\u00a0<\/strong><\/p>\n 11000 BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Trg Nikole Pa\u0161i\u0107a br. 5 <\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovani\/e,<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, u okviru nadle\u017enosti propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije,[1]<\/sup><\/a> prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa, ukazuje na pojave diskriminacije i dru\u0161tvene okolnosti koje pogoduju njenom \u0161irenju, kao i na propuste u postupanju organa javne vlasti koji mogu doprineti normalizaciji diskriminacije i \u0161irenja stereotipa u javnom prostoru.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu zna\u010daj medija u oblikovanju javnog mnjenja i dru\u0161tvenih stavova, kao i ulogu Regulatornog tela za elektronske medije u nadzoru nad radom pru\u017ealaca medijskih usluga, Poverenik ukazuje na poseban zna\u010daj blagovremenog, doslednog i delotvornog postupanja u slu\u010dajevima medijskih sadr\u017eaja kojima se putem diskriminatornih narativa podsti\u010du predrasude, stigmatizacija, netrpeljivost i diskriminacija prema licima i grupama lica na osnovu njihovih li\u010dnih svojstava.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik je i u poslednjem Godi\u0161njem izve\u0161taju o stanju u oblasti za\u0161tite ravnopravnosti koji je predat Narodnoj skup\u0161tini u martu 2026. godine ukazao da su u javnom i medijskom prostoru i dalje prisutni diskriminatorni i uvredljivi govor, govor mr\u017enje, kao i razli\u010diti oblici stereotipizacije i etiketiranja lica i grupa lica na osnovu njihovih li\u010dnih svojstava. U Izve\u0161taju je posebno nagla\u0161eno da neodgovorno izve\u0161tavanje, upotreba diskriminatorne terminologije, generalizacija i povezivanje nacionalne ili etni\u010dke pripadnosti sa kriminalom, nasiljem i drugim negativnim pojavama doprinose u\u010dvr\u0161\u0107ivanju predrasuda, netrpeljivosti i socijalne distance prema pojedinim dru\u0161tvenim grupama.<\/p>\n <\/p>\n S tim u vezi, neposredni povod za ovo obra\u0107anje Poverenika predstavljaju medijski sadr\u017eaji emitovani i preno\u0161eni prethodnih dana u kojima se pripadnici romske nacionalne manjine generalizuju\u0107e povezuju sa kra\u0111ama, naru\u0161avanjem bezbednosti \u017eelezni\u010dkog saobra\u0107aja i drugim protivpravnim pona\u0161anjem, kroz stereotipne navode kojima se u\u010dvr\u0161\u0107uju negativni dru\u0161tveni stavovi prema romskoj zajednici. Posebno zabrinjava kada se ovakvi narativi emituju putem medija sa velikim dometom i uticajem, jer se time stereotipi i predrasude dodatno u\u010dvr\u0161\u0107uju i predstavljaju kao prihvatljiv deo javnog diskursa.<\/p>\n Ujedno ukazujemo i na pove\u0107ani broj pritu\u017ebi i obra\u0107anja gra\u0111ana i gra\u0111anki na rad elektronskih medija ali i na dobre prakse pojedinih medija koji postupaju po datim preporukama Poverenika i odmah uklanjaju sporne diskriminatorne sadr\u017eaje ili komentare.<\/p>\n <\/p>\n Zabrinjavaju i javni narativi kojima se relativizuje ili diskredituje uloga nezavisnih institucija nadle\u017enih za za\u0161titu ljudskih prava i ravnopravnosti, jer takvi narativi mogu doprineti slabljenju poverenja gra\u0111ana i gra\u0111anki u institucionalne mehanizme za\u0161tite. Upravo zbog zna\u010daja o\u010duvanja poverenja u institucije i za\u0161tite ljudskih prava, blagovremeno i dosledno postupanje nadle\u017enih regulatornih tela od posebnog je zna\u010daja u situacijama kada medijski sadr\u017eaji imaju diskriminatorni karakter. Uloga regulatornih tela ne mo\u017ee se svesti na formalno postojanje nadle\u017enosti, ve\u0107 podrazumeva aktivnu i doslednu primenu mehanizama za\u0161tite u situacijama kada medijski sadr\u017eaji mogu doprineti \u0161irenju predrasuda, stigmatizacije i diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu zna\u010daj slobode izra\u017eavanja u demokratskom dru\u0161tvu, Poverenik ukazuje da ovo pravo ne podrazumeva pravo na \u0161irenje stereotipa i govora kojim se podsti\u010de netrpeljivost prema pojedinim dru\u0161tvenim grupama. Poverenik podse\u0107a da Ustav Republike Srbije[2]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, dok \u010dlan 46. jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, propisuju\u0107i istovremeno da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, izme\u0111u ostalog, radi za\u0161tite prava i ugleda drugih. Zakonom o zabrani diskriminacije zabranjeno je svako neopravdano pravljenje razlike i nejednako postupanje prema licima ili grupama lica na osnovu njihovih li\u010dnih svojstava, uklju\u010duju\u0107i i nacionalnu pripadnost i etni\u010dko poreklo.<\/p>\n <\/p>\n Zakonom o elektronskim medijima[3]<\/sup><\/a> propisano je da se ure\u0111ivanje odnosa u oblasti elektronskih medija zasniva, izme\u0111u ostalog, na na\u010delu za\u0161tite ljudskih prava i sloboda, ljudskog dostojanstva, zabrane govora mr\u017enje i ostvarivanja interesa javnosti. Odredbom \u010dlana 71. ovog zakona propisano je da pru\u017ealac medijske usluge ne sme objavljivati programske sadr\u017eaje kojima se podsti\u010du diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje prema licima ili grupama lica po osnovu njihovog stvarnog ili pretpostavljenog li\u010dnog svojstva. Tako\u0111e, Zakon o javnom informisanju i medijima[4]<\/sup><\/a> propisuje da se idejama, mi\u0161ljenjima i informacijama koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje prema licima ili grupama lica zbog njihovog li\u010dnog svojstva, kao i da su mediji du\u017eni da podsti\u010du javnu raspravu u duhu tolerancije i po\u0161tovanja ljudskih prava.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik podse\u0107a i na odredbe Pravilnika o za\u0161titi ljudskih prava u oblasti pru\u017eanja medijskih usluga,<\/strong>[5]<\/sup><\/strong><\/a> kojima je propisano da pru\u017ealac medijske usluge ne sme objaviti programski sadr\u017eaj koji sadr\u017ei informacije kojima se podsti\u010de, na otvoren ili prikriven na\u010din, diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica, izme\u0111u ostalog i zbog njihove nacionalne pripadnosti. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da objavljivanje ovakvih sadr\u017eaja mo\u017ee biti suprotno navedenim propisima, nezavisno od toga da li su diskriminatorni stavovi izneti od strane zaposlenih u mediju ili tre\u0107ih lica.<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u010clanom 18. stav 2. je propisano da <\/strong>naro\u010dito nije dozvoljeno prilikom izve\u0161tavanja o krivi\u010dnom ili drugom protivpravnom delu isticati nacionalnu, etni\u010dku, rasnu, versku ili drugu pripadnost, orijentaciju ili opredeljenje lica<\/u><\/strong> za koje postoji sumnja da je to delo u\u010dinilo ili koje je osu\u0111eno za to delo, osim ako je to svojstvo od zna\u010daja za pravilno razumevanje informacije koja se objavljuje.<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedeno, Poverenik preporu\u010duje Regulatornom telu za elektronske medije:<\/p>\n <\/p>\n – da, u okviru svojih zakonom propisanih nadle\u017enosti, dosledno, blagovremeno i delotvorno prati i razmatra medijske sadr\u017eaje u kojima se putem stereotipizacije i diskriminatornih narativa podsti\u010du predrasude, netrpeljivost, stigmatizacija i socijalna distanca prema licima i grupama lica na osnovu njihovih li\u010dnih svojstava, a naro\u010dito prema pripadnicima nacionalnih manjina, kao i da u takvim slu\u010dajevima koristi zakonom propisana ovla\u0161\u0107enja radi za\u0161tite dostojanstva, ravnopravnosti i ljudskih prava u medijskom prostoru.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik, na kraju, ukazuje da mediji imaju izuzetno zna\u010dajnu ulogu u oblikovanju javnog diskursa i dru\u0161tvenih stavova. Zbog toga je od posebnog zna\u010daja da medijski prostor ne postane mesto normalizacije stereotipa i predrasuda, te diskriminatornih narativa, ve\u0107 prostor u kome se podsti\u010du tolerancija, po\u0161tovanje ljudskih prava i ravnopravnost svih lica i dru\u0161tvenih grupa bez obzira na njihova stvarna ili pretpostavljena li\u010dna svojstva.<\/p>\n <\/p>\n Potrebno je da Regulatorno telo za elektronske medije obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o postupanju po ovoj preporuci u roku od 30 dana od dana prijema ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n U skladu sa zakonom, nije propisana mogu\u0107nost izjavljivanja \u017ealbe ili prigovora protiv zaklju\u010daka i drugih pravnih akata koje Poverenik donosi.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 92\/23 i 51\/25<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 92\/23 i 51\/25<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 43\/2024<\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
492-26 Preporuka mera Regulatornom telu za elektronske medije<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n