\u00a0<\/strong><\/p>\n PREPORUKU<\/strong> MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZA\u0160TITE OD DISKRIMINACIJE<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje Petoj beogradskoj gimnaziji:<\/p>\n <\/p>\n – da prilikom zaklju\u010divanja ugovora o radu na odre\u0111eno vreme za novu \u0161kolsku godinu postupaju u skladu sa zakonom i na\u010delom zabrane diskriminacije, te da svoje odluke zasnivaju isklju\u010divo na objektivnim i profesionalnim kriterijumima, a ne na kriterijumima koji su u vezi sa li\u010dnim svojstvima kandidata, kao \u0161to su politi\u010dko ube\u0111enje, pripadnost politi\u010dkoj, sindikalnoj ili drugoj organizaciji ili bilo koje drugo stvarno ili pretpostavljeno li\u010dno svojstvo propisano \u010dlanom 2. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Obrazlo\u017eenje<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti se tokom 2025. godine obratio veliki broj prosvetnih radnika koji su ukazivali da im, iako su dugi niz godina radili u sistemu obrazovanja, nisu produ\u017eeni, odnosno ponovo zaklju\u010deni ugovori o radu na odre\u0111eno vreme u \u0161kolama, zbog njihovog u\u010de\u0161\u0107a u protestima, sindikalnim aktivnostima ili drugim vidovima podr\u0161ke podr\u0161ke protestima. Prema podacima iz Redovnog godi\u0161njeg izve\u0161taja Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2025. godinu[2]<\/a>, broj pritu\u017ebi u kojima su podnosioci naveli da su diskriminisani na osnovu \u010dlanstva u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama (70), kao i na osnovu politi\u010dkog ube\u0111enja (76) kao li\u010dnog svojstva, u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja \u2014 naj\u010de\u0161\u0107e u oblasti prosvete \u2014 gotovo se udvostru\u010dio u odnosu na prethodnu godinu. Trend podno\u0161enja pritu\u017ebi po ovim osnovima nastavljen je i tokom 2026. godine, a Poverenik je doneo i ve\u0107i broj mi\u0161ljenja u kojima je utvr\u0111ena diskriminacija na osnovu politi\u010dkog ube\u0111enja, kao i pripadnosti politi\u010dkoj i\/ili sindikalnoj organizaciji.<\/p>\n Analizom podnetih pritu\u017ebi uo\u010deno je da je u svim predmetima zajedni\u010dko to da zaposlenima u \u0161kolama nisu produ\u017eavani ugovori o radu na odre\u0111eno vreme, odnosno da sa njima nisu ponovo zaklju\u010divani ugovori, iako su svoje radne obaveze obavljali odgovorno i profesionalno. S tim u vezi, kao klju\u010dno pitanje postavilo se da li su za takvo postupanje postojali objektivni, opravdani i na zakonu zasnovani razlozi, odnosno da li je nezaklju\u010divanje novih ugovora bilo u uzro\u010dno-posledi\u010dnoj vezi sa li\u010dnim svojstvima podnosilaca pritu\u017ebi, pre svega njihovim politi\u010dkim ube\u0111enjem ili pripadno\u0161\u0107u politi\u010dkoj i\/ili sindikalnoj organizaciji. Tako\u0111e, treba napomenuti da statuti obrazovnih institucija propisuju da se stru\u010dni organi, timovi i pedago\u0161ki kolegijum \u0161kole izme\u0111u ostalog staraju i o obezbe\u0111ivanju i unapre\u0111ivanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada; kao i da vrednuju rezultate rada nastavnika i stru\u010dnih saradnika, prate i utvr\u0111uju rezultate rada sa u\u010denicima u procesu obrazovanja i vaspitanja, i re\u0161avaju druga stru\u010dna pitanja obrazovno – vaspitnog rada.<\/p>\n Ustav Republike Srbije[3]<\/sup><\/a> \u00a0u \u010dlanu 21. stav 3. propisuje da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u \u010dlanu 11. propisuje da svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i slobodu udru\u017eivanja s drugima, uklju\u010duju\u0107i pravo da osniva sindikat i u\u010dlanjuje se u njega radi za\u0161tite svojih interesa. Stavom 2. ovog \u010dlana propisano je da za vr\u0161enje ovih prava ne\u0107e se postavljati nikakva ograni\u010denja, osim onih koja su propisana zakonom i neophodna u demokratskom dru\u0161tvu u interesu nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti, radi spre\u010davanja nereda ili kriminala, za\u0161tite zdravlja ili morala, ili radi za\u0161tite prava i sloboda drugih. \u010clanom 14. ove konvencije zabranjena je diskriminacija, odnosno, propisano je da se u\u017eivanje prava i sloboda predvi\u0111enih u ovoj Konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije[4]<\/sup><\/a>, kojim je u \u010dlanu 2. diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. \u010clanom 16. ovog zakona propisano je da je zabranjena diskriminacija u oblastu rada, odnosno naru\u0161avanje jednakih mogu\u0107nosti za zasnivanje radnog odnosa ili u\u017eivanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, dok za\u0161titu od diskriminacije iz stava 1. ovog \u010dlana u\u017eiva lice u radnom odnosu, kao i lice koje po bilo kom osnovu u\u010destvuje u radu. Zakonom o zabrani diskriminacije u \u010dlanu 25. stav 1. ovog zakona zabranjena je diskriminacija zbog politi\u010dkih ube\u0111enja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti politi\u010dkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji. \u010clanom 59. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da \u0107e se nov\u010danom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniti za prekr\u0161aj pravno lice ili preduzetnik ako diskrimini\u0161e lice ili grupu lica zbog njihovih politi\u010dkih ube\u0111enja ili pripadnosti, odnosno nepripadnosti politi\u010dkoj stranci ili sindikalnoj organizaciji.\u00a0 (\u010dlan 25. stav 1). Nov\u010danom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara kazni\u0107e se za prekr\u0161aj iz stava 1. ovog \u010dlana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno u organu javne vlasti, kao i fizi\u010dko lice.<\/p>\n Zakon o radu[5]<\/a>, u \u010dlanu 18. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja tra\u017ee zaposlenje kao i zaposlenih, s obzirom na pol, ro\u0111enje, jezik, rasu, boju ko\u017ee, starost, trudno\u0107u, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bra\u010dni status, porodi\u010dne obaveze, seksualnu orijentaciju, politi\u010dko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovno stanje, \u010dlanstvo u politi\u010dkim organizacijama i sindikatima ili neko drugo li\u010dno svojstvo.<\/p>\n Odredbom \u010dlana 155. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da radni odnos na odre\u0111eno vreme u ustanovi zasniva se na osnovu konkursa, sprovedenog na na\u010din propisan za zasnivanje radnog odnosa na neodre\u0111eno vreme. Izuzetno, ustanova bez konkursa mo\u017ee da primi u radni odnos na odre\u0111eno vreme lice: 1) radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana; 2) do izbora kandidata – kada se na konkurs za prijem u radni odnos na neodre\u0111eno vreme ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove, a najkasnije do 31. avgusta teku\u0107e \u0161kolske godine; 3) do preuzimanja zaposlenog, odnosno do kona\u010dnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos, a najkasnije do 31. avgusta teku\u0107e \u0161kolske godine; 4) radi izvo\u0111enja verske nastave. Radni odnos na odre\u0111eno vreme ne mo\u017ee da preraste u radni odnos na neodre\u0111eno vreme (stav 9).<\/p>\n Pored toga, Poverenik ukazuje i Konvenciju br. 111 o diskriminaciji u zapo\u0161ljavanju i zanimanju (1958), koju smo ratifikovali, a koja prema \u010dlanu 1(1)(a) Konvencije br. 111 zabranjuje diskriminaciju na osnovu politi\u010dkog mi\u0161ljenja, \u010dlanstva u sindikatu ili politi\u010dkog uverenja u zapo\u0161ljavanju i zanimanju. MOR-ova praksa potvr\u0111uje to da politi\u010dko mi\u0161ljenje i \u010dlanstvo u sindikatu ne mogu biti osnova za raspore\u0111ivanje na ni\u017ee radno mesto ili otpu\u0161tanje, osim u slu\u010dajevima kada je to opravdano inherentnim zahtevima posla ili potrebama dr\u017eavne bezbednosti. MOR preporu\u010duje da dr\u017eave \u010dlanice obezbede efektivnu za\u0161titu zaposlenih od diskriminacije na osnovu politi\u010dkog mi\u0161ljenja ili sindikalnog delovanja. Jedan od takvih mehanizama je i postupak za za\u0161titu od diskriminacije pred Poverenikom.<\/p>\n Prema rezultatima istra\u017eivanja Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u201eOdnos gra\u0111ana i gra\u0111anki prema diskriminaciji u Srbiji\u201c[6]<\/a> u\u010desnici istra\u017eivanja u prva tri osnova po kojima je diskriminacija najprisutnija tako\u0111e navode politi\u010dko opredeljenje (55%). Prema podacima Mre\u017ee univerzitetskih profesora zabele\u017eeni su slu\u010dajevi u kojima 33 nastavnika \u0161irom Srbije nije dobilo produ\u017eetak ugovora o radu. Oni smatraju da postoji obrazac prema kojem direktori nisu produ\u017eili ugovore nastavnicima koji su u\u010destvovali u protestima, dok su onima koji nisu protestovali ugovori produ\u017eeni, \u0161to predstavlja te\u0161ku diskriminaciju. Prema navodima Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije – NSPRS[7]<\/sup><\/a>, vi\u0161e od 100 zaposlenih u \u0161kolama ostalo je bez posla ili bez produ\u017eetka ugovora u ovoj \u0161kolskoj godini zbog odmazde vezane za u\u010de\u0161\u0107e i podr\u0161ku protestima. U publikaciji je navedeno da je Ministarstvo prosvete potvrdilo da je 25 direktora \u0161kola smenjeno, a da je \u010dak 75 direktora podnelo ostavke, dok su u Ni\u0161u lokalne vlasti zamenile \u010ditave \u0161kolske odbore u 26 \u0161kola.[8]<\/sup><\/a><\/p>\n Posebno je potrebno napomenuti da profesionalan, stru\u010dan i kvalitetan kadar u obrazovanju predstavlja temelj svakog savremenog i funkcionalnog obrazovnog sistema, budu\u0107i da neposredno uti\u010de na kvalitet nastave, razvoj u\u010denika i ukupnu stabilnost obrazovnih institucija. S tim u vezi, od posebnog je zna\u010daja da se u oblasti obrazovanja obezbede uslovi u kojima se rad i napredovanje zaposlenih zasnivaju isklju\u010divo na stru\u010dnosti, rezultatima rada i objektivnim kriterijumima, uz puno po\u0161tovanje principa jednakosti i zabrane diskriminacije,<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, Poverenik u skladu sa \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 9. upu\u0107uje preporuku mera \u0161koli da prilikom zaklju\u010divanja ugovora o radu na odre\u0111eno vreme za novu \u0161kolsku godinu postupaju u skladu sa zakonom i na\u010delom zabrane diskriminacije, te da svoje odluke zasnivaju isklju\u010divo na objektivnim i profesionalnim kriterijumima, a ne na kriterijumima koji su u vezi sa li\u010dnim svojstvima kandidata, kao \u0161to su politi\u010dko ube\u0111enje, pripadnost politi\u010dkoj, sindikalnoj ili drugoj organizaciji ili bilo koje drugo stvarno ili pretpostavljeno li\u010dno svojstvo propisano \u010dlanom 2. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010d. 9.<\/p>\n [2]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2026\/03\/PZR-RGI-2025.pdf<\/p>\n [3]<\/a> Ustav Republike Srbije \u201eSl. glasnik RS\u201c, br. 98\/06 i 115\/21<\/p>\n [4]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije, \u201eSl. glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSl. glasnik RS\u201c, br. 24\/2005, 61\/2005, 54\/2009, 32\/2013, 75\/2014, 13\/2017 – odluka US, 113\/2017, 95\/2018 – autenti\u010dno tuma\u010denje i 109\/2025 – dr. zakon)<\/p>\n [6]<\/a> Dostupno na: https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/izvestaj-o-percepciji-gradjana-i-gradjanki-o-diskriminaciji-u-srbiji\/<\/a><\/p>\n [7]<\/a> chrome-extension:\/\/efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj\/https:\/\/www.gradjanske.org\/wp-content\/uploads\/2025\/09\/Pritisak-na-prosvetne-radnike_ce-1.pdf<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
599-26 Preporuka mera Petoj beogradskoj gimnaziji<\/strong>![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n