REPUBLI\u010cKI FOND ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANjE<\/strong><\/p>\n Sanja Radojevi\u0107 \u2013 \u0160kodri\u0107, v.d. direktora<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 11040 BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Jovana Marinovi\u0107a br. 2<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovana gospo\u0111o Radojevi\u0107 \u2013 \u0160kodri\u0107,<\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti se molbom u ime velikog broja gra\u0111ana koji \u017eive sa dijabetesom obratilo udru\u017eenje, a povodom nejednakog postupanja u ostvarivanju prava na senzore za kontinuirano merenje glikemije, kao i posledica koje ovakva praksa ima po javno zdravlje i zdravstveni sistem u celini. Kako je u dopisu Dru\u0161tva dijabeti\u010dara navedeno, iako savremeni medicinski standardi i preporuke relevantnih me\u0111unarodnih stru\u010dnih tela prepoznaju kontinuirano merenje glikemije kao osnovni alat za bezbedno i efikasno upravljanje dijabetesom, u praksi se pravo na ove senzore ograni\u010dava na osnovu uzrasta ili administrativnih kriterijuma, a ne na osnovu stvarnih zdravstvenih potreba pacijenata. Udru\u017eenje je posebno ukazalo na slede\u0107e probleme:<\/p>\n – Pravo na senzore se dominantno vezuje za decu i mlade, dok se odraslim osobama sa dugotrajnim dijabetesom i razvijenim komplikacijama ovo pravo uskra\u0107uje;<\/p>\n – Pacijenti sa najdu\u017eim sta\u017eom bolesti su upravo oni kod kojih je rizik od te\u0161kih i skupih komplikacija najve\u0107i, a oni su ostavljeni bez savremenih pomagala koja dokazano smanjuju broj hipoglikemija, hospitalizacija i hitnih intervencija;<\/p>\n – Preporu\u010divanje senzora koji nisu na listi RFZO prebacuje finansijski i zdravstveni rizik isklju\u010divo na pacijente i njihove porodice, \u010dime se dodatno produbljuju socijalne i zdravstvene nejednakosti.<\/p>\n Prema navodima udru\u017eenja, ovakva praksa ne predstavlja samo povredu prava pacijenata i diskriminaciju na osnovu zdravstvenog stanja, ve\u0107 je neefikasna iz ugla javnih politika i upravljanja zdravstvenim sistemom. Naime, brojna istra\u017eivanja i iskustva drugih zdravstvenih sistema pokazuju da je pravovremena i kontinuirana kontrola dijabetesa zna\u010dajno jeftinija za dru\u0161tvo od le\u010denja sekundarnih posledica lo\u0161e regulisane bolesti, kao \u0161to su: kardiovaskularne komplikacije; bubre\u017ena insuficijencija i dijaliza; amputacije; gubitak radne sposobnosti i invaliditet; \u010deste hospitalizacije i hitne intervencije. Drugim re\u010dima, uskra\u0107ivanje senzora osobama kojima su senzori najpotrebniji ne dovodi do u\u0161teda, ve\u0107 do odlaganja tro\u0161kova koji se kasnije pojavljuju u znatno ve\u0107em obimu, optere\u0107uju\u0107i i zdravstveni sistem i bud\u017eet. Prema daljim navodima Dru\u0161tva dijabeti\u010dara, pored direktnih zdravstvenih i fiskalnih tro\u0161kova, pogor\u0161anje stanja osoba sa dijabetesom proizvodi zna\u010dajno nevidljivo optere\u0107enje u sferi dru\u0161tvene reprodukcije jer se briga, nega i nadzor prelivaju na \u010dlanove porodice, naj\u010de\u0161\u0107e \u017eene, izvan institucionalnog sistema podr\u0161ke. Ovakav prenos odgovornosti sa javnih institucija na privatnu sferu dovodi do gubitka radne produktivnosti, pove\u0107anja nepla\u0107enog rada i dugoro\u010dne socijalne nestabilnosti, \u0161to ovu praksu \u010dini \u0161tetnom ne samo za pojedince, ve\u0107 i za dru\u0161tvo u celini. Tako\u0111e, kako je u dopisu Dru\u0161tva ukazano, borba protiv diskriminacije u oblasti zdravstva ima dugoro\u010dne pozitivne efekte po dru\u0161tvo u celini: pove\u0107ava poverenje gra\u0111ana u institucije, unapre\u0111uje zdravstvene ishode, smanjuje socijalne razlike i ja\u010da princip jednakog pristupa zdravstvenoj za\u0161titi kao temelja javnog interesa. Posebno zabrinjava \u010dinjenica da se osobe sa najte\u017eim oblicima bolesti, kojima je kontinuirano pra\u0107enje glikemije najpotrebnije, sistemski stavljaju u nepovoljniji polo\u017eaj, \u010dime se dovodi u pitanje i svrha preventivne zdravstvene politike. Udru\u017eenje od nadle\u017enih institucija tra\u017ei:<\/p>\n – Preispitivanje kriterijuma za ostvarivanje prava na senzore preko RFZO i njihovo obezbe\u0111ivanje u skladu sa medicinskim potrebama i procenama rizika, odnosno da se njihovo obezbe\u0111ivanje ne zasniva isklju\u010divo na uzrastu ili shodno administrativnim ograni\u010denjima;<\/p>\n – Obezbe\u0111ivanje da se na listu pomagala uvrste isklju\u010divo senzori sa va\u017ee\u0107im me\u0111unarodnim sertifikatima i dokazima o bezbednosti i efikasnosti;<\/p>\n – Spre\u010davanje prakse prebacivanja finansijske i pravne odgovornosti na pacijente u slu\u010dajevima kada im se preporu\u010duju pomagala koja nisu na listi RFZO;<\/p>\n – Jasno i transparentno informisanje javnosti o pravima pacijenata, kriterijumima odlu\u010divanja i mehanizmima za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Udru\u017eenje je istaklo da dijabetes nije li\u010dni izbor, te da savremena terapija i medicinska pomagala ne smeju biti privilegija, ve\u0107 ulaganje u javno zdravlje, smanjenje budu\u0107ih tro\u0161kova i o\u010duvanje dostojanstva pacijenata.<\/p>\n U skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije[1]<\/sup><\/a> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je nadle\u017ean da prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa i inicira dono\u0161enje ili izmenu propisa u cilju unapre\u0111enja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije, kao i da u skladu sa sagledanim stanjem upu\u0107uje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Kao \u0161to Vam je poznato, Ustav Republike Srbije[2]<\/sup><\/a> zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u odredbama \u010dlana 2. propisuje da akt diskriminacije ozna\u010dava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima[3]<\/sup><\/a>. \u010clanom 6. ovog zakona propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj. Odredbama \u010dlana 27. zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, dok je odredbama \u010dlana 23. stav 1. i 2. ovog zakona propisana zabrana diskriminacije lica na osnovu starosnog doba, uz ukazivanje da stariji imaju pravo na dostojanstvene uslove \u017eivota bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i za\u0161titu od zanemarivanja i uznemiravanja u kori\u0161\u0107enju zdravstvenih i drugih usluga.<\/p>\n Zakonom o zdravstvenoj za\u0161titi[4]<\/sup><\/a> propisana su na\u010dela zdravstvene za\u0161tite me\u0111u kojima je i na\u010delo po\u0161tovanja ljudskih prava i vrednosti, kojim je propisano da ovo na\u010delo u zdravstvenoj za\u0161titi, izme\u0111u ostalog, podrazumeva obezbe\u0111ivanje najvi\u0161eg mogu\u0107eg standarda ljudskih prava i vrednosti u pru\u017eanju zdravstvene za\u0161tite, pre svega prava na \u017eivot, nepovredivost fizi\u010dkog i psihi\u010dkog integriteta i neprikosnovenost ljudskog dostojanstva (\u010dlan 20.). Odredbama \u010dlana 21. propisano je na\u010delo pravi\u010dnosti zdravstvene za\u0161tite koje podrazumeva zabranu diskriminacije u pru\u017eanju zdravstvene za\u0161tite po osnovu rase, pola, roda, seksualne orijentacije i rodnog identiteta, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog ube\u0111enja, imovnog stanja, kulture, jezika, zdravstvenog stanja, vrste bolesti, psihi\u010dkog ili telesnog invaliditeta, kao i drugog li\u010dnog svojstva koje mo\u017ee biti uzrok diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n Odredbom \u010dlana 3. Zakona o pravima pacijenata[5]<\/a> propisano je da se pacijentu garantuje jednako pravo na kvalitetnu i kontinuiranu zdravstvenu za\u0161titu u skladu sa njegovim zdravstvenim stanjem, op\u0161teprihva\u0107enim stru\u010dnim standardima i eti\u010dkim na\u010delima, u najboljem interesu pacijenta i uz po\u0161tovanje njegovih li\u010dnih stavova. Dalje, odredbom \u010dlana 6. istog zakona definisano je da u postupku ostvarivanja zdravstvene za\u0161tite, pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj slu\u017ebi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogu\u0107nosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj slu\u017ebi ili u odnosu na neku drugu razli\u010ditost koja mo\u017ee da bude uzrok diskriminacije. Na kraju, odredbom \u010dlana 8. stav 1. zakona propisano je da pacijent ima pravo na odgovaraju\u0107e zdravstvene usluge radi o\u010duvanja i unapre\u0111enja zdravlja, spre\u010davanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti i drugih poreme\u0107aja zdravlja, dok je \u010dlanom 10. stav 2. propisano da je zdravstvena ustanova du\u017ena da se stara o bezbednosti u pru\u017eanju zdravstvene za\u0161tite, kao i da kontinuirano prati faktore rizika i preduzima mere za njihovo smanjenje, u skladu sa propisima kojima se ure\u0111uje oblast kvaliteta u zdravstvenoj za\u0161titi. Nadzor nad sprovo\u0111enjem ovog zakona vr\u0161i ministarstvo nadle\u017eno za poslove zdravlja.[6]<\/a><\/p>\n Strategija javnog zdravlja u Republici Srbiji 2018 – 2026. godine[7]<\/a>\u00a0predvi\u0111a omogu\u0107avanje ljudima da dostignu pun zdravstveni potencijal i jednakost u zdravlju. Jedan od ciljeva Strategije\u00a0 su unapre\u0111enje zdravlja i smanjenje nejednakosti u zdravlju, a kao posebne mere su planirane unapre\u0111enje zdravlja osetljivih dru\u0161tvenih grupa putem razvoja i implementacije dodatnih mera radi smanjenja nejednakosti u zdravlju, kao i obezbe\u0111enje jednake dostupnosti i pristupa\u010dnosti zdravstvene slu\u017ebe za celokupno stanovni\u0161tvo.<\/p>\n Pravo na zdravlje je jedno od osnovnih ljudskih prava, ali se pripadnici i pripadnice grupa u pove\u0107anom riziku od diskriminacije suo\u010davaju sa ograni\u010denim pristupom zdravstvenim slu\u017ebama zbog kombinacije razli\u010ditih uzroka, navedeno je u Strategiji prevencije i za\u0161tite od diskriminacije za period od 2022. do 2030. godine.[8]<\/a> \u00a0Primera radi, starije \u017eene \u010de\u0161\u0107e prijavljuju da im je ote\u017ean pristup zdravstvenim uslugama,\u00a0posebno one koje \u017eive u seoskim sredinama.<\/p>\n U redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2024. godinu[9]<\/sup><\/a> ukazano je da je zdravstveno stanje po u\u010destalosti bilo tre\u0107i osnov diskriminacije, kao i da se ovaj osnov diskriminacije neretko navodi u kombinaciji sa jo\u0161 nekim li\u010dnim svojstvom, naj\u010de\u0161\u0107e upravo starosnim dobom, ali i invaliditetom, polom i dr. Kada je re\u010d o oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota, najvi\u0161e pritu\u017ebi zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja je podneto u oblasti zdravstvene za\u0161tite. Praksa Poverenika je raznovrsna i pokazuje razli\u010dite probleme u oblasti pru\u017eanja zdravstvene za\u0161tite. Neke od pritu\u017ebi i drugih obra\u0107anja gra\u0111ana odnosile su se na pote\u0161ko\u0107e u ostavarivanju prava na hitnu zdravstvenu za\u0161titu. Gra\u0111ani su ukazivali da im pomo\u0107 nije pru\u017eena na vreme ili da uop\u0161te nije pru\u017eena jer se radi o starijoj osobi, jer je u pitanju udaljeno ruralno mesto, neformalno romsko naselje i sl. Iako se u ve\u0107ini slu\u010dajeva nije radilo o povredi prava iz Zakona o zabrani diskrimnacije, praksa Poverenika pokazuje da je potrebno unaprediti propise u ovoj oblasti u pogledu pru\u017eanja adekvatne i pravovremene pomo\u0107i na celoj teritoriji zemlje. U navedenom izve\u0161taju Poverenik je ukazao da se problemi u ovoj oblasti odnose i na kriterijume za propisivanje odre\u0111enih lekova koji se izdaju na teret bud\u017eeta, na \u0161ta je ovaj organ tokom 2024. kao i prethodnih godina, ukazivao Republi\u010dkom fondu za zdravstveno osiguranje. U izve\u0161taju je istaknuto da dosada\u0161nja praksa pokazuje da Fond detaljno i sveobuhvatno sagledava sve preporuke i inicijative Poverenika i da ih u visokom procentu prihvata i primenjuje.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu dosada\u0161nje aktivnosti Fonda i postupanju ovog organa po preporukama i inicijativama Poverenika u pronala\u017eenju adekvatnih re\u0161enja i obezbe\u0111ivanju zdravstvene za\u0161tite na pristupa\u010dan i dostupan na\u010din, obra\u0107amo Vam se inicijativom da razmotrite navedene predloge udru\u017eenja, a koji bi doprineli pobolj\u0161anju polo\u017eaja osoba koje \u017eive sa dijabetesom.<\/p>\n Molimo Vas da nas i nakon ovog obra\u0107anja i sprovedene analize obavestite o preduzetom.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21, \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 7, a u vezi ta\u010dke 5.<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 98\/06 i 115\/21<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21, \u010dlan 2. stav 1. ta\u010dka 1<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 25\/19, 92\/23 \u2013 autenti\u010dno tuma\u010denje i 29\/25 \u2013 odluka US<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 45\/2013 i 25\/2019 – dr. zakon<\/p>\n [6]<\/a> Zakon o pravima pacijenata (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 45\/13 i 25\/19 – dr.zakon), \u010dlan 48.<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 61\/18<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 12\/22<\/p>\n [9]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/izvestaji\/<\/a><\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
118-26 Inicijativa Republi\u010dkom fondu za zdravstveno osiguranje<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n