\n
BEOGRAD<\/p>\n
Bulevar kralja Aleksandra br. 15<\/p>\n
Na osnovu \u010dlana 168. stav 1. Ustava Republike Srbije, \u010dlana 29. stav 1. ta\u010dka 1. i \u010dlana 50. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i \u010dlana 19. Zakona o Za\u0161titniku gra\u0111ana, Za\u0161titnik gra\u0111ana i Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, podnose Ustavnom sudu<\/p>\n
P R E D L O G<\/strong><\/p>\n ZA OCENU USTAVNOSTI<\/strong><\/p>\n Odredbi \u010dlana 20. Zakona o na\u010dinu odre\u0111ivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru<\/strong><\/p>\n Odredbe \u010dlana 20. Zakona o na\u010dinu odre\u0111ivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru (u daljem tekstu: Zakon), \u010dija se ocena ustavnosti tra\u017ei, glase:<\/p>\n \u201eZaposlenom u javnom sektoru za vreme primene ovog zakona prestaje radni odnos kada navr\u0161i godine \u017eivota i sta\u017e osiguranja koji su propisani zakonom za odlazak u starosnu penziju.<\/em><\/p>\n Zaposleni iz stava 1. ovog \u010dlana ostvaruje pravo na otpremninu u skladu sa propisima kojima se ure\u0111uje njegov radno-pravni status.<\/em><\/p>\n Izuzetno od stava 1. ovog \u010dlana, radni odnos zaposlenog u javnom sektoru iz stava 1. ovog \u010dlana ne prestaje ako se poslodavac i zaposleni sporazumeju o nastavku radnog odnosa i du\u017eini njegovog trajanja, u cilju obezbe\u0111ivanja stru\u010dnog i kontinuiranog obavljanja neophodnih funkcija organizacionog oblika ).<\/em><\/p>\n Sporazumom iz stava 3. ovog \u010dlana mo\u017ee se utvrditi nastavak radnog odnosa zaposlenog najdu\u017ee do navr\u0161enja 65 godina \u017eivota i najmanje 15 godina sta\u017ea osiguranja.<\/em><\/p>\n Sporazum iz stava 3. ovog \u010dlana zamenjuje odredbe ugovora o radu, odnosno re\u0161enje o zasnivanju radnog odnosa u delu kojim se ure\u0111uje vrsta i du\u017eina trajanja radnog odnosa.<\/em><\/p>\n Poslodavac mo\u017ee, u cilju utvr\u0111ivanja ispunjenosti uslova za prestanak radnog odnosa iz stava 1. ovog \u010dlana, pribavljati podatke iz slu\u017ebene evidencije Republi\u010dkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.<\/em><\/p>\n Izuzetno od st. 1-5 ovog \u010dlana, zaposlenom kome je navr\u0161enje radnog veka i nastavak radnog odnosa nakon navr\u0161enja radnog veka ure\u0111en posebnim zakonom, radni odnos prestaje u skladu sa posebnim zakonom.<\/em><\/p>\n Odredba stava 7. ovog \u010dlana ne primenjuje se na dr\u017eavne slu\u017ebenike (stav 8).”<\/em><\/p>\n Za\u0161titnik gra\u0111ana i Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti smatraju da su odredbe \u010dlana 20. Zakona o na\u010dinu odre\u0111ivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru nesaglasne odredbama Ustava Republike Srbije o zajem\u010denim ljudskim pravima, uslovima za ostvarivanje zajem\u010denih ljudskih prava i uslovima za ograni\u010denje ovih prava (\u010dl. 18. i 20), i da se ovim odredbama, suprotno zabrani diskriminacije (\u010dlan 21) i odredbama Ustava o uslovima za ograni\u010davanje ljudskih i manjinskih prava (\u010dlan 20), \u017eenama odre\u0111enog starosnog doba koje su zaposlene u \u201ejavnom sektoru” ograni\u010davaju pravo na rad i po osnovu rada (\u010dlan 60), pravo iz oblasti socijalne za\u0161tite, odnosno pravo na socijalno obezbe\u0111enje i osiguranje zaposlenog i njegove porodice (\u010dlan 69. st. 2. i 3).<\/p>\n Navedeni stav Za\u0161titnik gra\u0111ana i Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti su\u0161tinski temelje na slede\u0107em: Ustav \u010dlanom 21. propisuje zabranu svake diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n Odredbama \u010dlana 19a Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da \u017eene ispunjavaju uslove za ostvarivanje penzije u pogledu radnog sta\u017ea i \u017eivotnog doba ranije nego mu\u0161karci, \u010dime sti\u010du pravo, ali ne i obavezu, da odu u penziju. Me\u0111utim, \u010dlanom 20. Zakona o na\u010dinu odre\u0111ivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru propisano je da svakom zaposlenom u javnom sektoru prestaje radni odnos momentom sticanja uslova (radni sta\u017e i godine \u017eivota) za starosnu penziju. To fakti\u010dki zna\u010di da je ukinuto pravo izbora na odlazak u starosnu penziju iz Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, odnosno, da je ovo postala obaveza da \u017eene, i to samo \u017eene u \u201ejavnom sektoru”, idu u penziju ranije nego mu\u0161karci. Zbog toga je odredba \u010dlana 20. Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, \u010dija se ustavnost ovde osporava, suprotna zabrani diskriminacije iz \u010dlana 21. Ustava jer poga\u0111a samo \u017eene zaposlene u \u201ejavnom sektoru”, \u0161to predstavlja diskriminaciju \u017eena.<\/p>\n Dodatno, odredbom \u010dlana 20. Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, bez opravdanog razloga, u nejednak polo\u017eaj po pitanju ostvarivanja Ustavom garantovanog prava na rad stavljene su \u017eene koje rade u javnom sektoru u odnosu na \u017eene zaposlene van javnog sektora.<\/p>\n Detaljni razlozi za osporavanje ustavnosti \u010dlana 20. Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru su slede\u0107i:<\/p>\n Odredbom \u010dlana 1. Zakona utvr\u0111eno je da se njime ure\u0111uje na\u010din odre\u0111ivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i obim i rokovi smanjenja broja zaposlenih do dostizanja utvr\u0111enog maksimalnog broja zaposlenih.<\/p>\n Odredbama \u010dlana 20. Zakona propisano je da radni odnos prestaje kada zaposleni navr\u0161i godine \u017eivota i sta\u017e osiguranja koji su propisani zakonom za odlazak u starosnu penziju.<\/p>\n Prilikom sagledavanja posledica koje po Ustavom garantovana prava gra\u0111ana mo\u017ee imati primena \u010dlana 20. stav 1. Zakona, potrebno je prethodno imati u vidu pravila o prestanku radnog odnosa zbog uslova koji se ti\u010de godina \u017eivota, propisana zakonima koji ure\u0111uju prava iz radnog odnosa zaposlenih u \u201ejavnom sektoru”. Naime, prema odredbi \u010dlana 175. stav 1. ta\u010dka 2. Zakonu o radu radni odnos, po sili zakona, prestaje kada zaposleni navr\u0161i 65 godina \u017eivota i najmanje 15 godina sta\u017ea osiguranja, ukoliko se zaposleni i poslodavac druga\u010dije ne sporazumeju. Tako\u0111e, Zakonom o dr\u017eavnim slu\u017ebenicima u \u010dlanu 131. stav 1. ta\u010dka 1. propisano je da radni odnos prestaje po sili zakona, izme\u0111u ostalog kada zaposleni navr\u0161i radni vek, odnosno, danom navr\u0161enja 65. godine \u017eivota ako ima najmanje 15 godina sta\u017ea osiguranja. Pored toga, relevantan je i Zakon o radnim odnosima u dr\u017eavnim organima koji u \u010dlanu 64. propisuje da radni odnos zaposlenih u dr\u017eavnim organima i izabranih odnosno postavljenih lica prestaje pod uslovima i na na\u010din utvr\u0111en ovim zakonom i drugim zakonima.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da je spornom odredbom Zakona propisano da radni odnos prestaje kada zaposleni navr\u0161i godine \u017eivota i sta\u017e osiguranja koji su propisani zakonom za odlazak u starosnu penziju, od zna\u010daja su i odredbe Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojima su propisani uslovi za sticanje prava na starosnu penziju.<\/p>\n Naime, odredbama \u010dlana 19. propisano je da osiguranik sti\u010de pravo na starosnu penziju:<\/p>\n 1) kad navr\u0161i 65 godina \u017eivota i najmanje 15 godina sta\u017ea osiguranja i<\/p>\n 2) kad navr\u0161i 45 godina sta\u017ea osiguranja.<\/p>\n Izuzetno od ove odredbe, \u010dlanom 19a je propisano da osiguranik \u017eena koja navr\u0161i najmanje 15 godina sta\u017ea osiguranja, sti\u010de pravo na starosnu penziju kad navr\u0161i: u 2015. godini 60 godina i \u0161est meseci \u017eivota; u 2016. godini 61 godinu \u017eivota; u 2017. godini 61 godinu i \u0161est meseci \u017eivota; u 2018. godini 62 godine \u017eivota; u 2019. godini 62 godine i \u0161est meseci \u017eivota; u 2020. godini 63 godine \u017eivota; u 2021. godini 63 godine i dva meseca \u017eivota; u 2022. godini 63 godine i \u010detiri meseca \u017eivota; u 2023. godini 63 godine i \u0161est meseci \u017eivota; u 2024. godini 63 godine i osam meseci \u017eivota; u 2025. godini 63 godine i deset meseci \u017eivota; u 2026. godini 64 godine \u017eivota; u 2027. godini 64 godine i dva meseca \u017eivota; u 2028. godini 64 godine i \u010detiri meseca \u017eivota; u 2029. godini 64 godine i \u0161est meseci \u017eivota; u 2030. godini 64 godine i osam meseci \u017eivota; u 2031. godini 64 godine i deset meseci \u017eivota.<\/p>\n Dakle, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju propisuje da kada su ispunjeni propisani uslovi gra\u0111anin sti\u010de pravo na starosnu penziju, \u0161to ne zna\u010di istovremeno i prestanak radnog odnosa po sili zakona.<\/p>\n Me\u0111utim, odredbe \u010dlana 20. Zakona o na\u010dinu odre\u0111ivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, menjaju polo\u017eaj i prava gra\u0111ana garantovanih ovim propisima, jer imperativno nala\u017eu prestanak radnog odnosa ispunjenjem uslova za starosnu penziju, suprotno uslovima koji su propisani drugim zakonima. Iako odredbama ovog \u010dlana nisu eksplicitno navedene razlike izme\u0111u prava mu\u0161karaca i \u017eena, su\u0161tinski ove odredbe odnose se samo na \u017eene odre\u0111enog starosnog doba koje su zaposlene u javnom sektoru.<\/p>\n Naime, saglasno navedenim propisima o penzijsko invalidskom osiguranju i propisima o radu, \u017eena koja 2015. godine ima 60 godina i \u0161est meseci i 15 godina radnog sta\u017ea, sti\u010de pravo na odlazak u starosnu penziju. Me\u0111utim, da li \u0107e ovo svoje pravo ostvariti zavisi od njene odluke, s obzirom da joj radni odnos po sili zakona ne\u0107e prestati sve dok ne napuni 65 godina. Me\u0111utim, Zakonom o na\u010dinu odre\u0111ivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ovo pravo zaposlene \u017eene je ukinuto, te su \u017eene zaposlene u javnom sektoru dovedene u neravnopravan polo\u017eaj u odnosu na mu\u0161karce. Naime, \u017eene \u0107e ranije ostvariti pravo na odlazak u starosnu penziju prema odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, \u0161to \u0107e shodno odredbama Zakona o na\u010dinu odre\u0111ivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru dovesti do toga da im radni odnos prestaje automatski, po sili zakona, bez mogu\u0107nosti da same izaberu da li \u0107e svoje pravo na odlazak u starosnu penziju koristiti ili \u0107e ostati u radnom odnosu dok ne napune 65 godina, kao i mu\u0161karci. S druge strane, ovo re\u0161enje iz Zakona o na\u010dinu odre\u0111ivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ni na koji na\u010din ne uti\u010de na mu\u0161karce, odnosno, ne menja im ve\u0107 postoje\u0107i re\u017eim prestanka radnog odnosa po sili zakona, jer \u0107e mu\u0161karcima zaposlenim u javnom sektoru prestajati radni odnos po sili zakona, kada napune 65 godina \u017eivota i 15 godina radnog sta\u017ea, kao i do sada.<\/p>\n Treba imati u vidu da za razliku od neposredne diskriminacije, kod koje je ve\u0107 na prvi pogled vidljivo da je razlikovanje, odnosno, dovo\u0111enje u nepovoljniji polo\u017eaj zasnovano na li\u010dnom svojstvu, kod posredne diskriminacije ovo razlikovanje nije uvek o\u010digledno. Kod posredne diskriminacije, naizgled neutralno pravilo primenjuje se jednako prema svima, ali se upravo zbog jednake primene pravila odre\u0111ena lice ili grupa lica, na osnovu nekog njihovog li\u010dnog svojstva, stavljaju u nepovoljniji polo\u017eaj u odnosu na sve druge koji to svojstvo nemaju.<\/p>\n Imaju\u0107i to u vidu, Za\u0161titnik gra\u0111ana i Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuju da za ovakvo pravljenje razlike nema objektivnog i razumnog opravdanja. Naime, s obzirom da je cilj ovog zakona bio da se utvrdi maksimalan broj zaposlenih u javnom sektoru i da se odrede uslovi pod kojima \u0107e zaposlenima u javnom sektoru prestati radni odnos, mo\u017ee se konstatovati da je u pitanju zakoniti cilj koji se \u017eeli posti\u0107i. Me\u0111utim, Za\u0161titnik gra\u0111ana i Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuju da je pored zakonitog cilja, neophodno da sredstva za postizanje tog cilja budu primerena i nu\u017ena, kao i da postoji srazmernost izme\u0111u mere koja je preduzeta i cilja koji se tom merom \u017eeli ostvariti. U konkretnom slu\u010daju, evidentno je da ne postoji srazmera izme\u0111u preduzete mere i cilja, s obzirom da \u0107e ova mera u praksi dovesti do stavljanja zaposlenih u nejednak polo\u017eaj na osnovu njihovog pola. Posledice za \u017eene zaposlene u javnom sektoru su prekid prava na rad, dok na mu\u0161karce zakonska odredba nema uticaja. Takve posledice niti su srazmerne, niti svrsishodne cilju koji se \u017eeli posti\u0107i.<\/p>\n Tako\u0111e ukazujemo i da je UN Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena (CEDAW) \u010dijom se ratifikacijom Republika Srbija obavezala da \u0107e u svim oblastima, posebno politi\u010dkoj, dru\u0161tvenoj, ekonomskoj i kulturnoj preduzimati sve prikladne mere, da bi se obezbedio potpun razvoj i napredak \u017eena, kako bi im se garantovalo ostvarivanje i u\u017eivanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, ravnopravno s mu\u0161karcima. Diskriminacija \u017eena ozna\u010dava svako razlikovanje, isklju\u010denje ili ograni\u010denje u pogledu pola, \u0161to ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemogu\u0107i \u017eenama priznanje, ostvarenje ili vr\u0161enje ljudskih prava i osnovnih sloboda na politi\u010dkom, ekonomskom, dru\u0161tvenom, kulturnom, gra\u0111anskom ili drugom polju, bez obzira na njihovo bra\u010dno stanje, na osnovu ravnopravnosti mu\u0161karaca i \u017eena. Odredbama \u010dlana 11. Konvencije propisano je da dr\u017eave \u010dlanice preduzimaju sve podesne mere radi eliminisanja diskriminacije \u017eena u oblasti zapo\u0161ljavanja kako bi se na osnovi ravnopravnosti \u017eena i mu\u0161karaca obezbedila jednaka prava, a posebno pravo na socijalnu za\u0161titu u slu\u010daju odlaska u penziju. Op\u0161ta preporuka Komiteta za eliminaciju diskriminacije \u017eena br. 27 o starijim \u017eenama i za\u0161titi njihovih ljudskih prava, u paragrafu 42. napominje da su dr\u017eave potpisnice obavezne da obezbede da starosna granica za odlazak u penziju u javnom i privatnom sektoru nije diskriminatorna za \u017eene. Stoga, potpisnice su obavezne da obezbede da penzijske politike nisu diskriminatorne za \u017eene, \u010dak i kada one odlu\u010de da se prevremeno penzioni\u0161u, kao i da sve starije \u017eene koje su radile imaju pristup odgovaraju\u0107im penzijama.<\/p>\n Iz navedenih razloga, Za\u0161titnik gra\u0111ana i Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti smatraju da odredbe \u010dlana 20. Zakona o na\u010dinu odre\u0111ivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru nisu u saglasnosti sa odredbama \u010dlana 4. stav 1, \u010dl. 18, 20. i 21, \u010dlana 60. stav 1, \u010dlana 69. st. 2. i 3. i \u010dlana 194. st. 1. i 5. Ustava Republike Srbije i odredbama \u010dlana 11. ratifikovane Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena.<\/p>\n Za\u0161titnik gra\u0111ana i Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti predla\u017eu da Ustavni sud donese slede\u0107u<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
\u041f\u0440\u0435\u0434\u043b\u043e\u0433 \u0437\u0430 \u043e\u0446\u0435\u043d\u0443 \u0443\u0441\u0442\u0430\u0432\u043d\u043e\u0441\u0442\u0438 \u043e\u0434\u0440\u0435\u0434\u0431\u0435 \u0417\u0430\u043a\u043e\u043d\u0430 \u043e \u043d\u0430\u0447\u0438\u043d\u0443 \u043e\u0434\u0440\u0435\u0452\u0438\u0432\u0430\u045a\u0430 \u043c\u0430\u043a\u0441\u0438\u043c\u0430\u043b\u043d\u043e\u0433 \u0431\u0440\u043e\u0458\u0430 \u0437\u0430\u043f\u043e\u0441\u043b\u0435\u043d\u0438\u0445 \u0443 \u0458\u0430\u0432\u043d\u043e\u043c \u0441\u0435\u043a\u0442\u043e\u0440\u0443<\/strong> ![\"\u041f\u0440\u0435\u0443\u0437\u043c\u0438\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"\u041f\u0440\u0435\u0443\u0437\u043c\u0438\u0442\u0435"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n