Predrasude da \u017eene donose odluke \u201eemotivnije\u201c ili su \u201eneodlu\u010dne\u201c, ne uti\u010du samo na njihove karijere, ve\u0107 oblikuju i op\u0161te prihva\u0107ene dru\u0161tvene norme. Zato je izuzetno va\u017eno da i mu\u0161karci prepoznaju da \u017eene imaju jednake mogu\u0107nosti za uspeh u svim oblastima \u017eivota, kao i da zajedno sa njima rade na stvaranju istinske ravnopravnosti, istakao je poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti Milan Antonijevi\u0107 na otvaranju konferencije \u201eIzme\u0111u formalne jednakosti i stvarne ravnopravnosti: stavovi mu\u0161karaca o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji\u201c.<\/p>\n
Na konferenciji su predstavljeni najva\u017eniji uvidi iz nedavno sprovedenog istra\u017eivanja o percepciji mu\u0161karaca o rodnoj ravnopravnosti, koji pokazuju da li ona za mu\u0161karce ima jednaku va\u017enost kao za \u017eene i koliko su zaista spremni da je ostvare u praksi. Istra\u017eivanje je izra\u0111eno za potrebe institucije Poverenika, u okviru projekta Nema\u010dke me\u0111unarodne saradnje \u201ePodr\u0161ka socijalnom uklju\u010divanju u Srbiji\u201c, koji sprovodi Deutsche Gesellschaft f\u00fcr Internationale Zusammenarbeit GIZ GmbH\u00a0 u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i dru\u0161tveni dijalog.<\/p>\n
Iako je ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca u Srbiji zagarantovana Ustavom i zakonima, stvarna mo\u0107 u porodici, na poslu i u javnom \u017eivotu jo\u0161 uvek nije izjedna\u010dena. Rezultate ove studije iskoristi\u0107emo za kreiranje preporuka namenjenih dr\u017eavnim organima, lokalnim samoupravama, poslodavcima, medijima, obrazovanju, pravosu\u0111u i civilnom sektoru, jer ostvarivanje rodne ravnopravnosti ne zavisi samo od zakona, ve\u0107 i od stavova i svakodnevnih odluka svih u\u010desnika u dru\u0161tvu, rekao je poverenik.<\/p>\n
Istra\u017eivanje sprovedeno na uzorku od 1.200 ispitanika otkriva razlike izme\u0111u onoga \u0161to mu\u0161karci deklarativno podr\u017eavaju i onoga \u0161to rade. Ve\u0107ina mu\u0161karaca (61%) ka\u017ee da veruje da je ravnopravnost ve\u0107 ostvarena (sa \u010dime se sla\u017ee tek 42% \u017eena), ali detaljnija pitanja otkrivaju druga\u010diju sliku. Iako samo 22,3% mu\u0161karaca ka\u017ee da im ne\u0161to smeta u savremenim zahtevima za rodnu ravnopravnost, kada im se ponude konkretni primeri iz svakodnevice, \u010dak 83,5% njih prona\u0111e neku “spornu” ta\u010dku.<\/p>\n
Mu\u0161karci znatno re\u0111e prime\u0107uju diskriminaciju \u017eena i jo\u0161 uvek \u010dvrsto dr\u017ee tradicionalne pozicije. Na primer, skoro polovina (45,7%) smatra da mu\u017e treba da ima poslednju re\u010d u ku\u0107i, \u0161to je skoro duplo vi\u0161e u odnosu na prosek Evropske unije (24%).<\/p>\n
Isto tako, mu\u0161karaca i dalje vidi \u017eenu kao primarnu doma\u0107icu ku\u0107e, dok \u010dak 54,3% njih smatra da su mu\u0161karci \u201eprirodno\u201c manje sposobni za ku\u0107ne poslove. Sli\u010dno je i sa roditeljstvom: aktivno o\u010dinstvo je popularno kao ideja, ali ne i u praksi, jer bi svega tre\u0107ina mu\u0161karaca (31,8%) zaista iskoristila pravo na porodiljsko odsustvo od dva meseca.<\/p>\n
Na tr\u017ei\u0161tu rada, ve\u0107ina mu\u0161karaca (68,4%) veruje da \u017eene imaju potpuno iste \u0161anse za uspeh, ali istovremeno skoro 60% njih smatra da bi \u017eene ipak trebalo da \u017ertvuju karijeru zarad porodice. Sli\u010dno je i kod pitanja imovine. Iako se skoro 80% mu\u0161karaca sla\u017ee da sinovi i \u0107erke treba da nasle\u0111uju jednako, praksa ih demantuje: u \u0161iroj porodici skoro polovine ispitanika (44,1%) i dalje je potpuno uobi\u010dajeno da se sestre odri\u010du nasledstva u korist bra\u0107e.<\/p>\n
Rezultate istra\u017eivanja \u0107e institucija Poverenika tokom leta predstaviti i o njima razgovarati u lokalnim samoupravama, zajedno sa partnerima iz GIZ-a, Ministarstvom dr\u017eavne uprave i lokalne samouprave na \u010dijem je \u010delu Sne\u017eana Paunovi\u0107, koja je istovremeno i na \u010delu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.<\/p>\n
Poverenik \u0107e o istra\u017eivanju o percepciji mu\u0161karaca o rodnoj ravnopravnosti govoriti i u uvodnom obra\u0107anju na Globalnoj konferenciji parlamentarki Interparlamentarne unije koja \u0107e po\u010detkom juna biti odr\u017eana u Beogradu, kao i na Forumu o rodnoj ravnopravnosti u okviru Berlinskog procesa koji \u0107e biti odr\u017ean u julu u Sarajevu.<\/p>\n
U uvodnom delu konferencije su se obratili i dr Bojana Ru\u017ei\u010di\u0107, iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i dru\u0161tveni dijalog i Marija Radovanovi\u0107 Niklanovi\u0107, vo\u0111a projekta \u201ePodr\u0161ka socijalnom uklju\u010divanju u Srbiji\u201c. O istra\u017eivanju su govorili\u00a0 Vladimir Peji\u0107 iz agencije Faktor plus i ekspert Marko Milanovi\u0107, a o stavovima mladih o rodnoj ravnopravnosti je Borivoje Lazi\u0107, predstavnik Panela mladih.<\/p>\n\n ","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predrasude da \u017eene donose odluke \u201eemotivnije\u201c ili su \u201eneodlu\u010dne\u201c, ne uti\u010du samo na njihove karijere, ve\u0107 oblikuju i op\u0161te prihva\u0107ene dru\u0161tvene norme. Zato je izuzetno va\u017eno da i mu\u0161karci prepoznaju da \u017eene imaju jednake mogu\u0107nosti za uspeh u svim oblastima \u017eivota, kao i da zajedno sa njima rade na stvaranju istinske ravnopravnosti, istakao je poverenik…<\/p>\n","protected":false},"author":17,"featured_media":66299,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[100],"tags":[],"class_list":["post-66353","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-saopstenja-lat"],"yoast_head":"\n