MINISTARSTVO ZDRAVLjA<\/strong><\/p>\n Zlatibor Lon\u010dar, ministar<\/strong><\/p>\n Nemanjina 22-26<\/strong><\/p>\n 11000 Beograd<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Predmet: Mi\u0161ljenje na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o presa\u0111ivanju ljudskih organa <\/strong><\/p>\n Va\u0161 broj: 500-01-1126\/2025-21 <\/strong><\/p>\n Po\u0161tovani gospodine Lon\u010dar,<\/p>\n Ministarstvo zdravlja je, dana 11. marta 2026. godine, dostavilo Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona presa\u0111ivanju ljudskih organa (u daljem tekstu: Nacrt zakona), sa Obrazlo\u017eenjem i prilozima, radi davanja mi\u0161ljenja. U dopisu je zatra\u017eena hitnost u postupanju, kako bi predmetni materijal bio uvr\u0161ten u dnevni red naredne sednice Vlade.<\/p>\n S tim u vezi, \u00a0a imaju\u0107i u vidu zna\u010daj izmena i dopuna ovog zakonskog teksta, smatramo da zbog kratkog roka u kojem je tra\u017eeno mi\u0161ljenje na Nacrt zakona, nije mogu\u0107e u potpunosti sagledati sva predlo\u017eena zakonska re\u0161enja i eventualne posledice primene predlo\u017eenih re\u0161enja, kao i sve probleme koje bi u praksi mogla izazvati primena ovog zakona.<\/p>\n Postupaju\u0107i po ovom dopisu, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, najpre, podse\u0107a da se u vi\u0161e navrata, u poslednjih nekoliko godina obra\u0107ao Ministarstvu zdravlja ukazuju\u0107i na neophodnost dono\u0161enja izmena i dopuna Zakona o presa\u0111ivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim \u0107elijama i tkivima, a nakon odluke Ustavnog suda iz 2021. godine, kojom su neustavnim progla\u0161ene odredbe koje su propisivale uslove za darivanje ljudskih organa i tkiva sa umrlih lica i predvi\u0111ale pretpostavljenu i opozivu saglasnost umrlog za doniranje.<\/p>\n U cilju hitnog uspostavljanja potpunog relevantnog pravnog okvira, Poverenik je, nakon inicijative upu\u0107ene u 2023. godini, dopunjenu inicijativu za izmene i dopune navedenih zakona[1]<\/sup><\/a> Ministarstvu zdravlja uputio i u maju 2024. godine, kao i sredinom januara 2026. godine[2]<\/a>, s obzirom da fakti\u010dki od 2021. godine ne postoji pravni okvir koji ure\u0111uje uslove i postupak presa\u0111ivanja ljudskih organa i tkiva sa umrlih osoba.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navedeno Poverenik je analizirao Nacrt zakona, kao i dostavljeno Obrazlo\u017eenje, Analizu efekata (koja sadr\u017ei sagledavanje postoje\u0107eg stanja, utvr\u0111ivanje cilja, identifikovanje opcija, analizu efekata na dru\u0161tvo, analizu upravlja\u010dkih efekata), i Izve\u0161taj o u\u010de\u0161\u0107u javnosti u pripremi Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o presa\u0111ivanju ljudskih organa (u nastavku mi\u0161ljenja: Izve\u0161taj) koji, izme\u0111u ostalog, sadr\u017ei koji su komentari javnosti prihva\u0107eni, a koji nisu i za\u0161to.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik \u0107e se u nastavku, pre nego \u0161to pru\u017ei komentare na konkretne \u010dlanove Nacrta zakona, izme\u0111u ostalog, osvrnuti i na sadr\u017eaj Izve\u0161taja, odnosno na neke od obrazlo\u017eenja predlaga\u010da Nacrta zakona o neprihvatanju primedaba odre\u0111enih organizacija civilnog dru\u0161tva, s obzirom da je u vi\u0161e navrata u svojim inicijativama i obra\u0107anjima Ministarstvu zdravlja skretao pa\u017enju na va\u017enost sagledavanja stavova organizacija civilnog dru\u0161tva i pojedinaca koji su direktno ili indirektno involvirani u oblast kadaveri\u010dnih transplantacija ljudskih organa, odnosno donorstva organa. Poverenik, tako\u0111e, \u017eeli da pohvali prihvatanje produ\u017eetka roka za javnu raspravu kojim povodom se i ovaj organ obratio Ministarstvu upravo ukazuju\u0107i na va\u017enost pronala\u017eenja najboljih re\u0161anja u skladu sa donetom odlukom Ustavnog suda.<\/p>\n <\/p>\n U obrazlo\u017eenju odluke Ustavnog suda[3]<\/a>, izme\u0111u ostalog, je navedeno: \u201eKada je re\u010d o odlukama pojedinaca o tome \u0161ta \u0107e se raditi s njihovim telom nakon smrti, Ustavni sud prime\u0107uje da postoje dva osnovna modela pristanka za uzimanje delova tela s tela umrle osobe: model opt in ili model izri\u010ditog pristanka<\/u> u kome delovi tela umrlog ne mogu biti uzeti ako on nije dao izri\u010dit pristanak na na\u010din propisan zakonom (koji su prihvatile npr. Danska i Nema\u010dka) i model opt out ili model pretpostavljenog pristanka<\/u> u kome je s umrlog dopu\u0161teno uzeti organe ako se za \u017eivota tome nije protivio (ve\u0107ina zemalja EU prihvata ovaj sistem, npr. Italija, Francuska, Austrija, \u0160panija, Belgija, Poljska, \u0160vedska, Slovenija, Hrvatska). Dakle, dva navedena modela pristanka razlikuju se po obliku izra\u017eavanja volje \u2013 kod izri\u010ditog pristanka osoba vlastitu volju izra\u017eava na pozitivan na\u010din, dok kod pretpostavljenog pristanka volju izra\u017eava na negativan na\u010din, izjavom o nedarivanju organa nakon smrti.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu sadr\u017einu stava 1. \u010dlana 23. osporenog Zakona, Ustavni sud nalazi da je zakonodavac, propisuju\u0107i da se organi sa tela umrlog punoletnog poslovno sposobnog lica mogu uzeti ako se ono tome za \u017eivota nije usmeno ili pismeno protivilo, prihvatio model pretpostavljenog pristanka. Budu\u0107i da u slu\u010daju za \u017eivota izra\u017eenog protivljenja uzimanju organa ono nije dozvoljeno, Ustavni sud smatra da je sa ustavnopravnog stanovi\u0161ta navedeno zakonsko re\u0161enje zasnovano na po\u0161tovanju ljudskog dostojanstva i integriteta i da se osporenom odredbom \u010dlana 23. stav 1. Zakona ne zadire u pravo svakog pojedinca da slobodno i samostalno odlu\u010duje o darivanju, odnosno nedarivanju svojih organa, te da time \u0161to se ne zahteva izri\u010dit pristanak nisu povre\u0111ene ustavne odredbe o neprikosnovenosti ljudskog dostojanstva i nepovredivosti fizi\u010dkog i psihi\u010dkog integriteta. Iako za Ustavni sud sam koncept pretpostavljene saglasnosti za darivanje organa nije ustavnopravno sporan, Sud konstatuje da po\u0161tovanje volje preminulog i njegovog prava da za \u017eivota slobodno odlu\u010duje o (ne) darivanju svojih organa, od zakonodavca zahteva da, saglasno ustavnom na\u010delu o vladavini prava, jasno i precizno uredi na\u010din ostvarivanja toga prava.<\/strong> Naime, Ustavni sud konstatuje da nadle\u017enost Republike Srbije utvr\u0111ena u odredbama \u010dlana 97. ta\u010d. 2. i 10. Ustava, da ure\u0111uje ostvarivanje i za\u0161titu sloboda i prava gra\u0111ana i sistem u oblasti zdravstva, ne predstavlja samo ovla\u0161\u0107enje Republike Srbije da preko svog zakonodavnog organa, tj. Narodne skup\u0161tine, zakonom uredi presa\u0111ivanje ljudskih organa u svrhu le\u010denja i na\u010din ostvarivanja prava svakog lica da odlu\u010di o doniranju svojih organa, ve\u0107 istovremeno i obavezu zakonodavca da taj zakon mora ispunjavati odre\u0111ene standarde koji se ti\u010du kvaliteta i izvesnosti normi, koji moraju biti u funkciji obezbe\u0111ivanja vladavine prava i jednakosti svih pred zakonom\u201c.<\/p>\n Iz navedenog mo\u017eemo zaklju\u010diti da su oba modela (model izri\u010ditog pristanka i model pretpostavljenog pristanka) u skladu sa Ustavom; da Sud polazi od po\u0161tovanja volje preminulog i njegovog prava da za \u017eivota slobodno odlu\u010duje o (ne)darivanju svojih organa, bez ikakvog uslovljavanja, odnosno mogu\u0107eg stavljanja veta na autonomiju volje preminulog, kao i da bi navedeno bilo u potpunosti u skladu sa Ustavom, zakonodavac mora jasno i precizno da uredi na\u010din ostvarivanja tog prava.<\/p>\n <\/p>\n Drugim re\u010dima, Ustavni sud polazi od aksioma da je pravo svakog lica da odlu\u010di o doniranju svojih organa, \u0161to podrazumeva obavezu zakonodavca da propi\u0161e norme koje \u0107e pru\u017eiti punu izvesnost tog procesa, i u isto vreme obezbediti vladavinu prava i jednakost svih pred zakonom. Ustavni sud, tako\u0111e, nagla\u0161ava, a polaze\u0107i od stava Evropskog suda za ljudska prava<\/p>\n izra\u017eenog povodom odre\u0111ivanja \u201eautonomnog pojma zakona\u201c, a koji glasi: \u201eda bi se jedan op\u0161ti akt smatrao zakonom, ne samo formalno, nego i u sadr\u017einskom smislu taj zakon, odnosno njegove norme moraju biti u dovoljnoj meri precizne, jasne i predvidive, tako da subjekti na koje se zakon odnosi mogu uskladiti svoje pona\u0161anje sa zakonom\u201c, kako ne bi zbog nepreciznih, ali i nedostatnih normi bili uskra\u0107eni u ostvarivanju svojih zajem\u010denih prava ili pravnih interesa[4]<\/a>. <\/strong><\/p>\n <\/p>\n Polaze\u0107i od toga da propisane norme u Nacrtu zakona moraju biti precizne, jasne i predvidive, a imaju\u0107i u vidu da je predlaga\u010du Nacrta zakona, kao i drugim zainteresovanim stranama poznat sadr\u017eaj Izve\u0161taja, Poverenik \u0107e se osvrnuti na deo Izve\u0161taja kojim predlaga\u010d Nacrta zakona obrazla\u017ee neprihvatanje nekih predloga za izmenu Nacrta zakona koji se upravo ti\u010du autonomije volje preminulog. Naime, predaga\u010d Nacrta zakona, na strani 11. Izve\u0161taja navodi da \u201emodel u kome porodica ima pravo da potvrdi ili obori pretpostavku saglasnosti za uzimanje organa nakon smrti, smatra se dodatnom za\u0161titom prava li\u010dnosti, a ne kr\u0161enjem me\u0111unarodnih standarda. To \u0161to porodica ima pravo da potvrdi ili uskrati pretpostavljenu saglasnost za uzimanje organa nakon smrti, ne predstavlja formiranje volje umrlog, ve\u0107 procesnu garanciju dodatnu pravnu za\u0161titu i humanizaciju postupka. \u010cak i kada porodica odbije, to ne zna\u010di da zakon priznaje njihovu volju kao volju umrlog, ve\u0107 da zakon daje porodici pravo veta iz razloga socijalne stabilnosti i etike<\/strong>\u201c. <\/em>Obrazla\u017eu\u0107i ove navode, predlaga\u010d Nacrta zakona poziva se na slu\u010daj Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) Elberte protiv Letonije[5]<\/a> i navodi da je Evropski sud jasno pokazao da je problem: kada nema jasne procedure i kada se ignori\u0161e eventualna volja porodice, pri \u010demu sam sistem pretpostavljene saglasnosti nije progla\u0161en protivnim Evropskoj konvenciji za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija). Poverenik ne spori da ESLjP, kao i Ustavni sud ne osporava bilo koji od dva modela \u2013 model pretpostavljene saglasnosti i model izri\u010dite saglasnosti. Tako\u0111e, Evropski sud posebno nagla\u0161ava u ovom slu\u010daju da je osnovni problem bio u tome \u0161to nisu postojale jasne procedure, \u0161to dokazuju i razli\u010diti stavovi samih letonskih dr\u017eavnih organa u procesu koji se odvijao pred relevantnim letonskim organima. Ipak, ESLjP ne koncipira kao problemati\u010dnu situaciju kada se ignori\u0161e eventualna volja porodice, jer je u ovom slu\u010daju podnositeljka predstavke za uzimanje organa od njenog pokojnog supruga saznala \u010dak dve godine nakon tog \u010dina, ve\u0107 volja porodice treba biti deo preciznih procedura prethodno pomenuta dva modela. ESLjP isti\u010de da je upravo problem kada se, zbog nepreciznih procedura ignori\u0161e volja preminulog. Letonski zakon u to vreme je propisivao da svaka \u017eiva poslovno sposobna osoba ima pravo da d\u00e2 pristanak ili prigovor, u pisanoj formi, za kori\u0161\u0107enje svog tela nakon smrti. Izra\u017eena volja, ukoliko nije suprotna zakonu, je obavezuju\u0107a (doma\u0107e pravo, ta\u010dka 42. odluke). Volja mora biti zabele\u017eena u medicinskom kartonu osobe i ozna\u010dena posebnim pe\u010datom u njegovom paso\u0161u (ta\u010dka 43.)\u00a0 U skladu sa letonskim zakonom, kada se govori o pravima najbli\u017eih srodnika, organi i tkiva preminule osobe ne mogu se uzeti protiv njene \u017eelje izra\u017eene tokom \u017eivota. U odsustvu izri\u010dite \u017eelje, organi se mogu donirati ako se nijedan od najbli\u017eih srodnika ne protivi (ta\u010dka 44. odluke).<\/p>\n <\/p>\n U ovom slu\u010daju va\u017eno je ista\u0107i i obrazlo\u017eenje jednog od sudija[6]<\/a>, koji je, izme\u0111u ostalog, naglasio da \u201epravo podnosioca zahteva da se protivi transplantaciji organa svog preminulog mu\u017ea nije autonomno pravo koje bi se moglo koristiti ad libitum. Ovo pravo je izvedeno iz prava preminulog mu\u0161karca da slobodno odlu\u010duje o transplantaciji svojih organa. Pre\u017eiveli ro\u0111ak deluje kao \u010duvar prava preminulog. Stoga, podnosilac zahteva mo\u017ee da se slo\u017ei ili da se protivi transplantaciji organa svog preminulog mu\u017ea samo ukoliko izrazi \u017eelje preminulog<\/u>. Suprotno mi\u0161ljenje bi telo preminule osobe pretvorilo u predmet proizvoljnih odluka ro\u0111aka<\/u>. \u010cinjenica da podnosilac zahteva zaista koristi pravo koje \u0161titi \u017eelje svog preminulog mu\u017ea ne zna\u010di da \u2013 prema Konvenciji \u2013 ovo pravo ima identi\u010dan status sa pravom njenog mu\u017ea. Koliko god bliska bila veza izme\u0111u dva predmetna prava, za\u0161tita koja im se pru\u017ea prema Konvenciji mo\u017ee biti razli\u010dita.<\/p>\n <\/p>\n Praksa ESLjP, mo\u017eemo zaklju\u010diti, nagla\u0161ava, bez obzira za koji se model dr\u017eava odlu\u010di u ovom procesu, neophodnost postojanja jasnih procedura, odnosno jasnih pravnih mehanizama za utvr\u0111ivanje volje osobe ili porodice, odnosno srodnika, jer bez toga postoji rizik da se organi uzimaju bez realnog pristanka. ESLjP, kao ni sama Konvencija, nisu naveli da sistem mo\u017ee dati porodici pravo da poni\u0161ti volju umrlog. To zna\u010di, suprotno navodima predlaga\u010da Nacrta zakona u Izve\u0161taju da Konvencija ne zahteva, niti dozvoljava porodi\u010dni veto iz bilo kog razloga, pa ni iz razloga socijalne stabilnosti i etike. Autonomija volje umrlog mora imati apsolutni prioritet u svakom modelu koji je usvojen, a porodica ne sme imati pravo da je poni\u0161ti.<\/p>\n <\/p>\n U prilog autonomiji volje ukaza\u0107emo na jo\u0161 jedan predmet ESLjP, Pindo Mula protiv \u0160panije[7]<\/a>. Podnositeljka predstavke je primila transfuziju krvi, i pored jasno izra\u017eene pisane volje da, kao Jehovin svedok, na to ne pristaje. Sud je utvrdio kr\u0161enje \u010dlana 8. i 9. Konvencije. ESLjP je naglasio da \u201eu situaciji koja uklju\u010duje stvarnu i neposrednu opasnost po egzistenciju pojedinca, pravo na \u017eivot \u0107e tako\u0111e biti na snazi, zajedno sa pravom pojedinca da autonomno odlu\u010duje o medicinskom tretmanu. Iz perspektive dr\u017eave, njene du\u017enosti da obezbedi po\u0161tovanje oba ova prava \u0107e tako\u0111e biti uklju\u010dene, odnosno njene du\u017enosti koje proizilaze iz \u010dlana 8. i \u010dlana 2. Konvencije. U vezi sa ovom poslednjom odredbom, Sud ponavlja da se pravo na \u017eivot rangira kao jedna od najosnovnijih odredbi Konvencije i tako\u0111e sadr\u017ei jednu od osnovnih vrednosti demokratskih dru\u0161tava koja \u010dine Savet Evrope. Ono zahteva od dr\u017eave ne samo da se uzdr\u017ei od \u201enamernog\u201c oduzimanja \u017eivota, ve\u0107 i da preduzme odgovaraju\u0107e korake kako bi za\u0161titila \u017eivote onih koji su u njenoj jurisdikciji\u201c (ta\u010dka 147). Dalje, ESLjP navodi da \u201eSud u potpunosti ceni da su radnje preduzete u vezi sa podnosiocem predstavke tog dana od strane osoblja obe bolnice bile motivisane preovla\u0111uju\u0107om brigom da se obezbedi efikasan tretman pacijenta koji je bio pod njihovom negom, u skladu sa najosnovnijom normom medicinske profesije. On ne dovodi u pitanje njihove procene u vezi sa te\u017einom stanja podnosioca predstavke u to vreme, hitno\u0161\u0107u potrebe za njenim le\u010denjem, dostupnim medicinskim opcijama u datim okolnostima, ili \u010dinjenicom da je \u017eivot podnosioca predstavke spasen tog dana\u201c (ta\u010dka 181). <\/p>\n Tako\u0111e, Poverenik skre\u0107e pa\u017enju da porodica ne predstavlja jedinstven i homogeni subjekt, ve\u0107 skup fizi\u010dkih lica sa individualnim pravima, interesima i pravnim polo\u017eajem, te davanje ovla\u0161\u0107enja \u010dlanovima porodice da menjaju ili poni\u0161tavaju jasno izra\u017eenu volju umrlog dovodi u pitanje osnovne principe pravne sigurnosti i autonomije li\u010dnosti. Prema op\u0161tim na\u010delima doma\u0107eg prava, uklju\u010duju\u0107i Ustav Republike Srbije i Zakon o obligacionim odnosima, volja pojedinca, kada je data slobodno i jasno, proizvodi pravno dejstvo i mora se po\u0161tovati, dok tre\u0107a lica ne mogu arbitrarnim odlukama menjati pravne posledice takve izjave, posebno ne iz \u201erazloga socijalne stabilnosti i etike\u201c bez utvr\u0111enih kriterijuma na osnovu kojih se ovi razlozi utvr\u0111uju, ve\u0107 su to kategorije koje se odre\u0111uju pau\u0161alno. Dodatno, Porodi\u010dni zakon ne tretira porodicu kao jedinstveni odlu\u010duju\u0107i subjekt, ve\u0107 ure\u0111uje odnose izme\u0111u pojedinaca koji mogu imati razli\u010dite i \u010dak suprotstavljene interese, zbog \u010dega nije mogu\u0107e govoriti o jedinstvenoj \u201eporodi\u010dnoj volji\u201c. U takvom normativnom okviru, omogu\u0107avanje \u010dlanovima porodice da preina\u010de volju umrlog uvodi pravnu neizvesnost, jer ishod zavisi od konkretnih odnosa, saglasnosti ili konflikata me\u0111u \u010dlanovima porodice, koji nisu pravno standardizovani niti predvidivi. Time se odstupa od principa da pravna dejstva treba da budu zasnovana na jasno utvrdivim i stabilnim \u010dinjenicama, \u0161to mo\u017ee dovesti do neujedna\u010dene primene prava i naru\u0161avanja jednakosti gra\u0111ana pred zakonom. Nacrtom zakona predvi\u0111en je redosled prvenstva \u010dlanova porodice (predlo\u017eeni \u010dlan 22a. stav 11) te pravo prvenstva odlu\u010divanja ima punoletno dete, zatim supru\u017enik ili vanbra\u010dni partner, roditelj umrlog lica, punoletni brat ili sestra umrlog lica. Iz samo ovog nabrajanja mo\u017eemo zamisliti nebrojeno situacija u kojima se mo\u017ee desiti da neko ko ima pravo prvenstva menja volju umrlog lica.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik smatra va\u017enim da na ovom mestu, a o ulozi \u010dlana porodice, podseti i na\u00a0 Obja\u0161njavaju\u0107i izve\u0161taj Dodatnog protokola uz Konvenciju o ljudskim pravima i biomedicini o transplantaciji organa i tkiva ljudskog porekla[8]<\/a>, u kojem je, izme\u0111u ostalog navedeno i da \u201ebez obzira na sistem, ako \u017eelje preminule osobe nisu dovoljno utvr\u0111ene, tim zadu\u017een za uzimanje organa mora prethodno nastojati da dobije svedo\u010denja ro\u0111aka preminule osobe. Osim ako nacionalni zakon ne predvi\u0111a druga\u010dije, takvo ovla\u0161\u0107enje ne bi trebalo da zavisi od preferencija samih bliskih ro\u0111aka za ili protiv doniranja organa i tkiva. Bliske ro\u0111ake treba pitati samo o izra\u017eenim ili pretpostavljenim \u017eeljama preminule osobe. Izra\u017eeni stavovi potencijalnog donora su najva\u017eniji pri odlu\u010divanju o tome da li se organi ili tkivo mogu uzeti.<\/u><\/strong> Stranke treba jasno da navedu da li je mogu\u0107e uzimanje organa ili tkiva ako \u017eelje preminule osobe nisu poznate i ne mogu se utvrditi od ro\u0111aka ili prijatelja\u201c (paragraf 102). Na Konvenciju o ljudskim pravima i biomedicini, kao i na Dodatni protokol referi\u0161e i Ustavni sud u ve\u0107 pomenutoj odluci. Ustavni sud ka\u017ee: \u201eKonvencija o ljudskim pravima i biomedicini[9]<\/a> kojom je utvr\u0111eno da strane ove konvencije \u0161tite dostojanstvo i identitet svih ljudskih bi\u0107a i garantuju svima, bez diskriminacije, po\u0161tovanje njihovog integriteta i drugih prava i osnovnih sloboda u pogledu primene biologije i medicine, (\u010dlan 1.), da interesi i dobrobit ljudskog bi\u0107a imaju prednost nad samim interesom dru\u0161tva ili nauke (\u010dlan 2.) i da se zahvat koji se odnosi na zdravlje mo\u017ee izvr\u0161iti samo nakon \u0161to je lice na koje se zahvat odnosi o njemu informisano i dalo slobodan pristanak na njega, da se tom licu prethodno daju odgovaraju\u0107e informacije o svrsi i prirodi zahvata kao i njegovim posledicama i rizicima, da lice mo\u017ee slobodno i u bilo koje vreme povu\u0107i svoj pristanak (\u010dlan 5.)\u201c. Ustavni sud, dalje konstatuje i da \u201enavedena Konvencija nije primenjiva na uzimanje organa sa umrlih lica, kao i da je uzimanje organa i tkiva sa umrlih lica predmet Dodatnog protokola o transplantaciji organa i tkiva ljudskog porekla (Savet Evrope, Serija me\u0111unarodnih ugovora broj 186), koji je Republika Srbija potpisala 9. februara 2005. godine, ali ga jo\u0161 nije ratifikovala. Tim protokolom \u0161titi se dostojanstvo i identitet svakog pojedinca u vezi sa transplantacijom organa i tkiva ljudskog porekla, a on se odnosi na odstranjivanje organa i tkiva sa nekoga ko je ro\u0111en, bilo da je \u017eiv ili ne. Saglasno tom protokolu, ukoliko je lice tokom svog \u017eivota stavilo na znanje svoje \u017eelje da uskrati ili da svoju saglasnost, te \u017eelje treba po\u0161tovati nakon smrti<\/u>\u201c<\/u>.<\/u><\/p>\n <\/p>\n Sa navedenim u vezi, a posebno imaju\u0107i u vidu Odluku Ustavnog suda, Poverenik, polaze\u0107i od na\u010dela za\u0161tite interesa i dostojanstva, odnosno odredbe \u010dlana 4. Zakona o presa\u0111ivanju ljudskih organa[10]<\/a>, da se darivanje i primanje ljudskih organa zasniva na uva\u017eavanju prioritetnih interesa za o\u010duvanje \u017eivota i zdravlja i za\u0161titi osnovnih ljudskih prava i dostojanstva davoca ljudskih organa i primaoca ljudskih organa, ukazuje, najpre, da \u201epretpostavljena saglasnost\u201c u duhu predlo\u017eenih izmena i dopuna Zakona o presa\u0111ivanju ljudskih organa ne sme se tuma\u010diti kao \u201epretpostavka saglasnosti\u201c. Naime, tuma\u010denjem normi u skladu sa ostvarenim standardima \u201epretpostavljena saglasnost\u201c je posledica (izbor) postavljene zakonske procedure doniranja kadaveri\u010dnih organa. Generalno analizirano, davalac organa dao je pretpostavljenu saglasnost zato \u0161to se nije protivio, uglavnom davanjem pisane izjave, doniranju organa nakon svoje smrti. S druge strane, ukoliko se pretpostavljena saglasnost tuma\u010di kao pretpostavka saglasnosti, ovakvo tuma\u010denje dovodi do pravne nesigurnosti i predstavlja pravnu hipotezu koja je podlo\u017ena obaranju, odnosno negiranju, ali svakako podlo\u017ena svojevrsnom potvr\u0111ivanju, u slu\u010daju navedenom u Nacrtu zakona, od strane \u010dlanova porodice. Ipak, \u201epretpostavljena saglasnost\u201c ne predstavlja pretpostavku, ve\u0107 \u010dinjenicu baziranu na jasno utv\u0111enim procedurama. Imaju\u0107i navedeno u vidu, Poverenik daje slede\u0107e komentare na odredbe Nacrta zakona:<\/p>\n <\/p>\n Odredbama \u010dlana 1. Nacrta zakona (kojim se dodaje \u010dlan 22a.), odnosno odredbama predlo\u017eenog \u010dlana 22a. stav 5 propisano je da je \u201esvrha obrade podataka iz stava 4. ovog \u010dlana (podaci u obrascu izjave o prtivljenju i obrascu izjave o opozivu izjave o protivljenju) jeste precizno i pouzdano utvr\u0111ivanje identiteta davoca izjave o protivljenju i davaoca izjave o opozivu izjave o protivljenju<\/em>\u201c. U stavu 7. predlo\u017eenog \u010dlana 22a (odnosno \u010dlana 1. Nacrta zakona) propisano je: \u201eizjava o protivljenju i izjava o opozivu izjave o protivljenju upisuje se u Registar lica koja ne \u017eele da daruju svoje organa odnosno tkiva koji vodi Uprava za biomedicinu (u daljem tekstu: Registar<\/em>)\u201c. U stavu 8. istog \u010dlana propisano je: \u201eMinistarstvo nadle\u017eno za poslove zdravlja je rukovalac podataka o li\u010dnosti koji su sadr\u017eani u Registru<\/em>\u201c. U \u010dlanu 9.istog \u010dlana propisno je: \u201eSvrha obrade podataka iz stava 8. ovog \u010dlana jeste precizno, pouzdano, jedinstveno i a\u017eurno evidentiranje izjave volje lica koje se protivi darivanju svojih organa odnosno tkiva\u201c<\/em>.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik ukazuje na postojanje dve pisane izjave na datim obrascima: 1) izjava o protivljenju, i 2) izjava o opozivu izjave o protivljenju (kako je i navedeno u \u010dlanu 22a st. 4, 5. i 6.). Obe izjave se upisuju u Registar (stav 7. ovog \u010dlana). Ipak, u odredbama stava 9. predlo\u017eenog \u010dlana 22a, nestaje \u010dinjenica da je u Registru evidentirana i izjava broj 2), odnosno izjava o opozivu izjave o protivljenju darivanja ljudskih organa, te predlaga\u010d Nacrta zakona konstatuje da je svrha obrade podataka iz stava 8. ovog \u010dlana ..evidentiranje izjave volje lica koje se protivi darivanju svojih organa odnosno tkiva. Smatramo da ovaj propust mora biti ispravljen, s obzirom da je svrha vo\u0111enja Registra da se podaci vode precizno, pouzdano, jedinstveno i a\u017eurno. Lice za \u017eivota ima pravo da promeni svoj stav, i samim tim, ima pravo da promena njegovog stava bude a\u017eurno evidentirana.<\/p>\n <\/p>\n Dalje, Poverenik podse\u0107a, najpre, na odredbe \u010dlana 22a st. 1. i 2, a u vezi \u010dlana 1. Nacrta zakona koji propisuju \u201eda ljudski organi sa umrlog lica mogu se uzeti radi presa\u0111ivanja samo ako se umrlo lice nije za \u017eivota protivilo darivanju, a bilo je potupno poslovno sposobno<\/em>\u201c (stav 1.) i \u201eizjava o protivljenju darivanja ljudskih organa daje se na propisanom obrascu zdravstvenom radniku koje je izabrani lekar davoca izjave, odnosno ovla\u0161\u0107enom licu za evidentiranje izjave o protivljenju u Upravi za biomedicinu\u201c<\/em> (stav 2.). Ovim odredbama predlaga\u010d Nacrta zakona postavio je osnov procedure \u201epretpostavljene saglasnosti\u201c, odnosno davalac je onaj koji se nije za \u017eivota protivio darivanju organa, i ono lice koje je, s tim u vezi, dalo pisanu izjavu o protivljenju darivanja ljudskih organa na propisanom obrascu nadle\u017enoj ustanovi ili zdravstvenom radniku. Poverenik, stoga, postavlja pitanje svrsishodnosti, i zakonitosti odredaba stava 11. ovog \u010dlana koji glasi: \u201e Ukoliko izjava o protivljenju nije evidentirana u Registru ili je u Registru evidentirana izjava o opozivu izjave o protivljenju, saglasnost za uzimanje ljudskih organa sa umrlog lica mo\u017ee dati ili odbiti jedan od slede\u0107ih \u010dlanova porodice umrlog lica, po redosledu prvenstva kako su navedeni: punoletno dete, supru\u017enik, ili vanbra\u010dni partner, roditelj umrlog lica, punoletni brat ili sestra umrlog lica (\u010dlanovi porodice)\u201c. <\/em>U vezi sa citiranim stavom 11. predlo\u017eenog \u010dlana 22a. odnosno \u010dlana 1. Nacrta zakona, a imaju\u0107i u vidu sve prethodno navedeno, kao i citirani deo Izve\u0161taja u kojem je jasno re\u010deno da je \u010dlanovima porodice dato pravo veta na odluku preminulog<\/u> \u0161ta \u0107e uraditi sa svojim organima nakon svoje smrti, Povenik postavlja pitanje svrshishodnosti gotovo svih ostalih normi koje su predlo\u017eene ovim Nacrtom zakona, s obzirom da se autonomna volja poslovno sposobnog pojedinca, odredbama ovog stava potpuno anulira. Bilo da se on protivio darivanju svojih organa, ili je to svoje protivljenja opozvao, ili uop\u0161te nije dao nijednu izjavu od ove dve, dakle, u bilo kojoj situaciji, odluka je na \u010dlanovima porodice. Primeti\u0107emo da u ovom stavu predlaga\u010d Nacrta zakona mora imati u vidu da, ukoliko postoji izjava o opozivu izjave o protivljenju, tada mora prethodno postojati i izjava o protivljenju, dakle postoja\u0107e dve izjave, ili ne\u0107e postojati nijedna, no, ni\u0161ta od toga ne uti\u010de na predlaga\u010da Nacrta zakona da po\u0161tuje volju darivaoca organa.<\/p>\n <\/p>\n Predgaga\u010d Nacrta zakona ovo re\u0161enje podupire i odredbama u slede\u0107em stavu u kojem navodi da \u201epravo iz stava 11. ovog predlo\u017eenog \u010dlana sti\u010de \u010dlan porodice nakon \u0161to bude obave\u0161ten o smrti POTENCIJALNOG davaoca ljudskih organa…, \u0161to potvr\u0111uje da se volja preminulog ne uzima u obzir ni apsolutno, ni relativno. Odredbama stava 11. ovog \u010dlana pomenut je i vremenski okvir (iz predlo\u017eenog \u010dlana 24. stav.4. odnosno \u010dlana 2. Nacrta zakona) kada razli\u010diti \u010dlanovi porodice donose odluku o doniranju, s tim \u0161to u predlo\u017eenom \u010dlanu 24. stav 4. nije naveden vremenski rok. U predlo\u017eenom \u010dlanu 24. stav 5. propisan je \u201erazumni rok\u201c koji se ostavlja \u010dlanu porodice da donese odluku, no, kada se analizira sve \u0161to se mo\u017ee desiti u skladu sa zakonom do kona\u010dne odluke \u010dlana porodice, postavlja se pitanje da li je predlaga\u010d Nacrta zakona uzeo u obzir zaista vreme koje je potrebno da organ ostane \u201e\u017eiv\u201c da bi se transplantirao.<\/p>\n Poverenik je mi\u0161ljenja da je u predlo\u017eenom normativnom re\u0161enju dodatno problemati\u010dno to \u0161to se pravo odlu\u010divanja o doniranju organa i tkiva fakti\u010dki konstitui\u0161e tek nakon obave\u0161tavanja \u010dlana porodice o smrti potencijalnog davaoca, \u010dime se pravno relevantan trenutak vezuje za postupanje zdravstvene ustanove (koja treba da obavesti \u010dlana porodice o smrti), a ne za prethodno izra\u017eenu volju samog lica. Time se odstupa od op\u0161teg principa da pravna dejstva u vezi sa li\u010dnim pravima nastaju na osnovu volje titulara prava, a ne naknadne odluke tre\u0107ih lica. Odredbama \u010dlana 37. stav 2. Ustava Republike Srbije propisano je da lice punoletstvom sti\u010de sposobnost da samostalno odlu\u010duje o svojim pravima i obavezama. Dodatno, predlo\u017eeno zakonsko re\u0161enje nas dovodi do toga da o organima preminulog, zapravo, odlu\u010duje odre\u0111eni krug tre\u0107ih lica. Tako\u0111e, primena odredaba Nacrta zakona u praksi dovela bi, zapravo, do situacije u kojoj ostvarivanje prava zavisi od niza nepredvidivih okolnosti \u2013 dostupnosti \u010dlanova porodice, njihovih me\u0111usobnih odnosa, procene zdravstvenih radnika i stava Eti\u010dkog odbora. Takav normativni okvir ne obezbe\u0111uje ni pravnu sigurnost, ni efikasnost sistema, niti dosledno po\u0161tovanje autonomije volje pojedinca, \u0161to bi moralo predstavljati polaznu osnovu svakog zakonskog re\u0161enja u ovoj oblasti, a, u konkretnom slu\u010daju i potpuno po\u0161tovanje Odluke Ustavnog suda. Poverenik\u00a0 u ovom smislu smatra da nije ni potrebno dodatno komentarisati, primera radi, odredbu stava 14. ovog \u010dlana kojom je predvi\u0111eno da \u010dlan porodice mo\u017ee povu\u0107i saglasnost do momenta pripreme umrlog lica za uzimanje ljudskih organa, \u0161to mo\u017ee imati nesagledivo negativne posledice po primaoca organa i njegovu porodicu do nivoa situacije koja mo\u017ee biti i eventualno propu\u0161tanje neke druge prilike za primanje organa s obzirom da je op\u0161te poznata \u010dinjenica da primaoci organa iz Republike Srbije neretko se odlu\u010duju da transplantaciju rade u nekim drugim dr\u017eavama, bilo da je u pitanju \u017eiv donor ili doniranje kadaveri\u010dnih organa. Poverenik je stava da ovakvo re\u0161enje svakako treba ponovo preispitati.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sadr\u017einu \u010dlana 22.a stav 15, odnosno \u010dlana 1. Nacrta zakona, kojim se utvr\u0111uje da: \u201eMinistarstvo nadle\u017eno za poslove zdravlja je rukovalac podataka o li\u010dnosti koji su sadr\u017eani u obrascu izjave o davanju saglasnosti<\/u>, obrascu izjave o odbijanju saglasnosti<\/u> i obarascu izjave o povla\u010denju saglasnosti<\/u>\u201c,<\/em> Poverenik ukazuje da predlo\u017eeni stav, zapravo, predvi\u0111a da \u010dlanovi porodice mogu podneti tri odvojene izjave. Postavlja se najpre pitanje gde je \u010detvrta izjava: izjava o povla\u010denju odbijanja saglasnosti?<\/u> Drugo, ovakve procedure stvaraju mogu\u0107u zbunjenost, dupliranost, pravnu neodre\u0111enost u proceduri utvr\u0111ivanja volje \u010dlanova porodice. U tom smislu, Poverenik smatra da zakonodavac treba da preispita da omogu\u0107i potencijalnom donoru da neposredno izrazi konkretne i jasne stavove u svim relevantnim aspektima, \u010dime bi se autonomija volje donora stavila u centralni fokus i eliminisala potreba da \u010dlanovi porodice daju izjave umesto njega ili uz njegovu volju, posebno imaju\u0107i u vidu zna\u010daj vremenskog okvira nakon smrti potencijalnog donora. Ovakvo re\u0161enje obezbe\u0111uje ve\u0107u pravnu sigurnost, smanjuje prostor za neodre\u0111enu primenu zakona i minimizira rizik od potencijalnih sporova u postupku doniranja organa, u skladu sa na\u010delima autonomije li\u010dnosti, predvidivosti i zakonitosti.<\/p>\n Poverenik je mi\u0161ljenja da \u010dlanovi porodice treba da se izjasne isklju\u010divo o tome da su obave\u0161teni o volji svog ro\u0111aka, \u010dime bi se na jasan i efikasan na\u010din okon\u010dao postupak i izbegle dalje neodre\u0111enosti u vezi sa odlu\u010divanjem o saglasnosti. Posebno imaju\u0107i u vidu odredbe \u010dlana 1. Nacrta zakona, odnosno predlo\u017eenog \u010dlana 22a stav 23. u kojem je, izme\u0111u ostalog, navedeno da se obrada podataka vr\u0161i radi za\u0161tite prava na samostalno odlu\u010divanje o sopstvenom telu<\/em>.<\/p>\n Pretpostavljena saglasnost preminulog lica, odnosno njegova volja anulirana je i odredbama \u010dlana 3. Nacrta zakona kojim je predlo\u017eena promena \u010dlana 24. Zakona o presa\u0111ivanju organa, kojim je (stav 3.) porpisano: \u201eKada koordinator, odnosno \u010dlan koordinacionog tima iz<\/em> predlo\u017eenog \u010dlana 22a stav 14, odnosno \u010dlana 2. ovog nacrta zakona utvrdi da izjava o protivljenju nije evidentirana u Registru ili da je u Registru evidentirana izjava o opozivu izjave o protivljenju, du\u017ean je da bez odlaganja, po redosledu prvenstva utv\u0111enom u predlo\u017eenom \u010dlanu 22a stav 11, obavesti \u010dlana porodice o smrti potencijalnog davoca i infomri\u0161e ga o pravu da d\u00e2 ili odbije saglasnost i o daljem toku procedure<\/em>\u201c. Ovom odredbom predlaga\u010d Nacrta zakona nedvosmisleno je potvrdio da odluka o darivanju kadaveri\u010dnih organa pripada \u010dlanu porodice, a ne preminulom licu. Poverenik je stava da se ovaj stav mora izmeniti ili ukloniti iz Nacrta zakona u skladu sa svim prethodno navedenim.<\/p>\n Odredbama \u010dlana 3. Nacrta zakona, odnosno \u010dlana 24. stav 5. kojim se menja postoje\u0107i \u010dlan 24, kao \u0161to smo ve\u0107 naglasili, ostavljen je \u010dlanu porodice razuman rok za odluku, odnosno vreme da donese odluku, a koje ne sme da ugrozi mogu\u0107nost uzimanja ljudskih organa i njihovu bezbdenost radi presa\u0111ivanja drugom licu. Ukoliko zamislimo da do donosioca odluke \u2013 \u010dlana porodice, primera radi, moramo do\u0107i, a on se nalazi u inostranstvu, u drugoj vremenskoj zoni, razumno vreme ne mo\u017ee biti dovoljno. Poverenik je stava da normiranje \u201erazumnog roka\u201c bez njegovog preciziranja ne ispunjava standarde pravne sigurnosti i odre\u0111ivosti pravne norme, budu\u0107i da se radi o situaciji koja je medicinski strogo vremenski ograni\u010dena. Neodre\u0111enost roka ostavlja \u0161irok prostor za diskreciono postupanje zdravstvenih radnika i razli\u010ditu praksu izme\u0111u ustanova, \u0161to je suprotno principu jednakosti u ostvarivanju prava. Istovremeno, zakon ne uspostavlja jasnu vezu izme\u0111u medicinskih \u010dinjenica (vremena odr\u017eivosti organa) i pravnog odlu\u010divanja, \u010dime se dovodi u pitanje i sama svrha transplantacionog sistema, jer pravna neizvesnost mo\u017ee fakti\u010dki onemogu\u0107iti realizaciju transplantacije.<\/p>\n Poverenik je mi\u0161ljenja da je i \u010dlan 4. Nacrta zakona sporan u svojoj svrsi, jer se njime dodaje ta\u010dka 4a. \u010dlanu 44. Zakona o presa\u0111ivanju ljudskih organa koja se odnosi na poslove Uprave za biomedicinu, a glasi: \u201eVo\u0111enje Registra lica koja ne \u017eele da daruju svoje organ odnosno tkiva<\/em>\u201c, iako je jedan od poslova Uprave za biomedicinu vo\u0111enje Republi\u010dkog registra davalaca ljudskih organa i registra primalaca ljudskih organa (\u010dlan 44. stav 1. ta\u010dka 4.). Ovakva formulacija \u010dlana 4. Nacrta zakona suprotna je i samom Nacrtu zakona koji je ozna\u010dio da se u Registru vodi evidencija i izjava o opozivu izjave o protivljenju darivanja organa.<\/p>\n Na osnovu svega navedenog, Poverenik je mi\u0161ljenja da autonomija volje predstavlja klju\u010dni pravni i eti\u010dki princip u postupku doniranja organa. Pravo na odlu\u010divanje o sopstvenom telu pripada isklju\u010divo pojedincu i mora se po\u0161tovati. Stoga, neophodno je koncipirati zakonodavno re\u0161enje koje omogu\u0107ava sprovo\u0111enje izra\u017eene volje donora, uz informisanu i konkretnu izjavu. Takvo re\u0161enje predstavljalo bi pravno i eti\u010dki najsigurniji model, u skladu sa stavom Ustavnog suda i relevantnim me\u0111unarodnim standardima. Uklju\u010divanje \u010dlanova porodice ili drugih tela mo\u017ee biti ograni\u010deno na funkciju informisanja ili potvrde da je volja donora poznata, bez prava da je menjaju ili poni\u0161tavaju, a relevantni medicinski subjekti mogu imati ulogu u ovom procesu koja je pravno utemeljena, proceduralno precizirana i medicinski opravdana, na osnovu transparentnih kriterijuma koji podrazumevaju utvr\u0111ene mehanizme protiv mogu\u0107ih zloupotreba.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik preporu\u010duje predlaga\u010du Nacrta zakona da, na osnovu svega navedenog, preispita predlo\u017eena zakonska re\u0161enja i usvoji sugestije Poverenika.<\/p>\n <\/p>\n Tako\u0111e, Poverenik koristi priliku da uka\u017ee i na va\u017enost sagledavanja potrebe za izmenama \u010dlana 18. Zakona o presa\u0111ivanju organa (Lica koja mogu biti davaoci ljudskog organa) s obzirom na dugogodi\u0161nju polemiku i opravdanost potrebe za pro\u0161irivanjem kruga \u017eivih donora. Naime, uporedna praksa ukazuje na to da je u skladu sa ovim zakonom, krug \u017eivih donora restriktivan. Na taj na\u010din se treba prilagoditi i program ukr\u0161tene donacije izme\u0111u dva ili vi\u0161e parova, imaju\u0107i u vidu i potrebu za jedinstvenom evidencijom davalaca i primalaca ljudskih organa, sve u cilju spa\u0161avanja ili produ\u017eavanja ljudskih \u017eivota. Poverenik smatra da je i ovaj segment propisa potrebno podrobno preispitati i, nakon izvr\u0161ene analize stanja i problema, pristupiti promeni istog.<\/p>\n [1]<\/a> br. 021-01-932\/2024-02 https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/407-24-inicijativa-ministarstvu-zdravlja-za-izmenu-zakona-u-vezi-transplantacije\/<\/a><\/p>\n [2]<\/a> Inicijativa br.011-00-4\/2026-02 od 16.1.2026.god;<\/p>\n [3]<\/a> IUz-223\/18 od 20.5.2021. godine (\u201eSl.glasnik RS\u201c, br.111\/21); str.83 i 84;<\/p>\n [4]<\/a> Ustavni sud tako\u0111e ukazuje da Evropski sud za ljudska prava nije utvrdio samo autonomni pojam zakona u smislu Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ve\u0107 je u pojedinim svojim odlukama ukazao i na odre\u0111ena svojstva koja moraju karakterisati zakone i druge op\u0161te akte zemlje potpisnice Evropske konvencije. Naime, Evropski sud za ljudska prava je mi\u0161ljenja da se izraz \u2018\u2019zakon\u2019\u2019 ne odnosi na puko postojanje zakona, ve\u0107 i na kvalitet zakona, zahtevaju\u0107i da on bude saglasan vladavini prava, a njegove norme u dovoljnoj meri precizne, jasne i predvidive<\/p>\n [5]<\/a> https:\/\/hudoc.echr.coe.int\/fre#{%22itemid%22:[%22001-150234%22]}<\/a><\/p>\n [6]<\/a> CONCURRING OPINION OF JUDGE WOJTYCZEK<\/p>\n [7]<\/a> CASE OF PINDO MULLA v. SPAIN (Application no. 15541\/20) JUDGMENT<\/p>\n [8]<\/a> https:\/\/rm.coe.int\/16800d37ac<\/a> Savet Evrope, od 24. januara 2002, godine, par.<\/p>\n [9]<\/a> Zakon o potvr\u0111ivanju Konvencije \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 12\/10,<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 57\/18 i 111\/21 – US<\/p>\n <\/p>\n
\n\u201eMe\u0111utim, ovla\u0161\u0107enje de\u017eurnog sudije da se nastavi sa bilo kojim le\u010denjem koje se smatralo neophodnim proiza\u0161lo je iz procesa dono\u0161enja odluke na koji je uticalo izostavljanje bitnih informacija o dokumentovanju \u017eelja podnosioca predstavke, koje su zabele\u017eene u razli\u010ditim oblicima i u razli\u010dito vreme u pisanoj formi. Po\u0161to ni podnosilac predstavke niti bilo ko povezan sa njom nije bio upoznat sa odlukom koju je doneo de\u017eurni sudija, nije bilo mogu\u0107e, \u010dak ni teoretski, ispraviti taj propust\u201c (ta\u010dka 182). Bez ula\u017eenja u dalje detalje slu\u010daja, Poverenik nagla\u0161ava stav ESLjP da pojedinac ima pravo da autonomno odlu\u010duje o medicinskom tretmanu, pri \u010demu takva odluka mora biti slobodna, informisana i nedvosmislena, \u010dime se autonomija volje postavlja kao klju\u010dni element za\u0161tite iz \u010dlana 8. Konvencije. Ovaj standard je od posebnog zna\u010daja u oblasti kadaveri\u010dne transplantacije organa, jer implicira da jasno izra\u017eena volja pojedinca u pogledu raspolaganja sopstvenim telom, uklju\u010duju\u0107i i postmortalno doniranje organa, mora imati prioritet i ne mo\u017ee biti naknadno dovedena u pitanje ili poni\u0161tena od strane tre\u0107ih lica, uklju\u010duju\u0107i \u010dlanove porodice, bez ozbiljnog naru\u0161avanja prava na privatni \u017eivot. <\/strong><\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
213-26 Mi\u0161ljenje na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o presa\u0111ivanju ljudskih organa<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n