<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podnela T. \u0160. iz A. protiv poslodavca, privrednog dru\u0161tva M. c. d. o. o. iz A, zbog preme\u0161taja na ni\u017ee radno mesto nakon povratka na rad sa odsustva radi posebne nege deteta.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se 27. avgusta 2012. godine obratila T. \u0160. iz A. zbog preme\u0161taja na ni\u017ee radno mesto nakon povratka sa odsustva radi posebne nege deteta, kod poslodavca \u201eM. c.” d. o. o. A.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je navela:<\/p>\n \u2013 da je majka troje dece, te da je zbog problema na poro\u0111aju i dijagnoze deteta odsustvovala sa rada zbog posebne nege deteta, a po povratku sa odsustva nije joj bilo dozvoljeno da radi svoj posao; 1.3.<\/strong> Uz pritu\u017ebu su podneti slede\u0107i dokazi: 1) ugovor o radu br. 12 od 17. septembra 2007. godine, 2) aneks ugovora o radu br. 12\/a od 17. decembra 2007. godine, 3) aneks br. 1I od 12. oktobra 2010. godine, 4) ponuda za zaklju\u010denje aneksa 3. ugovora o radu br. 229-1\/12 od 1. avgusta 2012. godine, 5) aneks br. 3. ugovora o radu br. 243-1\/12 od 10. avgusta 2012. godine, 6) re\u0161enje o priznavanju prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta od 4. januara 2012. godine, 7) re\u0161enje o priznavanju prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta od 21. januara 2011. godine, 8) re\u0161enje o priznavanju prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta od 1. juna 2011. godine i 9) re\u0161enje o kori\u0161\u0107enju godi\u0161njeg odmora od 15. juna 2012. godine.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje privrednog dru\u0161tva \u201eM. c.” d. o. o. iz A.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju direktorke S. K, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je \u201eM. c.” d. o. o. A. usvojio Pravilnik o unutra\u0161njoj organizaciji rada i sistematizaciji poslova i radnih zadataka broj 264-2\/11 od 30. avgusta 2011. godine, na osnovu kojeg je za radno mesto kontrolor propisan uslov III ili vi\u0161i stepen stru\u010dne spreme; 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Uvidom u ugovor o radu br. 12 od 17. septembra 2007. godine utvr\u0111eno je da je zaklju\u010den izme\u0111u poslodavca \u201eP. s.” d. o. o. A. i T. \u0160, sa VI stepenom stru\u010dne spreme, za obavljanje poslova na radnom mestu administrativno – tehni\u010dki sekretar. Ugovor je zaklju\u010den na odre\u0111eno vreme, od 17. septembra 2007. godine do 16. decembra 2007. godine. Utvr\u0111eno je i da, u skladu sa odredbom \u010dl. 7. ovog ugovora, zarada zaposlene iznosi 25.000,00 dinara i ispla\u0107uje se najmanje jedanput mese\u010dno, najkasnije poslednjeg dana u narednom mesecu.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Iz aneksa ugovora o radu br. 12\/A od 17. decembra 2007. godine, utvr\u0111eno je da je zaklju\u010den na neodre\u0111eno vreme, po\u010dev od 17. decembra 2007. godine, a da su sve ostale odredbe ugovora o radu nepromenjene.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Uvidom u aneks broj 1A ugovora o radu od 12. oktobra 2010. godine utvr\u0111eno je da je izmenjen \u010dl. 1. aneksa ugovora o radu br. 12\/A od 17. decembra 2007. godine, s obzirom da je na strani poslodavca do\u0161lo do promene poslovnog imena, koje sada glasi \u201eM. c.” d.o.o. A. Ovim aneksom ugovorne strane su precizirale radne odnose u pogledu radnog mesta zaposlene, poslova i zadataka u vezi sa radnim mestom i zaradu zaposlene. \u010clanom 1. je propisano da poslodavac zasniva radni odnos sa zaposlenom T. \u0160, koja ima VI stepen stru\u010dne spreme (ekonomistkinja za marketing i trgovinu), za obavljanje poslova radnog mesta finansijsko pravnog administratora. U \u010dl. 2. je navedeno da zaposlena prihvata da u toku rada mo\u017ee biti raspore\u0111ena na svako radno mesto, u skladu sa zakonom, Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova i Pravilnikom o radu, kao i u drugo mesto rada. Zarada zaposlene, prema \u010dl. 5. iznosi 22.000,00 dinara neto i sastoji se od zarade za obavljen rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca i drugih primanja po osnovu radnog odnosa.<\/p>\n 2.4.<\/strong> Utvr\u0111eno je da je u ponudi za zaklju\u010divanje aneksa 3 ugovora o radu br. 229-1\/12 od 1. avgusta 2012. godine, navedeno da je potrebna izmena ugovora o radu od 17. septembra 2007. godine, kao i aneksa 1 i 2 ugovora o radu i to u pogledu radnog mesta i iznosa zarade, zbog izmenjenih uslova poslovanja poslodavca.<\/p>\n 2.5.<\/strong> Uvidom u aneks 3 ugovora o radu br. 243-1\/12 od 10. avgusta 2012. godine, utvr\u0111eno je da su ugovorne strane precizirale prava i obaveze iz radnog odnosa u pogledu iznosa zarade i radnog mesta zaposlene. Tako je \u010dl. 1. propisano da poslodavac zasniva radni odnos sa zaposlenom za obavljanje poslova kontrolora, utvr\u0111enih Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta privrednog dru\u0161tva \u201eM. s.” d. o. o. A, uz opis poslova koje zaposlena obavlja. U \u010dl. 2. je propisano da zaposlena ima pravo na minimalnu zaradu u bruto iznosu, u skladu sa Zakonom o radu, uve\u0107anu za nov\u010dani iznos za regres za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora, kao i nov\u010dani iznos za ishranu u toku rada, u skladu sa Pravilnikom o radu poslodavca.<\/p>\n 2.6.<\/strong> Na osnovu re\u0161enja br. 02 560-30 Odeljenja za privredu i dru\u0161tvene delatnosti op\u0161tine Aran\u0111elovac od 21. januara 2011. godine, utvr\u0111eno je da je T. \u0160. priznato pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta, u periodu od 29. januara do 29. jula 2011. godine. Re\u0161enjem br. 02 132 -145 od 1. jula 2011. godine, T. \u0160. je priznato pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta u periodu od 28. jula do 28. decembra 2011. godine, a re\u0161enjem br. 01 132-304 od 4. januara 2012. godine, T. \u0160. je priznato pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta od 29. decembra 2011. godine do 29. juna 2012. godine.<\/p>\n 2.7.<\/strong> Uvidom u re\u0161enje o kori\u0161\u0107enju godi\u0161njeg odmora br. 190-2\/12 od 15. juna 2012. godine utvr\u0111eno je da je zaposlenoj T. \u0160, odobreno kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora za 2012. godinu u trajanju od 21 dan, koji \u0107e koristiti od 2. jula 2012. godine do 30. jula 2012. godine.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, dokaze koji su prilo\u017eeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n 3.2.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slu\u010daju sporno da li je preme\u0161tajem T. \u0160. na ni\u017ee radno mesto odmah nakon povratka sa odsustva radi posebne nege deteta, poslodavac \u201eM. c.” d. o. o. A. izvr\u0161io akt diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/span><\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta . Tako\u0111e, odredbom \u010dl. 66. propisano je da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji u\u017eivaju posebnu za\u0161titu, u skladu sa zakonom, a majci se pru\u017ea posebna podr\u0161ka i za\u0161tita pre i posle poro\u0111aja.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dl. 4. propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno, zabranu diskriminacije. \u010clanom 7. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, stavlja u nepovoljniji polo\u017eaj aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem koje je prividno zasnovano na na\u010delu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredsta za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena. Odredbama \u010dl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slu\u010dajevi diskriminacije. Pored ostalog, \u010dl. 20. je regulisana diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno na\u010delu ravnopravnosti polova, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Stavom 2. istog \u010dlana zabranjeno je uskra\u0107ivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Zakonom o ravnopravnosti polova propisano je da diskriminacija po osnovu pola jeste svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi ote\u017ea, ugrozi, onemogu\u0107i ili negira priznanje, u\u017eivanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u politi\u010dkoj, ekonomskoj, dru\u0161tvenoj, kulturnoj, gra\u0111anskoj, porodi\u010dnoj i drugoj oblasti. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti posebno ukazuje na odredbu \u010dl. 16. st. 3. Zakona o ravnopravnosti polova, kojim je izri\u010dito propisano da odsustvovanje sa posla zbog trudno\u0107e i roditeljstva ne sme da bude osnov za raspore\u0111ivanje na neodgovaraju\u0107e poslove i za otkaz ugovora o radu, u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uje rad.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Zakon o radu u \u010dl. 18 zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja tra\u017ee zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, ro\u0111enje, jezik, rasu, boju ko\u017ee, starost, trudno\u0107u, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bra\u010dni status, porodi\u010dne obaveze, seksualno opredeljenje, politi\u010dko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, \u010dlanstvo u politi\u010dkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo li\u010dno svojstvo. Posredna diskriminacija, prema \u010dl. 19. ovog zakona, postoji kada odre\u0111ena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji polo\u017eaj u odnosu na druga lica – lice koje tra\u017ei zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog odre\u0111enog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja, dok je odredbama \u010dl. 20. diskriminacija zabranjena, izme\u0111u ostalog, i u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa.<\/p>\n Analiza dokaza dostavljenih uz pritu\u017ebu i navoda iz izja\u0161njenja<\/span><\/p>\n 3.8.<\/strong> Na osnovu dokaza koji su dostavljeni uz pritu\u017ebu, utvr\u0111eno je da je T. \u0160. zaposlena u privrednom dru\u0161tvu \u201eM. c.” d. o. o. iz A. od 17. septembra 2007. godine, sa VI stepenom stru\u010dne spreme, na radnom mestu administrativno-tehni\u010dki sekretar. Aneksom br. 1I ugovora o radu od 12. oktobra 2010. godine, zadu\u017eena je za obavljanje poslova radnog mesta finansijsko-pravni administrator, sa VI stepenom stru\u010dne spreme, i na tom radnom mestu je bila do povratka sa odsustva radi posebne nege deteta, odnosno, do zaklju\u010denja aneksa 3. ugovora o radu. T. \u0160. je prvog dana nakon povratka sa odsustva radi posebne nege deteta, odnosno, po povratku sa godi\u0161njeg odmora 31. avgusta 2012. godine, dostavljena ponuda za zaklju\u010denje aneksa 3. ugovora o radu zbog \u201eizmenjenih uslova poslovanja kod poslodavca” sa izmenom ugovora o radu \u201eu pogledu radnog mesta i iznosa zarade”. Prema aneksu 3. ugovora o radu od 10. avgusta 2012. godine, T. \u0160. je zadu\u017eena za obavljanje poslova kontrolora, a prema \u010dl. 2. aneksa utvr\u0111eno joj je pravo na minimalnu zaradu u skladu sa Zakonom o radu.<\/p>\n 3.9.<\/strong> S obzirom na utvr\u0111eno \u010dinjeni\u010dno stanje, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno utvrditi da li su za preme\u0161taj T. \u0160. na ni\u017ee radno mesto odmah nakon povratka sa odsustva radi posebne nege deteta postojali objektivni i opravdani razlozi koji su doveli do preme\u0161taja. Pri tom, utvr\u0111ivanje ove sporne \u010dinjenice je potrebno sagledati u skladu sa odredbom \u010dl. 7. Zakona o zabrani diskriminacije, prema kojoj posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog, odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, stavlja u nepovoljniji polo\u017eaj aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem koje je prividno zasnovano na na\u010delu jednakosti i zabrani diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena. Saglasno tome, diskriminacija ne\u0107e postojati pod uslovom da je cilj konkretnog postupanja (akt, radnja ili propu\u0161tanje) legitiman i da su sredstva za postizanje tog cilja primerena i nu\u017ena. Budu\u0107i da je podnositeljka pritu\u017ebe iznela \u010dinjenice i ponudila dokaze kojima je u\u010dinila verovatnim akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled takvog akta nije do\u0161lo do povrede na\u010dela jednakosti snosi poslodavac, privredno dru\u0161tvo \u201eM. s.” d. o. o. iz A, saglasno \u010dl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije i \u010dl. 49. Zakona o ravnopravnosti polova.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Od privrednog dru\u0161tva \u201eM. c.” d. o. o. iz A. zatra\u017eeno je da se u izja\u0161njenju na navode iz pritu\u017ebe, izme\u0111u ostalog, izjasni i o \u201eizmenjenim uslovima poslovanja”, koji su navedeni kao razlog izmene ugovora o radu u pogledu radnog mesta i iznosa zarade zaposlene T. \u0160. u ponudi za zaklju\u010denje aneksa 3 ugovora o radu, kao i da o tome dostavi dokaze. 3.11.<\/strong> Uru\u010divanjem aneksa 3 ugovora o radu odmah nakon povratka sa odsustva radi posebne nege deteta, kojim je T. \u0160. preme\u0161tena na ni\u017ee radno mesto, poslodavac je izvr\u0161io posrednu diskriminaciju po osnovu pola. Razlog preme\u0161taja T. \u0160. na ni\u017eu poziciju jeste njeno li\u010dno svojstvo \u2013 pol, s obzirom da ne postoje objektivni i opravdani razlozi za ovakvo postupanje poslodavca. Posledice ovakvog postupanja poslodavca su dvostruko \u0161tetne po zaposlenu \u2013 preme\u0161tanje na ni\u017ee radno mesto je profesionalna degradacija i onemogu\u0107avanje i\/ili ote\u017eavanje napredovanja, a tako\u0111e je posledica i smanjenje plate.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti napominje da su u brojnim me\u0111unarodnim dokumentima i nacionalnom zakonodavstvu ugra\u0111ena pravila prema kojima stavljanje \u017eena u nepovoljniji polo\u017eaj zbog trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, dojenja i sli\u010dno, predstavlja direktnu diskriminaciju zasnovanu na polu, za koju nije potrebno tra\u017eiti tzv. upore\u0111iva\u010de (osobe koje su u istoj poziciji) jer zbog razli\u010ditih reproduktivnih funkcija \u017eena i mu\u0161karaca, takvo pore\u0111enje nije mogu\u0107e.
\n\u2013 da se na posao javila 31. jula 2012. godine, kada je i bila du\u017ena to da u\u010dini, a da su joj koleginice koje su tog dana bile u firmi rekle da nemaju nikakve informacije o tome \u0161ta \u0107e raditi, jer je direktorka S. K. tada bila na odmoru i nije ostavila nikakve instrukcije za posao;
\n\u2013 da je bilo o\u010digledno da je njeno radno mesto nije \u010dekalo, pa je sedela ispred firme kada su joj koleginice rekle da mo\u017ee da ide ku\u0107i;
\n\u2013 da se sutradan ponovo javila na posao, i da joj je tada data ponuda za zaklju\u010denje aneksa ugovora o radu za radno mesto koje ne odgovara njenoj stru\u010dnoj spremi, niti vrsti posla koje je prethodno obavljala, pod pretnjom otkaza ugovora o radu;
\n\u2013 da njeno radno mesto nije ukinuto, kao i da je prema pravilniku poslodavca za njeno radno mesto potrebno tri izvr\u0161ioca;
\n\u2013 da postoje i druga radna mesta koja su upra\u017enjena, a koja joj poslodavac nije ponudio, pa ovakvu ponudu vidi kao \u010din diskriminacije i degradiranja.<\/p>\n
\n\u2013 da je u trenutku dostavljanja ponude za zaklju\u010denje aneksa br. 3 ugovora o radu, zbog potreba procesa rada i organizacije, bilo neophodno preme\u0161tanje zaposlene T. \u0160. na radno mesto kontrolora. Naime, poslodavac se bavi ure\u0111enjem i odr\u017eavanjem javnih parkirali\u0161ta na teritoriji op\u0161tine A, te zbog prirode posla, oko 80% od ukupnog broja zaposlenih ima ugovore o radu za radno mesto kontrolora koji vr\u0161e radne du\u017enosti na terenu;
\n\u2013 da samo nekoliko zaposlenih obavlja svoje radne zadatke u administraciji, a u datom trenutku je kod poslodavca postojala hitna potreba da se izvr\u0161i reorganizacija u pogledu raspodele radnih mesta, odnosno, da se pove\u0107a broj kontrolora na terenu;
\n\u2013 da je poslodavac ispo\u0161tovao proceduru utvr\u0111enu Zakonom o radu u vezi ponude za zaklju\u010denje aneksa ugovora o radu, koji je T. \u0160. i potpisala, bez napomene, iako je imala pravo da se na osnovu \u010dl. 172. Zakona o radu izjasni;
\n\u2013 da se, imaju\u0107i u vidu odredbu \u010dl. 16. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, poslodavac \u201eM. c.” d. o. o. ne prepoznaje kao izvr\u0161ilac diskriminacije po bilo kom osnovu;
\n\u2013 da je 26. septembra 2012. godine zaposlena do\u0161la kod poslodavca i predala doznake – izve\u0161taj o privremenoj spre\u010denosti za rad, na osnovu kojeg je utvr\u0111ena potpuna spre\u010denost za rad u periodu od 15. septembra do 25. septembra 2012. godine;
\n\u2013 da je zaposlena bila u obavezi da se javi na rad kod poslodavca 26. septembra 2012. godine, kao i da kontaktira poslodavca na dan isteka potpune spre\u010denosti, kako bi joj bilo odre\u0111eno radno vreme u skladu sa Pravilnikom o radu;
\n\u2013 da zaposlena nije ispo\u0161tovala obavezu javljanja poslodavcu i obavezu dolaska na posao u skladu sa Zakonom o radu i ugovorom o radu, a nije nastupila ponovo privremena spre\u010denost za rad, u smislu \u010dl. 103. Zakona o radu;
\n\u2013 da zaposlena T. \u0160. o\u010digledno izbegava da izvr\u0161ava svoje radne du\u017enosti, a pri tom poslodavac ima veliko razumevanje i strpljenje za zaposlenu, koja ina\u010de poslodavca optu\u017euje za diskriminaciju;
\n\u2013 da radno mesto \u2013 finansijsko pravni administrator, na koje je ranije bila raspore\u0111ena T. \u0160, i dalje postoji, s tim \u0161to je zbog reorganizacije procesa rada jedan izvr\u0161ilac sasvim dovoljan da adekvatno i blagovremeno izvr\u0161ava sve radne zadatke.<\/p>\n
\nU pogledu navoda iz izja\u0161njenja da je \u201eM. c.” d. o. o. iz A, 30. avgusta 2011. godine doneo Pravilnik o unutra\u0161njoj organizaciji rada i sistematizaciji poslova na osnovu koga je za radno mesto kontrolor potreban uslov – tre\u0107i ili vi\u0161i stepen stru\u010dne spreme, kao i da je ponuda za zaklju\u010denje aneksa ugovora o radu data u skladu sa \u010dl. 171. Zakona o radu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da su u konkretnom slu\u010daju ovi navodi irelevantni. \u010cinjenica da je poslodavac sproveo postupak zaklju\u010denja aneksa ugovora o radu sa T. \u0160. u skladu sa odredbama Zakona o radu, ne zna\u010di ujedno i da nije izvr\u0161io diskriminaciju na osnovu pola, koja je povod za podno\u0161enje pritu\u017ebe. Imaju\u0107i u vidu odredbe Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o ravnopravnosti polova, u konkretnom slu\u010daju relevantan je osnov preme\u0161taja T. \u0160. na ni\u017ee radno mesto. Me\u0111utim, u izja\u0161njenju M. s. d. o. o. iz A. nije navedeno koji su to konkretno \u201eizmenjeni uslovi poslovanja\u201e doveli do preme\u0161taja na ni\u017ee radno mesto T. \u0160, odmah nakon njenog povratka sa odsustva radi posebne nege deteta. Iako je u izja\u0161njenju navedeno da je u trenutku kada je T. \u0160. dostavljena ponuda za zaklju\u010denje aneksa 3 ugovora o radu kod poslodavca postojala potreba za ve\u0107im brojem kontrolora, zbog potrebe procesa i organizacije rada, s obzirom da priroda posla zahteva da oko 80% od ukupnog broja zaposlenih ima ugovore o radu za radno mesto kontrolora i da vr\u0161i radne du\u017enosti na terenu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je re\u010d o pau\u0161alnom tvr\u0111enju koje poslodavac nije potkrepio \u010dinjenicama i dokazima \u0161to je bio du\u017ean da u\u010dini, u smislu \u010dl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije, kako bi pokazao da su postojali opravdani i objektivni razlozi za ovakvo postupanje.<\/p>\n
\nS druge strane, u me\u0111unarodnim i nacionalnim propisima sadr\u017eane su i odredbe kojima je propisano da rod (rodne uloge) i odsustvo sa posla zbog brige o deci i porodici ne smeju da budu prepreka profesionalnom napredovanju ili da budu osnov za nepovoljnije raspore\u0111ivanje nekog lica, a ukoliko takav tretman postoji \u2013 u pitanju je posredna diskriminacija.
\nRodna ravnopravnost, pored ostalog, pretpostavlja da mu\u0161karci i \u017eene imaju jednake mogu\u0107nosti u u\u017eivanju prava, \u0161to je bitna odrednica demokratskog dru\u0161tva i dr\u017eave zasnovane na vladavini prava. Me\u0111utim, nejednakosti izme\u0111u \u017eena i mu\u0161karaca i dalje postoje, i to u svim sferama dru\u0161tvenog \u017eivota (npr. razlike u platama, nejednaka zastupljenost u javnoj sferi i politi\u010dkom \u017eivotu, neravnomerna podela rada i odgovornosti u privatnoj sferi). Ove neravnopravnosti su rezultat dru\u0161tvenih odnosa izgra\u0111enih na stereotipnim ulogama polova, koje su vidljive u porodici, obrazovanju, kulturi, medijima, tr\u017ei\u0161tu rada i u drugim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota, a \u010desto se koriste kao opravdanje i obja\u0161njenje za podre\u0111eni polo\u017eaj \u017eene u dru\u0161tvu, \u010dime se odr\u017eavaju i podsti\u010du postoje\u0107e neravnopravnosti. Op\u0161tepoznata je \u010dinjenica da su \u017eene veoma \u010desto diskriminisane u sferi radnih odnosa, posebno zbog svoje biolo\u0161ke funkcije ra\u0111anja. Naj\u010de\u0161\u0107i oblici diskriminacije na osnovu pola u vezi trudno\u0107e su: odbijanje poslodavca da zaposli \u017eena zbog trudno\u0107e, davanje otkaza ili preme\u0161tanje na drugo (ni\u017ee) radno mesto, po zavr\u0161etku kori\u0161\u0107enja porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta \u017eenama nije osiguran i omogu\u0107en povratak na isto radno mesto, onemogu\u0107ava im se napredovanja u slu\u017ebi za vreme trudno\u0107e, kao i profesionalno usavr\u0161avanje za vreme trudno\u0107e. Ovakvo stanje u dru\u0161tvu i praksa poslodavaca isklju\u010duju \u017eene iz takmi\u010denja za zaposlenje i\/ili napredovanje na poslu i sistematski stavljaju i odr\u017eavaju \u017eene u lo\u0161ijem polo\u017eaju, kr\u0161e\u0107i tako princip jednakosti.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba T. \u0160. protiv privrednog dru\u0161tva M. zbog diskriminacije na osnovu porodi\u010dnog statusa u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n