Postupaju\u0107i u okviru zakonom propisane nadle\u017enosti,[1]<\/sup><\/a> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, daje<\/p>\n <\/p>\n MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n na Nacrt <\/strong>Programa borbe protiv visokotehnolo\u0161kog kriminala za period 2026 \u2013 2030. godine sa Akcionim planom 2026 \u2013 2028.<\/strong> godine<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, u okviru nadle\u017enosti propisanih \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa, daje mi\u0161ljenja na nacrte zakona i drugih propisa i inicira njihovo dono\u0161enje ili izmenu radi unapre\u0111enja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n Ministarstvo unutra\u0161njih poslova objavilo je Nacrt programa borbe protiv visokotehnolo\u0161kog kriminala za period 2026\u20132030. godine sa Akcionim planom za period 2026\u20132028. godine (u daljem tekstu: Nacrt programa).[2]<\/sup><\/a> Polaze\u0107i od svojih zakonom propisanih nadle\u017enosti, Poverenik je Nacrt programa razmotrio sa aspekta za\u0161tite od diskriminacije i ostvarivanja ravnopravnosti, vode\u0107i ra\u010duna i o njegovom uticaju na \u017ertve, posebno na dru\u0161tvene grupe koje su nesrazmerno izlo\u017eene pojedinim oblicima visokotehnolo\u0161kog kriminala.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik pozdravlja izradu Nacrta programa, imaju\u0107i u vidu da visokotehnolo\u0161ki kriminal predstavlja jedan od najzna\u010dajnijih bezbednosnih izazova savremenog dru\u0161tva. Nacrt programa prepoznaje brojne savremene rizike i predvi\u0111a mere za ja\u010danje institucionalnih kapaciteta, primenu savremenih tehnolo\u0161kih alata, prevenciju i informisanje javnosti. Me\u0111utim, Poverenik smatra da je potrebno dodatno oja\u010dati pristup zasnovan na za\u0161titi ljudskih prava i ravnopravnosti, kao i za\u0161titi i podr\u0161ci \u017ertvama, kako bi Program obezbedio sveobuhvatan institucionalni odgovor na savremene oblike visokotehnolo\u0161kog kriminala.<\/p>\n <\/p>\n U tom smislu, Poverenik ukazuje da je potrebno dopuniti pravni i strate\u0161ki okvir relevantnim antidiskriminacionim propisima i me\u0111unarodnim standardima, kao i analizu stanja sagledavanjem uticaja visokotehnolo\u0161kog kriminala na ljudska prava i grupe koje su nesrazmerno izlo\u017eene riziku. Tako\u0111e, potrebno je rodno zasnovano digitalno nasilje prepoznati kao posebnu oblast intervencije i unaprediti mere za\u0161tite i podr\u0161ke \u017ertvama u skladu sa pristupom usmerenim na \u017ertvu.<\/p>\n <\/p>\n Polaze\u0107i od navedenog, Poverenik daje slede\u0107e mi\u0161ljenje na Nacrt programa.<\/p>\n <\/p>\n U delu 2.2. \u201ePlanska dokumenta i pravni okvir Republike Srbije\u201c dat je pregled zakona, podzakonskih akata i dokumenata javnih politika relevantnih za borbu protiv visokotehnolo\u0161kog kriminala, dok su me\u0111unarodne obaveze Republike Srbije razmotrene u delu 2.3.5. Iako je prikazani okvir sveobuhvatan u pogledu krivi\u010dnopravnih, procesnopravnih i bezbednosnih aspekata i obuhvata Istanbulsku konvenciju, njime nisu obuhva\u0107eni drugi relevantni propisi, dokumenti javnih politika i me\u0111unarodni standardi od zna\u010daja za za\u0161titu od diskriminacije, rodnu ravnopravnost, za\u0161titu \u017ertava i suzbijanje rodno zasnovanog digitalnog nasilja.<\/p>\n <\/p>\n Stoga Poverenik smatra da je pravni i strate\u0161ki okvir Nacrta programa potrebno dopuniti naro\u010dito:<\/p>\n <\/p>\n Navedeni propisi, dokumenti javnih politika i me\u0111unarodni standardi ure\u0111uju pitanja koja su neposredno relevantna za Nacrt programa, naro\u010dito u delu koji se odnosi na za\u0161titu od diskriminacije, rodnu ravnopravnost, prava i podr\u0161ku \u017ertvama, kao i prevenciju i suzbijanje rodno zasnovanog digitalnog nasilja. Njihovim uklju\u010divanjem obezbedilo bi se da pravni i strate\u0161ki okvir Programa obuhvati sve relevantne aspekte borbe protiv visokotehnolo\u0161kog kriminala.<\/p>\n U delu 2.3. \u201eAnaliza trenutnog stanja u oblasti borbe protiv visokotehnolo\u0161kog kriminala\u201c Nacrt programa detaljno prikazuje globalne i nacionalne trendove, uklju\u010duju\u0107i razvoj novih oblika kriminala, zloupotrebu ve\u0161ta\u010dke inteligencije i dipfejk tehnologija, seksualnu eksploataciju dece, finansijske prevare, kra\u0111u identiteta i druge rizike. Me\u0111utim, analiza je prevashodno usmerena na bezbednosne, tehnolo\u0161ke i krivi\u010dnopravne aspekte, dok uticaj ovih pojava na ljudska prava, ravnopravnost i za\u0161titu od diskriminacije nije sagledan u dovoljnoj meri.<\/p>\n <\/p>\n Pojedini oblici visokotehnolo\u0161kog kriminala mogu istovremeno predstavljati povredu dostojanstva, prava na ravnopravnost i drugih ljudskih prava, naro\u010dito kada su povezani sa li\u010dnim svojstvom \u017ertve ili nesrazmerno poga\u0111aju odre\u0111ene dru\u0161tvene grupe. Istra\u017eivanja pokazuju da su ovim oblicima nasilja naro\u010dito izlo\u017eene \u017eene i devoj\u010dice, LGBTI osobe, deca, osobe sa invaliditetom, pripadnici nacionalnih manjina, novinari i novinarke, branioci i braniteljke ljudskih prava, kao i druga lica koja su zbog svojih li\u010dnih svojstava ili prirode svog rada \u010de\u0161\u0107e izlo\u017eena digitalnom nasilju, pretnjama, govoru mr\u017enje i uznemiravanju.[9]<\/sup><\/a> Zbog toga je analizom potrebno obuhvatiti razli\u010dit uticaj visokotehnolo\u0161kog kriminala na ove grupe, pojavne oblike kojima su izlo\u017eene i prepreke sa kojima se suo\u010davaju prilikom prijavljivanja.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik posebno ukazuje da je potrebno sagledati da li postoje\u0107i na\u010din prijavljivanja, evidentiranja i postupanja omogu\u0107ava blagovremeno prepoznavanje krivi\u010dnih dela povezanih sa li\u010dnim svojstvom \u017ertve i utvr\u0111ivanje postojanja motiva mr\u017enje u smislu \u010dlana 54a Krivi\u010dnog zakonika.<\/p>\n <\/p>\n Pored toga, Poverenik ukazuje na Meru 2.2, kojom je predvi\u0111eno unapre\u0111enje mehanizama za borbu protiv naprednih oblika visokotehnolo\u0161kog kriminala. Iako su predlo\u017eene aktivnosti usmerene na analizu rizika od zloupotrebe ve\u0161ta\u010dke inteligencije u kriminalne svrhe i razvoj alata za otkrivanje takvih zloupotreba, potrebno je sagledati i njihov uticaj na ljudska prava, ravnopravnost i za\u0161titu od diskriminacije, kako bi se obezbedila njihova primena uz odgovaraju\u0107i stepen transparentnosti i ljudskog nadzora.<\/p>\n <\/p>\n Iako Nacrt programa prepoznaje pojedine oblike zloupotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija i ukazuje na primenu Istanbulske konvencije na digitalne oblike nasilja prema \u017eenama, rodno zasnovano digitalno nasilje nije prepoznato kao posebna oblast intervencije, niti je sistematski razra\u0111eno kroz analizu stanja, mere, aktivnosti i pokazatelje. Takvo re\u0161enje ne omogu\u0107ava da se sagledaju razmere, uzroci i posledice ove pojave, niti da se planiraju posebne mere prevencije, za\u0161tite i institucionalnog postupanja.<\/p>\n <\/p>\n Rodno zasnovano digitalno nasilje nije jedinstveno krivi\u010dno delo, ve\u0107 \u0161iri dru\u0161tveni fenomen koji obuhvata razli\u010dite oblike nasilja izvr\u0161ene, omogu\u0107ene ili poja\u010dane upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija, kao \u0161to su digitalno proganjanje, onlajn seksualno uznemiravanje, zloupotreba intimnih snimaka i fotografija bez pristanka, seksualna iznuda, rodno zasnovan govor mr\u017enje, doksing i zloupotreba ve\u0161ta\u010dke inteligencije za izradu seksualno eksplicitnih dipfejk sadr\u017eaja. Pojedini oblici ove pojave mogu imati obele\u017eja razli\u010ditih krivi\u010dnih dela, ali je rodno zasnovano digitalno nasilje uslovljeno postoje\u0107im rodnim nejednakostima[10]<\/sup><\/a> i zato zahteva poseban pristup u javnim politikama.<\/p>\n <\/p>\n Na potrebu takvog pristupa ukazuju i raspolo\u017eiva istra\u017eivanja. Prema izve\u0161taju SHARE fondacije \u201eGlasovi otpora digitalnom nasilju \u2013 godi\u0161nji izve\u0161taj monitoringa povreda digitalnih prava u Srbiji za 2025. godinu\u201c, zabele\u017eeno je 26 slu\u010dajeva rodno zasnovanog digitalnog nasilja, pri \u010demu su naj\u010de\u0161\u0107e mete \u017eene i pripadnici LGBTI zajednice, naro\u010dito kada su prisutni u javnom ili politi\u010dkom prostoru.[11]<\/sup><\/a> Nalazi regionalnog istra\u017eivanja \u201eGender-based digital violence: international legal framework and country case studies: Albania, Montenegro and Serbia\u201c,[12]<\/sup><\/a> u kojem je u\u010destvovao i Poverenik, tako\u0111e ukazuju da su \u017eene i devoj\u010dice nesrazmerno izlo\u017eene razli\u010ditim oblicima digitalnog nasilja i da posledice ovih oblika nasilja prevazilaze digitalno okru\u017eenje, dovode\u0107i do naru\u0161avanja psihi\u010dkog zdravlja, povla\u010denja iz javnog \u017eivota, socijalne izolacije i eskalacije nasilja u fizi\u010dkom okru\u017eenju.<\/p>\n <\/p>\n Potrebu za sistemskim pristupom potvr\u0111uje i praksa Poverenika, koji je postupao u predmetima povodom onlajn uznemiravanja, rodno zasnovanog govora mr\u017enje i zloupotrebe naj\u010de\u0161\u0107e fotografija \u017eena i devoj\u010dica. Poverenik je podnosio i inicijative za izmenu Krivi\u010dnog zakonika radi propisivanja posebnog krivi\u010dnog dela kojim bi se sankcionisala zloupotreba i objavljivanje stvarnih ili la\u017enih snimaka polno eksplicitnog sadr\u017eaja bez pristanka.<\/p>\n <\/p>\n Na potrebu sistemskog ure\u0111enja ove oblasti ukazale su i 33 organizacije civilnog dru\u0161tva koje godinama pru\u017eaju podr\u0161ku \u017ertvama rodno zasnovanog digitalnog nasilja i zagovaraju unapre\u0111enje zakonodavnog i institucionalnog okvira.[13]<\/sup><\/a> Poverenik deli njihovu ocenu da izostanak jasnog prepoznavanja digitalnog nasilja prema \u017eenama i devoj\u010dicama u Nacrtu programa ne predstavlja samo izostavljanje jedne teme, ve\u0107 mo\u017ee imati za posledicu izostanak posebnih mera prevencije i za\u0161tite, nedovoljno pra\u0107enje rasprostranjenosti ove pojave i nedovoljno razvijene kapacitete institucija za adekvatno postupanje.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedeno, Poverenik smatra da je u okviru Posebnog cilja 2 potrebno predvideti posebnu meru usmerenu na prevenciju, prepoznavanje i unapre\u0111enje institucionalnog odgovora na rodno zasnovano digitalno nasilje prema \u017eenama i devoj\u010dicama koje su mu naj\u010de\u0161\u0107e izlo\u017eene. Mera bi trebalo da obuhvati unapre\u0111enje na\u010dina evidentiranja i pra\u0107enja ove pojave, izradu smernica za postupanje, kontinuirane obuke nadle\u017enih organa, ja\u010danje me\u0111uinstitucionalne saradnje i saradnje sa organizacijama civilnog dru\u0161tva, kao i sistema upu\u0107ivanja \u017ertava na nadle\u017ene institucije i pru\u017eaoce usluge podr\u0161ke, uz sprovo\u0111enje preventivnih i informativnih aktivnosti. Nosioce mere i partnere potrebno je odrediti u skladu sa njihovim nadle\u017enostima, dok je u aktivnostima koje se odnose na prevenciju diskriminacije, podizanje svesti i unapre\u0111enje ravnopravnosti potrebno predvideti saradnju sa Poverenikom za za\u0161titu ravnopravnosti, kao i organizacijama civilnog dru\u0161tva.<\/p>\n <\/p>\n Pored toga, Poverenik smatra da je Meru 1.2. potrebno dopuniti tako da analiza krivi\u010dnopravnog okvira obuhvati i ocenu delotvornosti postoje\u0107ih re\u0161enja za pojedine oblike rodno zasnovanog digitalnog nasilja, uklju\u010duju\u0107i zloupotrebu intimnih snimaka i fotografija bez pristanka, seksualnu iznudu i druge oblike nasilja izvr\u0161ene upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija.<\/p>\n <\/p>\n Dalje, Poverenik smatra da je potrebno unaprediti za\u0161titu i podr\u0161ku \u017ertvama visokotehnolo\u0161kog kriminala i Meru 2.1. urediti u skladu sa pristupom usmerenim na \u017ertvu. Iako je Nacrt programa prevashodno usmeren na prevenciju, otkrivanje i krivi\u010dno gonjenje visokotehnolo\u0161kog kriminala i ja\u010danje kapaciteta nadle\u017enih organa, za\u0161titi i podr\u0161ci \u017ertvama posve\u0107eno je znatno manje pa\u017enje. Potrebno je obezbediti da \u017ertve dobiju blagovremene i razumljive informacije o svojim pravima, na\u010dinu prijavljivanja, o\u010duvanju elektronskih dokaza, dostupnim mehanizmima za\u0161tite i uslugama podr\u0161ke, uz za\u0161titu privatnosti i spre\u010davanje ponovljene i sekundarne viktimizacije. Ovo je naro\u010dito va\u017eno kod oblika nasilja \u010dije se posledice produ\u017eavaju usled brzog \u0161irenja i ponovne dostupnosti \u0161tetnog sadr\u017eaja.<\/p>\n <\/p>\n Naime, u okviru Posebnog cilja 2, Merom 2.1. predvi\u0111eno je uspostavljanje nacionalne platforme za prijavljivanje krivi\u010dnih dela iz oblasti visokotehnolo\u0161kog kriminala i razmenu informacija. Poverenik smatra da je potrebno ovu meru dopuniti tako da platforma, pored mogu\u0107nosti prijavljivanja, obezbedi i informisanje i upu\u0107ivanje \u017ertava na nadle\u017ene organe i dostupne oblike podr\u0161ke. Istovremeno, potrebno je jasno predvideti da platforma predstavlja jedan od na\u010dina prijavljivanja, a ne jedini kanal za obra\u0107anje nadle\u017enim organima. Tako\u0111e, potrebno je obezbediti da platforma bude pristupa\u010dna svim korisnicima, uklju\u010duju\u0107i osobe sa invaliditetom, decu i lica sa ni\u017eim nivoom digitalne pismenosti, kao i da sadr\u017ei informacije predstavljene jednostavnim i razumljivim jezikom.<\/p>\n <\/p>\n Stoga je potrebno dopuniti Meru 2.1. i aktivnost 2.1.5. tako da platforma, pored bezbednog prijavljivanja, sadr\u017ei pristupa\u010dne i razumljive informacije o pravima \u017ertava, o\u010duvanju elektronskih dokaza i dostupnim mehanizmima za\u0161tite, kao i jasno upu\u0107ivanje na nadle\u017ene organe i subjekte koji pru\u017eaju podr\u0161ku.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj\u00a0 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 1. i \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 7.<\/p>\n [2]<\/a> Dostupno na: https:\/\/www.mup.gov.rs\/wps\/wcm\/connect\/cd2a319a-4ee4-44cf-b82a-ec319ab98d35\/latprogram+borbe+protiv+visokotehnoloskog+kriminala+za+period+2026+%E2%80%93+2030+sa+akcionim+plano<\/p>\n [3]<\/sup><\/a> \u201eSl. glasnik RS”, br. 94\/2016 i 10\/2023 – dr. zakon<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSl. glasnik RS”, br. 103\/2021<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSl. glasnik RS”, br. 12\/2022 i 14\/2026<\/p>\n [6]<\/a> Zakon o ratifikaciji konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena (“Sl. list SFRJ – Me\u0111unarodni ugovori”, br. 11\/81)<\/p>\n [7]<\/sup><\/a> General Assembly, Rezolucija 48\/104, Declaration on the Elimination of Violence against Women, dostupno na: https:\/\/www.ohchr.org\/en\/instruments-mechanisms\/instruments\/declaration-elimination-violence-against-women<\/p>\n [8]<\/a> Dostupno na: https:\/\/edoc.coe.int\/en\/violence-against-women\/10643-grevio-general-recommendation-no-1-on-the-digital-dimension-of-violence-against-women.html<\/p>\n [9]<\/a> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, Redovan godi\u0161nji izve\u0161taj za 2025. godinu, Beograd, 2026.<\/p>\n [10]<\/sup><\/a> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, Poseban izve\u0161taj o diskriminaciji \u017eena, Beograd, 2025.<\/p>\n [11]<\/a> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, Redovan godi\u0161nji izve\u0161taj za 2025. godinu, Beograd, 2026.<\/p>\n [12]<\/sup><\/a> Maja Munivrana i drugi, Gender-based digital violence: International legal framework and country case studies: Albania, Montenegro and Serbia, University of Sarajevo \u2013 Professor Zdravko Grebo Center for Interdisciplinary Studies, 2026.<\/p>\n\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
683-26 Mi\u0161ljenje na Nacrt Programa borbe protiv visokotehnolo\u0161kog kriminala<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n