MINISTARSTVO ZDRAVLjA<\/strong><\/p>\n Zlatibor Lon\u010dar, ministar<\/p>\n Beograd 11 000<\/strong><\/p>\n Nemanjina 22-26<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Predmet<\/u><\/strong>: Inicijativa za trajno i sistemsko normativno ure\u0111ivanje statusa zdravstvenih medijator<\/strong>a<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovani gospodine Lon\u010dar,<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti u okviru nadle\u017enosti propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije[1]<\/sup><\/a> prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa i inicira dono\u0161enje ili izmenu propisa u cilju unapre\u0111enja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije. S tim u vezi, obra\u0107a Vam se inicijativom u cilju trajnog i sistemskog normativnog ure\u0111ivanja statusa zdravstvenih medijatora, kroz jasno definisanje njihovog polo\u017eaja u sistemu zdravstvene za\u0161tite i obezbe\u0111ivanje stabilnog radno-pravnog statusa.<\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti obratile su se zdravstvene medijatorke, kao i organizacija civilnog dru\u0161tva Centar za integracije Sigurnost, a u vezi sa polo\u017eajem zdravstvenih medijatorki u Republici Srbiji. Izme\u0111u ostalog, u ovom obra\u0107anju je navedeno da se zdravstvene medijatorke suo\u010davaju u svom radu sa sistemskim izazovima koji imaju direktne posledice po ostvarivanje prava na zdravstvenu za\u0161titu najranjivijih gra\u0111ana, kao i na principe jednakosti, dostojanstva rada i zabrane diskriminacije.\u00a0 Dalje je navedeno da zdravstvene medijatorke predstavljaju klju\u010dnu sponu izme\u0111u zdravstvenog sistema i zajednica koje su u najve\u0107em riziku od socijalne isklju\u010denosti, siroma\u0161tva i zdravstvene nejednakosti. Njihov rad obuhvata terensko posredovanje, zdravstvenu edukaciju, podr\u0161ku u ostvarivanju prava, prevenciju bolesti i povezivanje porodica sa institucijama sistema. Uprkos zna\u010daju njihove uloge, radno mesto zdravstvenih medijatorki u praksi je u izuzetno nestabilnom i nepovoljnom polo\u017eaju. Na osnovu saznanja iz dugogodi\u0161njeg rada na terenu i komunikacije sa zdravstvenim medijatorkama \u0161irom Srbije, ukazano je na izazove u zapo\u0161ljavanju putem ugovora, bez stabilnog radno-pravnog statusa i sistematizovanih radnih mesta, na neprimereno niske zarade u odnosu na obim, slo\u017eenost i odgovornost posla,\u00a0 na ka\u0161njenja u isplatama zarada i povremene prekide finansiranja, \u0161to dovodi do ozbiljne egzistencijalne nesigurnosti anga\u017eovanih medijatorki. Pored toga u svom obra\u0107anju organizacija je ukazala na neujedna\u010denu praksu lokalnih samouprava i zdravstvenih ustanova u pogledu statusa, nadle\u017enosti i uslova rada, kao i na izostanak institucionalne za\u0161tite i jasnih mehanizama profesionalne podr\u0161ke.<\/p>\n <\/p>\n Ono \u0161to je u obra\u0107anju posebno istaknuto je da su zdravstvene medijatorke naj\u010de\u0161\u0107e pripadnice romske nacionalne manjine koje su ina\u010de u ve\u0107em riziku od diskriminacije u svim oblastima, a tako i u oblasti rada kao jednoj od najva\u017enijih oblasti dru\u0161tvenog \u017eivota. Smatraju da na ovaj na\u010din poslovi koji su va\u017eni za za\u0161titu javnog zdravlja i socijalnu uklju\u010denost marginalizovanih zajednica ostaju sistemski potcenjeni, nedovoljno pla\u0107eni i institucionalno nesigurni. Ovako ure\u0111en radni status ne ugro\u017eava samo prava zdravstvenih medijatorki, ve\u0107 direktno uti\u010de i na prava gra\u0111ana koji zavise od njihove podr\u0161ke u pristupu zdravstvenim uslugama, preventivnim programima i sistemu zdravstvene za\u0161tite u celini. Nesigurnost radnog polo\u017eaja dovodi do fluktuacije kadra, prekida kontinuiteta rada u zajednici i slabljenja poverenja izme\u0111u institucija i gra\u0111ana u najranjivijem polo\u017eaju.<\/p>\n Poverenik ukazuje da su romske zdravstvene medijatorke uvedene u sistem zdravstvene za\u0161tite Republike Srbije kao mehanizam unapre\u0111enja dostupnosti zdravstvene za\u0161tite romskoj populaciji i drugim dru\u0161tveno osetljivim grupama. Program zdravstvenih medijatorki Ministarstvo zdravlja sprovodi od 2008. godine u okviru aktivnosti usmerenih na unapre\u0111enje dostupnosti zdravstvene za\u0161tite romskoj populaciji. Zdravstvene medijatorke, su\u0161tinski funkcioni\u0161u u praksi kao poseban programski mehanizam javnog zdralja, a ne kao ure\u0111ena profesija.<\/p>\n Iz dostupnih podataka[2]<\/sup><\/a> proizlazi da se anga\u017eovanje zdravstvenih medijatorki vr\u0161i u okviru Programa 1802 \u201ePreventivna zdravstvena za\u0161tita\u201c, Projekat \u201eUnapre\u0111enje dostupnosti zdravstvene za\u0161tite romskoj populaciji\u201c, koji finansira Ministarstvo zdravlja Republike Srbije.<\/p>\n Na internet stranici Ministarstva zdravlja[3]<\/sup><\/a> javnosti su dostupne informacije o sadr\u017eini raspisanih javnih konkursa za anga\u017eovanje lica za potrebe sprovo\u0111enja aktivnosti na Programu 1802 \u201ePreventivna zdravstvena za\u0161tita\u201c Projekat 0010 \u201eUnapre\u0111enje dostupnosti zdravstvene za\u0161tite romskoj populaciji \u201e \u2013 za obavljanje poslova \u2013 od 2023. godine zaklju\u010dno sa javnim konkursom objavljenim u februaru 2026. godine (konkurs je objavljivan jednom godi\u0161nje). Pravni osnov za ovu aktivnost nalazi se u Zakonu o zdravstvenoj za\u0161titi, Zakonu o bud\u017eetu Republike Srbije, kao i drugim relevantnim propisima.<\/p>\n Javni konkurs za 2026. godinu sadr\u017ei spisak gradova i op\u0161tina u kojima je potrebno anga\u017eovati zdravstvene medijatorke, sadr\u017ei uslove konkursa, izme\u0111u ostalog, da je osoba \u017eenskog pola, po\u017eeljno nezaposlena, nabrojana su znanja koja \u0107e ste\u0107i tokom anga\u017eovanja s obzirom da kandidatkinje poha\u0111aju obuku za vr\u0161enje unosa u elektronsku zbirku podataka i sl., naveden je i opse\u017ean opis poslova zdravstvenih medijatorki.<\/p>\n Poslovi zdravstvene medijatorke su: obavlja posete pojedincima\u00a0 i porodicama iz osetljivih grupa stanovnika koje \u017eive u\u00a0 neformalnim naseljima; sprovodi osnovni zdravstveno vaspitni rad u porodici, \u00a0neformalnom naselju, mesnoj zajednici; povezuje zdravstveni sistem i osetljive grupe iz neformalnih naselja; pru\u017ea podr\u0161ku pojedincima iz osetljivih grupa u ostvarivanju prava iz oblasti zdravstvene za\u0161tite, zdravstvenog osiguranja, socijalne za\u0161tite i prava na pravni subjektivitet; uo\u010dava zdravstvene i socijalno-ekonomske probleme pripadnika ugro\u017eenih grupa na teritoriji jedinice lokalne samouprave \u00a0i o tome \u00a0obave\u0161tava Dom zdravlja, Centar za socijalni rad i jedinicu lokalne samouprave; sara\u0111uje sa centrima za socijalni rad, lokalnom samoupravom, filijalom Republi\u010dkog fonda zdravstvenog osiguranja, humanitarnim organizacijama i sl; aktivno u\u010destvuje u svim promotivnim kampanjama prema kalendaru javnog zdravlja koje organizuje Dom zdravlja, poziva, organizuje prisustvo osetljivih grupa stanovnika; aktivno u\u010destvuje u radu interresorne komisije, tima za zlostavljanje i zanemarivanje dece i u oblasti nasilja nad \u017eenama\u00a0 u domu zdravlja; mese\u010dno izve\u0161tava Ministarstvo zdravlja Republike Srbije\u00a0 o broju i vrsti\u00a0 usluga prema sa\u010dinjenom godi\u0161njem planu rada; o svom radu vodi elektronsku i papirnu evidenciju; obavlja i druge poslove u skladu sa stru\u010dnom osposobljeno\u0161\u0107u po nalogu Ministarstva zdravlja.<\/p>\n Tako\u0111e, zdravstvene medijatorke\u00a0sara\u0111uju\u00a0neposredno sa glavnom\u00a0sestrom\u00a0patrona\u017ee doma zdravlja u kojem su raspore\u0111ene, \u0161to zna\u010di da rade pri domovima zdravlja, gde obavljaju (navedene) poslove povezivanja zdravstvenog sistema sa romskom zajednicom, zdravstvenog prosve\u0107ivanja, podr\u0161ke u ostvarivanju prava iz zdravstvenog osiguranja, imunizacije i prevencije bolesti.<\/p>\n Me\u0111utim, iako je njihov rad ve\u0107 du\u017ei niz godina deo javno-zdravstvenih politika Republike Srbije, polo\u017eaj zdravstvenih medijatorki nije sistemski ure\u0111en zakonom niti podzakonskim aktima koji bi obezbedili stabilan radno-pravni status, jedinstvene standarde rada i odr\u017eiv model finansiranja. U praksi se njihovo anga\u017eovanje dominantno zasniva na projektnom i vremenski ograni\u010denom finansiranju, \u0161to dovodi do nesigurnosti zaposlenja, neujedna\u010denih uslova rada i razli\u010ditog postupanja zdravstvenih ustanova i jedinica lokalne samouprave.<\/p>\n Na ovaj polo\u017eaj zdravstvenih medijatorki u sistemu zdravstvene za\u0161tite, Poverenik konstantno ukazuje. Tako je i u poslednjem Redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju o stanju u oblasti za\u0161tite ravnopravnosti za 2025. godinu[4]<\/a> koji je u martu 2026. godine predat Narodnoj skup\u0161tini data op\u0161ta preporuka za za unapre\u0111ivanje ravnopravnosti i suzbijanje diskriminacije kojom je Ministarstvu zdravlja preporu\u010deno da osigura radno-pravni polo\u017eaj i pove\u0107a broj zdravstvenih medijatora. I u Posebnom izve\u0161taju Poverenika o diskriminaciji \u017eena[5]<\/a> ukazano je na polo\u017eaj zdravstvenih medijatorki i njihov doprinos u uklju\u010divanju Romkinja u sistem zdravstvenog osiguranja, ali je tako\u0111e ukazano i da status medijatorki nije normativno regulisan.<\/p>\n Poverenik ukazuje i na relevantne strate\u0161ke dokumente Republike Srbije. Strategija za socijalno uklju\u010divanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022\u20132030. godine prepoznaje zdravstvene medijatorke kao va\u017ean mehanizam za unapre\u0111enje dostupnosti zdravstvene za\u0161tite i smanjenje zdravstvenih nejednakosti. U Strategiji je navedeno da su \u201enajzna\u010dajniji rezultati u oblasti zdravstva postignuti zahvaljuju\u0107i programu zdravstvenih\u00a0medijatorki. Prema Izve\u0161taju o operativnim zaklju\u010dcima iz 2021. godine u 70 op\u0161tina deluju zdravstvene\u00a0medijatorke u direktnom kontaktu sa romskom zajednicom, pru\u017eaju\u0107i pomo\u0107 u pristupu zdravstvenim, ali i drugim javnim uslugama i informacije o zdravstvenoj prevenciji\u201c. Me\u0111utim, dugoro\u010dni efekti ovih politika ne mogu biti ostvareni ukoliko rad zdravstvenih medijatorki ostane zasnovan na privremenim i nestabilnim oblicima anga\u017eovanja. Stoga, upravo mera (5.3.) ove strategije predvi\u0111a \u2013 re\u0161avanje radno pravnog statusa medijatorki, kao i pove\u0107anje broja zaposlenih Roma i Romkinja u zdravstvenom sistemu.<\/p>\n Poverenik posebno ukazuje da su modeli zdravstvenih medijatorki razvijeni i u drugim evropskim dr\u017eavama kao primer dobre prakse u oblasti javnog zdravlja i socijalnog uklju\u010divanja Roma. U vi\u0161e dr\u017eava Evropske unije ovi mehanizmi su institucionalizovani kao deo sistema javnog zdravlja ili socijalne za\u0161tite, uz stabilnije finansiranje i jasnije definisan profesionalni status. Posebno se kao primer dobre prakse isti\u010du modeli u Rumuniji[6]<\/sup><\/a>, Bugarskoj, gde zdravstveni medijatori predstavljaju sastavni deo politika inkluzije Roma i unapre\u0111enja javnog zdravlja. Ovakva praksa pokazuje da dugoro\u010dna institucionalna podr\u0161ka doprinosi ve\u0107em obuhvatu preventivnih programa, boljoj imunizaciji, smanjenju zdravstvenih nejednakosti, i ve\u0107em poverenju gra\u0111ana u institucije sistema.<\/p>\n Uloga zdravstvenih medijatorki direktno je povezana sa ostvarivanjem na\u010dela pravi\u010dnosti, pristupa\u010dnosti, sveobuhvatnosti i efikasnosti zdravstvene za\u0161tite koja su propisana Zakonom o zdravstvenoj za\u0161titi, jer one predstavljaju jedan od va\u017enih mehanizama povezivanja zdravstvenih ustanova sa stanovni\u0161tvom koje se nalazi u pove\u0107anom riziku od socijalne isklju\u010denosti i zdravstvenih nejednakosti. Podaci pokazuju da je zahvaljuju\u0107i radu zdravstvenih medijatorki veliki broj gra\u0111ana ostvario pristup zdravstvenom osiguranju, izabranom lekaru i imunizaciji. S tim u vezi pozdravljamo kontinuirano obu\u010davanje zdravstvenih medijatorki, kao i programe unapre\u0111enja njihovog rada u saradnji sa relevantnim institucijama i organizacijama. Me\u0111utim, i pored pozitivnih rezultata programa, neophodno je obezbediti trajna i sistemska re\u0161enja koja ne\u0107e zavisiti isklju\u010divo od projektnog finansiranja ili privremenih anga\u017eovanja.<\/p>\n Poverenik na kraju ukazuje da ovakav model anga\u017eovanja otvara pitanja i sa aspekta ostvarivanja na\u010dela jednakosti i ravnopravnosti. Tradicionalno, u na\u0161em dru\u0161tvu se poslovi koji podrazumevaju negu i brigu smatraju \u201e\u017eenskim poslovima\u201c koji u praksi jesu manje pla\u0107eni i neretko manje vidljivi. U slu\u010daju poslova zdravstvenih medijatorki govorimo o \u017eenama koje su i naj\u010de\u0161\u0107e pripadnice romske nacionalne manjine, i koje se neretko nalaze u nepovoljnijem socijalno-ekonomskom polo\u017eaju.<\/p>\n Budu\u0107e planiranje rada zdravstvenih medijatorki treba da obuhvati i zdravstvene medijatore \u2013 mu\u0161karce. Poverenik ukazuje da poslovi zdravstvene medijacije ne predstavljaju poslove koji su po svojoj prirodi uslovljeni polom, ve\u0107 zahtevaju komunikacijske ve\u0161tine, rad u zajednici, poverenje korisnika i poznavanje sistema zdravstvene i socijalne za\u0161tite. Stoga, uklju\u010divanje mu\u0161karaca u sistem zdravstvene medijacije bilo bi zna\u010dajno ne samo sa aspekta jednakih mogu\u0107nosti u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja, ve\u0107 i sa aspekta unapre\u0111enja rodne ravnopravnosti i razbijanja stereotipa o rodno uslovljenim zanimanjima. Pored toga, uklju\u010divanje mu\u0161karaca mo\u017ee imati i prakti\u010dne efekte u radu sa pojedinim zajednicama i korisnicima, a mo\u017ee doprineti i ve\u0107em poverenju zajednice i ukupnom ja\u010danju njihove zdravstvene za\u0161tite.<\/p>\n Istovremeno, Poverenik nagla\u0161ava da ve\u0107e uklju\u010divanje mu\u0161karaca ni u kom slu\u010daju ne sme dovesti do umanjenja polo\u017eaja \u017eena koje trenutno obavljaju ove poslove, ve\u0107 mere treba usmeravati ka obezbe\u0111ivanju ravnopravne dostupnosti zanimanja svim licima, bez obzira na pol.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, a posebno \u010dinjenicu da zdravstvene medijatorke ve\u0107 godinama obavljaju poslove od javnog interesa i jesu va\u017ean deo zadravstvenog sistema, posebno kod ostvarivanja prava onih koji su u ve\u0107em riziku od isklju\u010denosti i diskriminacije, Poverenik smatra da normativno regulisanje njihovog polo\u017eaja je neophodno kako bi se ova va\u017ena usluga odr\u017eala.<\/p>\n Tako\u0111e, u saradnji sa drugim nadle\u017enim organima, Poverenik predla\u017ee da se obezbedi odr\u017eiv i kontinuiran model finansiranja rada zdravstvenih medijatora iz javnih sredstava, bez prekida finansiranja i nesigurnih oblika anga\u017eovanja koji dovode do pravne i egzistencijalne nesigurnosti zaposlenih. Ministarstvo zdravlja i zdravstvene ustanove treba da uspostave jedinstvene standarde u pogledu opisa poslova, stru\u010dne podr\u0161ke, uslova rada, zarada, stru\u010dnog usavr\u0161avanja i za\u0161tite na radu zdravstvenih medijatora na teritoriji cele Republike Srbije. Ministarstvo zdravlja treba, prilikom kreiranja politika i mera u oblasti zdravstvene za\u0161tite i rada, da primenjuje rodno osetljiv i intersekcijski pristup, imaju\u0107i u vidu da su zdravstveni medijatori u najve\u0107em broju \u017eene, i to \u017eene, pripadnice romske nacionalne manjine.<\/p>\n Polaze\u0107i od \u010dinjenice da je ure\u0111ivanje polo\u017eaja zdravstvenih medijatorki me\u0111uresorne prirode, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti \u0107e ovu inicijativu uputiti radi informisanja i Ministarstvu finansija.<\/p>\n <\/p>\n Potrebno je da nas Ministarstvo zdravlja obavesti o svom postupanju povodom ove inicijative.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21, \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 7, a u vezi ta\u010dke 5.<\/p>\n [2]<\/a> https:\/\/www.zdravlje.gov.rs\/tekst\/379254\/javni-konkurs-za-angazovanje-lica-za-potrebe-sprovodjenja-aktivnosti-na-programu-1802-preventivna-zdravstvena-zastita-projekat-0010-unapredjenje-dostupnosti-zdravstvene-zastite-romskoj-populaciji-za-obavljanje-poslova-.php<\/a><\/p>\n [3]<\/a> https:\/\/www.zdravlje.gov.rs\/faq_search.php<\/a><\/p>\n [4]<\/a> Dostupno na: https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/rs\/izvestaji\/<\/a><\/p>\n [5]<\/a> Dostupno na: https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/rs\/posebni-izvestaji\/<\/a><\/p>\n [6]<\/a> https:\/\/www.asset-scienceinsociety.eu\/outputs\/best-practice-platform\/health-mediators-project-romania-rhm-%E2%80%93-roma-health-mediators<\/a><\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
124-25 Inicijativa za trajno i sistemsko normativno ure\u0111ivanje statusa zdravstvenih medijatora<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n