\u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZA\u0160TITE OD DISKRIMINACIJE <\/strong><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje medijima:<\/p>\n – da, u skladu sa zakonom, profesionalnim standardima i ure\u0111iva\u010dkom odgovorno\u0161\u0107u, preduzimu sve mere u cilju spre\u010davanja objavljivanja sadr\u017eaja i komentara koji podsti\u010du diskriminaciju, mr\u017enju i nasilje ili koji predstavljaju uznemiravaju\u0107e i poni\u017eavaju\u0107e postupanje, polno i rodno uznemiravanje prema odre\u0111enom licu ili grupi lica zbog nekog njihovog stvarnog ili pretpostavljenog li\u010dnog \u00a0svojstava;<\/p>\n <\/p>\n – da u programima u\u017eivo, novinari, voditelji, glavni i odgovorni urednici i druga lica koja u\u010destvuju u kreiranju medijskog sadr\u017eaja postupaju sa du\u017enom novinarskom pa\u017enjom i bez odlaganja reaguju na izjave, stavove i sadr\u017eaje kojima se podsti\u010du predrasude, diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje prema licu ili grupi lica zbog njihovog stvarnog ili pretpostavljenog li\u010dnog svojstva, kako bi se spre\u010dilo \u0161irenje diskriminatornih narativa i obezbedilo po\u0161tovanje ljudskog dostojanstva i prava na ravnopravnost.<\/p>\n <\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njome ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Obrazlo\u017eenje<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, u okviru nadle\u017enosti utvr\u0111enih Zakonom o zabrani diskriminacije prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa, inicira dono\u0161enje ili izmenu propisa u cilju unapre\u0111enja ravnorpavnosti i za\u0161tite od diskriminacije, i upu\u0107uje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije. Izgovorena re\u010d u javnom prostoru ima posebnu te\u017einu i nosi ve\u0107u odgovornost, \u0161to naro\u010dito obavezuje sve one koji svojim delovanjem uti\u010du na oblikovanje javnog mnjenja.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik je u poslednjem Godi\u0161njem izve\u0161taju o stanju u oblasti za\u0161tite ravnopravnosti koji je predat Narodnoj skup\u0161tini u martu 2026. godine ukazao da su u javnom i medijskom prostoru i dalje prisutni diskriminatorni i uvredljivi govor, govor mr\u017enje, kao i razli\u010diti oblici stereotipizacije i etiketiranja lica i grupa lica na osnovu njihovih li\u010dnih svojstava. U Izve\u0161taju je posebno nagla\u0161eno da neodgovorno izve\u0161tavanje, upotreba diskriminatorne terminologije, generalizacija i povezivanje nacionalne, etni\u010dke ili druge pripadnosti sa kriminalom, nasiljem i drugim negativnim pojavama doprinose pove\u0107anju netrpeljivosti i socijalne distance prema pojedinim dru\u0161tvenim grupama. Posebno zabrinjava kada se ovakvi narativi emituju putem medija sa velikim dometom i uticajem, jer se time diskriminacija, \u0161irenje stereotipa i predrasuda predstavlja kao dozvoljeno i prihvatljivo pona\u0161anje.<\/p>\n <\/p>\n Pove\u0107an je broj obra\u0107anja gra\u0111ana i gra\u0111anki povodom objavljenih sadr\u017eaja, a koji u sebi sadr\u017ee diskriminatorne elemente ili podsti\u010du diskriminatorne komentare i govor mr\u017enje prema licu ili grupi lica samo zbog njihovog odre\u0111enog stvarnog ili pretpostavljenog li\u010dnog svojstva. Tako\u0111e, praksa pokazuje i da pojedini mediji odmah nakon ukazivanja uklanjaju takve sadr\u017eaje, dok pojedini mediji nastavljaju sa svojom negativnom praksom neobaziru\u0107i se na zakonsku regulativu i profesionalne standarde\u00a0 u ovoj oblasti.<\/p>\n <\/p>\n Emisije i drugi medijski sadr\u017eaji koji se emituju u\u017eivo predstavljaju poseban izazov sa stanovi\u0161ta spre\u010davanja diskriminacije i govora mr\u017enje, imaju\u0107i u vidu da nije mogu\u0107e u potpunosti predvideti izjave u\u010desnika niti izvr\u0161iti prethodnu redakcijsku kontrolu sadr\u017eaja pre njegovog objavljivanja. Upravo zbog neposrednosti prenosa, diskriminatorne, uvredljive ili podsticajne izjave mogu u kratkom vremenskom periodu dopreti do velikog broja gledalaca ili slu\u0161alaca i proizvesti \u0161tetne dru\u0161tvene posledice, \u0161ire\u0107i predrasude, netrpeljivost ili stigmu prema pojedincu ili dru\u0161tvenoj grupi.<\/p>\n <\/p>\n Zbog toga je od posebnog zna\u010daja da u programima u\u017eivo, novinari, voditelji, glavni i odgovorni urednici i druga lica koja u\u010destvuju u kreiranju medijskog sadr\u017eaja postupaju sa du\u017enom novinarskom pa\u017enjom i bez odlaganja reaguju na izjave, stavove i sadr\u017eaje kojima se podsti\u010du predrasude, diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje prema licu ili grupi lica zbog njihovog stvarnog ili pretpostavljenog li\u010dnog svojstva, kako bi se spre\u010dilo \u0161irenje diskriminatornih narativa i obezbedilo po\u0161tovanje ljudskog dostojanstva i prava na ravnopravnost. Izostanak takve reakcije mo\u017ee kod publike stvoriti utisak da medij pre\u0107utno odobrava ili prihvata iznete stavove kao dru\u0161tveno prihvatljive i legitimne.<\/p>\n <\/p>\n Pored toga, zabrinjavaju\u0107i su i javni narativi kojima se neosnovano dovodi u pitanje legitimitet, nezavisnost ili uloga nezavisnih dr\u017eavnih organa nadle\u017enih za za\u0161titu ljudskih prava. Takvi narativi mogu doprineti naru\u0161avanju poverenja gra\u0111ana i gra\u0111anki u institucionalne mehanizme za\u0161tite prava, obeshrabriti \u017ertve diskriminacije da zatra\u017ee za\u0161titu i umanjiti efekte sistema uspostavljenog radi ostvarivanja i za\u0161tite ustavom garantovanog prava na ravnopravnost.<\/p>\n <\/p>\n U Istra\u017eivanju javnog mnjenja – Izve\u0161taj o odnosu gra\u0111ana i gra\u0111anki o diskriminaciji u srbiji<\/em>\u00a0<\/strong>[2]<\/sup><\/a>, navedeno je da najve\u0107i broj ispitanika smatra da je govor mr\u017enje veoma \u010desto i \u010desto prisutan na dru\u0161tvenim mre\u017eama (74%), u politi\u010dkom govoru (72%), na televiziji i na internet portalima (po 67%), kao i na sportskim doga\u0111ajima (66%) i u svakodnevnom govoru (61%). Najve\u0107i procenat ispitanika smatra da mediji ne posve\u0107uju dovoljno pa\u017enje diskriminaciji (71%), 8% da posve\u0107uju dovoljno a 9% da posve\u0107uju i previ\u0161e.<\/p>\n U Analizi Prisutnost govora mr\u017enje u medijima u Srbiji<\/em>[3]<\/sup><\/a> dat je pregled istra\u017eivanja na me\u0111unarodnom i doma\u0107em planu koja ilustruju u\u010destalost i pojavne oblike govora mr\u017enje u Srbiji, kao i percepciju gra\u0111ana na ovu temu. U Analizi je\u00a0 navedeno da brojni izazovi u praksi dovode do toga da je govor mr\u017enje stalno prisutan i da se negativan odnos prema pripadnicima odre\u0111enih grupa ogleda i u dnevno-politi\u010dkim doga\u0111ajima u kojima rastu tenzije i netrpeljivost me\u0111u grupama. Praksa Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti u poslednjih nekoliko godina potvr\u0111uje i ilustruje prisustvo govora mr\u017enje i uvredljivog i poni\u017eavaju\u0107eg postupanja, naro\u010dito u odnosu na \u017eene, Rome i Romkinje, kao i ostale nacionalne manjine i pripadnike LGBTI+ zajednice. Praksa pokazuje da se govor mr\u017enje javlja u svim vidovima izve\u0161tavanja, u novinama, TV emisijama, na dru\u0161tvenim mre\u017eama, ali i putem grafita, reklama i oglasa. Tako\u0111e, primetno je da se ponavljaju isti diskriminatorni odnosno stereotipni obrasci\/narativi u odnosu na pripadnike odre\u0111enih grupa koje \u010desto zagovaraju javne li\u010dnosti, politi\u010dari, akademski, pa i medijski radnici. Posebnu opasnost predstavljaju diskriminatorni stavovi i uznemiravanje\u00a0 i poni\u017eavaju\u0107e postupanje , polno i rodno uznemiravanje od strane javnih li\u010dnosti i funkcionera \u010diji stavovi u ve\u0107oj meri uti\u010du na javno mnjenje, \u0161to mo\u017ee imati dalekose\u017ene posledice.<\/p>\n Analiza sadr\u017eaja ukazuje i na to da je medijska scena u dobroj meri ostra\u0161\u0107ena i senzacionalisti\u010dka, kao i da se udaljavamo od slobodne medijske re\u010di koja je neraskidivo vezana za pravo svih gra\u0111ana da budu objektivno informisani, ali i obaveze profesionalnih medija da ne budu poligon za govor mr\u017enje, kao \u0161to ni novinari i novinarke ne smeju biti mete pritisaka i napada.<\/p>\n Sloboda izra\u017eavanja predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, va\u017enih za demokratiju i razvoj svakog pojedinca u bilo kom dru\u0161tvu. Koliki je zna\u010daj slobode izra\u017eavanja najbolje ilustruje \u010dinjenica da ona predstavlja samostalno pravo, ali se javlja i kao va\u017ena komponenta drugih ljudskih prava, kao \u0161to je na primer zabrana diskrimnacije, pravo na udru\u017eivanje ili participaciju u politi\u010dkom \u017eivotu. Sloboda izra\u017eavanja zauzima centralno mesto u ostvarivanju drugih ljudskih prava predvi\u0111enih Ustavom Republike Srbije, doma\u0107im propisima i me\u0111unarodnim instrumentima o ljudskim pravima. Me\u0111utim, i pored svoje va\u017enosti, sloboda izra\u017eavanja nije apsolutno pravo ve\u0107 se mo\u017ee ograni\u010diti pod uslovima propisanim Ustavom i zakonom.<\/p>\n Govor mr\u017enje, kao i uznemiravanje, poni\u017eavaju\u0107e postupanje i polno i rodno uznemiravanje zabranjeno je doma\u0107im propisima, kao i me\u0111unarodnim instrumentima. Razli\u010diti me\u0111unarodni dokumenti doneti pod okriljem Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope u velikoj meri dopunjuju postoje\u0107i pravni okvir i oboga\u0107uju ga praksom Evropskog suda za ljudska prava koji se dalje inkorporiraju u doma\u0107u sudsku praksu. Razli\u010diti antidiskriminacioni i medijski zakoni zahtevaju medijski pluralizam i po\u0161tovanje ljudskih prava i sloboda na kojima treba da po\u010diva sistem izve\u0161tavanja.<\/p>\n Poverenik podse\u0107a da Ustav Republike Srbije[4]<\/sup><\/a> zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Ustav Republike Srbije \u010dlanom 46. jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje, i propisuje da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to neophodno radi za\u0161tite prava i ugleda drugih.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji diskriminaciju defini\u0161e kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. \u010clanom 11. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da je zabranjeno izra\u017eavanje ideja, informacija i mi\u0161ljenja kojima se podsti\u010de diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog li\u010dnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi na\u010din, dok je \u010dlanom 12. propisano da je zabranjeno uznemiravanje, poni\u017eavaju\u0107e postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara zastra\u0161uju\u0107e, neprijateljsko, degradiraju\u0107e, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. Posebno podse\u0107amo da je, u skladu sa odredbama \u010dlana 13. stav 1. ta\u010dka 3. ovog zakona propagiranje diskriminacije putem javnih glasila odre\u0111eno kao te\u017eak oblik diskriminacije.<\/p>\n Zakon o javnom informisanju i medijima[5]<\/a> propisuje da pravila o javnom informisanju obezbe\u0111uju i \u0161tite izno\u0161enje, primanje i razmenu informacija, ideja i mi\u0161ljenja putem medija u cilju unapre\u0111ivanja vrednosti demokratskog dru\u0161tva, spre\u010davanja sukoba i o\u010duvanja mira, spre\u010davanja govora mr\u017enje i netolerancije, istinitog, blagovremenog, verodostojnog i potpunog informisanja uklju\u010duju\u0107i i informisanje i podizanje nivoa poznavanja ljudskih i manjinskih prava i omogu\u0107avanja slobodnog razvoja li\u010dnosti (\u010dlan 2), da se\u00a0 idejama, mi\u0161ljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog li\u010dnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem u\u010dinjeno krivi\u010dno delo (\u010dlan 86). Propisano je i da nadle\u017eni sud mo\u017ee zabraniti distribuciju informacije ili drugog medijskog sadr\u017eaja ako je to neophodno u demokratskom dru\u0161tvu i ako se u informaciji, izme\u0111u ostalog, poziva na akt neposrednog nasilja prema licu ili grupi na osnovu rase, nacionalne pripadnosti, politi\u010dke pripadnosti, veroispovesti, polu, seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta, invaliditeta ili drugog li\u010dnog svojstva, a od objavljivanja informacije neposredno preti ozbiljna i nepopravljiva posledica \u010dije se nastupanje ne mo\u017ee spre\u010diti na drugi na\u010din (\u010dlan 70. stav 1. ta\u010dka 2). Ovim zakonom propisana je i odgovornost urednika, odnosno odgovornog lica, za sadr\u017eaj koji se na internet portalima, kao vrsti medija objavljuje, te medij mora imati odgovornog urednika, da glavni urednik medija ima svojstvo odgovornog urednika tog medija, te da odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadr\u017eaj koji ure\u0111uje (\u010dlan 63).<\/p>\n Zakon o elektronskim medijima[6]<\/a> koji, izme\u0111u ostalog, ure\u0111uje uslove i na\u010din pru\u017eanja medijskih usluga, propisuje da se ure\u0111ivanje odnosa u toj oblasti zasnivaju i na na\u010delu potpune afirmacije i za\u0161tite ljudskih prava i sloboda, a naro\u010dito slobode izra\u017eavanja, medijskog i politi\u010dkog pluralizma, ljudskog dostojanstva, zabrane svih oblika govora mr\u017enje, dobrobiti maloletnika, javnog zdravlja, javne bezbednosti, onemogu\u0107avanja sadr\u017eaja koji podsti\u010du na nasilje i terorizam i ostvarivanje interesa javnosti, odnosno korisnika medijskih usluga (\u010dlan 5. stav. 1. ta\u010dka 3). Zakon o elektronskim medijima je, izme\u0111u ostalog, propisao osnivanje ragulatornog tela za elektronske medije (REM), odre\u0111uju\u0107i mu va\u017enu ulogu u kontroli i nadzoru nad radom pru\u017ealaca medijskih usluga. U poslednjem Izve\u0161taju Evropske komisije o napretku Republike Srbije[7]<\/a> u procesu evropskih integracija navedeno je da \u201euprkos novim propisima usmerenim na ja\u010danje nezavisnosti i efikasnosti REM-a, regulatorno telo ne izvr\u0161ava u potpunosti svoje nadle\u017enosti i jo\u0161 uvek postoje ozbiljni razlozi za zabrinutost u pogledu njegove nezavisnosti u praksi\u201c.<\/p>\n Zakon o javnim medijskim servisima[8]<\/sup><\/a> propisuje primenu me\u0111unarodno priznatih normi i principa, a naro\u010dito po\u0161tovanje ljudskih prava i sloboda i demokratskih vrednosti, kao jedno od osnovnih na\u010dela na kojima se zasniva rad javnih medijskih servisa (\u010dlan 5). Javni interes koji javni medijski servis treba kroz svoje programe da ostvaruje je i po\u0161tovanje privatnosti, dostojanstva, ugleda, \u010dasti i drugih osnovnih prava i sloboda \u010doveka, po\u0161tovanje i predstavljanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, demokratskih vrednosti i institucija, i unapre\u0111ivanje kulture javnog dijaloga, kao i\u00a0 zadovoljavanje potreba u informisanju svih delova dru\u0161tva bez\u00a0diskriminacije, vode\u0107i ra\u010duna naro\u010dito o dru\u0161tveno osetljivim grupama kao \u0161to su deca, omladina i stari, manjinske grupe, osobe sa invaliditetom, socijalno i zdravstveno ugro\u017eeni i dr. (\u010dlan 7).<\/p>\n <\/p>\n Pravilnikom o za\u0161titi ljudskih prava u oblasti pru\u017eanja medijskih usluga[9]<\/a> propisano je da je pru\u017ealac medijske usluge du\u017ean da prilikom pru\u017eanja medijske usluge po\u0161tuje ljudska prava korisnika, u\u010desnika u programu ili lica na koje se odnosi objavljena informacija, zajem\u010dena Ustavom i potvr\u0111enim me\u0111unarodnim aktima koji ure\u0111uju oblast ljudskih prava (\u010dlan 2). Tako\u0111e, informacije u vezi sa nacionalnim, etni\u010dkim, rasnim ili verskim sukobima emituju se nakon temeljnog ispitivanja \u010dinjenica u vezi sa takvim sukobima i na na\u010din kojim se doprinosi razvoju duha tolerancije i ne ugro\u017eava o\u010duvanje ili uspostavljanje reda i mira, a naro\u010dito nije dozvoljeno u vezi sa nacionalnim, etni\u010dkim, rasnim ili verskim sukobima objavljivati informacije na senzacionalisti\u010dki na\u010din ili na na\u010din kojim se povre\u0111uje zabrana govora mr\u017enje (\u010dlan 17).<\/p>\n <\/p>\n Pru\u017ealac medijske usluge je du\u017ean da medijsku uslugu pru\u017ea na na\u010din kojim se po\u0161tuje dostojanstvo li\u010dnosti korisnika medijske usluge, u\u010desnika u programu i lica na koje se objavljena informacija odnosi (\u010dlan 20). Pru\u017ealac medijske usluge ne sme objaviti programski sadr\u017eaj koji sadr\u017ei informacije kojima se podsti\u010de, na otvoren ili prikriven na\u010din, diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihove rase, boje ko\u017ee, predaka, dr\u017eavljanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili politi\u010dkih ube\u0111enja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, ro\u0111enja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa, osu\u0111ivanosti, starosne dobi, izgleda, \u010dlanstva u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugih stvarnih, odnosno pretpostavljenih li\u010dnih svojstava (\u010dlan 27. stav 1). On ne sme objaviti sadr\u017eaje kojim se diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica iz stava 1. ovog \u010dlana veli\u010daju, opravdavaju ili im se umanjuje zna\u010daj (\u010dlan 27. stav 2).<\/p>\n <\/p>\n Pravilnikom o za\u0161titi prava maloletnika u oblasti pru\u017eanja medijskih usluga[10]<\/a> posebno su obra\u0111eni neki od medijskih formata, te je tako u rijaliti programskom sadr\u017eaju zabranjeno prikazivati te\u0161ko nasilje, seksualnost, zloupotrebu opojnih droga, kao i pona\u0161anje koje predstavlja govor mr\u017enje ili kojim se vre\u0111a ljudsko dostojanstvo ili drugo ljudsko pravo (\u010dlan 17. stav 3). Sadr\u017eaji \u010dije je objavljivanje zakonom zabranjeno, a naro\u010dito sadr\u017eaj koji isti\u010de i podr\u017eava nasilje, pona\u0161anje koje je zakonom predvi\u0111eno kao krivi\u010dno delo, prekr\u0161aj ili privredni prestup, ili zloupotrebu opojnih droga, kao i ako zloupotrebljava lakovernost gledalaca ili slu\u0161alaca, sadr\u017eaj kojim se ne po\u0161tuje dostojanstvo li\u010dnosti ili drugo ljudsko pravo, a naro\u010dito ako prikazuje poni\u017eavaju\u0107e postupanje, scene nasilja i mu\u010denja, osim kada za to postoji programsko i umetni\u010dko opravdanje predstavljaju sadr\u017eaje nepodesne za osobe mla\u0111e od 18. godina (\u010dlan 16. stav 2. ta\u010d.1. i 2.). Ovim pravilnikom naro\u010dito je zabranjeno omalova\u017eavati maloletnika, diskriminatorski postupati prema njemu, postavljati mu pitanja u vezi sa osetljivim porodi\u010dnim problemima ili u vezi temom koja nije prikladna njegovom uzrastu ili ga izlagati situaciji koja kod njega mo\u017ee izazvati ose\u0107anje straha, stida, uznemirenosti ili besa (\u010dlan 24).<\/p>\n Pored toga, i Kodeksom novinara Srbije[11]<\/a> definisani su eti\u010dki standardi novinara Srbije. U\u00a0 Kodeksu je, izme\u0111u ostalog, navedeno da novinari (treba da) neguju kulturu i etiku javne re\u010di, ne koriste govor mr\u017enje, agresivnu retoriku ili retoriku koja mo\u017ee podsticati na diskriminaciju ili agresivno pona\u0161anje. Navedeno je i da novinari ne smeju da diskrimini\u0161u, izme\u0111u ostalog, na osnovu rase, pola, roda, starosti, li\u010dnih svojstava, seksualne orijentacije, jezika, vere, politi\u010dkog i drugog mi\u0161ljenja, nacionalnog ili dru\u0161tvenog porekla. Novinari moraju da izbegavaju fraze koje imaju \u0161ovinisti\u010dke, seksisti\u010dke ili na bilo koji drugi na\u010din diskrimnatorne konotacije. Novinari su du\u017eni da po\u0161tuju pravo pretpostavke nevinosti i ne smeju nikoga proglasiti krivim do izricanja sudske presude. Kodeks nala\u017ee obavezu novinara da ta\u010dno, nepristrasno, potpuno i blagovremeno izveste o doga\u0111ajima od javnog interesa, dr\u017ee\u0107i se novinarskih standarda koje propisuje ovaj kodeks.<\/p>\n Kada je re\u010d o evropskim standardima, Poverenik podse\u0107a da je Preporukom EKRI br. 15 govor mr\u017enje prepoznat kao svaki oblik izra\u017eavanja kojim se podsti\u010du, \u0161ire ili opravdavaju mr\u017enja, diskriminacija ili nasilje prema licu ili grupi lica zbog njihovog li\u010dnog svojstva. Na nivou Evropske unije dodatno su oja\u010dane obaveze velikih internet platformi u pogledu otkrivanja i blagovremenog uklanjanja nezakonitog sadr\u017eaja, uklju\u010duju\u0107i govor mr\u017enje, kroz primenu Akta o digitalnim uslugama (DSA) i revidiranog Kodeksa pona\u0161anja za suzbijanje nezakonitog govora mr\u017enje na internetu.<\/p>\n Poverenik podse\u0107a i na jednu od presuda Evropskog suda za ljudska prava,[12]<\/a> u kojoj je Sud, izme\u0111u ostalog, za komercijalni internet portal na\u0161ao da taj portal, iako je mogao i znao da spre\u010di klevete, to nije uradio, pritom je klevete ostavio na internet stranici \u0161est nedelja, \u0161to je dovelo do \u0161irenja potencijalno klevetni\u010dke i retorike pune mr\u017enje. Sud je zato utvrdio odgovornost komercijalnog portala za o\u010digledno nezakonite komentare i izrekao obavezu njihovog uklanjanja i blokiranja bez odlaganja. U jednoj drugoj presudi Evropskog suda za ljudska prava[13]<\/a> sud je ukazao da princip efektivnosti u za\u0161titi ne\u010dijeg prava zna\u010di da doma\u0107e vlasti ni u kom slu\u010daju ne smeju dopustiti da nanete fizi\u010dke ili psihi\u010dke patnje pro\u0111u neka\u017enjeno. Sud je naveo da je ovo od su\u0161tinskog zna\u010daja za odr\u017eavanje poverenja javnosti i podr\u0161ku vladavini zakona i za spre\u010davanje bilo kakvog izgleda da vlasti toleri\u0161u akte nasilja.<\/p>\n Za profesionalno i nezavisno novinarstvo od su\u0161tinske je va\u017enosti da novinari i novinarke mogu nesmetano da obavljaju svoj posao, bez pritisaka, zastra\u0161ivanja i napada. Poverenik stoga podse\u0107a na Odluku OEBS-a o sigurnosti novinara i novinarki[14]<\/sup><\/a>, kojom se dr\u017eave pozivaju da obezbede bezbedno okru\u017eenje za njihov rad, da javno i nedvosmisleno osu\u0111uju sve oblike napada i nasilja nad novinarima, uklju\u010duju\u0107i pretnje, uznemiravanje i nasilje u digitalnom okru\u017eenju.<\/p>\n S tim u vezi, Poverenik koriste\u0107i jedno od svojih zakonom propisanih ovla\u0161\u0107enja u cilju prevencije i suzbijanja diskriminacije i podsticanja profesionalnog i odgovornog izve\u0161tavanja kojim se doprinosi po\u0161tovanju prava na ravnopravnost i o\u010duvanju dostojanstva svakog pojedinca upu\u0107uje ovu preporuku mera u skladu sa \u010dlanom 33. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije. Ova preporuka mera ima prevashodno preventivni karakter, odnosno njen cilj je da se predupredi diskriminatorno postupanje i \u0161irenje bilo kojeg govora koji ima elemente diskriminacije, posebno govora mr\u017enje.<\/p>\n [1]<\/a> Zakona o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010d. 7. i 9.<\/p>\n [2]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/izvestaj-o-percepciji-gradjana-i-gradjanki-o-diskriminaciji-u-srbiji\/<\/a><\/p>\n [3]<\/a> Prisutnost govora mr\u017enje u medijima u Srbiji, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, 2024. godina<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 92\/23 i 51\/25<\/p>\n [6]<\/a> Zakon o elektronskim medijima \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 92\/23 i 51\/25<\/p>\n [7]<\/a> https:\/\/www.mei.gov.rs\/upload\/documents\/eu_dokumenta\/2024\/izvestaj_24.pdf<\/a> , str.42<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 83\/14, 103\/15, 108\/16, 161\/20, 129\/21, 142\/22, 92\/23<\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 43\/24<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 43\/24<\/p>\n [11]<\/a> https:\/\/savetzastampu.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/12\/KODEKS-novinara-i-novinarki-2025-korekcija.pdf<\/a><\/p>\n [12]<\/a> Delfi protiv Estonije (VV), predstvaka br. 64569\/09, 16. jun 2015.<\/p>\n [13]<\/a> \u00a0https:\/\/hudoc.echr.coe.int\/eng#{%22itemid%22:[%22001-211794%22]}<\/a>\u00a0 Volodina protiv Rusije iz 2021. godine<\/p>\n [14]<\/a> https:\/\/www.osce.org\/files\/mcdec0003%20safety%20of%20journalists%20en.pdf<\/a><\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
551-26 Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti data medijima<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n