\u00a0<\/span><\/strong><\/p>\n 1. Gradska op\u0161tina Zemun uzdr\u017ea\u0107e se od prinudnog iseljavanja stanovnika i stanovnica romskog naselja Grme\u010d u Zemunu, sve dok prethodno ne obezbedi alternativni sme\u0161taj, po kvalitetu jednak ili vi\u0161i od uslova stanovanja u tom naselju, koji mora da odgovara kriterijumima adekvatnog stanovanja u skladu sa me\u0111unarodnim standardima.<\/p>\n 2. Gradska op\u0161tina Zemun sprove\u0161\u0107e celokupan proces zbrinjavanja i integracije stanovnika i stanovnica romskog naselja Grme\u010d u Zemunu, u saradnji i uz aktivno u\u010de\u0161\u0107e tih lica, po\u0161tuju\u0107i njihove potrebe i pravo na u\u010de\u0161\u0107e u dono\u0161enju odluka u vezi sa svim pitanjima koja ih se ti\u010du, uklju\u010duju\u0107i preseljenje i na\u010din dru\u0161tvene integracije, saglasno me\u0111unarodnim standardima i smernicama za raseljavanje gra\u0111ana iz neformalnih naselja.<\/p>\n 3. Gradska op\u0161tina Zemun obavesti\u0107e Poverenicu za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetim merama, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema ove preporuke.<\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njome ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n <\/p>\n O b r a z l o \u017e e nj e<\/em><\/span><\/strong><\/p>\n \u00a0<\/em><\/span><\/strong><\/p>\n Postupaju\u0107i u okviru nadle\u017enosti propisanih \u010dl. 33. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti do\u0161la je do saznanja da je gradska op\u0161tina Zemun otpo\u010dela pripreme za sprovo\u0111enje prinudnog iseljenja neformalnog romskog naselja Grme\u010d u Zemunu. Stanovnicima ovog naselja uru\u010deno je re\u0161enje gra\u0111evinskog inspektora Odeljenja za inspekcijske poslove op\u0161tine Zemun, na osnovu koga su u obavezi da u roku od jednog dana uklone stambene objekte u kojima stanuju. Kada su se stekli zakonski uslovi za izvr\u0161nost ovog re\u0161enja, stanovnicima je uru\u010den i zaklju\u010dak o dozvoli izvr\u0161enja, u kome je navedeno da \u0107e se izvr\u0161enje sprovesti prinudnim putem, preko drugog lica, a o njihovom tro\u0161ku.<\/p>\n Stru\u010dna slu\u017eba Poverenice za za\u0161titu ravnopravnosti obi\u0161la je 15. jula 2015. godine naselje Grme\u010d i obavila razgovor sa stanovnicima. Na osnovu razgovora i dokumentacije u koju je tom prilikom izvr\u0161en uvid, utvr\u0111eno je da stanovnici ovog naselja nisu dobili nikakva obave\u0161tenja o razlozima iseljenja, rokovima, alternativnom sme\u0161taju niti bilo koje bli\u017ee informacije u vezi sa prinudnim ru\u0161enjem objekata u kojima stanuju i njihovim iseljavanjem.<\/p>\n Uprkos \u010dinjenici da su u naselju Grme\u010d stambeni objekti nelegalno izgra\u0111eni i da su re\u0161enja gra\u0111evinskog inspektora Odeljenja za inspekcijske poslove op\u0161tine Zemun formalno zasnovana na odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, Poverenica izra\u017eava zabrinutost zbog sve u\u010destalije pojave ru\u0161enja nelegalnih objekata u kojima stanuju Romi, u neuporedivo ve\u0107em broju slu\u010dajeva u odnosu na nelegalno izgra\u0111ene objekte u kojima stanuje ve\u0107insko stanovni\u0161tvo. Ovakav selektivni pristup re\u0161avanju problema nelegalno izgra\u0111enih objekata izaziva ozbiljnu sumnju da je u pitanju strukturalna diskriminacija romske nacionalne manjine u Srbiji.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da nam predstoji usvajanje Zakona o legalizaciji odr\u017eivih neformalnih romskih naselja, koji \u0107e pru\u017eiti instrumente za re\u0161avanje ovog kompleksnog problema. Analiziraju\u0107i prednacrt zakona, Poverenica je konstatovala da se radi o celovitom i kvalitetnom tekstu, koji nudi realna i optimalna re\u0161enja sa precizno definisanim obavezama nadle\u017enih organa. Pored toga, Poverenica tako\u0111e ukazuje da je ravnopravno ostvarivanje prava na adekvatan \u017eivotni standard i adekvatno stanovanje garantovano brojnim me\u0111unarodnim dokumentima koji promovi\u0161u i garantuju ljudska i manjinska prava.<\/p>\n Ovo pravo je garantovano odredbama \u010dlana 25. stav 1. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine. Ratifikacijom Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. godine, Republika Srbija se obavezala da \u0107e priznati svakom licu pravo na \u017eivotni standard dovoljan za njega samog i njegovu porodicu, ubrajaju\u0107i tu i dovoljnu koli\u010dinu hrane, ode\u0107u i sme\u0161taj, kao i stalno pobolj\u0161anje njegovih uslova \u017eivota.<\/p>\n Okvirnom konvencijom za za\u0161titu nacionalnih manjina, u \u010dl. 4. odeljka II, pripadnicima nacionalnih manjina garantovana je ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija. Tako\u0111e, Me\u0111unarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije propisana je obaveza dr\u017eava potpisnica da preduzmu, ako okolnosti to zahtevaju, u socijalnoj, ekonomskoj, kulturnoj i ostalim oblastima, posebne i konkretne mere za obezbe\u0111ivanje razvoja ili za\u0161tite izvesnih rasnih grupa ili pojedinaca koji pripadaju ovim grupama radi garantovanja pod uslovima jednakosti, punog ostvarenja prava \u010doveka i osnovnih sloboda.<\/p>\n Tako\u0111e, Konvencija Ujedinjenih nacija o uklanjanju svih oblika diskriminacije \u017eena, odredbom \u010dlana 14. obavezuje dr\u017eave da obezbede adekvatne \u017eivotne uslove, posebno u pogledu stanovanja.<\/p>\n Istambulskom deklaracijom iz 1996. godine, koja je usvojena na drugoj UN Konferenciji o ljudskim naseljima, dr\u017eave su obavezane na postizanje ciljeva obezbe\u0111enja stambenog prostora za sve stanovnike i uspostavljanje odr\u017eivog razvoja ljudskih naselja u kontekstu progresivne urbanizacije u celom svetu. Na ovoj konferenciji usvojena je Habitat agenda, u kojoj je u \u010dlanu 11. nagla\u0161eno da svako ima pravo na adekvatne \u017eivotne standarde za sebe i svoju porodicu, uklju\u010duju\u0107i pravo na adekvatno stanovanje i stalno pobolj\u0161anje \u017eivotnih uslova. Prema ovom dokumentu, prava na stanovanje smatraju se progresivnim zakonskim obavezama, \u0161to podrazumeva da su dr\u017eave du\u017ene da neprestano nastoje da oja\u010daju ekonomska, socijalna i kulturna prava, uklju\u010duju\u0107i i pravo na adekvatno stanovanje. Ideja progresivne realizacije obavezuje dr\u017eavu da nastoji da \u0161to br\u017ee, \u0161to efikasnije i u potpunosti, ostvari pravo na stanovanje.<\/p>\n Revidirana Evropska socijalna povelja u \u010dlanu 31. propisuje da bi se osiguralo delotvorno u\u017eivanje prava na stan, dr\u017eave treba da preduzmu mere sa ciljem unapre\u0111ivanja pristupa stambenom sme\u0161taju odgovaraju\u0107eg standarda, spre\u010davanje ili umanjivanje pojave besku\u0107ni\u0161tva, kao i da u\u010dine da cene stambenog sme\u0161taja budu dostupne onima koji nemaju dovoljno sredstava. Povelja o osnovnim pravima Evropske unije u \u010dlanu 34. garantuje pravo na socijalnu pomo\u0107 i pomo\u0107 za stanovanje, kako bi se obezbedila dostojna egzistencija svima koji nemaju dovoljno sredstava.<\/p>\n Pored me\u0111unarodnih dokumenata i standarda, diskriminacija pripadnika romske nacionalne manjine zabranjena je i doma\u0107im propisima.<\/p>\n Ustav Republike Srbije u \u010dl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. \u010clanom 76. st. 3. Ustava Republika Srbije\u00a0 propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebni propisi i privremene mere koje Republika Srbija mo\u017ee uvesti u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i politi\u010dkom \u017eivotu, radi postizanja pune ravnopravnosti izme\u0111u pripadnika nacionalne manjine i gra\u0111ana koji pripadaju ve\u0107ini, ako su usmerene na uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova \u017eivota koji ih posebno poga\u0111aju.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dl. 4. propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom \u010dl. 24. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etni\u010dkog porekla, verskih uverenja i jezika.<\/p>\n Zakon o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina, pored op\u0161te zabrane diskriminacije lica koja pripadaju nacionalnim manjinama, preporu\u010duje mere za obezbe\u0111enje ravnopravnosti u vidu propisa, pojedina\u010dnih pravnih akata i mera u cilju popravljanja polo\u017eaja lica koja pripadaju romskoj nacionalnoj manjini.<\/p>\n Republika Srbija, u cilju smanjenja razlike izme\u0111u pripadnika romske nacionalne manjine i ostalog stanovni\u0161tva, donela je Strategiju za unapre\u0111ivanje polo\u017eaja Roma u Republici Srbiji. Jedan od glavnih ciljeva ove strategije jeste i pobolj\u0161anje uslova stanovanja pripadnika romske nacionalne manjine putem obezbe\u0111ivanja legalnog kori\u0161\u0107enja stana i poseda, omogu\u0107avanja zdravog \u017eivota porodice i pojedinca, olak\u0161anja \u017eivota \u017eene i deteta, kao i obezbe\u0111ivanja adekvatnih uslova za na\u010din \u017eivota koji je prihvatljiv Romima. Strategijom je propisano da se, izme\u0111u ostalog, ovi ciljevi mogu posti\u0107i unapre\u0111enjem postoje\u0107eg broja stambenih jedinica i izgradnjom novih, pru\u017eanjem podr\u0161ke kroz obrazovanje, pove\u0107anjem zaposlenosti i radnog anga\u017eovanja i pru\u017eanjem zdravstvene i socijalne pomo\u0107i. Tako\u0111e, u cilju pobolj\u0161anja uslova stanovanja pripadnika romske nacionalne manjine va\u017enu ulogu imaju jedinice lokalne samouprave koje treba da odvoje pozicije u bud\u017eetu za re\u0161avanje stambenih problema Roma, te u tom smislu treba izabrati lokacije koje imaju mogu\u0107nost priklju\u010denja na infrastrukturu (voda, struja, kanalizacija), na podru\u010djima koja su pogodna za stanovanje i u ekolo\u0161ki zdravom okru\u017eenju. Izri\u010dito je propisano da ove lokacije treba da omogu\u0107e integraciju, a ne da podsti\u010du segregaciju ili diskriminaciju pripadnika romske nacionalne manjine.<\/p>\n Dokumentom \u201eOsnovni principi i smernice u vezi evikcija i raseljavanja zasnovanih na razvoju”, koje je sa\u010dinio specijalni izvestilac Visokog komesara Ujedinjenih nacija, dr\u017eavama koje sprovede raseljavanje gra\u0111ana iz neformalnih naselja pru\u017eaju se saveti u vezi mera i procedura koje treba primeniti kako se raseljenja ne bi odvijala u suprotnosti sa postoje\u0107im me\u0111unarodnim standardima ljudskih prava. Ovaj dokument posebnu pa\u017enju pridaje kako samom procesu raseljavanja, tako i procesu koji sledi nakon preseljenja, odnosno, propisani su kriterijumi adekvatnog stanovanja u alternativnom sme\u0161taju koji se, izme\u0111u ostalog, odnose na: prostorije i infrastrukturu koja obuhvata pija\u0107u vodu, energiju za kuvanje, grejanje i osvetljenje, sanitarne ure\u0111aje i prostorije za pranje, uslove za skladi\u0161tenje hrane, kanalizaciju; stambeni prostor koji ispunjava uslove za stanovanje, pru\u017eaju\u0107i stanovnicima adekvatan prostor, za\u0161titu od hladno\u0107e, vlage, topline, ki\u0161e, kao i od gra\u0111evinskih opasnosti ili izvora zaraze, garantuju\u0107i fizi\u010dku bezbednost uku\u0107ana, pristup mogu\u0107nosti zapo\u0161ljavanja, zdravstvenim uslugama, \u0161kolama i socijalnim ustanovama. Prilikom odlu\u010divanja da li je odre\u0111eni alternativni sme\u0161taj adekvatan za stanovanje, propisana je obaveza po\u0161tovanja odre\u0111enih pravila koja se odnose na saradnju nadle\u017enih organa sa raseljenim licima, uz njihovo puno u\u010de\u0161\u0107e u procesu preseljenja. Tako\u0111e, propisano je da niko od raseljenih lica ne sme da trpi \u0161tetu u pogledu ljudskih prava, odnosno, prava na kontinuirano pobolj\u0161anje \u017eivotnih uslova.<\/p>\n Poverenica podse\u0107a da me\u0111unarodni standardi u postupku preseljenja obuhvataju sprovo\u0111enje mera i po\u0161tovanje kriterijuma pre preseljenja, za vreme preseljenja i nakon preseljenja. S tim u vezi, treba napomenuti da Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava u Op\u0161tem komentaru br. 7. navodi da evikcije, odnosno, ru\u0161enja ne treba da za posledicu imaju da pojedinac postane besku\u0107nik ili podlo\u017ean povredama drugih ljudskih prava i da dr\u017eava \u010dlanica mora da preduzme sve odgovaraju\u0107e mere kako bi omogu\u0107ila dostupan adekvatan alternativni sme\u0161taj ili preseljenje. Evropski sud za ljudska prava stao je na stanovi\u0161te da evikcija iz objekta, u slu\u010daju kada organ javne vlasti nije obezbedio adekvatan alternativni sme\u0161taj, predstavlja povredu prava na po\u0161tovanje privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota iz \u010dl. 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Poverenica podse\u0107a da je Amnesti Interne\u0161nel (Amnesty International) ukazivao u svojim izve\u0161tajima da Srbija treba da donese zakon o zabrani prinudnih iseljavanja, te da obezbedi adminstrativne smernice kojima bi se garantovalo da \u0107e eventualna budu\u0107a iseljavanja biti sprovedena u skladu sa me\u0111unarodnim standardima.<\/p>\n S druge strane, Poverenica ukazuje da postoje i takva romska naselja koja, iako nelegalno izgra\u0111ena, ispunjavaju uslove odr\u017eivosti. Uvo\u0111enjem ovakvih naselja u pravno definisani status omogu\u0107io bi se razvoj i spre\u010davanje daljeg propadanja ovih naselja, bolji pristup stanovnica i stanovnika tih naselja javnim servisima i bolju socijalnu integraciju, te re\u0161avanje problema u vezi sa o\u010duvanjem zdrave \u017eivotne sredine i izbegavanje konflikata u kori\u0161\u0107enju zemlji\u0161ta, etni\u010dkih tenzija i neravnopravnog statusa romske populacije. Davanje mogu\u0107nosti stanovnicama romskih naselja da legalizuju svoje stambene objekte, osim uvo\u0111enja pravne sigurnosti u ovu osetljivu oblast, ubrzao bi se proces ispravljanja istorijskih i socio-ekonomskih nepravdi prema Romkinjama i Romima u Srbiji i osigurao bi se put ka njihovoj br\u017eoj socijalnoj i ekonomskoj integraciji.<\/p>\n Problem stanovanja Roma u Srbiji veoma je kompleksan, s obzirom da neadekvatni uslovi stanovanja i \u017eivot u neformalnim naseljima znatno ote\u017eavaju pristup drugim ekonomskim i socijalnim pravima. Oko dve tre\u0107ine romske populacije u Srbiji \u017eivi u nelegalnim naseljima u uslovima koji su daleko ispod standarda njihovih sugra\u0111ana. To ne predstavlja svestan izbor ili kulturolo\u0161ki uslovljen stil \u017eivota, ve\u0107 je to strategija pre\u017eivljavanja u lo\u0161im socioekonomskim uslovima. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti podse\u0107a da je u skladu sa Op\u0161tim komentarom broj 4. Komiteta Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava, pitanje pravne sigurnosti stambenog statusa od centralnog zna\u010daja za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje jer od njega zavisi za\u0161tita od prinudnih iseljenja, uznemiravanja i ometanja u u\u017eivanju prava na stanovanje.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da integracija pripadnika romske nacionalne manjine, uz obezbe\u0111ivanje adekvatnih i humanih uslova \u017eivota, predstavlja jedan od najzna\u010dajnijih ciljeva i afirmativnih akcija u periodu koji se ozna\u010dava kao Dekada inkluzije Roma. Isklju\u010divanjem pripadnika romske populacije i zanemarivanjem njihovih potreba produbljuje se razlika izme\u0111u ove grupe ljudi i pripadnika ve\u0107inskog stanovni\u0161tva \u0161to dovodi do kr\u0161enja na\u010dela ravnopravnosti, odnosno, diskriminacije\u00a0 i marginalizacije romskog stanovni\u0161tva. Za ostvarenje jednakosti romske populacije i ostalog stanovni\u0161tva potrebno je omogu\u0107iti pripadnicima romske nacionalne manjine jednako u\u010de\u0161\u0107e u svim dru\u0161tvenim procesima, smanjenje siroma\u0161tva, obrazovanje, zapo\u0161ljavanje, pravo na adekvatno stanovanje, hranu, vodu, zdravlje i bezbednost doma.<\/p>\n Stoga, radi ostvarenja pune ravnopravnosti pripadnika romske nacionalne manjine, Gradska op\u0161tina Zemun, u svojstvu nosioca ovla\u0161\u0107enja lokalne samouprave, treba da preduzme sve neophodne mere u cilju integracije i unapre\u0111enja polo\u017eaja Roma. Ovaj zadatak prvenstveno podrazumeva obezbe\u0111ivanje adekvatnog prostora za stanovanje, u skladu sa smernicama specijalnog izvestioca Visokog komesara Ujedinjenih nacija. Me\u0111utim, pored toga je va\u017eno imati na umu i da je potrebno obezbediti trajnije re\u0161avanje egzistencijalnih problema romske populacije, i to unapre\u0111ivanjem obrazovanja, pove\u0107avanjem mogu\u0107nosti zapo\u0161ljavanja i efikasnim sistemom socijalne za\u0161tite. U cilju postizanja ovih rezultata, a u skladu sa na\u010delom jednakih prava i obaveza, gradska op\u0161tina Zemun treba da konsultuje Rome koji stanuju u neformalnim naseljima i uva\u017ei njihove potrebe, planove i mi\u0161ljenje po pitanju integracije u dru\u0161tvo.<\/p>\n Cene\u0107i utvr\u0111ene \u010dinjenice i pravne propise, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dl. 33. ta\u010d. 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upu\u0107uje preporuku gradskoj op\u0161tini Zemun, radi preduzimanja radnji kojima \u0107e uticati na smanjenje razlike izme\u0111u pripadnika romske nacionalne manjine koji stanuju u neformalnim naseljima i ostalog stanovni\u0161tva, te omogu\u0107iti integraciju Roma u sve dru\u0161tvene procese u skladu sa antidiskriminacionim propisima i smernicama za unapre\u0111enje polo\u017eaja Roma i ubla\u017eavanjem posledica raseljavanja.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Preporuka mera Gradskoj op\u0161tini Zemun zbog prinudnog iseljavanja stanovnika romskog naselja<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n