\u00a0<\/strong><\/p>\n PREPORUKU<\/strong> MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZA\u0160TITE OD DISKRIMINACIJE<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje Agenciji za privredne registre:<\/p>\n <\/p>\n – da preduzme sve neophodne mere i aktivnosti kako bi internet prezentacija Agencije za privredne registre, uklju\u010duju\u0107i sve elektronske usluge, korisni\u010dke aplikacije, obrasce, dokumente i druge digitalne sadr\u017eaje dostupne putem njenog veb sajta, bila u potpunosti pristupa\u010dna osobama sa invaliditetom, a naro\u010dito osobama sa o\u0161te\u0107enjem vida koje koriste \u010dita\u010de ekrana odnosno druge asistivne tehnologije, u skladu sa WCAG 2.2 smernicama najmanje na nivou uskla\u0111enosti AA.<\/p>\n <\/p>\n Agencija za privredne registre obavesti\u0107e Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovo\u0111enja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Obrazlo\u017eenje<\/em><\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti u okviru nadle\u017enosti propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije[2]<\/sup><\/a> prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa i inicira dono\u0161enje ili izmenu propisa u cilju unapre\u0111enja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije. U skladu sa \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 9. ovog zakona, Poverenik organima javne vlasti i drugim licima upu\u0107uje preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n U obra\u0107anju Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti ukazano je da odre\u0111eni broj internet prezentacija organa javne vlasti ne ispunjava standarde pristupa\u010dnosti za osobe sa invaliditetom, iako upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija ima izuzetan zna\u010daj za njihovu punu i ravnopravnu dru\u0161tvenu inkluziju i ostvarivanje prava pod jednakim uslovima.<\/p>\n <\/p>\n U obra\u0107anju je, izme\u0111u ostalog, navedeno da internet prezentacija Agencije za privredne registre ne ispunjava propisane standarde pristupa\u010dnosti, \u0161to usluge koje Agencija pru\u017ea \u010dini nedostupnim ili ote\u017eano dostupnim odre\u0111enom broju gra\u0111ana sa invaliditetom, a naro\u010dito osobama sa senzornim invaliditetom. Na taj na\u010din, ovim licima je uskra\u0107ena mogu\u0107nost da samostalno, ravnopravno i bez neopravdanih prepreka pristupaju informacijama, elektronskim uslugama i postupcima koje Agencija obezbe\u0111uje putem svoje internet prezentacije.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da su internet prezentacije organa javne vlasti jedan od osnovnih na\u010dina informisanja gra\u0111ana i pru\u017eanja elektronskih usluga, njihova pristupa\u010dnost predstavlja jedan od klju\u010dnih preduslova za ostvarivanje na\u010dela jednakosti, zabrane diskriminacije i jednakog pristupa javnim uslugama za osobe sa invaliditetom.<\/p>\n <\/p>\n S tim u vezi Poverenik ukazuje na pravni okvir koji reguli\u0161e ovu materiju kao i na odredbe koje se odnose na propisanu zabranu diskriminacije na osnovu invaliditeta kao li\u010dnog svojstva.<\/p>\n <\/p>\n Ustav Republike Srbije[3]<\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Ustavna zabrana diskriminacije predstavlja osnov za ostvarivanje jednakosti osoba sa invaliditetom u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota.<\/p>\n <\/p>\n Zakonom o zabrani diskriminacije, invaliditet je izri\u010dito naveden me\u0111u li\u010dnim svojstvima na osnovu kojih je diskriminacija zabranjena. \u010clanom 4. ovog zakona propisano je na\u010delo jednakosti, prema kojem su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu bez obzira na li\u010dna svojstva. \u010clanom 26. posebno je propisano da diskriminacija osoba sa invaliditetom postoji ako se postupa protivno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n <\/p>\n Zakonom o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 33\/2006 i 13\/2016) propisano je da su organi javne vlasti du\u017eni da osobama sa invaliditetom obezbede u\u017eivanje prava i sloboda bez diskriminacije. Istim zakonom zabranjena je diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga, pri \u010demu je naro\u010dito relevantna odredba \u010dlana 13. koja obuhvata i pru\u017eanje usluga osobama sa invaliditetom pod druga\u010dijim i nepovoljnijim uslovima od onih pod kojima se usluga pru\u017ea drugim korisnicima.<\/p>\n <\/p>\n Republika Srbija je 2009. godine ratifikovala Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 42\/2009), \u010diji je cilj da se unapredi, za\u0161titi i osigura puno i jednako u\u017eivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svih osoba sa invaliditetom, kao i po\u0161tovanje njihovog uro\u0111enog dostojanstva.<\/p>\n <\/p>\n Od posebnog zna\u010daja je \u010dlan 9. Konvencije, koji pristupa\u010dnost odre\u0111uje kao preduslov za samostalan \u017eivot i puno u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom u svim sferama \u017eivota. Ovim \u010dlanom dr\u017eave se obavezuju da osobama sa invaliditetom obezbede, ravnopravno sa drugima, pristup informacijama i komunikacijama, uklju\u010duju\u0107i informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i elektronskim uslugama. Konvencija izri\u010dito nala\u017ee i preduzimanje mera radi identifikovanja i uklanjanja prepreka i barijera za pristup, kao i podsticanja pristupa osoba sa invaliditetom novim informacionim i komunikacionim tehnologijama, uklju\u010duju\u0107i internet.<\/p>\n <\/p>\n Pravo na pristupa\u010dne informacije dodatno je za\u0161ti\u0107eno \u010dlanom 21. Konvencije, kojim je propisano da dr\u017eave treba da obezbede osobama sa invaliditetom informacije namenjene \u0161iroj javnosti u pristupa\u010dnim formatima i tehnologijama, blagovremeno i bez dodatnih tro\u0161kova. Ovo pravo obuhvata mogu\u0107nost kori\u0161\u0107enja razli\u010ditih sredstava, na\u010dina i formata komunikacije prema izboru osobe sa invaliditetom.<\/p>\n <\/p>\n Sa pristupa\u010dno\u0161\u0107u je neposredno povezano i pravo na samostalan \u017eivot i uklju\u010divanje u zajednicu iz \u010dlana 19. Konvencije. Ovo pravo podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogu\u0107nosti izbora i da usluge i pogodnosti koje su dostupne stanovni\u0161tvu u celini budu pod jednakim uslovima dostupne i osobama sa invaliditetom. Digitalna pristupa\u010dnost predstavlja jedan od savremenih i sve zna\u010dajnijih preduslova za ostvarivanje tog prava, jer nepristupa\u010dne elektronske usluge stvaraju zavisnost od pomo\u0107i drugih lica tamo gde bi osoba sa invaliditetom mogla samostalno da obavi odre\u0111enu radnju.<\/p>\n <\/p>\n Posebno je zna\u010dajan i Zakon o elektronskoj upravi (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 27\/2018), koji se primenjuje i na javne agencije i druga lica kojima su poverena javna ovla\u0161\u0107enja. \u010clanom 7. ovog zakona propisano je da se usluga elektronske uprave pru\u017ea na na\u010din koji obezbe\u0111uje pristup i kori\u0161\u0107enje osobama sa invaliditetom bez tehni\u010dkih, audio-vizuelnih, semanti\u010dkih i jezi\u010dkih ograni\u010denja. \u010clanom 16. propisana je obaveza po\u0161tovanja standarda pristupa\u010dnosti pri dizajniranju, izradi, odr\u017eavanju i a\u017euriranju softverskih re\u0161enja, dok \u010dlan 31. predvi\u0111a obavezu omogu\u0107avanja pristupa sadr\u017eaju i uslugama elektronske uprave svakome u skladu sa standardima pristupa\u010dnosti.<\/p>\n <\/p>\n Agencija za privredne registre je javna agencija osnovana Zakonom o Agenciji za privredne registre i obavlja poslove od zna\u010daja za ostvarivanje javnog interesa, uklju\u010duju\u0107i vo\u0111enje registara i pru\u017eanje elektronskih usluga gra\u0111anima i privrednim subjektima. Istovremeno, Zakon o zabrani diskriminacije izri\u010dito odre\u0111uje da pojam \u201eorgan javne vlasti\u201c obuhvata i javnu agenciju.<\/p>\n <\/p>\n U tom smislu, pristupa\u010dnost internet prezentacije i elektronskih usluga Agencije nije samo pitanje tehni\u010dkog kvaliteta ili korisni\u010dkog iskustva, ve\u0107 predstavlja pitanje ostvarivanja ljudskih prava i ravnopravnosti, ali i zakonske obaveze.<\/p>\n <\/p>\n Digitalizacija javnih usluga predstavlja va\u017ean instrument unapre\u0111enja efikasnosti, dostupnosti i transparentnosti rada javnih institucija. Me\u0111utim, digitalizacija mo\u017ee doprineti ravnopravnosti samo ukoliko je zasnovana na principu univerzalne pristupa\u010dnosti.<\/p>\n <\/p>\n Za osobe sa o\u0161te\u0107enjem vida koje koriste \u010dita\u010de ekrana, internet prezentacija predstavlja pristupa\u010dan interfejs samo ako je njen sadr\u017eaj pravilno strukturiran i kodiran tako da asistivna tehnologija mo\u017ee da prepozna i korisniku saop\u0161ti tekst, naslove, linkove, dugmad, polja za unos, statusne poruke i druge elemente stranice.<\/p>\n <\/p>\n \u010cita\u010d ekrana, odnosno govorni program, ne mo\u017ee da nadomesti nepristupa\u010dan dizajn. Njegova funkcija zavisi od toga da li je sadr\u017eaj internet stranice izra\u0111en tako da asistivna tehnologija mo\u017ee pravilno da ga interpretira. Tako, na primer, vizuelno jasno dugme koje nije programatski ozna\u010deno kao dugme, slika bez tekstualne alternative, tabela bez odgovaraju\u0107e strukture ili forma \u010dija polja nisu pravilno ozna\u010dena mogu za korisnika \u010dita\u010da ekrana predstavljati prepreku koja mu onemogu\u0107ava ili znatno ote\u017eava kori\u0161\u0107enje usluge.<\/p>\n <\/p>\n Zbog toga se pristupa\u010dnost ne mo\u017ee svesti na postojanje posebne opcije \u201epristupa\u010dnost\u201c, promenu veli\u010dine slova ili mogu\u0107nost pove\u0107anja kontrasta. Takva re\u0161enja mogu biti korisna, ali sama po sebi ne obezbe\u0111uju da osoba koja koristi \u010dita\u010d ekrana mo\u017ee da obavi radnju koju drugi korisnik mo\u017ee da obavi samostalno.<\/p>\n <\/p>\n Poseban problem predstavljaju elektronske usluge koje zahtevaju unos podataka, podno\u0161enje prijava, pretragu, pla\u0107anje, potvr\u0111ivanje radnji ili druge interaktivne postupke. Ukoliko osoba sa o\u0161te\u0107enjem vida ne mo\u017ee da pristupi nekom od ovih koraka, \u010dinjenica da su ostali delovi internet prezentacije pristupa\u010dni ne obezbe\u0111uje stvarnu pristupa\u010dnost usluge.<\/p>\n <\/p>\n U tom smislu, pristupa\u010dnost mora obuhvatiti ceo proces, a ne samo pojedina\u010dne stranice ili elemente. Korisnik mora mo\u0107i da zapo\u010dne, sprovede i zavr\u0161i konkretnu uslugu bez prepreka koje proizlaze iz njegovog invaliditeta.<\/p>\n <\/p>\n U pogledu tehni\u010dkih zahteva digitalne pristupa\u010dnosti, posebno mesto imaju Web Content Accessibility Guidelines (WCAG) koje razvija World Wide Web Consortium (W3C), odnosno njegova Web Accessibility Initiative (WAI).<\/p>\n <\/p>\n WCAG 2.2 predstavlja aktuelnu W3C preporuku i zasniva se na \u010detiri osnovna principa pristupa\u010dnosti: sadr\u017eaj mora biti perceptibilan, operabilan, razumljiv i robustan (Perceivable, Operable, Understandable, Robust \u2013 POUR). WCAG predvi\u0111a tri nivoa uskla\u0111enosti: A, AA i AAA.<\/p>\n <\/p>\n WCAG 2.2 je u me\u0111uvremenu odobren i kao me\u0111unarodni standard ISO\/IEC 40500:2025, \u010dime je dodatno potvr\u0111en njegov zna\u010daj kao me\u0111unarodno priznatog standarda digitalne pristupa\u010dnosti.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik posebno ukazuje da automatizovana provera ne mo\u017ee biti jedini na\u010din ocenjivanja pristupa\u010dnosti. Automatizovani alati mogu identifikovati odre\u0111eni broj tehni\u010dkih problema, ali ne mogu pouzdano utvrditi da li osoba koja koristi \u010dita\u010d ekrana mo\u017ee da razume sadr\u017eaj, prona\u0111e \u017eeljenu informaciju, pravilno popuni obrazac i zavr\u0161i odre\u0111enu elektronsku uslugu.<\/p>\n <\/p>\n Stoga je potrebno sprovesti i manuelno testiranje, uklju\u010duju\u0107i testiranje razli\u010ditim \u010dita\u010dima ekrana, a naro\u010dito neposredno uklju\u010divanje osoba sa o\u0161te\u0107enjem vida u proces testiranja.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik ukazuje da je pristupa\u010dnost jedan od osnovnih preduslova za punu inkluziju osoba sa invaliditetom.<\/p>\n <\/p>\n Inkluzivno dru\u0161tvo ne podrazumeva samo formalno priznanje prava osoba sa invaliditetom, ve\u0107 i stvaranje uslova da ta prava mogu biti ostvarena u praksi. To zna\u010di da osobe sa invaliditetom moraju imati mogu\u0107nost da koriste javne usluge, pristupaju informacijama, komuniciraju sa institucijama, donose odluke i u\u010destvuju u dru\u0161tvenom \u017eivotu ravnopravno sa drugima.<\/p>\n <\/p>\n U savremenom dru\u0161tvu veliki broj aktivnosti koje su ranije zahtevale fizi\u010dki odlazak u instituciju danas se obavlja elektronskim putem. Zbog toga digitalna pristupa\u010dnost postaje jednako va\u017ena kao i pristupa\u010dnost fizi\u010dkog prostora.<\/p>\n <\/p>\n Nepristupa\u010dna digitalna usluga mo\u017ee osobu sa invaliditetom staviti u situaciju u kojoj mora da zatra\u017ei pomo\u0107 \u010dlana porodice, prijatelja, zaposlenog ili drugog lica kako bi obavila radnju koju drugi gra\u0111ani mogu da obave samostalno. Takva zavisnost nije nu\u017ena posledica invaliditeta, ve\u0107 mo\u017ee biti posledica prepreke koju je mogu\u0107e ukloniti odgovaraju\u0107im dizajnom i razvojem digitalne usluge.<\/p>\n <\/p>\n Omogu\u0107iti osobi sa o\u0161te\u0107enjem vida da samostalno pretra\u017ei registar, podnese zahtev, preuzme dokument ili proveri status postupka zato stoga nije samo pitanje komfora. To je pitanje dostojanstva, privatnosti, autonomije, samostalnog odlu\u010divanja i ravnopravnog u\u010de\u0161\u0107a u dru\u0161tvu.<\/p>\n <\/p>\n U tom smislu, digitalna pristupa\u010dnost predstavlja va\u017ean instrument ostvarivanja prava na samostalan \u017eivot iz \u010dlana 19. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, kao i prava na pristup informacijama iz \u010dlana 21. Konvencije.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, Poverenik smatra da bi unapre\u0111enje digitalne pristupa\u010dnosti internet prezentacije i elektronskih usluga Agencije za privredne registre predstavljalo zna\u010dajan doprinos ostvarivanju ravnopravnosti, uklanjanju informacionih i komunikacionih barijera, inkluziji osoba sa invaliditetom i ostvarivanju njihovog prava na samostalan \u017eivot i puno u\u010de\u0161\u0107e u dru\u0161tvu.<\/p>\n <\/p>\n Stoga Poverenik, saglasno \u010dlanu 33. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upu\u0107uje Agenciji za privredne registre ovu Preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n Agencija za privredne registre obavesti\u0107e Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovo\u0111enja ove preporuke u roku od 30 dana od dana njenog prijema.<\/p>\n <\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010d. 9.<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21, \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 7, a u vezi ta\u010dke 5.<\/p>\n [3]<\/a> (“Slu\u017ebeni glasnik RS” br. 98\/2006 i 115\/2021)<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
585-26 Preporuka mera Agenciji za privredne registre<\/strong>![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n