<\/p>\n
Odlukom o na\u010dinu raspisivanja konkursa, sprovo\u0111enju postupka i sistema bodovanja zahteva za program stipendiranja studenata NSMNM od 05. aprila 2011. godine, kojom su propisani uslovi funkcionisanja programa stipendiranja visoko\u0161kolskog obrazovanja, povre\u0111eno je na\u010delo jednakosti, \u010dime je izvr\u0161ena diskriminacija pojedinih kategorija studenata i studentkinja koji su \u0161kolovanje zavr\u0161ili na ma\u0111arskom jeziku, na osnovu njihovih li\u010dnih svojstava i li\u010dnih svojstava njihovih roditelja, i to onih:<\/p>\n
a)<\/strong> koji su upisani na visoko\u0161kolsku ustanovu \u010diji osniva\u010d nije Republika Srbija, u odnosu na one koji studiraju na visoko\u0161kolskim ustanovama \u010diji je osniva\u010d Republika Srbija,<\/p>\n b)<\/strong> \u010diji roditelji imaju vi\u0161i stepen obrazovanja, u odnosu na one \u010diji roditelji imaju ni\u017ei stepen obrazovanja, odnosno, ni\u017eu stru\u010dnu spremu;<\/p>\n v)<\/strong> koji nisu upisani u poseban bira\u010dki spisak ma\u0111arske nacionalne manjine, u odnosu na one koji jesu upisani,<\/p>\n g)<\/strong> koji nisu dali izjavu o nameri upisa u posebni bira\u010dki spisak, u odnosu na one koji to jesu u\u010dinili,<\/p>\n d)<\/strong> koji su zavr\u0161ili srednju \u0161kolu na ma\u0111arskom jeziku u mestu svog prebivali\u0161ta, u odnosu na one koji su srednju \u0161kolu na ma\u0111arskom jeziku zavr\u0161ili van svog mesta prebivali\u0161ta.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dlanu 33. stav 1. ta\u010dka 1. i \u010dlanu 39. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, daje NSMNM<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 1.<\/strong> NSMNM eliminisa\u0107e iz Odluke o na\u010dinu raspisivanja konkursa, sprovo\u0111enju postupka i sistema bodovanja zahteva za program stipendiranja studenata od 05. aprila 2011. godine, uslove i kriterijume kojima je povre\u0111eno na\u010delo jednakosti pojedinim kategorijama studenata i studentkinja koji su \u0161kolovanje zavr\u0161ili na ma\u0111arskom jeziku, na osnovu njihovih li\u010dnih svojstava i li\u010dnih svojstava njihovih roditelja.<\/p>\n 2.<\/strong> NSMNM \u0107e ubudu\u0107e voditi ra\u010duna da svojim odlukama ne kr\u0161i odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno, da se suzdr\u017ei od neopravdanog pravljenje razlike ili nejednakog postupanja i propu\u0161tanja (isklju\u010divanja, ograni\u010davanja ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe lica, koje se zasniva na nekom li\u010dnom svojstvu.<\/p>\n 3.<\/strong> NSMNM \u0107e obavestiti Poverenicu za za\u0161titu ravnopravnosti u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja i preporuke o merama koje \u0107e sprovesti u cilju postupanja po preporuci.<\/p>\n O b r a z l o \u017e e nj e<\/strong><\/p>\n Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti se 05. maja 2011. godine pritu\u017ebom obratio A. \u010c. (C. A.), predsednik DZVM iz B, navode\u0107i da je Odlukom o na\u010dinu raspisivanja konkursa, sprovo\u0111enju postupka i sistema bodovanja zahteva za program stipendiranja studenata NSMNM od 05. aprila 2011. godine (u daljem tekstu: Odluka), izvr\u0161ena diskriminacija po vi\u0161e osnova \u2013 nacionalnoj pripadnosti, jeziku, precima i starosnom dobu.<\/p>\n U pritu\u017ebi je navedeno:<\/p>\n – da je NSMNM doneo Odluku o na\u010dinu raspisivanja konkursa, sprovo\u0111enju postupka i sistema bodovanja zahteva za program stipendiranja studenata 5. aprila 2011. godine, u skladu sa Strategijom NSMNM za razvoj obrazovanja koji je usmeren na pove\u0107anje broja studenata ma\u0111arske nacionalnosti u periodu 2010 \u2013 2016, DZVM je uz pritu\u017ebu dostavila tekst ove Odluke na ma\u0111arskom i na srpskom jeziku.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je sprovela postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dlanom 35. stav 4. i \u010dlanom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje NSMNM, u kojem se navodi slede\u0107e:<\/p>\n – da se Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina utvr\u0111uje pravo nacionalnih saveta nacionalnih manjina da ustanovljava stipendije iz sopstvenih sredstava i svojim aktima propisuje kriterijume i postupak odlu\u010divanja o dodeli stipendije i sprovodi postupak za dodeljivanje, Ustav Republike Srbije (\u201eSl. glasnik RS”, br. 98\/2006) u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu.<\/p>\n Zakon o zabrani diskriminacije u \u010dlanu 4. propisuje op\u0161tu zabranu diskriminacije tako \u0161to propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti.<\/p>\n Odredbom \u010dlana 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da do povrede na\u010dela jednakosti dolazi ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, neopravdano uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.<\/p>\n Odlukom o na\u010dinu raspisivanja konkursa, sprovo\u0111enju postupka i sistema bodovanja zahteva za program stipendiranja studenata NSMNM od 05. aprila 2011. godine, kojom su propisani uslovi funkcionisanja programa stipendiranja visoko\u0161kolskog obrazovanja, napravljena je razlika izme\u0111u pojedinih kategorija studenata i studentkinja koji su \u0161kolovanje zavr\u0161ili na ma\u0111arskom jeziku, i to onima: koji su upisani na visoko\u0161kolsku ustanovu \u010diji osniva\u010d nije Republika Srbija, u odnosu na one koji studiraju na visoko\u0161kolskim ustanovama \u010diji je osniva\u010d Republika Srbija; \u010diji roditelji imaju vi\u0161i stepen obrazovanja, u odnosu na one \u010diji roditelji imaju ni\u017ei stepen obrazovanja, odnosno, ni\u017eu stru\u010dnu spremu; koji nisu upisani u poseban bira\u010dki spisak ma\u0111arske nacionalne manjine, u odnosu na one koji jesu upisani; koji nisu dali izjavu o nameri upisa u posebni bira\u010dki spisak, u odnosu na one koji to jesu u\u010dinili; koji su srednju \u0161kolu na ma\u0111arskom jeziku zavr\u0161ili van svog mesta prebivali\u0161ta, u odnosu na one koji su srednju \u0161kolu na ma\u0111arskom jeziku zavr\u0161ili u svom mestu prebivali\u0161ta.<\/p>\n Da bi se ispitalo da li je Odlukom povre\u0111eno na\u010delo jednakosti u odnosu na gore navedene kategorije studentkinja i studenata, da li su oni imali nejednak tretman prilikom kandidovanja i rangiranja, bilo je potrebno sagledati Odluku u celini i svaki pojedina\u010dni uslov za konkurisanje i kriterijum za rangiranje, koji su osporenom Odlukom utvr\u0111eni. Saglasno tome, razmotreno je:<\/p>\n – da li je cilj koji se posti\u017ee dopu\u0161ten i opravdan, Analiziraju\u0107i dopu\u0161tenost i opravdanost cilja Odluke, imaju\u0107i u vidu zakonske norme o nadle\u017enostima nacionalnih saveta nacionalnih manjina i obrazlo\u017eenje koje je NSMNM dostavio, evidentno je da se radi o dopu\u0161tenom i opravdanom cilju. Naime, prema \u010dl. 2. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, nacionalni saveti predstavljaju nacionalnu manjinu u oblasti slu\u017ebene upotrebe jezika, obrazovanja, informisanja na jeziku nacionalne manjine i kulture, u\u010destvuju u procesu odlu\u010divanja ili odlu\u010duju o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove iz ovih oblasti. NSMNM, kao i nacionalni saveti svih ostalih nacionalnih manjina, ima pravo da ustanovljava stipendije iz sopstvenih sredstava i svojim aktima propisuje kriterijume i postupak odlu\u010divanja o dodeli stipendije i sprovodi postupak za njihovo dodeljivanje. Saglasno tome, NSMNM bio je ovla\u0161\u0107en da donese Odluku i to njegovo ovla\u0161\u0107enje se ni na koji na\u010din ne dovodi u pitanje. Naprotiv, spremnost Nacionalnog saveta da deo raspolo\u017eivih sredstava usmeri na stipendiranje studenata i studentkinja predstavlja pozitivan primer ostvarivanja prava nacionalne manjine na samoupravu u obrazovanju jer je re\u010d o meri koja je usmerena na pove\u0107anje broja visokoobrazovanih pripadnika i pripadnica ma\u0111arske nacionalne zajednice i koja, kao takva, zaslu\u017euje svaku pohvalu.<\/p>\n U pogledu uslova za konkurisanje za stipendiju, \u010dlanom 2. Odluke je utvr\u0111eno da pravo na stipendiju sti\u010de student koji je:<\/p>\n a)<\/strong> prvi put upisan u prvu godinu studija,<\/p>\n b)<\/strong> upisan na visoko\u0161kolsku dr\u017eavnu ustanovu u Republici Srbiji,<\/p>\n v)<\/strong> se \u0161koluje na teret dr\u017eave (tzv. bud\u017eetski studenti),<\/p>\n g)<\/strong> osnovnu ili srednju \u0161kolu zavr\u0161io na ma\u0111arskom jeziku.<\/p>\n Prvi postavljeni uslov je opravdan i sa aspekta cilja i sa aspekta posledice. Kao \u0161to se navodi u izja\u0161njenju Nacionalnog saveta, ovaj uslov je postavljen jer su finansijska sredstva bila ograni\u010dena, a primarni cilj bio je da se uti\u010de na pove\u0107anje broja budu\u0107ih studenata, odnosno broja visoko\u0161kolski obrazovanih gra\u0111ana.<\/p>\n Drugi i tre\u0107i uslov, koji se odnose na upis studenta na dr\u017eavnu visoko\u0161kolsku ustanovu u Republici Srbiji, odnosno, na studiranje na teret bud\u017eeta RS nemaju objektivno i razumno opravdanje, imaju\u0107i u vidu cilj Odluke.<\/p>\n U sagledavanju ovih uslova, Poverenica najpre konstatuje da je \u010dlanom 19. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije izri\u010dito propisana zabrana diskriminacije vaspitnih i obrazovnih ustanova koje obavljaju delatnost u skladu sa zakonom i drugim propisima, kao i lica koja koriste ili su koristili usluge ovih ustanova. Da bi se utvrdilo da li razli\u010dit tretman studenata s obzirom na to da li su upisani na dr\u017eavnu ili privatnu visoko\u0161kolsku ustanovu u Republici Srbiji, odnosno, da li je njihovo studiranje na teret bud\u017eeta RS ili sami finansiraju svoje \u0161kolovanje predstavlja diskriminaciju, bilo je potrebno razmotriti da li se postavljanjem ovog uslova ostvaruje cilj utvr\u0111en Odlukom, da li po\u0161tovan princip srazmernosti (proporcionalnosti) i da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se studentima i studentkinjama koji su \u0161kolovanje zavr\u0161ili na ma\u0111arskom jeziku, upisali prvu godinu studija i sami finansiraju svoje \u0161kolovanje fakti\u010dki uskrati pravo da konkuri\u0161u za stipendiju.<\/p>\n U izja\u0161njenju Nacionalnog saveta navodi se da je pravo stipendiranja uslovljeno upisom studenta na doma\u0107i \u201edr\u017eavni fakultet ili vi\u0161u \u0161kolu” na teret bud\u017eeta RS, odnosno, da je razlikovanje napravljeno u odnosu na to ko finansira studije, tj. u odnosu na to da li su samofinansiraju\u0107i studenti ili studenti koji studiraju na teret bud\u017eeta RS, a ne prema tome ko je osniva\u010d visoko\u0161kolske ustanove na kojoj studiraju. Dalje se navodi da su samofinansiraju\u0107i studenti isklju\u010deni iz stipendije jer se \u017eeli omogu\u0107iti studiranje najvrednijim u\u010denicima i onima koji zbog svoje ekonomske situacije nisu u mogu\u0107nosti da finansiraju studije.<\/p>\n Poverenica je mi\u0161ljenja da se ovi argumenti ne mogu prihvatiti jer se zasnivaju na neosnovanim pretpostavkama da su studenti koji upisuju studije na teret bud\u017eeta vredniji (sa boljim uspehom) i da su slabijeg imovnog stanja u odnosu na samofinansiraju\u0107e studente.<\/p>\n Naime, ukoliko je cilj zaista bio da se prednost u dobijanju stipendija da uspe\u0161nijim kandidatima, \u0161to je sasvim legitimno, onda je bio dovoljan kriterijum uspeh iz srednje \u0161kole, s obzirom da se stipendija daje studentima koji upisuju prvu godinu studija, tako da se ne mo\u017ee unapred znati kakav \u0107e njihov uspeh biti na studijama. Uvo\u0111enjem statusa bud\u017eetskog studenta kao posebnog uslova za konkurisanje, samofinansiraju\u0107i studenti i studentkinje su unapred eliminisani kao kandidati i uskra\u0107eno im je pravo da zajedno sa ostalim kandidatima konkuri\u0161u za stipendiju. Imaju\u0107i u vidu posledice koje proizvodi, ovaj uslov je neprihvatljiv jer ne postoji srazmera (proporcionalnost) izme\u0111u cilja koji se \u017eeleo ostvariti i posledica koje uvo\u0111enje ovog uslova izaziva. Pri tome treba imati u vidu da princip proporcionalnosti nala\u017ee da kod svakog derogiranja individualnog prava postoji balans izme\u0111u zahteva jednakog tretmana i cilja \u010dijem se ostvarivanju te\u017ei. Saglasno tome, ostvarivanje cilja ne sme da vodi ka diskriminatornom rezultatu.<\/p>\n S druge strane, iako je potpuno legitiman cilj da se stipendiraju studenti slabijeg imovnog stanja, neodr\u017eiva je i neosnovana pretpostavka da su bud\u017eetski studenti slabijeg imovnog stanja u odnosu na samofinansiraju\u0107e studente, jer upis studenata na visoko\u0161kolsku ustanovu u statusu samofinansiraju\u0107eg studenta opredeljuju razli\u010diti objektivni i subjektivni razlozi. Tako je, npr. u pojedina\u010dnim slu\u010dajevima mogu\u0107e da \u0161kolarina na privatnom fakultetu koji se nalazi u mestu prebivali\u0161ta studenta bude ni\u017ea od tro\u0161kova \u017eivota koju bi student imao da studira na teret dr\u017eave, ali na fakultetu van mesta svog prebivali\u0161ta. U takvim okolnostima \u0107e se student slabog imovnog stanja opredeliti za upis na visoko\u0161kolsku ustanovu kao samofinansiraju\u0107i student.<\/p>\n Poslednji uslov za konkurisanje za stipendiju, koji se sastoji u tome da je student osnovnu ili srednju \u0161kolu zavr\u0161io na ma\u0111arskom jeziku, opravdan je i sa aspekta cilja i sa aspekta posledica, imaju\u0107i u vidu ulogu i ovla\u0161\u0107enja koja NSMNM ima u oblasti obrazovanja.<\/p>\n Poverenica je, pored uslova pod kojima studenti mogu konkurisati za stipendije, razmotrila i kriterijume za ocenjivanje kandidata. \u010clanom 9. stav 1. Odluke propisani su slede\u0107i kriterijumi:<\/p>\n – deficitarna struka na nivou fakultetskog obrazovanja (10 poena), Kad je re\u010d o kriterijumima 1-3, 6. i 7., Poverenica je mi\u0161ljenja da je njihovo uvo\u0111enje objektivno opravdano, kako sa aspekta cilja tako i sa aspekta posledica.<\/p>\n U pogledu 4. kriterijuma, Poverenica je mi\u0161ljenja da on nema objektivno i razumno opravdanje, imaju\u0107i u vidu cilj Odluke. Iako je potpuno legitimno da se prilikom dodeljivanja stipendija prednost daje kandidatima koji poti\u010du iz porodica slabijeg imovnog stanja, bodovanje \u0161kolske spreme roditelja ne te\u017ei ostvarivanju ovog cilja. Neprihvatljivi su argumenti koji se navode u izja\u0161njenju Nacionalnog saveta: \u201eda se ni\u017ea stru\u010dna sprema roditelja dodatno boduje jer postoji opravdana pretpostavka da su u tim porodicama roditelji manje motivisani da \u0161koluju svoju decu, a i ekonomski polo\u017eaj im je, po pravilu, lo\u0161iji”. Kako iskustvo pokazuje, imovno stanje pojedinaca nije direktno uslovljeno stepenom njihovog obrazovanja, ve\u0107 zavisi od niza objektivnih i subjektivnih okolnosti. S druge strane, neosnovana je i pretpostavka da su roditelji sa ni\u017eom stru\u010dnom spremom manje motivisani da \u0161koluju svoju decu. \u0160tavi\u0161e, iz velikog broja primera bi se moglo tvrditi upravo suprotno.<\/p>\n Odlukom je, kao 5. kriterijum za bodovanje, predvi\u0111en upis u bira\u010dki spisak ma\u0111arske nacionalne zajednice, odnosno, davanje izjave maloletnog lica o nameri upisivanja u bira\u010dki spisak ma\u0111arske nacionalne zajednice.<\/p>\n U izja\u0161njenju Nacionalnog saveta je navedeno da je kriterijum uveden jer je u pitanju stipendija NSMNM, kao i da je takav kriterijum opravdan i potreban po\u0161to Nacionalni savet biraju lica upisana na poseban bira\u010dki spisak, a upis je mogu\u0107 u svakom trenutku po veoma jednostavnoj proceduri. Analiziraju\u0107i ovaj kriterijum sa aspekta cilja Odluke, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da se izneti argumenti ne mogu prihvatiti i da nema objektivnog i razumnog opravdanja za njegovo uvo\u0111enje. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je stava da je legitimno podsticati pripadnike i pripadnice ma\u0111arske nacionalne manjine na upis u poseban bira\u010dki spisak, kako bi ostvarili svoje pravo da u\u010destvuju u izboru nacionalnog saveta svoje nacionalne manjine i time uti\u010du na ostvarivanje manjinske samouprave svoje nacionalne zajednice. Me\u0111utim, u konkretnom slu\u010daju to se nije moglo \u010diniti na na\u010din propisan osporenom Odlukom.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da se na osnovu kriterijuma upisa u bira\u010dki spisak ma\u0111arske nacionalne zajednice mo\u017ee ostvariti 25 poena, o\u010digledno je da su na taj na\u010din favorizovani kandidati koji su upisani u bira\u010dki spisak, u odnosu na one koji to nisu u\u010dinili, i to do te mere da je za dobijanje stipendije upis u bira\u010dki spisak prakti\u010dno odlu\u010duju\u0107i. S druge strane, uvo\u0111enjem ovog kriterijuma ugro\u017een je i princip dobrovoljnosti upisa u poseban bira\u010dki spisak, propisan \u010dlanom 47. stav 2. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (\u201eSl. glasnik RS”, br. 72\/2009). Zbog svega toga, evidentno je da izme\u0111u cilja Odluke i posledica koje primena ovog posebnog kriterijuma izaziva ne postoji potrebna proporcionalnost.<\/p>\n Posebno je neprihvatljiv kriterijum namere upisa u poseban bira\u010dki spisak maloletnih lica, koji se ostvaruje davanjem izjave o nameri upisa u bira\u010dki spisak. Osim razloga koji su navedeni kod ocene opravdanosti kriterijuma upisa u bira\u010dki spisak za punoletne osobe, ovde treba posebno imati u vidu da je re\u010d o deci, koja u\u017eivaju posebnu dru\u0161tvenu za\u0161titu zbog osetljivosti polo\u017eaja u kojem se nalaze. Pri tome treba imati u vidu da pravo na upis u poseban bira\u010dki spisak nacionalne manjine pripada gra\u0111anima sa aktivnim bira\u010dkim pravom (\u010dl. 45. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina), koje, saglasno \u010dl. 32. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, imaju pripadnici nacionalne manjine ako ispune Ustavom i zakonom propisane op\u0161te uslove za sticanje aktivnog bira\u010dkog prava. Ustavom Republike Srbije propisano je da aktivno bira\u010dko pravo pripada punoletnim dr\u017eavljanima Srbije (\u010dl. 52. Ustava). U svetlu ovih izri\u010ditih propisa, neprihvatljivo je podsticanje maloletnih lica da izra\u017eavaju nameru upisa u poseban bira\u010dki spisak ma\u0111arske nacionalne manjine, \u0161to se osporenom Odlukom \u010dini utvr\u0111ivanjem 25 poena po osnovu izra\u017eene namere upisa u poseban bira\u010dki spisak. Ne mo\u017ee se prihvatiti obrazlo\u017eenje Nacionalnog saveta da je ovaj kriterijum uveden u cilju izjedna\u010davanja mogu\u0107nosti punoletnih i maloletnih studenata da ostvare odre\u0111eni broj bodova po ovom kriterijumu, jer, kako je prethodno obrazlo\u017eeno, i sam kriterijum upisa u bira\u010dki spisak je neosnovan.<\/p>\n Analiza 10. i 11. kriterijuma, po kojima kandidat koji je srednje obrazovanje na ma\u0111arskom jeziku zavr\u0161io na teritoriji lokalne samouprave razli\u010dite od mesta njegovog prebivali\u0161ta sti\u010de 10 poena, a onaj ko je obrazovanje zavr\u0161io u svom mestu prebivali\u0161ta 5 poena, pokazala je da za ovakav nejednak tretman kandidata nema objektivno i razumno opravdanje.<\/p>\n U obrazlo\u017eenju Nacionalnog saveta navedeno da je dodatno bodovanje zavr\u0161enog srednjo\u0161kolskog obrazovanja na ma\u0111arskom jeziku van prebivali\u0161ta kandidata motivisano socijalnim merilima i namerom da se da podr\u0161ka onim kandidatima koji su u cilju \u0161kolovanja na maternjem jeziku prihvatili odre\u0111ene tro\u0161kove i dodatne terete, jer je \u0161kolovanje u drugom naseljenom mestu ili op\u0161tini ve\u0107i trud i tro\u0161ak i za u\u010denika i za porodicu. Poverenica smatra da su ovi argumenti neprihvatljivi i da propisivanje ovih kriterijuma, koji se zasnivaju na \u010dinjenici mesta prebivali\u0161ta nije opravdano. \u010cinjenica da neki kandidati \u017eive u mestima u Srbiji u kojima postoje srednje \u0161kole na ma\u0111arskom jeziku ne bi trebalo da ima uticaja na rangiranje kandidata. S druge strane, ne postoje objektivni osnov za pretpostavku da je upis srednje \u0161kole u drugom mestu motivisan isklju\u010divo \u017eeljom \u0111aka da se \u0161koluje na ma\u0111arskom jeziku, jer u pojedina\u010dnim slu\u010dajevima motiv mo\u017ee biti sasvim druge prirode (npr. upis \u017eeljene srednje \u0161kole koja ne postoji u mestu prebivali\u0161ta kandidata). Prema tome, ovaj kriterijum bi, eventualno, mogao biti objektivno opravdan da je Odlukom propisano, kao dodatni uslov, da se poeni na osnovu ovog kriterijuma sti\u010du ako u mestu prebivali\u0161ta kandidata ne postoji srednja \u0161kola na ma\u0111arskom jeziku. Ne mo\u017ee se, tako\u0111e, osnovano pretpostaviti da je \u0161kolovanje u drugom mestu neizostavno povezano sa odre\u0111enim tro\u0161kovima i dodatnim teretima, kako se u izja\u0161njenju Nacionalnog saveta navodi, jer su \u017eivotne okolnosti svakog pojedina\u010dnog kandidata i njegove porodice potpuno razli\u010dite.<\/p>\n Cene\u0107i utvr\u0111ene \u010dinjenice i pravne propise, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dlanu 33. stav 1. ta\u010dke 1. i 9. Zakona o zabrani diskriminacije, dala je mi\u0161ljenje i preporuku NSMNM radi preduzimanja radnji kojima \u0107e se otkloniti povreda na\u010dela jednakosti pojedinih kategorija studenata i studentkinja koji su \u0161kolovanje zavr\u0161ili na ma\u0111arskom jeziku.<\/p>\n U pogledu ostalih nepravilnosti na koje se u pritu\u017ebi ukazuje, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da nije nadle\u017ena da ocenjuje da li je u skladu sa zakonom da o redosledu kandidata na kona\u010dnoj listi, odnosno, o ishodu konkursnog postupka samostalno odlu\u010duje predsednik upravne kancelarije Nacionalnog saveta, koji je ujedno i predsednik Saveta, kao i da li je Odlukom povre\u0111eno Ustavom garantovano pravo na \u017ealbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlu\u010duje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.<\/p>\n <\/p>\nPREPORUKU<\/strong><\/span><\/h2>\n
\n– da je \u010dlanom 2. stav 1. navedene Odluke propisano da se za konkurs za dodelu stipendije mogu prijaviti oni kandidati ma\u0111arske nacionalnosti koji su stekli uslov za upis na bud\u017eetskom finansiranju za prvu godinu studija na dr\u017eavnim visoko\u0161kolskim ustanovama, a koji su svoje \u0161kolovanje (osnovno ili srednjo\u0161kolsko) zavr\u0161ili na ma\u0111arskom nastavnom jeziku, \u010dime je u\u010dinjena \u201ediskriminacija po osnovu nacionalne pripadnosti kandidata koji nisu opredeljeni po nacionalnoj pripadnosti”, zatim diskriminacija zbog pravljenja razlike izme\u0111u \u201edr\u017eavnih” i \u201eprivatnih” visoko\u0161kolskih ustanova, kao i pravljenje razlike izme\u0111u studenata koji su ve\u0107 na studijama (II ili III godina studija) i onih koji su tek stekli pravo na upis na prvu godinu studija,
\n– da su \u010dlanom 9. navedene Odluke propisani kriterijumi i na\u010din bodovanja pristiglih zahteva, pa se sistemom bodovanja pravi razlika izme\u0111u kandidata u odnosu na stru\u010dnu spremu roditelja,
\n– da se u \u010dlanu 9. stav 1. ta\u010dka 5. propisuje da se posebno boduje upis na poseban bira\u010dki spisak ma\u0111arske nacionalne manjine, odnosno izjavljena namera maloletnih kandidata za upis u poseban bira\u010dki spisak,
\n– da je zabrinjavaju\u0107a \u010dinjenica da o redosledu kandidata na kona\u010dnoj listi, odnosno, o ishodu konkursnog postupka samostalno odlu\u010duje predsednik upravne kancelarije Nacionalnog saveta (koji je ujedno i predsednik Saveta), kao i da je odluka kona\u010dna i da kandidati nemaju pravo \u017ealbe.<\/p>\n
\n– da se akti i odluke NSMNM u oblasti obrazovanja donose u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja za period 2010-2016 koju je Nacionalni savet usvojio i kojom je, kao jedan od ciljeva definisano zna\u010dajno pove\u0107anje broja pripadnika ma\u0111arske zajednice sa visokim obrazovanjem,
\n– da nacionalna pripadnost nije utvr\u0111ena kao uslov za dobijanje stipendije, nego je jezik \u0161kolovanja u osnovnoj ili srednjoj \u0161koli uslov u\u010destvovanja na budu\u0107em konkursu,
\n– da je pravo stipendiranja uslovljeno upisom studenta na doma\u0107i \u201edr\u017eavni fakultet ili vi\u0161u \u0161kolu” na teret bud\u017eeta RS, odnosno, da je razlikovanje napravljeno u odnosu na to ko finansira studije \u2013 samofinansiraju\u0107i ili na teret bud\u017eeta RS, a ne na osnovu toga ko je osniva\u010d visoko\u0161kolske ustanove. Samofinansiraju\u0107i studenti su isklju\u010deni iz stipendije jer se \u017eeli omogu\u0107iti studiranje najvrednijim u\u010denicima i onima koji zbog svoje ekonomske situacije nisu u mogu\u0107nosti da finansiraju studije,
\n– da se stipendiranje omogu\u0107ava samo studentima prve godine jer su finansijska sredstva ograni\u010dena i jer je primaran cilj uticanje na broj budu\u0107ih studenata,
\n– da su deficitarne struke utvr\u0111ene na osnovu analize zvani\u010dnih podataka o broju i nacionalnom sastavu studenata na odre\u0111enim fakultetima i studijskim programima, pa su kao deficitarne struke odre\u0111ene sve one struke gde je procenat studenata Ma\u0111ara u okviru ukupnog broja studenata znatno ispod u\u010de\u0161\u0107a ma\u0111arskog stanovni\u0161tva u ukupnoj populaciji,
\n– da se ni\u017ea stru\u010dna sprema roditelja dodatno boduje jer postoji opravdana pretpostavka da su u tim porodicama roditelji manje motivisani da \u0161koluju svoju decu, a i ekonomski polo\u017eaj im je, po pravilu, lo\u0161iji,
\n– da bodovanje upisa u bira\u010dki spisak ma\u0111arske nacionalne zajednice nije uslov za dobijanje stipendiranje, nego je samo jedan od osnova za bodovanje, a uveden je iz razloga \u0161to se radi o stipendiji Nacionalnog saveta ma\u0111arske nacionalne manjine; da je takav kriterijum opravdan i potreban po\u0161to Nacionalni savet biraju lica upisana na poseban bira\u010dki spisak, kao i da je upis mogu\u0107 u svakom trenutku po veoma jednostavnoj proceduri,
\n– da je mogu\u0107a situacija da neki studenti prilikom predaje zahteva za stipendiju jo\u0161 nisu punoletni i da zbog toga nemaju pravo upisa u poseban bira\u010dki spisak, pa se oni mogu izjasniti o nameri o upisu u poseban bira\u010dki spisak ma\u0111arske nacionalne zajednice, i na taj na\u010din ne\u0107e biti u nepovoljnijoj situaciji u odnosu na punoletne kandidate za stipendiju,
\n– da se prilikom odre\u0111ivanja bodovanja na osnovu jezika srednjeg obrazovanja rukovodilo ciljem stipendiranja i interesom obrazovanja pripadnika ma\u0111arske zajednice na maternjem jeziku,
\n– da se zavr\u0161eno srednjo\u0161kolsko obrazovanje na ma\u0111arskom jeziku razli\u010dito boduje u odnosu na \u010dinjenicu da li je u\u010denik \u0161kolu zavr\u0161io u mestu prebivali\u0161ta ili ne, motivisano socijalnim merilima i namerom da se da podr\u0161ka onim kandidatima koji su u cilju \u0161kolovanja na maternjem jeziku prihvatili odre\u0111ene tro\u0161kove i dodatne terete, jer je \u0161kolovanje u drugom naseljenom mestu ili op\u0161tini ve\u0107i trud i tro\u0161ak i za u\u010denika i za porodicu,
\n– da se \u010dlanom 12. stav 3. ne dozvoljava pravo na \u017ealbu, ali u raspisanom konkursu za dodeljivanje stipendije utvrdi\u0107e se pravo na prigovor, za slu\u010daj ako bi do\u0161lo do gre\u0161ke prilikom bodovanja ili utvr\u0111ivanja ukupnog broja bodova; da pravila stipendiranja ne daju nikakvu mogu\u0107nost arbitrarnosti Savetu jer se redosled utvr\u0111uje na osnovu objektivnog bodovanja,
\n– da se u slu\u010daju stipendija Saveta ne radi o zakonom utvr\u0111enom pravu na stipendiju nego o podsticajnoj meri, te utvr\u0111ivanje posebne \u017ealbe i dvostepenosti u odlu\u010divanju nije ustavna i zakonska obaveza Saveta.<\/p>\n
\n– da li se cilj mo\u017ee posti\u0107i propisanom merom, odnosno da li postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju, kao i
\n– da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se pojedinim kategorijama studenata i studentkinja koji su \u0161kolovanje zavr\u0161ili na ma\u0111arskom jeziku uskrate prava predvi\u0111ena ovom merom.<\/p>\n
\n– visoko obrazovanje na ma\u0111arskom jeziku (3 poena),
\n– postignuti prosek uspeha u\u010denja u srednjoj \u0161koli na kraju \u0161kolske godine pomno\u017een brojem 3,
\n– \u0161kolska sprema roditelja ukupno 2 poena, s tim \u0161to se 2 poena dobijaju za roditelje koji imaju zavr\u0161enu osnovnu \u0161kolu ili ni\u017ee obrazovanje, 1,5 poen za roditelje koji imaju srednje obrazovanje, a 1 poen za roditelje koji su visokoobrazovani,
\n– upis u bira\u010dki spisak ma\u0111arske nacionalne zajednice, kod maloletnih lica izjava o nameri upisivanja u bira\u010dki spisak (25 poena),
\n– zavr\u0161ena matura u godini raspisivanja konkursa (14 poena),
\n– zavr\u0161ena trogodi\u0161nja srednja \u0161kola u godini raspisivanja konkursa (10 poena),
\n– upis na fakultet u godini raspisivanja konkursa, na teret dr\u017eave (25 poena),
\n– upis na vi\u0161u \u0161kolu u godini raspisivanja konkursa, na teret dr\u017eave (10 poena),
\n– zavr\u0161eno srednje obrazovanje na ma\u0111arskom jeziku na teritoriji lokalne samouprave razli\u010dite od mesta prebivali\u0161ta studenta (10 poena),
\n– zavr\u0161eno srednje obrazovanje na ma\u0111arskom jeziku na teritoriji lokalne samouprave u mestu prebivali\u0161ta studenta (5 poena).<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba A. \u010c. protiv Nacionalnog saveta ma\u0111arske nacionalne manjine zbog diskriminacije u pogledu uslova za stipendiranje studenata i studentkinja koji su \u0161kolovanje zavr\u0161ili na ma\u0111arskom jeziku<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n