\u0110uro Macut, predsednik<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 11000 BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Nemanjina 11<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovani gospodine Macut,<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti primio je dopis organizacije civilnog dru\u0161tva kojim je ukazano na nepovoljan polo\u017eaj korisnika nov\u010dane socijalne pomo\u0107i pri ostvarivanju prava na besplatne ud\u017ebenike. Kako je u obra\u0107anju Povereniku navedeno, pravilo o isplati pomo\u0107i u trajanju od devet meseci godi\u0161nje stvara birokratski vakuum, te u periodu pauze od tri meseca, porodice formalno ne poseduju potvrdu o statusu korisnika, zbog \u010dega njihova deca ne mogu da ostvare pravo na besplatne ud\u017ebenike, iako su i dalje u stanju socijalne potrebe. Kako je u dopisu istaknuto, formalni uslov (posedovanje trenutnog re\u0161enja) onemogu\u0107ava najugro\u017eeniju decu da pod jednakim uslovima ostvare pravo na obrazovanje.<\/p>\n Ovom prilikom pozdravljamo napore Vlade Republike Srbije u obezbe\u0111ivanju dostupnosti besplatnih ud\u017ebenika, kao i dono\u0161enje Vladine Odluke o finansiranju nabavke ud\u017ebenika sredstvima bud\u017eeta Republike Srbije za \u0161kolsku 2025\/2026. godinu[1]<\/sup><\/a>, koja propisuje da pravo na dodelu ud\u017ebenika \u010dija se nabavka finansira sredstvima bud\u017eeta Republike Srbije, izme\u0111u ostalih, imaju i u\u010denici iz socijalno\/materijalno ugro\u017eenih porodica (primaoci nov\u010dane socijalne pomo\u0107i). Prema podacima dostupnim na sajtu Ministarstva prosvete, kao dokaz o ispunjenosti uslova, za u\u010denike socijalno\/materijalno ugro\u017eenih porodica \u2013 primaoce nov\u010dane socijalne pomo\u0107i \u2013 potrebno je dostaviti kopiju re\u0161enja kojim se utvr\u0111uje pravo na ostvarivanje socijalne nov\u010dane pomo\u0107i.[2]<\/a><\/p>\n U praksi, me\u0111utim, zna\u010dajan broj porodica koje se nalaze u stanju socijalne potrebe ostvaruje pravo na nov\u010danu socijalnu pomo\u0107 u ciklusima (na primer, devet meseci uz obaveznu pauzu), \u0161to dovodi do situacije da u trenutku prijave za besplatne ud\u017ebenike formalno ne poseduju va\u017ee\u0107e re\u0161enje, iako su u kontinuitetu socijalno ugro\u017eeni. Zakonom o socijalnoj za\u0161titi propisano je da pojedincu koji je sposoban za rad, odnosno porodici u kojoj je ve\u0107ina \u010dlanova sposobna za rad pripada nov\u010dana socijalna pomo\u0107 u trajanju do\u00a0devet\u00a0meseci u toku kalendarske godine, ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom.[3]<\/a><\/p>\n <\/p>\n Ovakvo re\u0161enje mo\u017ee dovesti do nejednakog polo\u017eaja dece iz najugro\u017eenijih porodica, jer se pravo na besplatne ud\u017ebenike uslovljava trenutnim formalnim statusom, a ne stvarnim i kontinuiranim socijalno-materijalnim polo\u017eajem. Posledi\u010dno, deca kojoj je ova mera najpotrebnija mogu ostati izvan njenog dometa.<\/p>\n Poverenik ukazuje da pravo na obrazovanje Ustav Republike Srbije[4]<\/sup><\/a> garantuje kao op\u0161teljudsko pravo koje u\u017eiva svako (\u010dlan 71. stav 1). Ustavom propisan re\u017eim prava vezanih za pojedine stepene obrazovanja je razli\u010dit. Osnovno obrazovanje je obavezno. U skladu sa ovakvim statusom osnovnog obrazovanja Ustav propisuje da je osnovno obrazovanje i besplatno (stav 2). Srednje obrazovanje nije obavezno, ali Ustav i za ovaj nivo obrazovanja garantuje besplatno obrazovanje (stav 2). Za nivo visokog obrazovanja Ustav garantuje svakome samo pravo na jednak pristup ovom nivou obrazovanja (stav 3). Besplatno visoko\u0161kolsko obrazovanje nije pravo. To je posebna mera koju Ustav propisuje reguli\u0161u\u0107i mogu\u0107nost da uspe\u0161nim i nadarenim u\u010denicima slabijeg imovnog stanja dr\u017eava obezbedi besplatno \u0161kolovanje i na ovom nivou obrazovanja i tako efektivno osigura jednake mogu\u0107nosti pristupa visoko\u0161kolskom obrazovanju (stav 3).<\/p>\n Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.[5]<\/sup><\/a><\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima[6]<\/sup><\/a>. Odredbom \u010dlana 19. stav 1. navedenog zakona propisano je\u00a0 da svako ima pravo na pred\u0161kolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stru\u010dno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. \u010clanom 33. stav 1. ta\u010dka 9. ovog zakona propisano je da Poverenik upu\u0107uje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Republika Srbija je 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[7]<\/sup><\/a>, a jedan od njenih op\u0161tih principa je princip nediskriminacije. Pravo na nediskriminaciju obavezuje dr\u017eavu potpisnicu da sva prava garantovana Konvencijom, obezbedi svakom detetu bez ikakve diskriminacije i bez obzira na rasu, boju ko\u017ee, pol, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo uverenje, nacionalno, etni\u010dko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, invaliditet, ro\u0111enje ili drugi status deteta, njegovih roditelja ili zakonskih staratelja. Najbolji interesi deteta su jedan od principa Konvencije, koji treba da bude od prvenstvenog zna\u010daja u svim aktivnostima koje se ti\u010du dece. Odredbom \u010dlana 28. propisano je da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je dr\u017eava du\u017ena da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogu\u0107i da obrazovne i stru\u010dne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno poha\u0111anje \u0161kole i smanjenje stope napu\u0161tanja \u0161kole.<\/p>\n Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[8]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 7. proklamovani su op\u0161ti principi obrazovanja i vaspitanja, stoga sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, u\u010denike i odrasle izme\u0111u ostalog i jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovanom na socijalnoj pravdi i principu jednakih \u0161ansi bez diskriminacije.<\/p>\n Odredbom \u010dlana 10. stav 1. Zakona o ud\u017ebenicima[9]<\/a> propisano je da Vlada, u skladu sa raspolo\u017eivim sredstvima bud\u017eeta Republike Srbije, u cilju omogu\u0107avanja jednake dostupnosti obrazovanja i vaspitanja donosi odluku o finansiranju pripreme i\/ili nabavke i dodele, odnosno sufinansiranju pripreme i\/ili nabavke i dodele ud\u017ebenika i priru\u010dnika, a naro\u010dito za u\u010denike i polaznike koji su socijalno i materijalno ugro\u017eeni, kao i za u\u010denike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.<\/p>\n Poverenik ukazuje da je Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine[10]<\/a> propisano da je vizija razvoja obrazovanja da obezbedi kvalitetno obrazovanje za postizanje punog potencijala stanovni\u0161tva, a naro\u010dito svakog deteta i mlade osobe u Republici Srbiji, dok je misija obrazovanja da se obezbedi obrazovanje visokog kvaliteta koje slu\u017ei razvoju dru\u0161tva u celini.<\/p>\n U ovoj strategiji je navedeno da je jedno od strate\u0161kih opredeljenja Vlade Republike Srbije da obezbedi kvalitetno obrazovanje za sve gra\u0111ane kroz otvorenost, pravednost, dostupnost i demokrati\u010dnost obrazovanja, pri \u010demu \u0107e naro\u010dita pa\u017enja biti posve\u0107ena obezbe\u0111ivanju jednakih \u0161ansi za svu decu. Pru\u017eanje sistemske podr\u0161ke u\u010denicima tokom njihove obrazovne putanje je prioritet, sa akcentom na one koji dolaze iz nestimulativnih sredina i osetljivih dru\u0161tvenih grupa.[11]<\/sup><\/a><\/p>\n U delu Strategije \u201e<\/em>Opis postoje\u0107eg stanja \u2013 klju\u010dni podaci i analiza<\/em>\u201c<\/em> ukazano je da pitanje koje treba dalje razmotriti jeste da li su trenutna finansijska ulaganja u obrazovanje dovoljna da se obezbedi \u017eeljeni i odr\u017eivi dru\u0161tveni i ekonomski razvoj. Pri tome se navodi da treba imati u vidu da su se poslednjih godina u gotovo svim zemljama Evropske unije pove\u0107ala izdvajanja za pred\u0161kolsko, osnovno i srednje obrazovanje, dok su se izdvajanja za visoko obrazovanje neznatno smanjila.<\/p>\n Zaklju\u010deno je da je u budu\u0107nosti neophodno pove\u0107anje finansijskih sredstava namenjenih obrazovanju, odnosno smanjenje ulaganja bud\u017eetskih sredstava u obrazovanje ne bi trebalo da se de\u0161ava, jer je obrazovanje od strate\u0161ke va\u017enosti za dalji ekonomski i dru\u0161tveni razvoj Republike Srbije.<\/p>\n Polaze\u0107i od navedenog, a imaju\u0107i u vidu da u konkretnom slu\u010daju uslov posedovanja va\u017ee\u0107eg re\u0161enja u trenutku prijave za besplatne ud\u017ebenike predstavlja naizgled neutralan kriterijum koji nesrazmerno poga\u0111a decu iz porodica korisnika nov\u010dane socijalne pomo\u0107i, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, u skladu sa \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, preporu\u010duje Vladi Republike Srbije da razmotri:<\/p>\n – izmenu normativnih akata tako da uslov za dodelu besplatnih ud\u017ebenika bude da lica dostave potvrdu da su bila korisnici socijalne pomo\u0107i u periodu od \u0161est meseci pre podno\u0161enja prijave;<\/p>\n – uvo\u0111enje mogu\u0107nosti dokazivanja kontinuiteta socijalne ugro\u017eenosti (npr. na osnovu podataka centra za socijalni rad o kori\u0161\u0107enju prava u prethodnom periodu);<\/p>\n – ili definisanje kriterijuma koji \u0107e se zasnivati na ukupnom socijalno-materijalnom polo\u017eaju porodice, a ne isklju\u010divo na va\u017ee\u0107em re\u0161enju u trenutku prijave.<\/p>\n Cilj ovih izmena je da se obezbedi puna dostupnost mere besplatnih ud\u017ebenika deci kojoj je ona namenjena, kao i da se spre\u010di nastanak nejednakosti u pristupu obrazovanju po osnovu imovnog stanja.<\/p>\n Poverenik ostaje na raspolaganju za dalju saradnju u cilju unapre\u0111enja postoje\u0107ih re\u0161enja, uz posebnu pa\u017enju na ugro\u017eene kategorije ka kojima je ova mera usmerena.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 48\/25<\/p>\n [2]<\/a> https:\/\/prosveta.gov.rs\/prosveta\/udzbenici\/besplatni-udzbenici\/?utm_source=chatgpt.com<\/a><\/p>\n [3]<\/a> Zakon o socijalnoj za\u0161titi (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 24\/11 i 117\/22 \u2013 odluka US), \u010dlan 85. stav 3.<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c br. 98\/06 i 115\/21, \u010dlan 71.<\/p>\n [5]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c br. 98\/06 i 115\/21). \u010dlan 21, stav 1. i stav 3.<\/p>\n [6]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c br. 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 2. stav 1. ta\u010dka 1<\/p>\n [7]<\/a> Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta (Slu\u017ebeni list SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br. 15\/90 i \u201eSlu\u017ebeni list SRJ – Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br. 4\/96 i 2\/97)<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, br. 88\/17, 27\/18 – dr. Zakon, 10\/19, 27\/18 – dr. zakon, 6\/20, 129\/21, 92\/23 i 19\/25<\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c br. 27\/18, 92\/23 i 109\/25<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, broj 63\/21<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
317-26 Preporuka mera Vladi RS<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n