoma zastarelo i prevazi\u0111eno, te da predstavlja ozbiljan korak unazad koji ne doprinosi pove\u0107anju kvaliteta i dostupnosti obrazovanja. Usvajanje ovakvog re\u0161enja predstavljalo bi vra\u0107anje na tzv. medicinski model, koji je u suprotnosti sa principom pune socijalne inkluzije. Iako u Srbiji jo\u0161 uvek postoje posebne \u0161kole za obrazovanje u\u010denika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, Poverenica ukazuje da ne postoji ni jedan opravdan razlog zbog kojeg bi trebalo usvojiti ovakve izmene. Naime, odredbama Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja ve\u0107 je propisana individualizacija nastave i\/ili izrada individualnih obrazovnih planova ukoliko je to potrebno, te sve obrazovne ustanove imaju obavezu da menjaju i prilago\u0111avaju sadr\u017eaje nastavnih planova i programa na individualnom nivou, u skladu sa potrebama svakog pojedina\u010dnog deteta, a ne u odnosu na vrstu smetnje koju dete ima.<\/p>\n 4. U \u010dlanu 43. st. 5. i 6. Nacrta zakona propisano je da je \u010dlan tima za inkluzivno obrazovanje u pred\u0161kolskoj ustanovi i \u0161koli, pored ostalih, defektolog odgovaraju\u0107e specijalnosti, koji mo\u017ee biti iz druge ustanove. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je odredbama \u010dlana 77. ZOSOV-a definisano da se individualni obrazovni plan donosi za dete i u\u010denika kome je usled socijalne uskra\u0107enosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podr\u0161ka u obrazovanju i vaspitanju. Samim tim, nije jasno iz kog razloga je propisano da defektolog treba da bude \u010dlana tima, imaju\u0107i u vidu da je velika raznovrsnost dece i u\u010denika kojima potencijalno mo\u017ee da bude potrebna dodatna podr\u0161ka u obrazovanju. Na primer, dodatna podr\u0161ka u obrazovanju mo\u017ee da bude potrebna detetu i u\u010deniku iz socijalno, ekonomski, kulturno, jezi\u010dki siroma\u0161noj sredini ili detetu koje dugotrajno boravi u nestimulativnoj sredini (zdravstvenoj ili socijalnoj ustanovi), tako da Poverenica smatra da su va\u017ee\u0107e odredbe prema kojima se na predlog roditelja mogu uklju\u010diti stru\u010dnjaci van ustanove koji dobro poznaju dete za koje se izra\u0111uje individualni obrazovni plan, sasvim odgovaraju\u0107e i da ih ne bi trebalo menjati.<\/p>\n 5. \u010clanom 49. Nacrta zakona propisano je da se posle stava 8. u \u010dlanu 98. ZOSOV-a dodaje \u010dlan 9. koji glasi: Na osnovu mi\u0161ljenja interresorne komisije, u\u010denik sa smetnjama u razvoju mo\u017ee pre\u0107i iz osnovne \u0161kole u \u0161kolu za u\u010denike sa smetnjama u razvoju, odnosno, iz \u0161kole za u\u010denike sa smetnjama u razvoju u osnovnu \u0161kolu, kada se proceni da je to u najboljem interesu u\u010denika, uz saglasnost roditelja. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da ovu izmenu ne treba usvojiti, jer je upis u\u010denika u \u0161kolu za obrazovanje u\u010denika sa smetnjama u razvoju ve\u0107 zakonski regulisan, a propisana je i postupnost u tom procesu. Pored toga, na ovaj na\u010din se pravi razlika izme\u0111u u\u010denika sa smetnjama u razvoju i ostalih u\u010denika, \u0161to je suprotno antidiskriminacionim propisima. Naime, propisano je da roditelj bira \u0161kolu u koju \u0107e upisati dete, a uloga interresorne komisije je procena potreba deteta za dodatnom podr\u0161kom u obrazovanju u cilju obezbe\u0111ivanja individualizovanog i kvalitetnijeg obrazovanja za dete. Imaju\u0107i u vidu na\u010din na koji je ova odredba definisana, roditeljima dece sa smetnjama u razvoju ovaj na\u010din bilo bi uskratilo pravo na izbor \u0161kole koju \u0107e dete poha\u0111ati, s obzirom da je propisano da je potrebna samo saglasnost roditelja za promenu \u0161kole.<\/p>\n 6. Odredbama \u010dlana 52. Nacrta zakona propisano je da se dopunjuje \u010dlan 102. stav 7. ZOSOV-a, tako da sada glasi: Za u\u010denike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, prilago\u0111avaju se ud\u017ebenici, u skladu sa njihovim potrebama i mogu\u0107nostima, u skladu sa posebnim zakonom. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da treba odustati od ovog re\u0161enja (re\u010di \u201ei mogu\u0107nostima, u skladu sa posebnim zakonom”, koje su dodate), jer ne postoji na\u010din za odre\u0111ivanje \u201emogu\u0107nosti” za obrazovanje po odre\u0111enom ud\u017ebeniku. Pored toga, Poverenica podse\u0107a da je Ministarstvu prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja uputila dva mi\u0161ljenja o pojedinim odredbama Nacrta zakona o ud\u017ebenicima (br. 011-00-1\/2015-02 od 20. februara 2015. godine i br. 01-00-10\/2015-02 od 22. juna 2015. godine) u kojima je ukazano da ne postoji osnov, niti opravdanje za zakonsku odredbu kojom bi se omogu\u0107ilo prilago\u0111avanje sadr\u017eaja ud\u017ebenika, odnosno menjanje sadr\u017eaja ud\u017ebenika namenjenih u\u010denicima sa smetnjama u razvoju, te da bi postojanje posebnih ud\u017ebenika za u\u010denike sa smetnjama u razvoju bilo suprotno antidiskriminacionim propisima kojima je zabranjena diskriminacija na osnovu smetnji u razvoju i invaliditeta. Ud\u017ebenici i nastavni materijali mogu biti u prilago\u0111enim formatima (Brajevo pismo, uve\u0107ani font, audio zapis), ali ne i izmenjenih sadr\u017eaja u odnosu na pretpostavljene \u201emogu\u0107nosti” u\u010denika.<\/p>\n 7. U \u010dlanu 72. stav 2. Nacrta zakona propisano je da se posle ta\u010dke 4. u \u010dlanu 157. ZOSOV-a dodaje, izme\u0111u ostalog, ta\u010dka 4b koja glasi: finansiranje, odnosno, sufinansiranje ud\u017ebenika, priru\u010dnika i nastavnih materijala za u\u010denike i polaznike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, pripadnike nacionalnih manjina, kao i za stru\u010dne predmete u stru\u010dnim i umetni\u010dkim \u0161kolama, u skladu sa posebnim zakonom. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da se argumentacija iz prethodnog stava ovog mi\u0161ljenja odnosi i na ovo re\u0161enje, a ujedno smatra da bi trebalo propisati obavezu finansiranja, odnosno, sufinansiranja ud\u017ebenika i nastavnih materijala u prilago\u0111enim formatima (Brajevo pismo, uve\u0107ani font, audio zapis), kako bi se svoj deci obezbedilo pravo na kvalitetno obrazovanje i spre\u010dila svaka eventualna nejednakost i neravnopravnost.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Mi\u0161ljenje o pojedinim odredbama Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n