\u00a0<\/strong><\/p>\n Mi\u0161ljenje je doneto povodom pritu\u017ebe A. A., koju je podneo protiv fitnes centra B. B., zbog diskriminacije na osnovu pola. U pritu\u017ebi je naveo\u00a0 da je poslao mejl teretani B. B., u vezi \u010dlanstva i kori\u0161\u0107enja usluga i\u00a0 da je dobio odgovor od teretane u kojem su ga obavestili da mu ne mogu pru\u017eiti uslugu \u010dlanstva, jer je B. B. isklju\u010divo \u017eenska teretana.\u00a0 U izja\u0161njenju V. V., punomo\u0107nika B. B. je izme\u0111u ostalog navedeno da je razlog zbog kojeg se B. B. opredelio za pru\u017eanje usluga isklju\u010divo \u017eenama zasnovan na dru\u0161tvenom kontekstu i iskustvima korisnica, te da brojna istra\u017eivanja potvr\u0111uju da \u017eene u me\u0161ovitim teretanama neretko trpe neprijatnosti, uznemiravanje i ose\u0107aj nesigurnosti, \u0161to ih odvra\u0107a od fizi\u010dke aktivnosti. Tako\u0111e je istakao da \u010dlan 4. stav 5. Direktive Saveta Evropske unije 2004\/113\/EZ predvi\u0111a da \u201eova direktiva ne spre\u010dava razlike u tretmanu, ako je pru\u017eanje robe i usluga isklju\u010divo ili prvenstveno pripadnicima jednog pola opravdano legitimnim ciljem i ako su sredstava za postizanje tog cilja odgovaraju\u0107a i neophodna, te da pravo EU priznaje mogu\u0107nost postojanja specijalizovanih usluga za jedan pol, kada je to opravdano ciljem i kada je mera proporcionalna. \u017denski fitnes centar B. B. nije osporio navode iz pritu\u017ebe da pru\u017ea usluge fitnesa i treninga isklju\u010divo \u017eenama, pa me\u0111u stranama u postupku nije bilo spora o ovim \u010dinjenicama. Poverenik je izvr\u0161io analizu uporedne prakse u drugim zemljam Evropske Unije i utvrdio da postojanje teretana namenjenih isklju\u010divo \u017eenama predstavlja prepoznat model podr\u0161ke fizi\u010dkoj aktivnosti \u00a0i unapre\u0111enju zdravlja \u017eena. Na osnovu prakse Poverenika, istra\u017eivanja, anketa, statisti\u010dkih podataka, kao i postavljenih strate\u0161kih ciljeva, Poverenik je mi\u0161ljenja da postoji srazmera izme\u0111u \u010dinjenice da B. B. pru\u017ea usluge teretane isklju\u010divo \u017eenama i cilja koji \u017eele da ostvare a koji se odnos na prostor koji \u017eenama pru\u017ea podsticajan i siguran ambijent za fizi\u010dku aktivnost, kao i da u dru\u0161tvu u kojem su \u017eene \u010desto izlo\u017eene stereotipima, pritiscima i neprijatnostima u me\u0161ovitim prostorima, ovakva mera predstavlja na\u010din da se otklone stvarne prepreke i podstakne njihovo aktivno u\u010de\u0161\u0107e u fizi\u010dkim aktivnostima. Poverenik je dao mi\u0161ljenje da pru\u017eanjem usluga teretane i fitnes centra isklju\u010divo \u017eenama, fitnes centar B. B., nije prekr\u0161io odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n 1.1.<\/strong> Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se obratio A. A. protiv B. B., zbog diskriminacije na osnovu pola.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je navedeno:<\/p>\n 1.3.<\/strong> U prilogu pritu\u017ebe je dostavljen snimak ekrana mejla koji je poslao B. B. podnosiocu pritu\u017ebe.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je, u skladu sa \u010dlanom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1]<\/sup><\/a> i \u010dlanom 25. Poslovnika o radu Poverenika[2]<\/sup><\/a> dostavio pritu\u017ebu na izja\u0161njenje, direktoru B. B. U izja\u0161njenju, punomo\u0107nika advokata V. V., navedeno je:<\/p>\n <\/p>\n 1.5.<\/strong> Uz pritu\u017ebu je dostavljena fotokopije: 1) \u010clanak o istra\u017eivanju uznemiravnja \u017eena u teretanam od 2023. godine,; 2) Direktiva Saveta Evropske unije 2004\/113\/EU od 13. 12. 2004. godine;<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 2.1<\/strong>. \u017denski fitnes centar B. B. nije osporio navode iz pritu\u017ebe da pru\u017ea usluge fitnesa i treninga isklju\u010divo \u017eenama, pa me\u0111u stranama u postupku nema spora o ovim \u010dinjenicama.<\/p>\n <\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u zvani\u010dnu internet prezentaciju \u017eenskog fitnes centra B. B., utvr\u0111eno je da pru\u017ea samostalan i grupni pristup treningu kao i personalizovan trening i plan ishrane za \u017eene. I da su treneri osobe \u017eenskog pola.<\/p>\n <\/p>\n 3.1<\/strong>. Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, kao i video prilog objavljen na Fejsbuk stranici Ni\u0161ka Inicijativa.<\/p>\n \u00a0<\/u><\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[3]<\/sup><\/a> kao samostalan dr\u017eavni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvr\u0111enih zakonom. Odredbama \u010dlana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi zahtev za pokretanje prekr\u0161ajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n 3.3.<\/strong> Ustav Republike Srbije u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Tako\u0111e, Ustav Republike Srbije u \u010dlanu 46. jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje i propisuje da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi za\u0161tite prava i ugleda drugih.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[4]<\/a>, u \u010dlanu 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda predvi\u0111enih u ovoj Konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status.<\/p>\n <\/p>\n 3.5. <\/strong>Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, novoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. \u00a0Odredbama \u010dlana 8. propisano je da do povrede na\u010dela jednakih prava i obaveza dolazi ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, neopravdano uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uje ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. \u010clanom 20. propisano je da diskriminacija na osnovu pola postoji ukoliko se postupa suprotno na\u010delu ravnopravnosti polova, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Zakon\u00a0 o rodnoj ravnopravnosti[5]<\/a> u \u010dlanu 4. stav 1. propisuje da diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, jeste svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven na\u010din, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i \u010dlanove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu u: politi\u010dkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti; oblasti zapo\u0161ljavanja, zanimanja i rada, samozapo\u0161ljavanja, za\u0161tite potro\u0161a\u010da (robe i usluge); zdravstvenom osiguranju i za\u0161titi; socijalnom osiguranju i za\u0161titi, u braku i porodi\u010dnim odnosima; oblasti bezbednosti; ekologiji; oblasti kulture; sportu i rekreaciji; kao i u oblasti javnog ogla\u0161avanja i drugim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota. Ustavni sud je pokrenuo postupak za utvr\u0111ivanje neustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 52\/21). Sud je obustavio izvr\u0161enje pojedina\u010dnog akta ili radnje preduzete na osnovu odredaba navedenog zakona (predmet IUz-85\/2021).\u201c[6]<\/a><\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n 3.7<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet pritu\u017ebe, potrebno je utvrditi da li je B. B., pru\u017eanjem usluga teretane i fitnes centra isklju\u010divo \u017eenama, izvr\u0161io akt diskriminacije na osnovu pola.<\/p>\n <\/p>\n 3.8.<\/strong> U izja\u0161njenju na navode iz pritu\u017ebe B. B., nije osporio da se opredelio za pru\u017eanje usluga teretane isklju\u010divo \u017eenama, te da u tom smislu me\u0111u stranama nema spora o ovim \u010dinjenicama.<\/p>\n <\/p>\n 3.9. Da bi se ocenilo da li je \u010dinjenica da B. B. pru\u017ea svoje usluge isklju\u010divo \u017eenama, predstavlja potencijalnu povredu na\u010delo jednakih prava i obaveza, potrebno je razmotriti da li postoji objektivno i razumno opravdanje fitnes centra, da mu\u0161karcima uskrati mogu\u0107nost kori\u0161\u0107enja svojih usluga. Saglasno \u010dlanu 8. Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno je ispitati: a) da li je cilj koji se posti\u017ee ovom merom dopu\u0161ten i opravdan, i b) da li se cilj (ili ciljevi) mogu posti\u0107i propisanom merom, odnosno, da li postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju.<\/p>\n 3.10.<\/strong> U izja\u0161njenju na navode iz pritu\u017ebe B. B., nije osporio da se opredelio za pru\u017eanje usluga \u017eenama iz razloga koji su zasnovani na dru\u0161tvenom kontekstu i iskustvima korisnica i da brojna istra\u017eivanja potvr\u0111uju da \u017eene u me\u0161ovitim teretanama neretko trpe neprijatnosti, uznemiravanje i ose\u0107aj nesigurnosti, \u0161to ih odvra\u0107a od fizi\u010dke aktivnosti. Tako\u0111e su naveli da je fites centar B. B. kreirao prostor koji omogu\u0107ava \u017eenama da ve\u017ebaju u okru\u017eenju gde se ose\u0107aju sigurno, bez pritiska i nelagodnosi uz stru\u010dnu podr\u0161ku i program kreiran isklju\u010divo za njihove potrebe. U prilogu su dostavili istra\u017eivanje koje se odnosi na rasprostranjenost uznemiravanja u teretanama i kako uti\u010de na \u010dlanove teretane, u istra\u017eivanju je u\u010destovovalo 3.774 \u010dlanova teretana (1107 \u017eena i 2667 mu\u0161karaca)[7]<\/a>. Poverenik je uvidom u istra\u017eivanje\u00a0 utvrdio da je 56,37% \u010dlanica teretane do\u017eivelo uznemiravanje u teretani – 2,68 puta vi\u0161e nego mu\u0161karaca (21,00%). Od \u010dlanica teretane koje su do\u017eivele uznemiravanje 25,65% je potpuno prestalo da koristi teretane ili je promenilo teretanu, 28,69% se ose\u0107alo nebezbedno ili neprijatno u svojoj teretani a 30,13% je promenilo svoju rutinu u teretani, raspored ili je izbegavalo odre\u0111ene delove teretane, kao i da je 20,19% promenilo ode\u0107u ili izgled pri odlasku u teretanu.<\/p>\n <\/p>\n 3.11.<\/strong> S tim u vezi\u00a0 Poverenik je izvr\u0161io uvid i u druge ankete i istra\u017eivanja koja se odnose na \u201eiskustva \u017eena u teretanama i rekreativnim centrima\u201c, i utvrdio da su \u017eene statisti\u010dki \u010de\u0161\u0107e \u017ertve uznemiravanja u tim javnim prostorima. Fenomen \u201eGymtimidation\u201c (zastra\u0161ivanje u teretani) direktno uti\u010de najvi\u0161e na \u017eene prilikom boravka u prostorima za ve\u017ebanje i fitnes centrima.[8]<\/a> Organizacije “This Girl Can” je sprovela anketu i istra\u017eivanje vezano za iskustva \u017eena u teretanama i fitnes centrima[9]<\/a>.\u00a0 Anketa ove organizacije iz 2023. godine, je pokazala da su \u010detiri od 10 (42%) \u017eena istakle da su do\u017eivele barem jedan oblik seksualnog uznemiravanja ili zastra\u0161ivanja, kao \u0161to su neprimereni komentari, zurenje ili zadiranje u li\u010dni prostor dok su bile u teretani ili rekreativnom objektu. Ova brojka se skoro udvostru\u010dila za \u017eene starosti od 16 do 24 godine, dakle 83%. Zaklju\u010dili su da je istra\u017eivanje pokazalo da se mora u\u010diniti vi\u0161e kako bi se za\u0161titile \u017eene u teretanama i fitnes centrima, obzirom da svako zaslu\u017euje da se ose\u0107a bezbedno i po\u0161tovano dok ve\u017eba, te da je uznemiravanje, bilo u teretanama, rekreativnim centrima ili drugim mestima neprihvatljivo.<\/p>\n <\/p>\n 3.12.<\/strong> Tako\u0111e istra\u017eivanje pod nazivom \u201eMe\u0161ovita metodologija studije slika tela \u017eene i iskustava ve\u017ebanja u teretanama\u201c koje je sproveo Univerzitet u Bristolu[10]<\/a>, pokazalo je da se pojedine \u017eene ose\u0107aju \u201eosu\u0111ivano zbog svog izgleda i fizi\u010dkog u\u010dinka u me\u0161ovitim teretanama\u201c, kao i da moraju da se izbore za svoj prostor u teretani, dok se istovremeno nose sa uznemiravanjem i nepo\u017eeljnim komentarima mu\u0161karaca.<\/p>\n <\/p>\n 3.13.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu navode iz iza\u0161njenja i dostupna istra\u017eivanja i ankete vezane za\u00a0 iskustva \u017eena u me\u0161ovitim teretanama i fitnes centrima, Poverenik smatra da je \u010dinjenica da fintes centar B. B. pru\u017ea svoje usluge isklju\u010divo \u017eenama opravdana ciljem da \u017eenama obezbedi sigurno, profesionalno i podr\u017eavaju\u0107e oku\u017eenje za rekreaciju i fizi\u010dku aktivnost.<\/p>\n <\/p>\n 3.1<\/strong>4<\/strong>.<\/strong>\u00a0\u00a0\u00a0 Dalje je potrebno utvrditi da li se ovaj cilj mo\u017ee posti\u0107i preduzetom merom, odnosno,\u00a0 da li postoji srazmera izme\u0111u preduzete mere i cilja koji se merom ostvaruje. Najpere, u izja\u0161njenju B. B. je navedeno da je njihova namera da \u017eenama obezbedi prostor u kojem \u0107e se ose\u0107ati sigurno i motivisano da ve\u017ebaju, kako bi unapredili polo\u017eaj \u017eene u oblasti rekreacije i sporta, te da mu\u0161karci imaju mogu\u0107nost da koriste mnogobrojne teretane me\u0161ovitog tipa, odnoso veliki broj drugih objekata za trening.<\/p>\n <\/p>\n 3.15.<\/strong> Zaklju\u010dci istra\u017eivanja, anketa i statisti\u010dkih podataka pokazuju da su \u017eene izlo\u017eenije uznemiravanju u me\u0161ovitim teretanama, u odnosu na mu\u0161karce, i da se mo\u017ee zaklju\u010diti da postoji srazmera izme\u0111u \u010dinjenice da B. B. pru\u017ea usluge teretane isklju\u010divo \u017eenama i cilja koji \u017eele da ostvare a koji se odnos na prostor koji \u017eenama pru\u017ea podsticajno okru\u017eenje i siguran ambijent za fizi\u010dku aktivnost. Tako\u0111 cilj nije samo fizi\u010dka aktivnost, ve\u0107 kreiranje specifi\u010dnog socijalnog konteksta, \u017eenski fitnes centar nudi programe prilago\u0111ene \u017eenama \u0161to \u00a0direktno uti\u010de na pove\u0107anje u\u010de\u0161\u0107a \u017eena u sportu.<\/p>\n <\/p>\n 3.16.<\/strong> Poverenik navodi da Direktiva Saveta Evropske unije 2004\/113\/EZ, \u010clan 4. stav 5. propisuje da ova Direktiva ne isklju\u010duje razlike u tretiranju, ukoliko se dostava roba i pru\u017eanje usluga isklju\u010divo\u00a0 ili\u00a0 prvenstveno\u00a0 osobama\u00a0 jednog pola\u00a0 opravdava\u00a0 zakonitim\u00a0 ciljem,\u00a0 a\u00a0 sredstva\u00a0 za postizanje tog cilja su prikladna i potrebna.<\/p>\n <\/p>\n 3.17.<\/strong> Poverenik je izvr\u0161io analizu uporedne prakse u drugim zemljama Evropske unije vezanu za \u201eteretane koje pru\u017eaju svoje usluge isklju\u010divo \u017eenama\u201c. Apelacioni sud u Lije\u017eu[11]<\/a>, je u svojoj odluci utvrdio da je, prema nacionalnom zakonodavstvu i Direktivi 2004\/113\/EZ sporna razlika u tretmanu opravdana legitimnim ciljem da se \u017eenama omogu\u0107i da obavljaju fitnes ve\u017ebe u privatnosti i sa spravama prilago\u0111enim njihovoj \u201emorfologiji \u201c teretana samo za \u017eene\u201c je efikasno i odgovaraju\u0107e sredstvo za postizanje tog cilja i nije rezultirala nesrazmernom merom za podnosioca zahteva, koji ima pristup drugim objektima za treniranje. U odluci Obora za jednak treman, Danske (Board of Equal Treatment – Ligebehandlingsn\u00e6vnet): utvr\u0111eno je da teretana koja pru\u017ea usluge samo \u017eenama ne kr\u0161i zakon o jednakom tretmanu, jer je cilj promovisanje sporta me\u0111u \u017eenama,\u00a0 a posebno za \u017eene \u00a0koje se ne ose\u0107aju prijatno u me\u0161ovitim prostorima legitiman i srazmeran[12]<\/a>. Tako\u0111e Ma\u0111arski Ombudsman[13]<\/a> je u vi\u0161e navrata donosio odluke da rad i funkcionisanje teretana samo za \u017eene spada u odbranu \u201estvarne i razumne diferencijacije, koja je opravda legitimnim ciljem\u201c, da \u017eenske teretane \u010desto poseduju \u201especijalizovanu\u201c opremu za \u017eene, kao i da \u017eene mogu da ve\u017eaju i borave u teretani bez brige o fizi\u010dkom izledu, uznemiravanju i dr.<\/p>\n <\/p>\n 3.18.<\/strong> Na osnovu analize uporedne prakse u zemljama EU, Poverenik konstatuje da\u00a0 postojanje teretana namenjenih isklju\u010divo \u017eenama predstavlja prepoznat model podr\u0161ke fizi\u010dkoj aktivnosti\u00a0 i unapre\u0111enju zdravlja \u017eena u zemljama \u010dlanicama EU. Ova praksa je utemeljena na potrebi za stvaranjem sigurnog i profesionalnog okru\u017eenja u kojem su \u017eene ose\u0107aju motivisano da koriste usluge teretane i fitnes centra.<\/p>\n <\/p>\n 3.19<\/strong>. Tako\u0111e, Poverenik je u cilju ostvarivanja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije, uputio preporuku mera Ministarstvu sporta[14]<\/a>, da pripremi predlog strate\u0161kog dokumenta za razvoja sporta i posebno defini\u0161e oblast, odnosno cilj koji se odnosi na razvoj \u017eenskog sporta i njegovu promociju na svim nivoima, vode\u0107i ra\u010duna o razli\u010ditim li\u010dnim svojstvima \u017eena u sportu (poput starosnog doba, zdravstvenog stanja, invalidnosti i sl.) u cilju omasovljavanja i unapre\u0111enja \u017eenskog sporta, ostvarivanja rodne ravnopravnosti i spre\u010davanja i suzbijanja rodno zasnovanog nasilja u sportu; kao i da prilikom kreiranja mera i aktivnosti za realizaciju ovog cilja vodi ra\u010duna o potrebi pove\u0107anja ulaganja u \u017eenski sport, obezbe\u0111ivanju i raspodeli sredstava za ove namene. Postupaju\u0107i po preporuci, Ministarstvo sporta je obavestilo Poverenika da je u toku izrada Strategija razvoja sporta 2026 \u2013 2035. godine i Akcionog plana za njeno sprovo\u0111enje koju prati redovan i precizan sistem prikupljanja podataka kroz sprovo\u0111enje istra\u017eivanja radi definisanja postoje\u0107eg stanja i definisanja ciljeva nove strategije, kao i da je, izme\u0111u ostalog, u toku i dono\u0161enje Re\u0161enja o imenovanju radne grupe za izradu Strategije razvoja sporta za period 2026 \u2013 2035. godine i Akcionog plana za njeno sprovo\u0111enje. Poverenik je 13. januara 2026. godine[15]<\/a>, upito i preporuku Ministarstvu sporta da strate\u0161kim dokumentom koji je u izradi defini\u0161e oblast, odnosno cilj kojim bi predvideo mogu\u0107nost finansijske podr\u0161ke sportistkinjama u toku trudno\u0107e i nakon poro\u0111aja, a koje nemaju ugovor o radu sa sportskim organizacijama. Pru\u017eanje finansijske sigurnosti sportistkinjama kroz meru koja bi olak\u0161ala uskla\u0111ivanje privatnog \u017eivota sa sportskim obavezama dodatno nagla\u0161ava potrebu za sveobuhvatnim promenama kako bi se postigla istinska rodna ravnopravnost u sportskom sektoru.<\/p>\n <\/p>\n 3.20.<\/strong> U nacrtu Strategije razvoja sporta u Republici Srbiji za period 2026- 2035[16]<\/a>, u delu koji nosi naziv \u201e\u017dene u sportu\u201c,\u00a0 navedeno je da\u00a0 razli\u010dite aktivnosti i analize koje su vr\u0161ene od strane brojnih me\u0111unarodnih organizacija (me\u0111udr\u017eavnih i nevladinih) pokazale su da sport mo\u017ee osigurati \u0161irok spektar koristi \u017eenama (svih uzrasta) i da mo\u017ee poslu\u017eiti kao mo\u0107no sredstvo za unapre\u0111enje polo\u017eaja \u017eena i postizanje polne ravnopravnosti. Sport, me\u0111utim, nije po\u0161te\u0111en ni neopravdane diskriminacije \u017eena, ma koliko se izgovori tra\u017eili u odre\u0111enim specifi\u010dnim karakteristikama pojedinih sportskih disciplina. Prema podacima koje su dali nadle\u017eni nacionalni granski sportski savezi u Istra\u017eivanju iz 2024. godine, u 2024. godini 134 \u017eene su bile \u010dlanice Upravnih odbora saveza (19,01%), a u odnosu na 571 mu\u0161karaca.<\/p>\n <\/p>\n 3.21.<\/strong> U delu koji se odnosi na mere koje je potrebno preduzeti u cilju razvoja srpota, prva u nizu je \u201eunapre\u0111enja znanja javnosti o va\u017enosti fizi\u010dke aktivnosti<\/em>\u201c. Svi mogu dosti\u0107i preporu\u010deni nivo fizi\u010dke aktivnosti ukoliko se takva aktivnost inkorporira u svakodnevne rutine, a da bi se to postiglo poruka treba da bude efektivno komunicirana sa celokupnim stanovni\u0161tva. Nivo znanja i svesti javnosti i svih ostalih relevantnih zainteresovanih strana o prednostima i va\u017enosti redovne fizi\u010dke aktivnosti i o tome kako biti aktivan, od klju\u010dne je va\u017enost. Efekat ove mere je stvaranje i promociju kulture kretanja i zdravih \u017eivotnih navika u svim segmentima stanovni\u0161tva, odnosno kulture koja vrednuje fizi\u010dka aktivnost kao deo svakodnevnog \u017eivota. Jedna od preporu\u010denih mera je i \u201eSpre\u010davanje rodno zasnovanog nasilja u sportu<\/em>\u201c.\u00a0 Efekat realizacije ove mere je uspostavljanje nulte tolerancije na rodno zasnovano nasilje u sportu, kroz obavezne standarde za\u0161tite,\u00a0 efikasne mehanizme prijave i podr\u0161ke, kontinuiranu edukaciju i transparentan nadzor, na nivou javnih vlasti, saveza, klubova i sportskih doga\u0111aja. Rodno zasnovano nasilje u sportu predstavlja svako nasilje, uznemiravanje ili poni\u017eavaju\u0107e pona\u0161anje koje se vr\u0161i nad u\u010desnikom\/u\u010desnicom u sistemu sporta na osnovu njegovog\/njenog pola, rodnog identiteta, rodnog izra\u017eavanja ili percepcije roda, a koje ima za cilj ili posledicu naru\u0161avanje dostojanstva, bezbednosti ili integriteta sportiste ili sportskog radnika.<\/p>\n <\/p>\n 3.22.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu sve navedeno Poverenik je mi\u0161ljenja da B. B., pru\u017eanjem usluga teretane i fitnes centra isklju\u010divo \u017eenama nije prekr\u0161io odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n \u00a0<\/u><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Pru\u017eanjem usluga teretane i fitnes centra isklju\u010divo \u017eenama B. B. , nije prekr\u0161io odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeniglasnik RS\u201c, br. 78\/24<\/p>\n [3]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije Slu\u017ebeni glasnik RS br. 22\/09 i 52\/21, \u010dlan 1. stav 2.<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SCG – Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br. 9\/03, 5\/05 i 7\/05 – ispr. i \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS – Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br. 12\/10 i 10\/15<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 52\/21<\/p>\n [6]<\/a> predmet IUz-85\/2021, dostupno na: https:\/\/ustavni.sud.rs\/sednice-suda\/saopstenja-sa-sednice-suda\/saopstenje-sa-8-sednice-ustavnog-suda-odrzane<\/a><\/p>\n [7]<\/a> https:\/\/runrepeat.com\/gym-harassment<\/a><\/p>\n [8]<\/a> International Journal of Sport and Exercise Psychology,\u00a0 Intimidation and distraction in an exercise context https:\/\/www.researchgate.net\/publication\/339851798_Intimidation_and_distraction_in_an_exercise_context<\/a><\/p>\n [9]<\/a> Dosupno: https:\/\/www.sportengland.org\/news-and-inspiration\/guidance-gyms-and-leisure-centres-safer-women<\/a><\/p>\n [10]<\/a> \u201cI sometimes feel like I can\u2019t win!\u201d: An exploratory mixed-methods study of women\u2019s body image and experiences of exercising in gym settings, https:\/\/journals.plos.org\/plosone\/article?id=10.1371\/journal.pone.0316756<\/a><\/p>\n [11]<\/a>Dostuno: \u00a0https:\/\/www.equalitylaw.eu\/component\/edocman\/document-type\/news-report\/11-be-ge-good-and-services-women-only-fitness<\/a><\/p>\n [12]<\/a>Dostupno: https:\/\/www.retsinformation.dk\/eli\/retsinfo\/2019\/9493<\/a><\/p>\n [13]<\/a> Sex-segregated Services,\u00a0 European Commission Directorate-General for Employment, Social Affairs and Equal Opportunities, dostupno na:\u00a0 https:\/\/ec.europa.eu\/social\/BlobServlet?docId=1773&langId=en<\/a><\/p>\n [14]<\/a> Dostupno na: https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/438-24-preporuka-mera-ministarstvu-sporta\/<\/a><\/p>\n [15]<\/a> Dostupno na: https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/1196-25-sportski-savez-srbije\/<\/a><\/p>\n [16]<\/a> Strategija razvoja srporta u Republici Srbiji za period 2026-2035. Dostupno na: https:\/\/www.mos.gov.rs\/storage\/2024\/09\/predlog-strategije-razvoja-sporta-u-republici-srbiji-2026-2035-08022026.pdf<\/a><\/p>\n <\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
1098-25 Nije utvr\u0111ena diskriminacija na osnovu pola u oblasti pru\u017eanja usluga<\/strong>![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n