Bojana Jak\u0161i\u0107, predsednica gradske op\u0161tine<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 11010 Beograd<\/strong><\/p>\n Ustani\u010dka 53<\/strong>\u00a0 <\/strong>\u00a0\u00a0<\/strong>\u00a0<\/strong>\u00a0\u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovana gospo\u0111o Jak\u0161i\u0107,<\/p>\n <\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti obratila se Inicijativa za ekonomska i socijalna prava \u2013 A11 povodom neposredno predstoje\u0107eg prinudnog izvr\u0161enja u neformalnom romskom naselju na uglu ulice Bra\u0107e Jerkovi\u0107 i Vojvode Vlahovi\u0107a u Beogradu, koje je GO Vo\u017edovac zakazala za 18.avgust 2026. godine u 9.00 \u010dasova. U dopisu je navedeno da stanovnici ovog naselja na navedenoj lokaciji \u017eive pribli\u017eno pet godina. Naselje nema pristup elektri\u010dnoj energiji, vodi i kanalizacionoj infrastrukturi, a njegovi stanovnici nalaze se u izrazito te\u0161kom materijalnom i socijalnom polo\u017eaju. Prema podacima kojima raspola\u017ee Inicijativa A 11, me\u0111u pogo\u0111enim licima je 15 dece, uklju\u010duju\u0107i tromese\u010dnu bebu i malu decu, samohrana majka, starija lica i osobe sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Ve\u0107ina dece \u0161kolskog uzrasta poha\u0111a \u0161kolu u neposrednoj blizini naselja. Dalje je nevedeno da je 12. avgusta 2026. godine Odeljenje za komunalnu inspekciju GO Vo\u017edovac na objektima u kojima stanovnici \u017eive istaklo obave\u0161tenje u predmetu VII-01 br. 355-713\/2020 kojim je najavljeno prinudno izvr\u0161enje radi uklanjanja \u201epostavljenih objekata bez \u010dvrste veze sa tlom – Da\u0161\u010dare”. Kao izvr\u0161enik je ozna\u010deno \u201eNN lice\u201c. Navedeno je da prema informacijama kojima raspola\u017eu, sada\u0161nji stanovnici nisu u\u010destvovali u postupku u kojem su doneta re\u0161enja iz 2020. godine niti su im ona dostavljena, nisu identifikovani kao lica \u010dija su prava neposredno pogo\u0111ena, nije sprovedena procena njihovih individualnih potreba, \u00a0niti im je obezbe\u0111en odgovaraju\u0107i alternativni sme\u0161taj.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je sa saradnicima 19.8.2026. godine, odr\u017eao sastanak\u00a0 sa rukovodstvom Gradske op\u0161tine Vo\u017edovac, kojem su prisustvovali pomo\u0107nici predsednice op\u0161tine sa saradnicima, kao i zamenik predsednika Skup\u0161tine grada Beograda, na kome se razgovaralo\u00a0 o mogu\u0107im re\u0161enjima do 1. septembra, do kada je Evropski sud za ljudska prava izrekao privremenu meru kojom je zabranjeno izvr\u0161enje prinudnog iseljenja porodica ovog naselja. Zajedni\u010dki zaklju\u010dak ovog sastanka je da se odr\u017eivo re\u0161enje mora tra\u017eiti kroz sna\u017eniju me\u0111usektorsku saradnju sa nadle\u017enim slu\u017ebama Grada Beograda\u00a0 i nadle\u017enih dr\u017eavnih i lokalnih organa. Poseban fokus stavljen je na neophodnost izrade i kasnije primene Lokalnog akcionog plana\u00a0 za socijalno uklju\u010divanje Roma i Romkinja, kako bi se ovakvim izazovima\u00a0 pristupalo sistematski i obezbedila dugoro\u010dna podr\u0161ka.<\/p>\n <\/p>\n Nakon sastanka, poverenik i saradnici obi\u0161li su neformalno romsko naselje i razgovarali sa stanovnicima koji su se u tom trenutku nalazili u naselju. Razgovoru su prisustvovali i predstavnici skup\u0161tine Grada Beograda i predstavnici op\u0161tine.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Nadle\u017enosti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti propisane su odredbama \u010dlana 33. Zakona o zabrani diskriminacije[1]<\/sup><\/a>. Jedna od osnovnih nadle\u017enost Poverenika je da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog povrede odredaba ovog zakona i daje mi\u0161ljenje i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima i izri\u010de zakonom propisane mere. Poverenik je ovla\u0161\u0107en da upu\u0107uje preporuke mera organima javne vlasti u cilju unapre\u0111enja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik ukazuje da Ustav Republike Srbije[2]<\/sup><\/a> zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu nacionalne pripadnosti, pola, bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa, rase, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili invaliditeta. Odredbom \u010dlana 76. stav 3. Ustava Republika Srbije\u00a0 propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebni propisi i privremene mere koje Republika Srbija mo\u017ee uvesti u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i politi\u010dkom \u017eivotu, radi postizanja pune ravnopravnosti izme\u0111u pripadnika nacionalne manjine i gra\u0111ana koji pripadaju ve\u0107ini, ako su usmerene na uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova \u017eivota koji ih posebno poga\u0111aju.<\/p>\n Ratifikacijom Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. godine[3]<\/sup><\/a>, Republika Srbija se obavezala da \u0107e priznati svakom licu pravo na \u017eivotni standard dovoljan za njega samog i njegovu porodicu, ubrajaju\u0107i tu i dovoljnu koli\u010dinu hrane, ode\u0107u i sme\u0161taj, kao i stalno pobolj\u0161anje njegovih uslova \u017eivota[4]<\/sup><\/a>.<\/p>\n <\/p>\n Okvirnom konvencijom za za\u0161titu nacionalnih manjina[5]<\/sup><\/a>, u \u010dl. 4. odeljka II, pripadnicima nacionalnih manjina garantovana je ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija. Tako\u0111e, Me\u0111unarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[6]<\/sup><\/a> propisana je obaveza dr\u017eava potpisnica da preduzmu, ako okolnosti to zahtevaju, u socijalnoj, ekonomskoj, kulturnoj i ostalim oblastima, posebne i konkretne mere za obezbe\u0111ivanje razvoja ili za\u0161tite izvesnih rasnih grupa ili pojedinaca koji pripadaju ovim grupama radi garantovanja pod uslovima jednakosti, punog ostvarenja prava \u010doveka i osnovnih sloboda[7]<\/sup><\/a>.<\/p>\n Istambulskom deklaracijom iz 1996. godine[8]<\/sup><\/a>, koja je usvojena na drugoj UN Konferenciji o ljudskim naseljima, dr\u017eave su obavezane na postizanje ciljeva obezbe\u0111enja stambenog prostora za sve stanovnike i uspostavljanje odr\u017eivog razvoja ljudskih naselja u kontekstu progresivne urbanizacije u celom svetu. Na ovoj konferenciji usvojena je Habitat agenda, u kojoj je u \u010dlanu 11. nagla\u0161eno da svako ima pravo na adekvatne \u017eivotne standarde za sebe i svoju porodicu, uklju\u010duju\u0107i pravo na adekvatno stanovanje i stalno pobolj\u0161anje \u017eivotnih uslova. Prema ovom dokumentu, prava na stanovanje smatraju se progresivnim zakonskim obavezama, \u0161to podrazumeva da su dr\u017eave du\u017ene da neprestano nastoje da oja\u010daju ekonomska, socijalna i kulturna prava, uklju\u010duju\u0107i i pravo na adekvatno stanovanje. Ideja progresivne realizacije obavezuje dr\u017eavu da nastoji da \u0161to br\u017ee, \u0161to efikasnije i u potpunosti, ostvari pravo na stanovanje.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije[9]<\/sup><\/a>, tako je odredbom \u010dlana 4. propisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom \u010dlana 24. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etni\u010dkog porekla, verskih uverenja i jezika.<\/p>\n Tako\u0111e, odredbom \u010dlana 27a stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija u oblasti stanovanja postoji ako se na osnovnu li\u010dnog svojstva lica ili grupe lica uskra\u0107uje ili ote\u017eava pristup programima stambene podr\u0161ke, odbije ostvarivanje prava iz oblasti stanovanja, za omogu\u0107avanje pristupa programima stambene podr\u0161ke tra\u017ei ispunjenje uslova koji se ne postavljaju drugim licima ili grupi lica, odnosno ako se u pristupu programima stambene podr\u0161ke neopravdano omogu\u0107i prvenstvo drugom licu ili grupi lica.<\/p>\n Zakon o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina[10]<\/sup><\/a>, pored op\u0161te zabrane diskriminacije lica koja pripadaju nacionalnim manjinama, preporu\u010duje mere za obezbe\u0111enje ravnopravnosti u vidu propisa, pojedina\u010dnih pravnih akata i mera u cilju popravljanja polo\u017eaja lica koja pripadaju romskoj nacionalnoj manjini.<\/p>\n Republika Srbija je u cilju solidarnosti prema osobama i grupama u nejednakom polo\u017eaju u dru\u0161tvu i suzbijanju siroma\u0161tva kao preduslova za ostvarivanje ljudskih prava donela Strategiju za socijalno uklju\u010divanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022-2030. godine[11]<\/sup><\/a>. Jedan od glavnih ciljeva ove strategije jeste i ozakonjenje svih naselja gde \u017eive Romi i Romkinje gde je to mogu\u0107e, kao i obezbe\u0111ivanje trajno, dostojno, priu\u0161tivo i desegregisano stanovanje Romima i Romkinjama koji \u017eive u neuslovnim naseljima koja se iz opravdanih razloga ne mogu ozakoniti. Strategijom je propisano da se, izme\u0111u ostalog, ovi ciljevi mogu posti\u0107i unapre\u0111enjem postoje\u0107eg broja stambenih jedinica i izgradnjom novih, pru\u017eanjem podr\u0161ke kroz obrazovanje, pove\u0107anjem zaposlenosti i radnog anga\u017eovanja i pru\u017eanjem zdravstvene i socijalne pomo\u0107i, pri \u010demu va\u017enu ulogu imaju jedinice lokalne samopurave.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik podse\u0107a da me\u0111unarodni standardi u postupku preseljenja obuhvataju sprovo\u0111enje mera i po\u0161tovanje kriterijuma pre preseljenja, za vreme preseljenja i nakon preseljenja. S tim u vezi, treba napomenuti da Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava u Op\u0161tem komentaru br. 7. navodi da evikcije, odnosno, ru\u0161enja ne treba da za posledicu imaju da pojedinac postane besku\u0107nik ili podlo\u017ean povredama drugih ljudskih prava i da dr\u017eava \u010dlanica mora da preduzme sve odgovaraju\u0107e mere kako bi omogu\u0107ila dostupan adekvatan alternativni sme\u0161taj ili preseljenje. Evropski sud za ljudska prava stao je na stanovi\u0161te da evikcija iz objekta, u slu\u010daju kada organ javne vlasti nije obezbedio adekvatan alternativni sme\u0161taj, predstavlja povredu prava na po\u0161tovanje privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota iz \u010dl. 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Amnesti Interne\u0161nel (Amnesty International) ukazivao u svojim izve\u0161tajima da Srbija treba da donese zakon o zabrani prinudnih iseljavanja, te da obezbedi adminstrativne smernice kojima bi se garantovalo da \u0107e eventualna budu\u0107a iseljavanja biti sprovedena u skladu sa me\u0111unarodnim standardima.<\/p>\n Tako\u0111e, pravo na adekvatno stanovanje garantuje sigurnost stanarskog statusa i u slu\u010dajevima u kojima su objekti neuslovni ili izgra\u0111eni bez potrebnih dozvola, a u slu\u010dajevima prinudnih iseljenja koje dovode do toga da gra\u0111ani i gra\u0111anke ostaju bez krova nad glavom u direktnoj je suprotnosti sa odredbama \u010dlana 11. Pakta o ekonomskom, socijalnim i kulturnim pravima[12]<\/a>.<\/p>\n Odredbama Zakona o stanovanju i odr\u017eavanju zgrada[13]<\/a> propisana je jasna procedura kako se sprovodi ovakav vid iseljenja. Ovaj zakon uvodi nekoliko instituta koji su od zna\u010daja za ostvarivanja prava romske nacionalne manjine na adekvatno stanovanje, a pre svega instituta stambene podr\u0161ke, kao i definisanja postupka iseljenja i preseljenja u odgovaraju\u0107i sme\u0161taj, koji je posebno zna\u010dajan za ostvarivanje prava na stanovanje romskih porodica koje \u017eive u podstandardnim naseljima.<\/p>\n <\/p>\n Odredbom \u010dlana 78. stav 1. ovog zakona propisano je da iseljenje lica iz objekta koji je izgra\u0111en suprotno zakonu kojim se ure\u0111uju planiranje prostora i izgradnja objekata i koji se nalazi na zemlji\u0161tu u svojini drugog fizi\u010dkog ili pravnog lica sprovodi se kada je to neophodno i opravdano radi ostvarenja javnog interesa, a prvenstveno radi za\u0161tite \u017eivota i zdravlja ljudi i za\u0161tite imovine, odnosno kada je va\u017ee\u0107im planskim dokumentom predvi\u0111eno privo\u0111enje zemlji\u0161ta urbanisti\u010dkoj nameni za izgradnju objekata za koje se, u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uje eksproprijacija objekata, utvr\u0111uje javni interes.<\/p>\n <\/p>\n Odredbom \u010dlana 79. Zakona o stanovanju i odr\u017eavanju zgrada izme\u0111u ostalog je propisano da ukoliko je neophodno izvr\u0161iti iseljenje i ukoliko to lice sa \u010dlanovima svog porodi\u010dnog doma\u0107instva nema u svojini drugu nepokretnost za stanovanje i nema dovoljno sredstava da obezbedi drugi sme\u0161taj, to lice sa \u010dlanovima svog porodi\u010dnog doma\u0107instva ostvaruje pravo na preseljenje u odgovaraju\u0107i sme\u0161taj koje obezbe\u0111uje nadle\u017eni organ jedinice lokalne samouprave na \u010dijoj teritoriji to lice ima prebivali\u0161te i koji je doneo re\u0161enje o iseljenju. Tako\u0111e, ukoliko lice koje se iseljava i ispunjava uslove za preseljenje u odgovaraju\u0107i sme\u0161taj nema prebivali\u0161te na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja je donela re\u0161enje o iseljenju, odgovaraju\u0107i sme\u0161taj obezbe\u0111uje jedinica lokalne samouprave na \u010dijoj teritoriji to lice ima poslednje prijavljeno prebivali\u0161te, odnosno na \u010dijoj teritoriji se nalazi ustanova ili centar za socijalni rad ukoliko lice na toj adresi ima prijavljeno prebivali\u0161te, a po obave\u0161tenju jedinice lokalne samouprave koja je donela re\u0161enje o iseljenju.<\/p>\n <\/p>\n Dr\u017eavni i drugi organi, kao i drugi subjekti koji u\u010destvuju u sprovo\u0111enju postupaka iseljenja i preseljenja, du\u017eni su da ga sprovode u skladu sa principima koji su propisani odredbom \u010dlana 80. ovog zakona i to u pogledu zakonitosti, \u0161to zna\u010di da odlu\u010duju i postupaju na osnovu zakona i drugih op\u0161tih akata, kao i op\u0161teprihva\u0107enih pravila me\u0111unarodnog prava i potvr\u0111enih me\u0111unarodnih ugovora; srazmernosti, koja zna\u010di kori\u0161\u0107enje mera koje su za lica pogo\u0111ena iseljenjem i preseljenjem najpovoljnija, ako se njima posti\u017eu svrha i cilj zakona; za\u0161tite dostojanstva, \u0161to zna\u010di da po\u0161tuju i \u0161tite dostojanstvo lica koja su pogo\u0111ena iseljenjem i preseljenjem; za\u0161tite posebno ugro\u017eenih lica, \u0161to zna\u010di da prilikom sprovo\u0111enja postupaka \u0161tite prava posebno ugro\u017eenih lica, naro\u010dito \u017eena, dece, samohranih roditelja, porodica sa troje i vi\u0161e dece, \u017ertve porodi\u010dnog nasilja, lica preko 65 godina starosti i osoba sa invaliditetom, kao i me\u0111usobne saradnje, \u0161to zna\u010di da su dr\u017eavni i drugi organi, kao i drugi subjekti koji u\u010destvuju u sprovo\u0111enju postupaka iseljenja i preseljenja, du\u017eni da me\u0111usobno sara\u0111uju u cilju za\u0161tite ljudskih i manjinskih prava i ostvarivanja najboljih interesa lica koja su pogo\u0111ena ovim postupcima.<\/p>\n <\/p>\n Problem stanovanja Roma u Srbiji veoma je kompleksan, s obzirom da neadekvatni uslovi stanovanja i \u017eivot u neformalnim naseljima znatno ote\u017eavaju pristup drugim ekonomskim i socijalnim pravima. Jedan broj Roma \u017eivi u nelegalnim naseljima u uslovima koji su daleko ispod standarda. Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti podse\u0107a da je u skladu sa Op\u0161tim komentarom broj 4. Komiteta Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava, pitanje pravne sigurnosti stambenog statusa od centralnog zna\u010daja za ostvarivanje prava na adekvatno stanovanje jer od njega zavisi za\u0161tita od prinudnih iseljenja, uznemiravanja i ometanja u u\u017eivanju prava na stanovanje.<\/p>\n Integracija pripadnika romske nacionalne manjine, uz obezbe\u0111ivanje adekvatnih i humanih uslova \u017eivota, predstavlja jedan od najzna\u010dajnijih ciljeva i afirmativnih mera strategije socijalne inkluzije Roma i Romkinja. Isklju\u010divanjem pripadnika romske populacije i zanemarivanjem njihovih potreba produbljuje se razlika izme\u0111u ove grupe ljudi i pripadnika ve\u0107inskog stanovni\u0161tva \u0161to dovodi do kr\u0161enja na\u010dela ravnopravnosti, odnosno, diskriminacije\u00a0 i marginalizacije romskog stanovni\u0161tva.<\/p>\n U skladu sa \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da organima javne vlasti i drugim licima upu\u0107uje preporuke mera za unapre\u0111enje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.\u00a0 S tim u vezi, a u cilju preventivnog delovanja,\u00a0 Poverenik preporu\u010dujemo Gradskoj op\u0161tini Vo\u017edovac da se uzdr\u017ei od prinudnog iseljavanja stanovnika i stanovnica u neformalnom romskom naselju na uglu ulica\u00a0 Bra\u0107e Jerkovi\u0107 i Vojvode Vlahovi\u0107a u Beogradu dok se prethodno ne obezbedi alternativni sme\u0161taj, koji mora da odgovara kriterijumima adekvatnog stanovanja u skladu sa me\u0111unarodnim standardima.<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Va\u017eno je da proces zbrinjavanja i integracije stanovnika i stanovnica ovog naselja bude sproveden uz aktivno u\u010de\u0161\u0107e tih lica, po\u0161tuju\u0107i njihove potrebe i pravo na u\u010de\u0161\u0107e u dono\u0161enju odluka u vezi sa svim pitanjima koja ih se ti\u010du, uklju\u010duju\u0107i preseljenje i na\u010din dru\u0161tvene integracije, saglasno me\u0111unarodnim standardima i smernicama za raseljavanje gra\u0111ana iz neformalnih naselja.<\/p>\n <\/p>\n Potrebno je da Gradska op\u0161tina Vo\u017edovac obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetim merama, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema ove preporuke.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 98\/06 i 115\/21, \u010dlan 21.<\/p>\n [3]<\/a> Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (\u201cSl. list SFRJ\u201c, br. 7\/71)<\/p>\n [4]<\/a> \u010cl. 11. st. 1 Zakona o ratifikaciji me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima<\/p>\n [5]<\/a> Zakon potvr\u0111ivanju okvirne konvencije za za\u0161titu nacionalnih manjina (\u201eSl. list SFRJ\u201c, br. 9\/68)<\/p>\n [6]<\/a> Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (\u201eSl. list SFRJ\u201c, br. 31\/67)<\/p>\n [7]<\/a> \u010cl. 2. st. 2. Zakona o ratifikaciji Me\u0111unarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije<\/p>\n [8]<\/a>Istanbulska deklaracija o ljudskim naseljima i Habitat agenda,<\/em> Rezolucija 1 \u2013 Izve\u0161taj UN Konferencije o ljudskim naseljima A\/CONF.165\/14 od 7. avgusta 1996.<\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SRJ”, br. 11\/02, “Sl. list SCG”, br. 1\/03 – Ustavna povelja i “Slu\u017ebeni glasnik RS”, br. 72\/09 – dr. zakon, 97\/13 – odluka US i 47\/18<\/p>\n [11]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 23\/22<\/p>\n [12]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SFRJ”, br. 7\/71<\/p>\n [13]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 104\/16 i 9\/20 – dr. zakon<\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
771-26 Preporuka mera Op\u0161tini Vo\u017edovac<\/strong>![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n