<span style=”font-family: arial,helvetica,sans-serif;”>Broj:\u00a0 011-00-17\/2015-02\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Datum: 14.07.2015.<\/span><\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<p style=”text-align: center;”><span style=”font-size: 10pt;”><strong>MINISTARSTVO UNUTRA\u0160NjIH POSLOVA REPUBLIKE SRBIJE<\/strong><\/span><\/p><\/p>\n
<p style=”text-align: center;”><span style=”font-family: arial,helvetica,sans-serif; font-size: 10pt;”>Kabinet ministra<\/span><\/p><\/p>\n
<p style=”text-align: right;”><span style=”font-family: arial,helvetica,sans-serif; font-size: 10pt;”>Bulevar Mihajla Pupina 2<\/p>\n
Beograd<\/span><\/p><\/p>\n
<p style=”text-align: left;”><strong><span style=”font-size: 12pt;”> <\/span><\/strong><\/p><\/p>\n
<p style=”text-align: justify;”>Postupaju\u0107i u okviru zakonom propisane nadle\u017enosti da prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa, inicira dono\u0161enje ili izmenu propisa radi sprovo\u0111enja i unapre\u0111ivanja za\u0161tite od diskriminacije i daje mi\u0161ljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se ti\u010du zabrane diskriminacije (\u010dlan 33. ta\u010dka 7. Zakona o za\u0161titi diskriminacije, \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09), Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti daje<\/p><\/p>\n
<p style=”text-align: justify;”><\/p><\/p>\n
<p style=”text-align: center;”><strong>MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p><\/p>\n
<p style=”text-align: center;”><strong>na Nacrt zakona o policiji<\/strong><\/p><\/p>\n
<p style=”text-align: center;”><strong> <\/strong><\/p><\/p>\n
<p style=”text-align: justify;”>Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, kao samostalan i nezavisni dr\u017eavni organ nadle\u017ean za suzbijanje i za\u0161titu od diskriminacije, veoma je zainteresovan da se pitanje nasilja nad \u017eenama kao najte\u017eeg oblika diskriminacije \u017eena spre\u010di izmenama\u00a0 postoje\u0107eg zakonodavnog okvira iz delokruga va\u0161e nadle\u017enosti i pobolj\u0161anjem koordinacije i efikasnosti delovanja institucija sistema u pru\u017eanju podr\u0161ke i pomo\u0107i \u017ertvama. U tom smislu podr\u017eavamo inicijativu Autonomnog \u017eenskog centra koji nam se obratio molbom za uvo\u0111enje \u201ehitnih mera za\u0161tite\u201c u Zakon o policiji i pozdravljamo aktivnosti Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost koje je iniciralo dijalog predstavnika Ministarstva pravde, Ministarstva unutra\u0161njih poslova i Ministarstva za socijalna pitanja radi preduzimanja koordiniranih mera iz njihove nadle\u017enosti i iniciralo uskla\u0111ivanje porodi\u010dnog i krivi\u010dnog zakona u ovoj oblasti.<\/p><\/p>\n
<p style=”text-align: justify;”>Mi\u0161ljenja smo da je neophodno dopuniti postoje\u0107i Nacrt zakona o policiji na taj na\u010din \u0161to \u0107e se <em>policijski slu\u017ebenici ovlastiti da u slu\u010dajevima nasilja u porodici, na mestu doga\u0111aja, izri\u010du hitne mere privremenog udaljavanja sa adrese stanovanja<\/em>, iz ku\u0107e odnosno stana, lica koje vr\u0161i nasilje prema \u010dlanovima porodice na minimum 14 dana, <em>kao i privremene zabrane kontaktiranja sa \u010dlanom porodice i sl, a u cilju spre\u010davanja daljeg vr\u0161enja nasilja<\/em>. Pitanje vlasni\u0161tva nad ku\u0107om odnosno stanom ne sme da ima bilo kakvog uticaja na izricanje predlo\u017eenih mera. Time bi se omogu\u0107ilo izricanje \u201ehitnih mera za\u0161tite\u201c \u017ertvi nasilja u situacijama neposredne opasnosti, nezavisno od pokretanja sudskih postupaka (parni\u010dnih, prekr\u0161ajnih ili krivi\u010dnih) za \u0161ta je potrebno mnogo vi\u0161e vremena. Re\u010d je o merama preventivnog karaktera koje nisu nu\u017eno povezane sa pokretanjem navedenih postupaka.<\/p><\/p>\n
<p style=”text-align: justify;”>Smatramo da o primeni ovog ovla\u0161\u0107enja treba samostalno da odlu\u010duje policija na isti na\u010din na koji odlu\u010duje o kori\u0161\u0107enju drugih ovla\u0161\u0107enja predvi\u0111enih u \u010dlanu 53 Nacrta zakona o policiji, a saglsno \u010dlanu 54. Na\u0161 stav opravdava primarni cilj predlo\u017eenih mera, a to je neodlo\u017eno tj. na licu mesta, garantovanje bezbednosti \u017ertvi nasilja u porodici u situacijama neposredne opasnosti i to na period od minimum 14 dana, jer je to najkra\u0107i period neophodan za pokretanje drugih postupaka. Time bi se u\u010dinilac nasilja fizi\u010dki udaljio sa lica mesta\u00a0 tj.\u00a0 iz mesta stanovanja i uklonio dodatni teret traganja za bezbednim sme\u0161tajem sa \u017ertve, uz koju \u010desto idu i deca.\u00a0 Izricanje \u201ehitnih mera za\u0161tite\u201c ne isklju\u010duje mogu\u0107nost da policija o izre\u010denim merama informi\u0161e nadle\u017eno javno tu\u017eila\u0161tvo koje rukovodi predistra\u017enim postupkom i preduzima potrebne radnje radi gonjenja u\u010dinilaca krivi\u010dnih dela. Policiju tako\u0111e treba ovlastiti da zabrani nasilniku da se vrati na adresu stanovanja po\u0161tuju\u0107i princip srazmernosti, na taj na\u010din \u0161to \u0107e oduzeti nasilniku klju\u010deve od ku\u0107e\/stana omogu\u0107avaju\u0107i mu da sa sobom ponese potrebne li\u010dne stvari i \u0161to \u0107e ga informisati o mogu\u0107em alternativnom sme\u0161taju\u00a0 i sl. kako je to u\u010dinjeno austrijskim zakonom o policiji koji predstavlja primer dobre prakse u Evropi.<\/p><\/p>\n
<p style=”text-align: justify;”>Ove mere ne treba poistove\u0107ivati sa postoje\u0107im raznovrsnim merama za\u0161tite od nasilja u porodici i merama bezbednosti u na\u0161em zakonodavstvu koje se izri\u010du tek nakon pokretanja sudskih postupaka tj. u brojnim slu\u010dajevima prekasno. Hitne mere za\u0161tite nisu identi\u010dne i treba da budu komplementarne merama za\u0161tite od nasilja u porodici koje su predvi\u0111ene Porodi\u010dnim zakonom i koje izri\u010de sud nakon pokretanja krivi\u010dnog postupka i merama bezbednosti koje predvi\u0111a Zakonik o krivi\u010dnom postupku, kao \u0161to je mera zabrane prila\u017eenja, sastajanja i komuniciranja sa odre\u0111enim licima \u010diji je primarni cilj neometano vo\u0111enje postupka i obezbe\u0111enje prisustva okrivljenog, a ne hitno obezbe\u0111enje sigurnosti i bezbednosti \u017ertve. Tako\u0111e, treba ih razlikovati i od mere bezbednosti zabrane pribli\u017eavanja i komunikacije sa o\u0161te\u0107enim koja se, prema odredbama Krivi\u010dnog zakonika, mo\u017ee odrediti u\u010diniocu kojem je izre\u010dena uslovna osuda, jer ne sadr\u017ei udaljavanje iz porodi\u010dnog doma\u0107instva. Isto tako, iako Zakon o prekr\u0161ajima predvi\u0111a izricanje za\u0161titnih mera zabrane pristupa o\u0161te\u0107enom, objektima ili mestu izvr\u0161enja prekr\u0161aja, a mera zabrane pristupa o\u0161te\u0107enom uklju\u010duje i meru zabrane pristupa zajedni\u010dkom stanu ili doma\u0107instvu, ni ova mera, kao ni prethodno navedene, nije zamena za \u201ehitne mere za\u0161tite\u201c jer se tako\u0111e ostvaruje nakon pokretanja sudskog postupka, i pored toga \u0161to je policija ovla\u0161\u0107ena da je zatra\u017ei i nadle\u017ena je za njeno sprovo\u0111enje.<\/p><\/p>\n
<p style=”text-align: justify;”>Na kraju isti\u010demo da i Konvencija Saveta Evrope o spre\u010davanju i borbi protiv nasilja nad \u017eenama i nasilja u porodici ( Istanbulska konvencija)\u00a0 pored mera predvi\u0111enih u \u010dlanu 53 \u2013 Mere zabrane prilaska odnosno za\u0161tite, prepoznaje potrebu za postojanjem \u201ehitnih mera za\u0161tite\u201c koje su eksplicitno predvi\u0111ene u \u010dlanu 52 ove konvencije.<\/p><\/p>\n
<p style=”text-align: justify;”>Na osnovu svega navedenog jasno je da nijedna za\u0161titna ili mera bezbednosti namenjena za\u0161titi od nasilja u porodici, a koja trenutno postoji u zakonima Republike Srbije ne ostvaruje preventivnu svrhu \u201ehitnih mera za\u0161tite\u201c. Stoga je vrlo va\u017eno da nacrt Zakona o policiji predvidi mogu\u0107nost izricanja ovih mera i ovlasti Ministarstvo unutra\u0161njih poslova za njihovo izricanje, a da se primena \u201ehitnih mera za\u0161tite\u201c i na\u010dina hitnog reagovanja u slu\u010daju njihovog kr\u0161enja detaljnije reguli\u0161e podzakonskim aktom.<\/p><\/p>\n
<p style=”text-align: justify;”>U prilog tra\u017eenih promena govore i zaklju\u010dci Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skup\u0161tine Republike Srbije, kao i odredbe Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije \u017eena, \u010dija je potpisnica i Republika Srbija.<\/p><\/p>\n
<p style=”text-align: justify;”>Podse\u0107amo da je Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, na 31. sednici odr\u017eanoj 26. maja 2015. godine, usvojio zaklju\u010dke\u00a0 koji nala\u017eu da nadle\u017ena ministarstva \u0161to hitnije pokrenu postupke izmene propisa iz oblasti krivni\u010dnog i porodi\u010dnog prava, rodne ravnopravnosti unutra\u0161njih poslova, kako bi ih uskladili sa Istanbulskom konvencijom. Odbor smatra da je naro\u010dito va\u017eno da se novim zakonskim re\u0161enjima, izme\u0111u ostalog, obezbedi\u00a0 da policijski slu\u017ebenici izri\u010du mere privremenog udaljavanja sa adrese stanovanja i privremene zabrane kontaktiranja u\u010dinioca nasilja sa \u017ertvama radi spre\u010davanja daljeg vr\u0161enja nasilja.<\/p><\/p>\n
<p style=”text-align: justify;”>Tako\u0111e, Komitet Ujedinjenih nacija za eliminaciju diskriminacije \u017eena\u00a0 zahteva od Potpisnice Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije \u017eena, koju je potpisala i Republika Srbija, u stavu 23, ta\u010dka (d) u vezi sa pitanjem nasilja nad \u017eenama da \u201eObezbedi da odgovaraju\u0107i organi imaju svest o zna\u010daju izdavanja naloga za hitnu za\u0161titu \u017eena u riziku i sprovo\u0111enja takvog naloga do momenta kada vi\u0161e nisu u riziku\u201c. Tako\u0111e, ovaj Komitet zahteva od Republike Srbije da u roku od dve godine, odnosno do kraja jula 2015. godine, podnese pisanu informaciju o koracima preduzetim na realizaciji preporuka sadr\u017eanim u stavu 23, uklju\u010duju\u0107i ta\u010dku (d) Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije \u017eena.<\/p><\/p>\n
<p style=”text-align: justify;”>Imaju\u0107i u vidu da je borba protiv nasilja nad \u017eenama jedan od prioriteta \u010ditavog dru\u0161tva, a time i policije, na \u0161ta ukazuje \u010dinjenica da ste za te namene formirali posebno odeljenje, a da je od po\u010detka 2015. godine 26 \u017eena smrtno stradalo od porodi\u010dnih i partnerskih nasilnika, smatramo da samo zajedni\u010dkim radom na unapre\u0111enju sistema za\u0161tite od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja i na unapre\u0111enju efikasnosti i delotvornosti rada nadle\u017enih institucija, mo\u017eemo doprineti zaustavljanju i ka\u017enjavanju ove neprihvatljive dru\u0161tvene pojave.<\/p><\/p>\n
S po\u0161tovanjem,<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba R. i C. protiv N.o.o. zbog diskriminacije na osnovu seksualne diskriminacije<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n