o pojedinim odredbama Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti<\/span><\/strong><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, kao samostalan i nezavisni dr\u017eavni organ nadle\u017ean za suzbijanje i za\u0161titu od diskriminacije, veoma je zainteresovan da se pitanje rodne ravnopravnosti uredi na na\u010din koji \u0107e omogu\u0107iti da se \u017eene i mu\u0161karci ravnopravno uklju\u010de u sve aspekte razvoja dru\u0161tva, te da se spre\u010di i elimini\u0161e diskriminacija na osnovu pola i roda, kao i rodno zasnovano nasilje.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti podse\u0107a na relevantan zakonski okvir u vezi sa zabranom diskriminacije i principom rodne ravnopravnosti, koji se mora imati u vidu prilikom dono\u0161enja novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Republika Srbija preuzela je odre\u0111ene obaveze ratifikacijom me\u0111unarodnih konvencija \u2013 Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (1948); Konvencija o politi\u010dkim pravima \u017eena (\u201eSl. list FNRJ-Me\u0111unarodni ugovori”, br. 7\/54); Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije \u017eena (\u201eSl. list SFRJ”, br. 11\/81) i Opcioni protokol uz ovu konvenciju (\u201eSl. list SRJ, Me\u0111unarodni ugovori”, br. 13\/02); Pekin\u0161ka deklaracija i Platforma za akciju (1995); Rezolucija 1325 Saveta bezbednosti UN (2000); Milenijumska deklaracija UN (2000); Konvencija o za\u0161titi materinstva Me\u0111unarodne organizacije rada br. 183 (\u201eSl. glasnik RS – Me\u0111unarodni ugovori”, br. 1\/2010); Konvencija o jednakim mogu\u0107nostima i jednakom tretmanu radnika i radnica: radnici s porodi\u010dnim obavezama (\u201eSl. list SFRJ – Me\u0111unarodni ugovori”, br. 7\/87); Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda (\u201eSl. list SCG-Me\u0111unarodni ugovori”, br. 9\/2003), posebno Protokol br. 7 (1984) i Protokol br. 12 (2000); Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou Saveta evropskih op\u0161tina i regiona (2006); Konvencija o spre\u010davanju i borbi protiv nasilja nad \u017eenama i nasilja u porodici (\u201eSl. glasnik RS-Me\u0111unarodni ugovori”, br. 12\/2013) i dr.<\/p>\n Konvencijom o eliminaciji svih oblika diskriminacije \u017eena (CEDAW) obavezane su dr\u017eave potpisnice da preduzmu dogovaraju\u0107e mere na promeni kulturnih obrazaca rodnih nejednakosti, odnosno, otklanjanju predrasuda i praksi zasnovanih na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi mu\u0161karaca i \u017eena.\u00a0 Od dr\u017eava se zahteva da obezbede ravnopravnost u braku i porodi\u010dnim odnosima, uklju\u010duju\u0107i i odre\u0111ivanje minimalnih godina starosti za stupanje u brak\u00a0 i progla\u0161avanjem ni\u0161tavnih ugovorenih brakova, kao i da promovi\u0161u jednaka prava i odgovornosti supru\u017enika u porodi\u010dnom \u017eivotu. Tako\u0111e, CEDAW konvencija je prvi me\u0111unarodni dokument kojim je eksplicitno ukazano na diskriminaciju \u017eena u politi\u010dkom i javnom \u017eivotu. Zbog toga je propisano da dr\u017eave \u010dlanice treba da preduzmu sve podesne mere za otklanjanje diskriminacije \u017eena u politi\u010dkom i javnom \u017eivotu zemlje, \u0161to se posebno odnosi na du\u017enost obezbe\u0111ivanja, pod jednakim uslovima kao i mu\u0161karcima, prava \u017eena da glasaju na svim izborima i javnim referendumima, da budu birane u sva tela koja se biraju putem javnih izbora, da u\u010destvuju u kreiranju i sprovo\u0111enju vladine politike i da zauzimaju rukovode\u0107e polo\u017eaje i obavljaju sve javne funkcije na svim nivoima vlasti, kao i da u\u010destvuju u radu nevladinih organizacija i udru\u017eenja koja se bave javnim i politi\u010dkim \u017eivotom u zemlji.<\/p>\n U Evropskoj povelji o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou navedeno je da lokalne samouprave treba da reguli\u0161u sopstvene procedure i standarde tako da potencijalni kandidati\/kinje i izabrani predstavnici\/ce ne budu stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj zbog stereotipnih oblika pona\u0161anja, jezika ili uznemiravanja. Lokalne samouprave se obavezuju da \u0107e se boriti protiv predrasuda, praksi i upotrebe jezika i predstava baziranih na ideji superiornosti ili inferiornosti jednog ili oba pola, odnosno, na stereotipnim ulogama \u017eena ili mu\u0161karaca.<\/p>\n Ustav Republike Srbije (\u201eSl. glasnik RS”, br. 98\/2006) u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Ustavnom zabranom diskriminacije, kao pojave koja je suprotna principima demokratskog dru\u0161tva, obezbe\u0111uje se ostvarivanje na\u010dela jednakosti i stvaraju pretpostavke da svi gra\u0111ani i gra\u0111anke ostvaruju prava pod jednakim uslovima. Odredbom \u010dlana 15. Ustava RS propisana je ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca, kao i obaveza dr\u017eave da vodi politiku jednakih mogu\u0107nosti kako bi se obezbedilo po\u0161tovanje i primena na\u010dela ravnopravnosti polova.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je u \u010dlanu 4. propisano na\u010delo jednakosti tako \u0161to je regulisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama \u010dl. 5-14. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su razli\u010diti oblici povrede na\u010dela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja, pa je odredbama \u010dlana 20. propisano\u00a0 da diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu ravnopravnosti polova, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Tako\u0111e, odredbom stava 2. ovog \u010dlana\u00a0 zabranjeno je uskra\u0107ivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Zabranjeno je fizi\u010dko i drugo nasilje, eksploatacija, izra\u017eavanje mr\u017enje, omalova\u017eavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podr\u017eavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.<\/p>\n U Strategiji prevencije i za\u0161tite od diskriminacije (\u201eSl. glasnik RS”, br 60\/2013) prepoznato je postojanje tradicionalnih, patrijarhalnih dru\u0161tvenih stereotipa o rodnim ulogama \u017eena i mu\u0161karaca u porodici i nepovoljniji polo\u017eaj \u017eena u odnosu na mu\u0161karce u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota. Strategijom je definisan proaktivan pristup promeni tradicionalnih, patrijarhalnih stereotipa o rodnim ulogama \u017eena i mu\u0161karaca u porodici i \u0161iroj zajednici, radi postizanja fakti\u010dke ravnopravnosti. Posebnu ulogu u tom procesu ima i obrazovni sistem, kroz sadr\u017eaje koji u\u010de o neprihvatljivosti svih oblika diskriminacije \u017eena, uklju\u010duju\u0107i rodne stereotipe, kroz kurikulume za osnovno i srednje \u0161kolsko obrazovanje, kao i visoko obrazovanje. Ukazano je na neophodnost kreiranja inkluzivne politike u obrazovnom sistemu za devojke i devoj\u010dice, posebno za one iz vi\u0161estruko ugro\u017eenih grupe i za one koje napu\u0161taju redovni obrazovni sistem zbog rane udaje ili trudno\u0107e, kao i na potrebu preduzimanja mera kako bi se smanjila polna segregacija obrazovnih profila.<\/p>\n Nacionalnom strategijom za pobolj\u0161anje polo\u017eaja \u017eena i unapre\u0111enje rodne ravnopravnosti (\u201eSl. glasnik RS”, br.15\/2009), definisano je \u0161est strate\u0161kih ciljeva, izme\u0111u ostalog i ostvarivanje rodne ravnopravnosti u obrazovanju, iskorenjivanje ekonomske nejednakosti izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena i uspostavljanje rodne jednakosti u javnim glasilima, uklanjanje rodnih stereotipa i eliminisanje govora mr\u017enje (mizoginije).<\/p>\n Imaju\u0107i sve ovo u vidu, a koriste\u0107i svoja zakonska ovla\u0161\u0107enja, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti daje mi\u0161ljenje o pojedinim re\u0161enjima sadr\u017eanim u Nacrtu zakona o rodnoj ravnopravnosti (u daljem tekstu: Nacrt zakona), koja su relevantna sa aspekta propisa o zabrani diskriminacije. S obzirom da\u00a0 Nacrt zakona ima\u00a0 osam odeljaka, mi\u0161ljenje je sa\u010dinjeno tako da prati ovu strukturu.<\/p>\n 1.\u00a0 OSNOVNE ODREDBE<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Odredbom \u010dl. 2. Nacrta zakona poja\u0161njena su zna\u010denja pojedinih pojmova kori\u0161\u0107enih u zakonu, pa je stavom 1. ta\u010dka\u00a0 b) ovog \u010dlana propisano zna\u010denje pojma \u201erodna pripadnost”. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da bi u skladu sa prihva\u0107enim me\u0111unarodnim standardima, kao i odredbom \u010dlana 2. stav 1. ta\u010dka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, ovaj izraz trebalo zameniti izrazom \u201erodni identitet” i dodatno pojasniti da ovaj termin predstavlja i na\u010din izra\u017eavanja roda.<\/p>\n Naime, u skladu sa definicijom datom u D\u017eogd\u017eakarta principima, pod rodnim identitetom se podrazumeva duboko li\u010dno shvatanje sopstvenog roda, \u00a0koje mo\u017ee i ne mora da se podudara sa polom koji je osobi pripisan ro\u0111enjem. Rodni identitet se odnosi li\u010dni ose\u0107aj tela (uklju\u010duju\u0107i, ukoliko osoba \u017eeli,\u00a0 prilago\u0111avanje izgleda ili funkcija tela medicinskim, hirur\u0161kim ili drugim sredstvima), kao i na\u00a0 druge na\u010dine izra\u017eavanja roda, poput obla\u010denja, govora ili manira.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da se termin \u201erodna pripadnost” koristi u gotovo svim odeljcima Nacrta zakona, Poverenica smatra da ga treba dosledno zameniti izrazom \u201erodni identitet”. Tako\u0111e, u nekim odredbama Nacrta zakona koristi se termin rodno [ili neko drugo] li\u010dno svojstvo (\u010dl. 2. st. 1. ta\u010d. e). Poverenica ukazuje da izraz \u201erodno li\u010dno svojstvo” treba izmeniti, kako bi se izbegle nedoumice u vezi sa potencijalnim zna\u010denjem ovog izraza i ujedno predla\u017ee kori\u0161\u0107enje terminologije koja se ve\u0107 koristi u Ustavu RS i Zakonu o zabrani diskriminacije, u odredbama u kojima se nabrajaju osnovi diskriminacije.<\/p>\n 1.2.<\/strong> Nadalje, odredbom \u010dlana 2. stav 1. ta\u010dka \u0111) defini\u0161e se diskriminacija na osnovu roda i rodne pripadnosti kao svako razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven na\u010din, u odnosu na lica ili grupe, kao i \u010dlanove njihovih porodica ili njima bliska lica sa ciljem ili posledicom da im na osnovu roda ili rodne pripadnosti, ote\u017ea, ugrozi, onemogu\u0107i ili negira priznanje, u\u017eivanje ili ostvarivanje ljudskih prava u politi\u010dkoj, ekonomskoj, dru\u0161tvenoj, kulturnoj, gra\u0111anskoj i svakoj drugoj oblasti, a diskriminacijom se smatra i nepovoljnije postupanje nego \u0161to se postupa ili bi se moglo postupati, prema drugom licu, isklju\u010divo ili uglavnom \u0161to je tra\u017eilo ili namerava da pokrene postupak za za\u0161titu od diskriminacije, ponudilo ili namerava da ponudi dokaze o diskriminatornom postupanju, dalo iskaz pred nadle\u017enim telom o slu\u010daju diskriminacije ili upozorilo javnost na slu\u010daj diskriminacije.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da pojam diskriminacije treba usaglasiti sa definicijom propisanom u Zakonu o zabrani diskriminacije, koji predstavlja osnovni antidiskriminacioni zakon i kojim se ure\u0111uje op\u0161ti re\u017eim za\u0161tite od diskriminacije. Stoga, posebni zakoni kojim se ure\u0111uje zabrana diskriminacije u pojedinim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota ili u odnosu na pojedine dru\u0161tvene grupe, moraju biti u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti predla\u017ee da\u00a0 se ova odredba izmeni na slede\u0107i na\u010din: \u201ediskriminacijom na osnovu roda i rodnog identiteta ozna\u010dava se svako neopravdano pravljenje razlike, nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven na\u010din, u odnosu na lica ili grupe, kao i \u010dlanove njihovih porodica ili njima bliska lica sa ciljem ili posledicom da im se na osnovu roda ili rodnog identiteta, ote\u017ea, ugrozi, onemogu\u0107i ili negira priznanje, u\u017eivanje ili ostvarivanje ljudskih prava u politi\u010dkoj, ekonomskoj, dru\u0161tvenoj, kulturnoj, gra\u0111anskoj i svakoj drugoj oblasti; diskriminacijom se smatra i nepovoljnije postupanje nego \u0161to se postupa ili bi se moglo postupati prema drugom licu, isklju\u010divo ili uglavnom \u0161to je tra\u017eilo, pokrenulo ili namerava da pokrene postupak za za\u0161titu od diskriminacije, ponudilo ili namerava da ponudi dokaze o diskriminatornom postupanju, dalo iskaz pred nadle\u017enim telom o slu\u010daju diskriminacije ili upozorilo javnost na slu\u010daj diskriminacije.”<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je u definisanju diskriminacije na osnovu roda i rodnog identiteta izostavljeno jedno od su\u0161tinskih obele\u017eja samog pojma diskriminacije, a to je da je\u00a0 diskriminacija neopravdano pravljenje razlike. Postoji niz situacija kada je pravljenje razlike opravdano, te ovako definisana odredba nije u skladu sa me\u0111unarodnim i nacionalnim antidiskriminacionim propisima.<\/p>\n 1.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je odredbom \u010dlana 2. stav 1. ta\u010dka \u017e) posredna diskriminacija definisana razli\u010dito od definicije iz Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, navedeno je da posredna diskriminacija postoji ako prividno neutralna odredba, kriterijum ili postupak mo\u017ee na odre\u0111eni na\u010din staviti u nepovoljniji polo\u017eaj neko lice u odnosu na druga lica, osim ako je ta odredba, kriterijum, odnosno\u00a0 postupak objektivno opravdan legitimnim ciljem i ako su sredstva za postizanje tog cilja primerena i nu\u017ena.<\/p>\n Poverenica smatra da definiciju posredne diskriminacije u Nacrtu zakona treba usaglasiti sa definicijom posredne diskriminacije iz Zakona o zabrani diskriminacije, kako bi se izbegle nepreciznosti i nedoumice u tuma\u010denju ovog oblika diskriminacije.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet Nacrta zakona, Poverenica smatra da je pored neposredne i posredne diskriminacije, koji predstavljaju dva osnovna oblika diskriminacije, neophodno definisati i zabraniti\u00a0 vi\u0161estruku diskriminaciju, odnosno, \u201ediskriminaciju po dva ili vi\u0161e li\u010dnih svojstava”, koja predstavlja te\u017eak oblik diskriminacije.<\/p>\n U prilog tome, Poverenica ukazuje na \u00a0pojedine odredbe Strategije prevencije i za\u0161tite od diskriminacije, kojima je propisano da posebnu pa\u017enju treba obratiti na spre\u010davanje diskriminacije vi\u0161estruko diskriminisanih grupa \u017eena, a posebno Romkinja, \u017eena sa invaliditetom, samohranih majki, izbeglih ili interno raseljenih \u017eena, starijih \u017eena, \u017eena \u017ertava nasilja, \u017eena druga\u010dije seksualne orijentacije ili rodnog identiteta. Osim toga, vi\u0161estruka diskriminacija je u Zakonu o zabrani diskriminacije (\u010dl. 13. stav 1. ta\u010dka 5) izdvojena kao naro\u010dito opasna, odnosno, propisana kao te\u017eak oblik\u00a0 diskriminacije.<\/p>\n 1.5.<\/strong> Odredbama \u010dlana 2. stav 1. ta\u010d. i) i j), izme\u0111u ostalog, propisano je da su uznemiravanje i seksualno uznemiravanje ne\u017eeljeni akti u\u010dinjeni sa namerom.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, namera nije pravno relevantna u slu\u010dajevima diskriminacije, odnosno, za utvr\u0111ivanje \u010dinjenice da li je neko izvr\u0161io diskriminaciju ili ne, nije od zna\u010daja da li je postojala namera da se drugo lice diskrimini\u0161e. Diskriminacija se mo\u017ee izvr\u0161iti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vr\u0161i diskriminatoran i bez postojanja svesti da se neko diskrimini\u0161e. To zna\u010di da prilikom ispitivanja da li je odre\u0111en akt suprotan imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvr\u0161ioca diskriminatornog akta nije pravno relevantna, \u0161to proizlazi i iz odredbe \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je zabranjeno uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje, ne samo kada je cilj takvog pona\u0161anja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ve\u0107 i kada takvo pona\u0161anje objektivno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica. Zbog toga Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je veoma va\u017eno da se iz ovih odredaba ukloni izraz \u201enamera”.<\/p>\n 1.6.<\/strong> Odredbama\u00a0 \u010dlana 3. Nacrta zakona zabranjena je diskriminacija na osnovu roda i rodne pripadnosti i definisana slede\u0107a nedozvoljena pona\u0161anja: a) uskra\u0107ivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na rod; b) diskriminatorsko postupanje zbog izja\u0161njavanja o rodnoj pripadnosti; v) eksploatacija, izra\u017eavanje mr\u017enje, omalova\u017eavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na rodnu pripadnost i svaki nepovoljniji tretman koji neko ima zbog odbijanja ili trpljenja takvog pona\u0161anja, uklju\u010duju\u0107i davanje uputstva za diskriminaciju na osnovu roda; g) javno zagovaranje, podr\u017eavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja, koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti rodova, odnosno stereotipnih uloga pripadnika rodova; d) uskra\u0107ivanje prava na rad kod poslodavca i pru\u017eaoca usluga, kao i prava na obavljanje samostalne delatnosti na osnovu rodne pripadnosti; \u0111) uznemiravanje i seksualno uznemiravanje; e) nepovoljnije postupanje u vezi sa trudno\u0107om i materinstvom, odnosno roditeljstvom; \u017e) rodno zasnovano nasilje, odnosno nasilje prema \u017eenama i nasilje u porodici (u daljem tekstu: nasilje).<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da nedozvoljena pona\u0161anja treba preciznije formulisati, imaju\u0107i u vidu odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, pa predla\u017ee da pojedine ta\u010dke \u010dlana 3. stav 2. glase:<\/p>\n a) uskra\u0107ivanje, isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva licu ili grupi lica u odnosu na njegov ili njihov rodni identitet,<\/p>\n b) diskriminatorno postupanje prema licu ili grupi lica zbog njegovog ili njihovog izja\u0161njavanja o rodnom identitetu,<\/p>\n g) javno zagovaranje, podr\u017eavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja, koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti rodova, odnosno rodnim stereotipima;<\/p>\n d) uskra\u0107ivanje prava na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u slu\u017ebi, na stru\u010dno usavr\u0161avanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku zaradu za rad jednake vrednosti, na pravi\u010dne i zadovoljavaju\u0107e uslove rada, na odmor, obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i za\u0161titu od nezaposlenosti kod poslodavca i pru\u017eaoca usluga, kao i prava na obavljanje samostalne delatnosti na osnovu rodnog identiteta.<\/p>\n Pored toga, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da treba propisati obaveznu upotrebu rodno osetljivog (rodno diferenciranog) jezika u slu\u017ebenoj komunikaciji, a ujedno propisati kao nedozvoljeno pona\u0161anje iz ovog \u010dlana neprimenjivanje rodno osetljivog jezika u svim op\u0161tim i pojedina\u010dnim aktima koje donose dr\u017eavni organi, institucije, slu\u017ebe i organizacije.<\/p>\n Poverenica ukazuje da u slu\u017ebenoj komunikaciji u Republici Srbiji rodno senzitivni jezik i dalje nije \u0161iroko prihva\u0107en, iako jezik ima fundamentalnu ulogu u formiranju dru\u0161tvenog identiteta pojedinca i pojedinki i zna\u010dajno uti\u010de na oblikovanje dru\u0161tvenih stavova. Upotreba jezika u kojem se prisustvo, jednak status i uloge \u017eena u mu\u0161karaca u dru\u0161tvu ravnopravno odra\u017eavaju i tretiraju sa jednakom vredno\u0161\u0107u i dostojanstvom, su\u0161tinski je aspekt rodne ravnopravnosti i od zna\u010daja je za postizanje fakti\u010dke ravnopravnosti. Izgradnja modernog dru\u0161tva nikada nije potpuna ako se bazira samo na jednom segmentu dru\u0161tvenog razvoja. Razvoj dru\u0161tva u Republici Srbiji ne mo\u017ee biti potpun bez dru\u0161tvenog, ekonomskog i kulturnog razvoja, a pobolj\u0161anje polo\u017eaja \u017eena mora biti shva\u0107eno kao neophodan uslov napretka. U tom smislu, neophodno je preduzimati sve mere u cilju prevazila\u017eenja onih kulturnih i obi\u010dajnih pravila koja ko\u010de dru\u0161tveni razvoj i onemogu\u0107avaju \u017eenama u\u017eivanje svih ljudskih prava ravnopravno sa mu\u0161karcima. U prilog tome govori i \u010dinjenica da je Savet Evrope, usvajanjem Preporuke Odbora ministara o eliminisanju seksizma u jeziku R(90)4, preporu\u010dio dr\u017eavama \u010dlanicama da promovi\u0161u upotrebu jezika koji odra\u017eava principe ravnopravnosti \u017eena i mu\u0161karaca, kao i da preduzmu mere koje su potrebne kako bi usaglasili terminologiju koja se koristi prilikom izrade pravnih propisa u javnoj administraciji i obrazovanju sa principima rodne ravnopravnosti.<\/p>\n Kao primer rodno senzitivne upotrebe jezika, mo\u017ee se navesti Ustav Republike Austrije, koji u osnovnim odredbama propisuje da se slu\u017ebene oznake mogu upotrebljavati isklju\u010divo u obliku koji izra\u017eava pol njihovog nosioca. Tako\u0111e, pozitivan primer je i Zakon o rodnoj ravnopravnosti Crne Gore, kojim je propisano da se diskriminacijom smatra i kori\u0161\u0107enje re\u010di u mu\u0161kom rodu, kao generi\u010dki neutralni termin i za mu\u0161ki i \u017eenski rod.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da u srpskom jeziku, odnosno, u gramati\u010dkim pravilima srpskog jezika nema utemeljenja ni opravdanja za jezi\u010dku nevidljivost \u017eena. Naime, u stru\u010dnoj literaturi se navodi da \u201esrpski jezik ima dosledno utkanu kategoriju gramati\u010dkog roda i nije mogu\u0107e upotrebiti neku imenicu bez oznake gramati\u010dkog roda (mu\u0161kog, \u017eenskog i srednjeg) … a osnovno pravilo za gra\u0111enje re\u010denice je da se subjekat i predikat moraju slagati u rodu, broju i licu”. Upotreba jezika je vezana za dru\u0161tveni i politi\u010dki kontekst, a pitanje standardizacije (normiranja) jezika uvek je politi\u010dko pitanje. Rodno osetljivom upotrebom jezika mo\u017ee se uticati na svest onih koji se tim jezikom koriste, a jezik \u201emo\u017ee odra\u017eavati i nameru govornika, mo\u017ee ube\u0111ivati, pohvaliti ili podr\u017eati, narugati se drugom ili ga u\u010diniti (ne)vidljivim”.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je u aktuelnim dru\u0161tvenim okolnostima, kada su \u017eene u zna\u010dajnoj meri uklju\u010dene u dru\u0161tveni, politi\u010dki i javni \u017eivot, neprihvatljiva upotreba naziva njihovih zvanja i funkcija u mu\u0161kom gramati\u010dkom rodu. Na ovaj na\u010din nastavlja se sa tradicionalnom i rodno stereotipnom podelom zanimanja na \u201emu\u0161ka” i \u201e\u017eenska”, ne prate se promene koje su nesumnjivo nastupile, odr\u017eavaju se postoje\u0107i stereotipi i predrasude i ote\u017eava ravnomerno uklju\u010divanje \u017eena u dru\u0161tveni i politi\u010dki \u017eivot.<\/p>\n 2. MERE PROTIV DISKRIMINACIJE NA OSNOVU RODA<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je odredba \u010dlana 7. stav 1. ta\u010dka a) alineja 5, koja se odnosi na obavezu poslodavca i pru\u017eaoca usluga da donesu ili unesu u pravilnike o radu odredbe kojima \u0107e se omogu\u0107iti uskla\u0111ivanje privatnog i profesionalnog \u017eivota, veoma zna\u010dajna i da predstavlja va\u017ean korak u uspostavljanju pune rodne ravnopravnosti. Me\u0111utim, propisana na ovaj na\u010din, obaveza poslodavca je suvi\u0161e \u0161turo odre\u0111ena i mo\u017ee dovesti do nedoumica i nejasno\u0107a o na\u010dinu sprovo\u0111enja u praksi. Poverenica ukazuje da i u Republici Srbiji, kao i u mnogim drugim dr\u017eavama, postoji velika te\u0161ko\u0107a u uskla\u0111ivanju radnih i porodi\u010dnih obaveza, \u0161to naro\u010dito poga\u0111a \u017eene za koje se i dalje smatra da su tradicionalno nositeljke porodi\u010dnih obaveza (briga o doma\u0107instvu, deci, starijim i bolesnim \u010dlanovima porodice).<\/p>\n Zbog toga Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje da ova odredba bude detaljnije razra\u0111ena i da sadr\u017ei izri\u010dito propisane mere koje\u00a0 poslodavac treba da unese u pravilnik o radu, a koje bi primenom u praksi, zaista pomogle zaposlenima da usklade privatni i profesionalni \u017eivot. Poverenica, u skladu sa iskustvima drugih zemalja, predla\u017ee da poslodavci, u skladu sa svojim mogu\u0107nostima i relevantnim zakonodavstvom, propi\u0161u mere kojima \u0107e omogu\u0107iti razli\u010dite oblike fleksibilnog radnog vremena i rada od ku\u0107e, kao i servise podr\u0161ke zaposlenima u uskla\u0111ivanju privatnog i profesionalnog \u017eivota (npr.\u00a0 vrti\u0107i u okviru objekta poslodavca i sli\u010dno).<\/p>\n 2.2.<\/strong> Odredbom \u010dlana 8. Nacrta zakona propisano je da su poslodavac i pru\u017ealac usluge koji u radnom odnosu imaju vi\u0161e od 250 lica du\u017eni da u vezi sa svojim zaposlenima najkasnije do 31. januara svake godine: a) usvoje plan mera za otklanjanje ili ubla\u017eavanje neravnomerne zaposlenosti pripadnika rodova za teku\u0107u godinu; b) sa\u010dine izve\u0161taj o sprovo\u0111enju plana mera za otklanjanje ili ubla\u017eavanje neravnomerne zaposlenosti pripadnika rodova za prethodnu godinu. Plan mera i izve\u0161taj iz prethodnog stava ovog \u010dlana poslodavac i pru\u017ealac usluge koji u radnom odnosu imaju vi\u0161e od 250 lica du\u017eni su da dostave ministarstvu nadle\u017enom za poslove rodne ravnopravnosti, najkasnije do 31. marta naredne godine u odnosu na godinu obuhva\u0107enu planom mera i izve\u0161tajem […]<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je nejasno iz kog razloga je ova du\u017enost nametnuta samo poslodavcima koji u radnom odnosu imaju vi\u0161e od 250 zaposlenih, imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da veoma mali broj poslodavaca u Srbiji zapo\u0161ljava vi\u0161e od 250 zaposlenih. Naime, prema podacima Ministarstva privrede, u Republici Srbiji 99,8% privrednih subjekata spada u kategorije mikro, malih i srednjih preduze\u0107a (izme\u0111u ostalog, sa manje od 250 zaposlenih). Poverenica podse\u0107a da je odredbama \u010dlana 13. st. 1. i 2. Zakona o ravnopravnosti polova (\u201eSl. glasnik RS”, br. 22\/2009) propisano da poslodavac koji ima u radnom odnosu vi\u0161e od 50 zaposlenih na neodre\u0111eno vreme ima du\u017enost da usvoji plan mera za otklanjanje ili ubla\u017eavanje neravnomerne zastupljenosti polova, kao i da sa\u010dini izve\u0161taj o sprovo\u0111enju plana ovih mera.<\/p>\n Du\u017enost poslodavca da vodi ra\u010duna o ravnomernoj zaposlenosti mu\u0161karaca i \u017eena je od velike va\u017enosti za dostizanje su\u0161tinske rodne ravnopravnosti. Zbog toga je i obavezivanje poslodavaca da jednom godi\u0161nje usvajaju plan mera za otklanjanje ili ubla\u017eavanje neravnomerne zaposlenosti mu\u0161karaca i \u017eena, kao i da sa\u010dinjavaju izve\u0161taj o sprovo\u0111enju plana mera za otklanjanje ili ubla\u017eavanje neravnomerne zaposlenosti, u tom smislu, veoma zna\u010dajna. Od poslodavaca se o\u010dekuje da postepenim restrukturiranjem radne snage uspostave ravnomernu zaposlenost \u017eena i mu\u0161karaca.<\/p>\n Poverenica ukazuje da nema razumnog i objektivnog opravdanja da se ova obaveza odnosi samo na preduze\u0107a i pru\u017eaoce usluga sa preko 250 zaposlenih, \u0161to je ujedno i znatno smanjenje pravnih subjekata koji imaju ovu du\u017enost prema odredbama Zakona o ravnopravnosti polova, a posebno ako se ima u vidu \u010dinjenica da u Republici Srbiji samo 0,2% preduze\u0107a zapo\u0161ljava preko 250 zaposneih.<\/p>\n Stoga, Poverenica predla\u017ee da se ovim zakonom propi\u0161e du\u017enost poslodavaca i pru\u017ealaca usluga koji imaju u radnom odnosu vi\u0161e od 50 zaposlenih da usvajaju plan mera za otklanjanje ili ubla\u017eavanje neravnomerne zaposlenosti mu\u0161karaca i \u017eena, kao i da sa\u010dinjavaju izve\u0161taj o sprovo\u0111enju plana mera za otklanjanje ili ubla\u017eavanje neravnomerne zaposlenosti.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Odredbom \u010dlana 9. propisano je podsticanje zapo\u0161ljavanja, te Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da treba uneti odredbu kojom \u0107e dr\u017eavni organi, institucije, slu\u017ebe i organizacije\u00a0 biti du\u017ene da preduzmu posebne mere za zapo\u0161ljavanje te\u017ee zapo\u0161ljivih grupa \u017eena (npr. Romkinje, starije \u017eene, \u017eene sa invaliditetom, samohrane majke, \u017eene \u017ertve rodno zasnovanog nasilja, \u017eene druga\u010dije seksualne orijentacije ili rodnog identiteta i dr).<\/p>\n 2.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da \u010dlan 11. Nacrta zakona koji glasi: \u201euznemiravanje, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje na radu ili u vezi sa radom koje \u010dini zaposleni prema drugom zaposlenom smatra se aktom diskriminacije regulisanim zakonom o zabrani diskriminacije i propisima o spre\u010davanju zlostavljanja na radu”, treba da bude preformulisan kako bi se izbeglo poistove\u0107ivanje diskriminacije i zlostavljanja na radu. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da ovaj \u010dlan treba izmeniti, tako da glasi:<\/p>\n Uznemiravanje na osnovu pola i rodnog identiteta, seksualno uznemiravanje i seksualno ucenjivanje na radu ili u vezi sa radom smatra se aktom diskriminacije.<\/p>\n Naime, prema Zakonu o zabrani diskriminacije, akt diskriminacije ozna\u010dava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Sa druge strane, zlostavljanje na radu (mobing) predstavlja svako aktivno ili pasivno pona\u0161anje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, li\u010dnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, polo\u017eaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e ili uvredljivo okru\u017eenje, pogor\u0161ava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otka\u017ee ugovor o radu ili drugi ugovor .<\/p>\n Nesporno je da su diskriminacija i zlostavljanje na radu, u brojnim \u017eivotnim situacijama, pojave koje su veoma sli\u010dne i koje je ponekad veoma te\u0161ko razlikovati. Razlog tome ogleda se i u \u010dinjenici da ovi dru\u0161tveni fenomeni nemaju samo jednu pojavnu formu, ve\u0107 su sadr\u017eani u brojnim razli\u010ditim oblicima nedozvoljenog pona\u0161anja, te se jednom istom radnjom mo\u017ee izvr\u0161iti i diskriminacija i zlostavljanje na radu. Me\u0111utim, ne sme se smetnuti sa uma \u010dinjenica da su u pitanju dve razli\u010dite pojave, odnosno, razli\u010dita protivpravna pona\u0161anja, zabranjena razli\u010ditim zakonima. Osnovni kriterijum razlikovanja diskriminacije i zlostavljanja na radu jeste razlog pona\u0161anja izvr\u0161ioca. Kod diskriminacije, osoba se li\u0161ava prava ili stavlja u lo\u0161iji polo\u017eaj samo zbog svog li\u010dnog svojstva (npr. pola ili rodnog identiteta), dok je kod zlostavljanja na radu osnovni motiv nedozvoljenog pona\u0161anja izvr\u0161ioca njegov li\u010dni odnos prema \u017ertvi (npr. ljutnja, ljubomora, ekonomski interes, netrpeljivost i sl), koji ne mora biti zasnovan ni na jednom li\u010dnom svojstvu zaposlenog.<\/p>\n Stoga, odre\u0111ena pona\u0161anja koja prestavljaju zlostavljanje (uznemiravanje) na radu mogu predstavljati i diskriminaciju, ali samo onda kada su zasnovana na nekom li\u010dnom svojstvu zaposlenog.<\/p>\n Zbog toga Poverenica ukazuje da se ne smeju poistove\u0107ivati diskriminacija i zlostavljanje na radu, posebno ako se ima u vidu da je za karakterisanje jednog akta\/pona\u0161anja kao zlostavljanja na radu, potrebno ispunjenje odre\u0111enih uslova (npr. ponavljanje radnje, rok od \u0161est meseci), kojih nema u sistemu za\u0161tite od diskriminacije. Imaju\u0107i to u vidu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je preporu\u010dila da se \u010dlan 11. Nacrta zakona izmeni tako \u0161to \u0107e se precizirati da se aktom diskriminacije isklju\u010divo smatra uznemiravanje na radu ili u vezi sa radom na osnovu pola i rodnog identiteta, s obzirom da su rod i rodni identitet li\u010dna svojstva, a da li\u010dno svojstvo (osnov diskriminacije) prestavlja jedan od su\u0161tinskih i konstitutivnih elemenata diskriminacije.<\/p>\n Nadalje, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje da se iz odredbe \u010dlana 11. Nacrta zakona ukloni definisanje uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja kao akta koje \u010dini zaposleni prema drugom zaposlenom. Ovako propisana odredba isklju\u010duje \u010ditav niz lica koja po bilo kom osnovu u\u010destvuju u radu, a ne smatraju se zaposlenim prema odredbama Zakona o radu (npr. lice koja obavlja privremene ili povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje tra\u017ei posao, student i u\u010denik na praksi, lice na stru\u010dnom osposobljavanju i usavr\u0161avanju, volonter i sl.).<\/p>\n 2.5.<\/strong> U vezi sa odredbom \u010dlana 12. stav 3. Nacrta zakona, pod rubrumom \u201eZa\u0161tita na radu u vezi sa materinstvom, odnosno roditeljstvom”, kojom je propisano: \u201eZabranjena je preraspodela radnog vremena porodiljama i trudnicama, a samohranim roditeljima samo uz izri\u010dit pristanak […]”, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti podse\u0107a da je odredbama \u010dlana 92. Zakona o radu propisano da poslodavac mo\u017ee da izvr\u0161i preraspodelu radnog vremena zaposlenoj \u017eeni za vreme trudno\u0107e i zaposlenom roditelju sa detetom mla\u0111im od tri godine \u017eivota ili detetom sa te\u017eim stepenom psihofizi\u010dke ometenosti \u2013 samo uz pisanu saglasnost zaposlenog. Poverenica pozdravlja pro\u0161irenje kruga zaposlenih (samohrani roditelji) kojima se radno vreme mo\u017ee preraspodeliti samo uz njihov izri\u010dit pristanak, posebno imaju\u0107i u vidu veoma te\u017eak trenutni polo\u017eaj samohranih roditelja u Srbiji. Poverenica smatra da je potrebno propisati da pristanak mora da bude dat u pisanoj formi, a ujedno, u cilju\u00a0 spre\u010davanja mogu\u0107ih nedoumica u vezi sa tuma\u010denjem ove odredbe, trebalo bi propisati do kog starosnog doba deteta samohrani roditelji mogu koristiti ovu meru.<\/p>\n Pored toga, Poverenica ukazuje da je neophodno izmeniti ovu odredbu u delu koji se odnosi na trudnice i porodilje, jer im se na ovaj na\u010din umanjuju prava koja imaju, prema odredbama Zakona o radu. Od izuzetne je va\u017enosti da trudnice i porodilje imaju pravo da biraju da li \u017eele ili ne \u017eele da im se radno vreme preraspodeli. Ne postoji objektivno i razumno opravdanje da se zaposlenoj trudnici ili porodilji uskrati\u00a0 mogu\u0107nost da im se radno vreme preraspodeli, ukoliko im to odgovara, uz njihovu pisanu saglasnost.<\/p>\n 2.6.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je veoma zna\u010dajna odredba \u010dlana 12. stav 5. Nacrta zakona da se po povratku na posao, licu koje je odsustvovalo zbog\u00a0 trudno\u0107e, materinstva, odnosno roditeljstva prepisuje poslednja ocena vezana za napredovanje na poslu i pozdravlja regulisanje ovog pitanja, imaju\u0107i u vidu da su mnoge zaposlene \u017eene koje su odsustvovale sa posla zbog trudno\u0107e i roditeljstva \u010desto trpele negativne posledice u mogu\u0107nosti napredovanja na poslu, jer nisu bile ocenjivane tokom perioda odsustva.<\/p>\n Pored toga, potrebno je ukazati i da je\u00a0 praksa Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti pokazala da\u00a0 u slu\u010dajevima kada utvr\u0111uju vi\u0161ak zaposlenih ili odlu\u010duju o drugim promenama radnopravnog statusa zaposlenih, poslodavci \u010desto stavljaju u nejednak polo\u017eaj zaposlene koje odsustvuju sa rada zbog trudno\u0107e i roditeljstva, pravdaju\u0107i svoje odluke \u010dinjenicom da rad ovih zaposlenih nije vrednovan u vreme\u00a0 dono\u0161enja odluke, jer su bili odsutni sa rada. Poverenica ukazuje da su ovakve odluke poslodavaca diskriminatorne, jer ne postoje nikakve prepreke da se zaposleni koji odsustvuju sa rada zbog trudno\u0107e i roditeljstva uklju\u010de u proces vrednovanja svog rada, \u010dime bi im se pru\u017eila prilika da ravnopravno sa ostalim zaposlenima, aktivno u\u010destvuju u dono\u0161enju odluke o svom radnopravnom statusu.<\/p>\n Zbog toga\u00a0 Poverenica preporu\u010duje da se \u010dlan 12. dopuni\u00a0 odredbom da zaposleni \u010diji rad nije vrednovan tokom trudno\u0107e i porodiljskog odsustva, kao i tokom odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, ne mogu bili dovedeni u nejednak polo\u017eaj u odnosu na ostale zaposlene, ukoliko im poslodavac na bilo koji na\u010din menja radnopravni status tokom njihovog odsustva sa rada.<\/p>\n 2.7.<\/strong> Tako\u0111e, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je potrebno precizirati na koji se zakon, odnosno zakone odnosi odredba \u010dlana 12. stav 1. s obzirom da\u00a0 u na\u0161em pravnom sistemu ne postoji poseban zakon kojim se ure\u0111uje materinstvo i roditeljstvo.<\/p>\n 2.8.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je veoma va\u017eno da se u delu zakona koji se odnosi na zapo\u0161ljavanje i radne odnose, propi\u0161e\u00a0 obaveza zaposlenih u inspekcijama rada da pro\u0111u obuku za\u00a0 prepoznavanje i adekvatno reagovanje u slu\u010dajevima diskriminacije na osnovu roda i rodnog identiteta, na radu i u vezi sa radom.<\/p>\n 2.9.<\/strong> Odredbom \u010dlana 13. stav 3. Nacrta zakona propisana je du\u017enost sindikata da u svoje kolektivne ugovore i druge akte unesu odredbu kojom se garantuje za\u0161tita od diskriminacije na osnovu roda i rodne pripadnosti. U slu\u010daju povrede na\u010dela rodne ravnopravnosti du\u017eni su da preduzmu sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije u skladu sa zakonom.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre ukazuje na jednu nelogi\u010dnost sadr\u017eanu u ovoj odredbi Nacrta zakona. Naime, propisana je du\u017enost sindikata da u svoje kolektivne ugovore i druge akte unesu odredbu kojom se garantuje za\u0161tita od diskriminacije na osnovu roda i rodne pripadnosti. S obzirom na prirodu kolektivnih ugovora, odnosno, imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da su kolektivni ugovori rezultat kolektivnih pregovaranja u\u010desnika u pregovorima, sindikati mogu da se zala\u017eu i pregovaraju u vezi sa sadr\u017einom kolektivnog ugovora, ali od uspe\u0161nosti pregovora i dogovora svih strana ugovornica isklju\u010divo zavisi finalna sadr\u017eina kolektivnog ugovora. Zbog toga je neprihvatljivo propisivanje du\u017enosti sindikata da u kolektivne ugovore unesu odredbu kojom se garantuje za\u0161tita od diskriminacije na osnovu roda i rodne pripadnosti, imaju\u0107i u vidu da uno\u0161enje bilo koje odredbe u kolektivni ugovor, zavisi od volja vi\u0161e strana.<\/p>\n Pored toga, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je neprihvatljivo da se jednoj samostalnoj i nezavisnoj organizaciji zaposlenih, \u010dije se delovanje zasniva i na principu dobrovoljnosti, name\u0107e du\u017enost da pokre\u0107e sudske postupke.<\/p>\n Ovakav vid nametanja zakonske du\u017enosti pokretanja sudskih postupaka, osim \u0161to je u potpunoj suprotnosti sa prirodom sindikalnog delovanja i principima rada, veoma je te\u0161ko ostvariti u praksi, imaju\u0107i u vidu kapacitete ve\u0107ine sindikata. Poverenica ukazuje da nema objektivnog i razumnog opravdanja da se ova du\u017enost name\u0107e sindikatima, a ujedno ukazuje da sindikat, uz saglasnost zaposlenog, mo\u017ee da podnese tu\u017ebu za za\u0161titu od diskriminacije, u skladu sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o ravnopravnosti polova koje se odnose na sudsku za\u0161titu od diskriminacije.<\/p>\n 2.10.<\/strong> Odredbom \u010dlana 14. stav. 2. Nacrta zakona\u00a0 propisano je da u skladu sa zakonima kojima se ure\u0111uje socijalna i zdravstvena za\u0161tita, dr\u017eavni organi, institucije, slu\u017ebe i organizacije, a naro\u010dito nadle\u017ene za zdravstvenu i socijalnu za\u0161titu su du\u017eni da obezbede po\u0161tovanje rodne ravnopravnosti u svim oblastima socijalne i zdravstvene za\u0161tite, uklju\u010duju\u0107i primenu mera za pra\u0107enje, podr\u0161ku i unapre\u0111enje reproduktivnog zdravlja \u017eena, lica sa invaliditetom, lica koja su pretrpela nasilje. Poverenica smatra da ovu odredbu treba pro\u0161iriti, tako da glasi: U skladu sa zakonima kojima se ure\u0111uje socijalna i zdravstvena za\u0161tita, dr\u017eavni organi, institucije, slu\u017ebe i organizacije, a naro\u010dito nadle\u017ene za zdravstvenu i socijalnu za\u0161titu du\u017eni su da obezbede po\u0161tovanje rodne ravnopravnosti u svim oblastima socijalne i zdravstvene za\u0161tite, uklju\u010duju\u0107i primenu mera za pra\u0107enje, podr\u0161ku i unapre\u0111enje reproduktivnog zdravlja \u017eena, naro\u010dito \u017eena iz vi\u0161estruko diskriminisanih grupa, posebno \u017eena sa invaliditetom, \u017eena koja su pretrpele nasilje, Romkinja, starijih \u017eena, izbeglica i interno raseljenih \u017eena, \u017eena druga\u010dije seksualne orijentacije i rodnog identiteta i \u017eena koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om.<\/p>\n 2.11.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da \u010dl. 14. treba dopuniti, odnosno, propisati obavezu obezbe\u0111ivanja jednake dostupnosti savetovali\u0161tu za planiranje porodice, posebno \u017eenama iz vi\u0161estruko diskriminisanih grupa, te propisati du\u017enost dr\u017eavnih organa, institucija, slu\u017eba i organizacija, posebno onih koje su\u00a0 nadle\u017ene za zdravstvenu i socijalnu za\u0161titu, da kreiraju i realizuju programe za prevazila\u017eenje problema rane udaje i materinstva.<\/p>\n Poverenica ukazuje da je problem rane udaje i materinstva prisutan u Srbiji, te da \u010desto dovodi do ekonomske zavisnosti \u017eena od supruga\/partnera, tako da \u017eene iz vi\u0161estruko marginalizovanih grupa, \u010desto iz ovih razloga, \u010dine ekonomski najslabiji i dru\u0161tveno najnemo\u0107niji sloj.<\/p>\n 2.12.<\/strong> Poverenica podse\u0107a na podatke iz Drugog i tre\u0107eg periodi\u010dnog izve\u0161taja o primeni CEDAW konvencije, koji pokazuju da se Romkinje veoma \u010desto susre\u0107u sa predrasudama u oblasti zdravstvene za\u0161tite, neadekvatnim le\u010denjem, kori\u0161\u0107enjem tu\u0111ih zdravstvenih knji\u017eica, kao i poro\u0111aja u ku\u0107i, bez adekvatnih uslova i stru\u010dne pomo\u0107i. Zbog toga je potrebno propisati, u delu zakona koji se\u00a0 odnosi na zdravstvenu za\u0161titu, obavezu\u00a0 zaposlenih u zdravstvenim ustanovama da pro\u0111u obuku\u00a0 u cilju pove\u0107anja nivoa znanja i razumevanja diskriminacije po osnovu roda, posebno osoba koje su vi\u0161estruko diskriminisane (Romkinje, osobe druga\u010dije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, osobe koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om). Poverenica smatra da u ove obuke treba uklju\u010diti i savetnike za za\u0161titu prava pacijenata i \u010dlanove lokalnih saveta za zdravlje, kao i zaposlene u RFZO i filijalama fonda.<\/p>\n 2.13.<\/strong> Odredbom \u010dlana 17. Nacrta zakona propisano je da ustanove socijalne i zdravstvene za\u0161tite, kao i servisa za gra\u0111anstvo (ustanove pred\u0161kolskog i \u0161kolskog obrazovanja, bez obzira na vlasni\u0161tvo, po\u0161te, po\u0161tanske \u0161tedionice, gradske i op\u0161tinske uprave) moraju svoj rad i raspored radnog vremena prilagoditi potrebama korisnika, organizovanjem rada u smenama, najkasnije tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je ovo zna\u010dajan korak u obezbe\u0111ivanju balansa izme\u0111u privatnog i profesionalnog \u017eivota za sve zaposlene kojima su potrebne navedene usluge. Me\u0111utim, Poverenica ukazuje da treba imati u vidu i zaposlene u ovim slu\u017ebama i servisima za gra\u0111anstvo, te precizirati da se rad u ovim slu\u017ebama mo\u017ee organizovati u dve smene sa punim radnim vremenom, kako bi se izbegla mogu\u0107nost da zaposleni budu prinu\u0111eni da rade dvokratno. U suprotnom, zaposleni u ovim slu\u017ebama bi bili dovedeni u nejednak polo\u017eaj u odnosu na zaposlene koji rade kod drugih poslodavaca, uz velike te\u0161ko\u0107e da\u00a0 usklade poslovni i privatni \u017eivot.<\/p>\n 2.14.<\/strong> Po pitanju jem\u010denja rodne ravnopravnosti u sportu, koja je regulisana odredbama \u010dlana 21. Nacrta zakona, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da ove odredbe treba dopuniti tako da se rodna ravnopravnost u sportu jem\u010di, pored osoba koje se aktivno bave sportom i\u00a0 sportskim\u00a0 radnicima i radnicama.\u00a0 Osim toga, potrebno je izri\u010dito propisati zabranu nejednakog tretmana mu\u0161kih i \u017eenskih sportskih klubova,\u00a0 kao i njihovih igra\u010dica i igra\u010da, naro\u010dito po pitanju uslova za treniranje, zarada klubova, kao i zarada igra\u010da i igra\u010dica.<\/p>\n Tako\u0111e, odredbe stava 2. ovog \u010dlana, koji se odnosi na primenu afirmativnih mera za manje zastupljen rod u okviru aktivnog bavljenja sportom, treba preciznije formulisati, imaju\u0107i u vidu da nije potpuno jasno na koga se ove odredbe odnose i koje mere treba preduzeti. Poverenica ukazuje\u00a0 da u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u sportu nije zadovoljavaju\u0107e jer se u Srbiji manje od 25% \u017eena bavi rekreacijom ili sportom, a podsticanje devoj\u010dica na bavljenje fizi\u010dkom kulturom i sportom je nedovoljno. Klju\u010dni problemi koji doprinose ovakvom stanju su nedovoljno ulaganje u profesionalni \u017eenski sport, nedovoljna afirmacija \u017eenskog amaterskog sporta, manjak \u017eena na pozicijama odlu\u010divanja u sportu, seksualizacija i nedovoljno pra\u0107enje sportistkinja u medijima, te odr\u017eavanju podele na \u201emu\u0161ke” i \u201e\u017eenske” sportove i postojanje predrasuda i tradicionalnom shvatanju uloge \u017eene (kao majke, supruge, doma\u0107ice), \u0161to ote\u017eava razvoj sportske karijere.<\/p>\n Imaju\u0107i to u vidu, Poverenica smatra da treba izri\u010dito propisati posebne mere za aktivno uklju\u010divanje pripadnika manje zastupljenog roda u odre\u0111enim sportskim disciplinama, jasnim definisanjem posebnih mera i subjekta koji \u0107e ih sprovoditi ili ozna\u010davanjem subjekata koji \u0107e u odre\u0111enom roku utvrditi potrebne posebne (afirmativne) mere za pove\u0107anje u\u010de\u0161\u0107a manje zastupljenog roda u odre\u0111enim sportskim disciplinama.<\/p>\n 2.15.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je odredbama \u010dl. 22. i 23. Nacrta zakona, koje se odnose na politi\u010dki i javni \u017eivot, propisano procentualno u\u010de\u0161\u0107e pripadnika svih rodova u skladu sa njihovim procentualnim u\u010de\u0161\u0107em u ukupnom broju stanovnika Republike Srbije u razli\u010ditim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota, kao \u0161to su u\u010de\u0161\u0107e u upravlja\u010dkim, rukovode\u0107im i nadzornim telima za obrazovanje, nauku, kulturu, informisanje i sport, delegacijama koje predstavljaju RS u me\u0111unarodnim odnosima i telima, te u telima dr\u017eavnih organa, institucija, slu\u017ebi i organizacija, a posebno izvr\u0161ne i sudske vlasti. Poverenica ukazuje da bi radi jednostavnijeg razumevanja ovih veoma va\u017enih odredaba, koje predstavljaju posebne (afirmativne) mere za ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e pripadnika manje zastupljenog roda u politi\u010dkom i javnom \u017eivotu, neophodno precizirati kvotu izra\u017eenu u procentima (npr. 50%) kako bi se obezbedilo u\u010de\u0161\u0107e manje zastupljenog roda u ovim va\u017enim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota.<\/p>\n 3. PORODI\u010cNI ODNOSI<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Odredbom\u00a0 \u010dlana 28. stav 2. Nacrta zakona propisano je da su bra\u010dna i vanbra\u010dna zajednica izjedna\u010dene u pogledu svih prava i obaveza koje proisti\u010du iz tih zajednica (roditeljstvo, izdr\u017eavanje, imovinski i nasledni odnosi). Poverenica smatra da bi ovu odredbu trebalo dopuniti, na na\u010din da se uklju\u010de i prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Naime, prema odredbi \u010dlana 28. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, pravo na porodi\u010dnu penziju priznato je samo supru\u017eniku umrlog osiguranika, a ne i njegovom vanbra\u010dnom partneru. S obzirom da i u \u010dlanu 8. Zakona o nasle\u0111ivanju postoji razlika izme\u0111u bra\u010dnih i vanbra\u010dnih partnera, koja se ovom odredbom Nacrta zakona menja, Poverenica smatra da bra\u010dne i vanbra\u010dne zajednice treba u potpunosti izjedna\u010diti, u svim sferama dru\u0161tvenih odnosa. Pored toga, treba propisati rok u kome \u0107e se svi zakoni, u kojima bra\u010dna i vanbra\u010dna zajednica nisu u potpunosti izjedna\u010dene, uskladiti sa ovim zakonom.<\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da u delu zakona koji se odnosi na porodi\u010dni \u017eivot, treba\u00a0 propisati posebne mere za podsticanje o\u010deva da koriste pravo na odsustvo radi nege deteta. Pored toga, potrebno je propisati odre\u0111ene mere (obavezne obuke i sli\u010dno), namenjene zaposlenima u sistemu socijalne za\u0161tite i pravosu\u0111u, a kojima \u0107e se uticati na izmene stereotipa i predrasuda u vezi sa rodnim ulogama, odnosno, koje \u0107e doprineti izmeni uobi\u010dajene prakse da nakon prestanka zajednice \u017eivota roditelja, u ve\u0107ini slu\u010dajeva, decu poveravaju majci na \u010duvanje i vaspitanje.<\/p>\n Naime, U Srbiji nije postignuta stvarna ravnopravnost izme\u0111u \u017eena i mu\u0161karaca kada su u pitanju roditeljske obaveze. Kulturni stereotip i dru\u0161tvenu predrasudu da je roditeljska uloga majke primarna podr\u017eavaju ne samo roditelji, ve\u0107 i dr\u017eavni organi i\u00a0 institucije. U prilog ovome govori \u010dinjenica da pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta, na godi\u0161njem nivou u Srbiji, koristi u proseku oko 33.000 majki i oko 10\u201315 o\u010deva.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Odredbom \u010dlana 28. stav 3. Nacrta zakona propisano je da uslovi za osnivanje preduze\u0107a izme\u0111u bra\u010dnih i vanbra\u010dnih drugova nisu restriktivniji od uslova za osnivanje preduze\u0107a izme\u0111u drugih fizi\u010dkih lica. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da ovaj stav treba dopuniti, odnosno, propisati da nisu restriktivniji uslovi za osnivanje bilo kog oblika organizovanja koje podle\u017ee registraciji (npr. poljoprivredno gazdinstvo, udru\u017eenje gra\u0111ana, razni oblici preduzetni\u0161tva i sli\u010dno).<\/p>\n Poverenica ukazuje da je dopuna ove odredbe od velikog zna\u010daja, imaju\u0107i u vidu na primer, propise koji se odnose na osnivanje, odnosno, upis porodi\u010dnih poljoprivrednih gazdinstava. Naime, Pravilnikom o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva, propisano je da bra\u010dni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodi\u010dno poljoprivredno gazdinstvo, \u0161to je i bio osnov za davanje\u00a0 mi\u0161ljenja sa preporukom Ministarstvu poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede.<\/p>\n 4. RODNO ZASNOVANO NASILjE, ODNOSNO NASILjE PREMA \u017dENAMA I NASILjE U PORODICI<\/strong><\/p>\n 4.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da bi bilo od izuzetnog zna\u010daja da se u ovom zakonu defini\u0161e\u00a0 proganjanje, kao poseban oblik rodno zasnovanog nasilja i ujedno da se propi\u0161e kao krivi\u010dno delo. Time bi Republika Srbija, izme\u0111u ostalog, ispunila jednu od obaveza koje je preuzela ratifikacijom Konvencije Saveta Evrope o spre\u010davanju i borbi protiv nasilja prema \u017eenama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija) – da \u0107e preduzeti neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbediti da proganjanje bude zakonom zabranjeno i ka\u017enjivo delo.<\/p>\n Proganjanje se mo\u017ee definisati kao \u00a0pra\u0107enje ili uho\u0111enje druge osobe ili nastojanje da se sa njom, direktno ili preko tre\u0107e osobe ili na drugi na\u010din, uspostavi ne\u017eeljeni kontakt i time kod nje izazove promena \u017eivotnih navika, teskoba ili strah za njenu sigurnost ili sigurnost njoj bliskih osoba. Poverenica podse\u0107a na inicijativu Autonomnog \u017eenskog centra i Mre\u017ee \u017eena protiv nasilja, organizacija koje ve\u0107 nekoliko godina ukazuju na problem proganjanja i na neophodnost propisivanja krivi\u010dnog dela proganjanja u krivi\u010dnopravnom sistemu Republike Srbije. U Srbiji je sve ve\u0107i broj slu\u010dajeva proganjanja, od kojih su se neki, na \u017ealost, zavr\u0161ili smrtnim ishodom. Istra\u017eivanje je pokazalo da je svaku petu \u017eenu u Vojvodini proganjao \u010dlan porodice, sada\u0161nji ili biv\u0161i partner. Neke \u017eene su proganjali mu\u0161karci sa kojima nikada nisu bile u vezi i sa kojima ne \u017eele bilo kakav odnos.<\/p>\n 4.2.<\/strong> Nadalje, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje i na odredbe \u010dlana 32. stav 1,\u00a0 \u010dlana 34. stav 1. ta\u010dka G) i \u010dlana 35. stav 1. ta\u010dka B) Nacrta zakona, kojima se\u00a0 odre\u0111uju posebno osetljive kategorije osoba koje su pretrpele nasilje u porodici.<\/p>\n \u201eSve specijalizovane usluge moraju biti primerene uzrastu dece i uz po\u0161tovanje najboljeg interesa deteta, kao i prilago\u0111ene posebno osetljivim kategorijama shodno njihovom polu, invaliditetu, seksualnoj orijentaciji, jezi\u010dkoj razli\u010ditosti, ruralnom \u017eivotu”;<\/p>\n \u201ePrihvatili\u0161ta za bezbedan sme\u0161taj i pristup licima koja su pretrpela nasilje ustanovljena na osnovu zakona kojim se ure\u0111uje socijalna za\u0161tita moraju biti prilago\u0111eni posebno osetljivim kategorijama shodno njihovom invaliditetu, seksualnoj orijentaciji, jezi\u010dkoj razli\u010ditosti, ruralnom \u017eivotu”,<\/p>\n \u201eobuhvatiti podr\u0161ku u slu\u010daju traume i savetovali\u0161te (24 sata na dan, sedam dana u nedelji) vode\u0107i ra\u010duna o posebno osetljivim kategorijama shodno njihovom invaliditetu, seksualnoj orijentaciji, jezi\u010dkoj razli\u010ditosti, ruralnom \u017eivotu”.<\/p>\n U vezi sa nabrajanjem li\u010dnih svojstava na osnovu kojih se osobe koje su bile izlo\u017eene nasilju u porodici smatraju \u201eposebno osetljivim kategorijama”, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da listu li\u010dnih svojstava (pol, invaliditet, seksualna orijentacija, jezi\u010dka razli\u010ditost, ruralni \u017eivot), treba pro\u0161iriti i drugim li\u010dnim svojstvima koje osobe \u010dine posebno ranjivim u situaciji rodno zasnovanog nasilja. Poverenica predla\u017ee da se pro\u0161iri lista posebno ranjivih osoba koje su pre\u017eivele rodno zasnovano nasilje, tako \u0161to \u0107e se posebna pa\u017enja posvetiti i osobama koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om, trudnicama i porodiljama, migrantima i azilantima, samohranim roditeljima, starijim i nemo\u0107nim osobama i sli\u010dno.<\/p>\n 4.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je pod rubrumom \u201eRodno zasnovano nasilje, odnosno nasilje nad \u017eenama i nasilje u porodici” potrebno ukazati i na problem trgovine \u017eenama, s obzirom da je \u00a0u pitanju jedan od oblika rodno zasnovanog nasilja nad \u017eenama koji dovodi do najgrubljeg kr\u0161enja ljudskih prava i dostojanstva \u017eena.<\/p>\n Zbog toga\u00a0 treba uneti odredbu kojom \u0107e se propisati du\u017enost nadle\u017enih dr\u017eavnih organa, institucija, slu\u017ebi i organizacija da preduzmu sve potrebne mere iz svoje nadle\u017enosti kako bi obezbedili odgovaraju\u0107i nivo pomo\u0107i i podr\u0161ke \u017eenama \u017ertvama trgovine ljudima, spre\u010dili njihovu sekundarnu viktimizaciju i pomogli punu reintegraciju \u017ertava, u skladu sa njihovim individualnim potrebama.<\/p>\n 5. SUDSKA ZA\u0160TITA<\/strong><\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da je gra\u0111anskopravna za\u0161tita od diskriminacije celovito regulisana Zakonom o zabrani diskriminacije, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da treba izmeniti odredbu \u010dlana 38. stav 1. Nacrta zakona, tako \u0161to \u0107e se propisati da: Svako ima pravo da podnese tu\u017ebu za za\u0161titu od diskriminacije na osnovu roda i rodnog identiteta, u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije.<\/p>\n Ukoliko ovaj predlog izmene \u010dlana 38. stav 1. Nacrta zakona ne bude prihva\u0107en, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, ne ulaze\u0107i u razloge zbog kojih je predlo\u017eeno pro\u0161irivanje kruga lica koja mogu da podnesu tu\u017ebu sudu za za\u0161titu od diskriminacije, ukazuje na polo\u017eaj i ulogu Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti u sistemu gra\u0111anskopravne za\u0161tite od diskriminacije i na nedopustivost su\u017eavanja prava Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti na pokretanje sudskih postupaka za za\u0161titu od diskriminacije.<\/p>\n Naime, odredbom \u010dlana 38. stav 1. Nacrta zakona propisano je da tu\u017ebu, uz saglasnost diskriminisanog lica, mo\u017ee podneti, izme\u0111u ostalih i Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti. Poverenica podse\u0107a da je odredbom \u010dlana 33. stav 1. ta\u010dka 3. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ovla\u0161\u0107en da podnosi tu\u017ebe za za\u0161titu od diskriminacije, pri \u010demu je izri\u010dito navedeno da Poverenik to \u010dini u svoje ime, dakle, kao stranka u funkcionalnom smislu, a uz saglasnost i za ra\u010dun diskriminisanog lica. Prema odredbama \u010dlana 46. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, tu\u017ebe za za\u0161titu od diskriminacije iz \u010dlana 43. ta\u010d. 1,2,3. i 5. mo\u017ee podneti Poverenik i organizacija koja se bavi za\u0161titom ljudskih prava, odnosno prava odre\u0111ene grupe lica. Uslovi za podno\u0161enje tu\u017ebe za za\u0161titu od diskriminacije od strane tre\u0107ih lica, tj. od strane organizacija koje se bave za\u0161titom ljudskih prava, odnosno prava odre\u0111ene grupe lica i Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, bli\u017ee su regulisani odredbama \u010dlana 46. Zakona o zabrani diskriminacije. Odredbom stava 2. ovog \u010dlana propisan je poseban uslov pod kojim organizacije koje se bave za\u0161titom ljudskih prava, odnosno prava odre\u0111ene grupe lica i Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mogu podneti tu\u017ebu za za\u0161titu od diskriminacije. Naime, izri\u010dito je propisano: \u201eAko se diskriminatorno postupanje odnosi isklju\u010divo na odre\u0111eno lice, tu\u017eioci iz stava 1. ovog \u010dlana mogu podneti tu\u017ebu samo uz njegov pristanak u pismenom obliku”.<\/p>\n Prema tome, iz ove sasvim jasne odredbe nedvosmisleno proizlazi da je Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti potrebna saglasnost za podno\u0161enje tu\u017ebe za za\u0161titu od diskriminacije samo kada je u pitanju diskriminacija koja je isklju\u010divo izvr\u0161ena prema odre\u0111enom (konkretnom) licu. Na takav zaklju\u010dak upu\u0107uje i dikcija same odredbe, koja po\u010dinje re\u010dima \u201eAko se…”. Radi se, dakle, o posebnom uslovu za podno\u0161enje tu\u017ebe za za\u0161titu od diskriminacije koji va\u017ei samo u slu\u010dajevima diskriminacije koja je izvr\u0161ena isklju\u010divo prema odre\u0111enom licu. Razlog ovakvog pravila je sasvim jasan: ako je konkretno lice isklju\u010diva \u017ertva diskriminatornog pona\u0161anja, treba mu omogu\u0107iti da samo proceni\u00a0 svoju poziciju i potrebu za sudskom za\u0161titom i da na osnovu toga donese autonomnu odluku o tome da li je vo\u0111enje parnice u skladu sa njegovim interesima; po\u0161to se diskriminatorno postupanje odnosi isklju\u010divo na odre\u0111eno lice, njegova se volja mora po\u0161tovati, nezavisno od toga koliko su sna\u017eni razlozi zbog kojih konkretnu parnicu treba pokrenuti u javnom (op\u0161tem interesu). Argumentum a contrario, pristanak nije potreban ukoliko se isti akt diskriminacije odnosi na dva ili vi\u0161e lica, i to ne samo u slu\u010dajevima kada se akt diskriminacije odnosi na grupu (individualno neodre\u0111enih) lica, ve\u0107 i onda kada su istim aktom diskriminacije, istovremeno i na osnovu istog li\u010dnog svojstva, diskriminisana dva ili vi\u0161e individualno odre\u0111enih lica, \u010dlanova grupe.<\/p>\n Ovakav zaklju\u010dak proizlazi i iz same uloge Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti u pravnom sistemu Republike Srbije. Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ustanovljen je kao samostalni i nezavisni dr\u017eavni organ specijalizovan za spre\u010davanje i eliminisanje svih oblika i vidova diskriminacije, bez obzira na to da li je vr\u0161e organi javne vlasti ili privatna lica i u kojim je oblastima i na koji na\u010din je izvr\u0161ena. Radi uspe\u0161nog ostvarivanja ovog zadatka, odredbama Zakona o zabrani diskriminacije nadle\u017enosti Poverenika su \u0161iroko postavljene, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, a jedno od zna\u010dajnih ovla\u0161\u0107enja Poverenika jeste da pokre\u0107e parnice za za\u0161titu od diskriminacije, koje se vode radi pru\u017eanja sudske gra\u0111anskopravne za\u0161tite od diskriminacije. Aktivna procesna legitimacija je Povereniku priznata u svim parnicama za za\u0161titu diskriminacije, bez obzira na to o kakvom je obliku i slu\u010daju diskriminacije re\u010d i da li je \u017ertva diskriminacije pojedinac ili grupa lica.<\/p>\n 6. KAZNENE ODREDBE<\/strong><\/p>\n 6.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da\u00a0 kaznene odredbe Nacrta zakona treba dopuniti, odnosno, \u00a0propisati prekr\u0161aje za\u00a0 neispunjavanje zakonom propisanih obaveza i diskriminaciju na osnovu roda u pogledu prestanka radnog odnosa i radnog anga\u017eovanja, principa jednake zarade za isti rad ili rad jednake vrednosti, jem\u010denje rodne ravnopravnosti u sportu, spre\u010davanje diskriminacije na osnovu roda u obrazovanju, nauci i kulturi; uspostavljanje i finansiranje non-stop besplatne SOS linije za celu teritoriju RS i pru\u017eanje usluga onima koji su pretrpeli nasilje u istoj prostoriji sa u\u010diniocima nasilja (\u010dl. 10; \u010dl. 13. st. 1; \u010dl. 18. st. 1. i 2. ta\u010d. a), b), v) alineje 1, 2, 5, 6 i 7; \u010dl. 19; \u010dl. 21; \u010dl. 33. i \u010dl. 37. Nacrta zakona).<\/p>\n 6.2.<\/strong> Kao \u0161to je ve\u0107 ukazano u delu mi\u0161ljenja koji se odnosi na rodno zasnovano nasilje, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je od velikog zna\u010daja da se proganjanje inkrimini\u0161e i sankcioni\u0161e kao krivi\u010dno delo.<\/p>\n Poverenica podse\u0107a da je Za\u0161titinik gra\u0111ana jo\u0161 2011. godine formulisao krivi\u010dno delo proganjanja, te smatra da se ova formulacija, koju su podr\u017eale i organizacije civilnog dru\u0161tva, mo\u017ee iskoristiti, odnosno, da u ovaj odeljak zakona treba dodati novi \u010dlan, koji glasi:<\/p>\n (1) Ko uporno i kroz du\u017ee vreme prati ili uhodi drugu osobu ili s njom direktno ili preko tre\u0107e osobe ili na drugi na\u010din nastoji da uspostavi ne\u017eeljeni kontakt i time kod nje izazove promenu \u017eivotnih navika, uznemirenost ili strah za njenu sigurnost ili sigurnost njoj bliskih osoba, kazni\u0107e se kaznom zatvora do tri godine.<\/p>\n (2) Ako je delo iz stava 1. ovog \u010dlana u\u010dinjeno u odnosu na \u010dlana porodice ili osobu s kojom je u\u010dinilac bio u emotivnoj ili seksualnoj vezi, u\u010dinilac \u0107e se kazniti kaznom zatvora od jedne do pet godina.<\/p>\n (2) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog \u010dlana u\u010dinjeno prema maloletnom ili nemo\u0107nom licu, u\u010dinilac \u0107e se kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Mi\u0161ljenje o pojedinim odredbama Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n