<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe F. M. iz B, koja je podneta protiv Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, zbog mi\u0161ljenja u vezi sa tuma\u010denjem odredbe \u010dl. 345. st. 1. Porodi\u010dnog zakona. Ministarstvo je dalo mi\u0161ljenje op\u0161tinskim organima uprave, u kojem je navedeno da roditelji mogu da odrede prezime detetu prema prezimenu jednog roditelja, a prema prezimenu oba roditelja samo ukoliko roditelji imaju ista prezimena, a ne i u situacijama kada roditelji imaju razli\u010dita prezimena. U toku postupka je utvr\u0111eno da je odredbom \u010dl. 345. st. 1. Porodi\u010dnog zakona propisano da prezime deteta odre\u0111uju roditelji prema prezimenu jednog ili oba roditelja, te da citiranom odredbom nije uskra\u0107eno pravo roditeljima da detetu odrede prezime koje bi sadr\u017ealo razli\u010dita prezimena majke i oca. Mi\u0161ljenje Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, prema kome roditelji ne mogu detetu da odrede prezime prema prezimenu oba roditelja u slu\u010daju kada roditelji imaju razli\u010dita prezimena, suprotno je imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, jer proizvodi negativne posledice za supru\u017enike koji su, na osnovu svojih uverenja, izabrali zakonsku mogu\u0107nost da imaju razli\u010dita prezimena, jer su onemogu\u0107eni da slobodno odaberu prezime za svoje dete, \u010dime su stavljeni u neravnopravan polo\u017eaj u odnosu na druge roditelje koji imaju mogu\u0107nost da svom detetu odrede prezime po prezimenu oba roditelja, a na osnovu svojih uverenja u pogledu izbora prezimena prilikom sklapanja braka. Ovo mi\u0161ljenje, tako\u0111e, proizvodi negativne posledice za dete, koje je uskra\u0107eno da nosi prezime oba svoja roditelja, \u010dime je dete dovedeno u neravnopravan polo\u017eaj u odnosu na drugu decu koja imaju mogu\u0107nost da nose prezime oba roditelja, na osnovu uverenja svojih roditelja. Zbog toga je Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010dila Ministarstvu za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja da preduzme, bez odlaganja, sve neophodne radnje i mere koje \u0107e omogu\u0107iti da op\u0161tinski i gradski ograni uprave, prilikom upisa prezimena deteta u mati\u010dnu knjigu ro\u0111enih, omogu\u0107e upis prezimena deteta prema prezimenu oba roditelja i kada oni imaju razli\u010dita prezimena, ukoliko roditelji takvo prezime detetu odrede, kao i da ubudu\u0107e vodi ra\u010duna da u okviru obavljanja poslova iz svoje nadle\u017enosti postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se obratio F. M. iz B, podnetom protiv Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, Odeljenja za upravno nadzorne poslove u oblasti porodi\u010dne za\u0161tite, zbog mi\u0161ljenja koje je ministarstvo dalo u vezi sa tuma\u010denjem \u010dl. 345. st. 1. Porodi\u010dnog zakona. U pritu\u017ebi je navedeno:<\/p>\n – da je mi\u0161ljenje Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, Odeljenja za upravno nadzorne poslove u oblasti porodi\u010dne za\u0161tite br. 200-00-8\/2014-14 od 18. marta 2014. godine, povodom tuma\u010denja \u010dl. 345. st. 1. Porodi\u010dnog zakona diskriminatorno, odnosno, jer je njime povre\u0111eno pravo na ravnopravnost; 1.2.<\/strong> Uz pritu\u017ebu je dostavljen dopis Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, Odeljenja za upravno nadzorne poslove u oblasti porodi\u010dne za\u0161tite, br. 200-00-8\/2014-14 od 18. marta 2014. godine, u kojem je navedeno:<\/p>\n – da je ministarstvo vi\u0161e puta op\u0161tinskim upravama i gra\u0111anima davalo obja\u0161njenje \u010dl. 345. st. 1 i 2. Porodi\u010dnog zakona; 1.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, Odeljenja za upravno nadzorne poslove u oblasti porodi\u010dne za\u0161tite.<\/p>\n 1.4.<\/strong> U izja\u0161njenju Dragana Vulevi\u0107a, na\u010delnika Odeljenja za upravno nadzorne poslove u oblasti porodi\u010dne za\u0161tite, navedeno je:<\/p>\n –<\/span>\u00a0da Ministarstvo za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja smatra da su navodi iz predmetne pritu\u017ebe neosnovani, te ostaje pri obja\u0161njenju o primeni \u010dl. 345. st. 1. i 2. Porodi\u010dnog zakona koje je podnosilac pritu\u017ebe dobio u aktu br. 200-00-8\/2014-14 od 18. marta 2014. godine;<\/p>\n 1.5.<\/strong> Uz izja\u0161njenje je dostavljen dopis Ministarstva rada, zapo\u0161ljavanja i socijalne politike, Odeljenja za upravno nadzorne poslove, br. 200-00-2\/2007-14 od 13. marta 2007. godine, u vezi tuma\u010denja \u010dl. 345. Porodi\u010dnog zakona, u kojem je navedeno: \u201eda je odredbom \u010dl. 345. st. 1. Porodi\u010dnog zakona propisano da prezime deteta odre\u0111uju roditelji deteta, prema prezimenu jednog ili oba roditelja. Ovo zna\u010di da roditelji koji imaju razli\u010dita prezimena, mogu detetu odrediti jedno od prezimena roditelja, ali nikako oba prezimena, jer bi dete tada nosilo razli\u010dito prezime od svojih roditelja. Zakonska mogu\u0107nost da roditelji mogu detetu da odrede prezime prema prezimenu oba roditelja podrazumeva samo situaciju kada roditelji nose isto prezime.”<\/p>\n 1.6.<\/strong> Uz izja\u0161njenje je dostavljena i presuda Upravnog suda, Odeljenja u Kragujevcu, br. I-20 U 4124\/12 od 30. januara 2014. godine i navedeno je da Upravni sud zauzeo pravno stanovi\u0161te koje je istovetno sa mi\u0161ljenjem Ministarstva rada, zapo\u0161ljavanja i socijalne politike u vezi sa odre\u0111ivanjem prezimena deteta. Imaju\u0107i ovo u vidu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre je razmatrala da li se po pritu\u017ebi uop\u0161te mo\u017ee postupati, s obzirom da je odredbom \u010dlana 36. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da Poverenik postupa po pritu\u017ebi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije ve\u0107 pokrenut ili pravnosna\u017eno okon\u010dan. Uvidom u presudu Upravnog suda, Odeljenja u Kragujevcu, br. I-20 U 4124\/12 od 30. januara 2014. godine, utvr\u0111eno je da nije u pitanju ista pravna stvar, s obzirom da ne postoji ni subjektivni identitet (identitet lica) ni objektivni identitet (identitet dela), zbog \u010dega ova presuda nije smetnja da Poverenik postupa. S druge strane, \u010dak i da je ovom presudom Upravni sud odlu\u010divao po tu\u017ebi F. M, u pitanju bi bio specifi\u010dan pravni spor (upravni spor) povodom zakonitosti tu\u017ebom osporenog upravnog akta, \u010diji bi se neposredni predmet razlikovao od neposrednog predmeta postupka pred Poverenikom. Pri tome je potrebno imati u vidu da u upravnom sporu, bez obzira na to kakav je njegov neposredni predmet, upravni sud ne mo\u017ee svojom odlukom utvrditi, snagom presu\u0111ene stvari, da je diskriminacija izvr\u0161ena, ve\u0107 ovo pitanje mo\u017ee eventualno re\u0161iti kao prethodno pitanje i o njemu se izjasniti u obrazlo\u017eenju svoje odluke. Zbog toga ni tok upravnog spora, niti pravnosna\u017ena presuda kojom je on okon\u010dan nisu procesna smetnja za postupanje po pritu\u017ebi zbog diskriminacije. Saglasno tome, Poverenik ne bi bio vezan presudom Upravnog suda i ne bi bilo uslova za primenu odredbe \u010dl. 36. st. 1. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n Na osnovu navoda iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenja i dokaza dostavljenih uz pritu\u017ebu utvr\u0111eno je da je Ministarstvo za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, povodom tuma\u010denja odredbe \u010dl. 345. st. 1. Porodi\u010dnog zakona, dalo mi\u0161ljenje po kome se zakonska mogu\u0107nost da roditelji mogu detetu da odrede prezime prema prezimenu oba roditelja odnosi samo na situaciju kada roditelji nose isto prezime, a ne i kada roditelji imaju razli\u010dita prezimena, sa obrazlo\u017eenjem da bi dete tada nosilo razli\u010dito prezime od svojih roditelja. Saglasno navedenom mi\u0161ljenju, roditelji ne mogu detetu da odrede prezime prema prezimenu oca i majke, ukoliko imaju razli\u010dita prezimena.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Ustav Republike Srbije , odredbom \u010dlana 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Odredbom \u010dl. 65. propisano je da roditelji imaju pravo i du\u017enost da izdr\u017eavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu i u tome su ravnopravni, dok je st. 2. ovog \u010dlana propisano da sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograni\u010dena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom. Tako\u0111e, prema \u010dl. 64. svako dete ima pravo na li\u010dno ime, upis u mati\u010dnu knjigu ro\u0111enih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da o\u010duva svoj identitet.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je regulisana op\u0161ta zabrana diskriminacije, i to tako \u0161to je propisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti. Prema odredbi \u010dl. 2. st. 1. ta\u010d. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbom \u010dl. 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da povreda na\u010dela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, neopravdano uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruju.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Odredbama \u010dlana 7. Porodi\u010dnog zakona propisano je da roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno, kao i da su roditelji ravnopravni u vr\u0161enju roditeljskog prava. Odredbama \u010dlana 13. propisano je da svako ima pravo na li\u010dno ime i da se li\u010dno ime sti\u010de ro\u0111enjem, dok je \u010dl. 342. propisano da se li\u010dno ime sastoji od imena i prezimena.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Odredbama \u010dl. 348. st. 1. Porodi\u010dnog zakona propisano je da se supru\u017enici prilikom sklapanja braka mogu sporazumeti da a) svaki od njih zadr\u017ei svoje prezime, b) umesto svog uzme prezime drugog supru\u017enika i v) svom prezimenu doda prezime drugog supru\u017enika, odnosno, prezimenu drugog supru\u017enika doda svoje prezime. Prema odredbi \u010dl. 345. st. 1.Porodi\u010dnog zakona, prezime deteta odre\u0111uju roditelji prema prezimenu jednog ili oba roditelja. Propisano je da roditelji ne mogu zajedni\u010dkoj deci odrediti razli\u010dita prezimena, dok prezime deteta odre\u0111uje organ starateljstva ako roditelji nisu \u017eivi, ako nisu poznati, odnosno, ako ne mogu da postignu sporazum o prezimenu deteta (st. 2. i 3).<\/p>\n Analiza mi\u0161ljenja Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, u vezi tuma\u010denja \u010dl. 345. st. 1. Porodi\u010dnog zakona sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.7.<\/strong> Na osnovu mi\u0161ljenja Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja broj 200-00-0008\/2014-14 od 18. marta 2014. godine, kao i mi\u0161ljenja br. 200-00-0002\/2007\/14 od 13. marta 2007. godine, utvr\u0111eno je da je ovo ministarstvo op\u0161tinskim upravama uputilo obja\u0161njenje po kome u smislu \u010dl. 345. st. 1 Porodi\u010dnog zakona, roditelji koji imaju razli\u010dita prezimena mogu odrediti prezime deteta prema prezimenu jednog od njih, a ukoliko roditelji imaju isto prezime, prezime deteta se odre\u0111uje prema tom prezimenu. U mi\u0161ljenjima je izri\u010dito navedeno da prezime deteta ne mo\u017ee da bude odre\u0111eno na na\u010din da sadr\u017ei oba razli\u010dita prezimena roditelja (u situaciji kada roditelji imaju razli\u010dita prezimena), uz obrazlo\u017eenje da bi se tada prezime deteta razlikovalo od prezimena njegovih roditelja, \u0161to bi bilo suprotno \u010dl. 345. st. 1. Porodi\u010dnog zakona.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu ovo mi\u0161ljenje Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, po kome postupaju op\u0161tinski organi uprave prilikom upisa prezimena deteta u mati\u010dnu knjigu ro\u0111enih, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slu\u010daju potrebno utvrditi da li je Ministarstvo za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja izvr\u0161ilo akt diskriminacije time \u0161to je roditeljima, koji su, kao supru\u017enici, na osnovu svojih uverenja, odabrali zakonsku mogu\u0107nost da imaju razli\u010dita prezimena, uskratilo pravo da detetu daju prezime oba roditelja, kao i pravo samog deteta da nosi prezime oba svoja roditelja. Saglasno navedenom, potrebno je ispitati da li je mi\u0161ljenje Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja u suprotnosti sa imperativnim propisima kojima je diskriminacija zabranjena i koji su obavezuju\u0107i za sve.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da Porodi\u010dni zakon ne zabranjuje roditeljima da detetu odrede prezime prema prezimenu oba roditelja i kada roditelji imaju razli\u010dita prezimena. Naime, odredbom \u010dl. 345. st. 1. Porodi\u010dnog zakona jasno je propisano da prezime deteta odre\u0111uju roditelji prema prezimenu jednog ili oba roditelja. Zbog toga stav Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, prema kome roditelji mogu da odrede prezime detetu prema prezimenu oba roditelja samo ukoliko oba roditelja imaju isto prezime, nema zakonskog osnova i uskra\u0107uje pravo roditeljima da detetu odrede prezime koje \u0107e sadr\u017eati oba (razli\u010dita) prezimena majke i oca, kao i pravo deteta da nosi oba prezimena svojih roditelja.<\/p>\n 3.10.<\/strong> U cilju pravilnog sagledavanja okolnosti ovog slu\u010daja treba imati u vidu da je odredbama \u010dl. 348. st. 1. Porodi\u010dnog zakona propisano da se supru\u017enici prilikom sklapanja braka mogu sporazumeti da: a) svaki od njih zadr\u017ei svoje prezime, b) umesto svog uzme prezime drugog supru\u017enika i v) svom prezimenu doda prezime drugog supru\u017enika, odnosno, prezimenu drugog supru\u017enika doda svoje prezime. Opcija koju \u0107e supru\u017enici odabrati zavisi od njihovih uverenja i nisu u obavezi da obrazla\u017eu razloge za svoj izbor, samim tim \u0161to je zakon ostavio mogu\u0107nost da se oko pitanja prezimena saglase. Na primer, to zna\u010di da se Petar Petrovi\u0107 i Jelena Jovanovi\u0107, prilikom sklapanja braka, mogu saglasiti o zajedni\u010dkom prezimenu na nekoliko na\u010dina, a u zavisnosti od sporazuma, nakon sklapanja braka zva\u0107e se:<\/p>\n A) Ukoliko svako od njih zadr\u017ei svoje prezime – Jelena Jovanovi\u0107 i Petar Petrovi\u0107; Imaju\u0107i u vidu sve mogu\u0107nosti po pitanju izbora prezimena supru\u017enika, kao i odredbe kojima je regulisano odre\u0111ivanje prezimena detetu, jasno je da bi u situacijama pod B i D, kada oba roditelja imaju isto prezime, jedina mogu\u0107nost za odre\u0111ivanje prezimena detetu jeste odre\u0111ivanje zajedni\u010dkog prezimena, pri \u010demu bi to u situaciji pod D bila dva prezimena. U skladu sa mi\u0161ljenjem ministarstva, u situacijama V i G dete bi moglo da se preziva Jovanovi\u0107, Petrovi\u0107, Jovanovi\u0107 Petrovi\u0107 ili Petrovi\u0107 Jovanovi\u0107, s obzirom da roditelji nemaju zajedni\u010dko prezime, pa bi se detetu moglo dati prezime jednog roditelja. Dakle, jedino u situaciji pod A, u kojoj su se roditelji saglasili da svako zadr\u017ei svoje prezime, dete ne bi moglo da nosi prezime oba roditelja, prema mi\u0161ljenju Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, socijalna i bora\u010dka pitanja. Poverenica konstatuje da je ovakvo ograni\u010denje neopravdano, s obzirom da je u pitanju zakonska mogu\u0107nost izbora prezimena supru\u017enika, kao i da je taj izbor zasnovan na uverenjima supru\u017enika.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Nadalje, navodi iz mi\u0161ljenja Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja da \u201eu slu\u010daju kada bi detetu bilo odre\u0111eno prezime na na\u010din da sadr\u017ei oba razli\u010dita prezimena roditelja, to bilo suprotno \u010dl. 345. st. 1. Porodi\u010dnog zakona, jer bi se tada prezime deteta razlikovalo od prezimena njegovih roditelja”, neosnovani su i bez pravnog utemeljenja. Naime, nesporno je da roditelji deteta mogu da imaju razli\u010dita prezimena, dok se detetu, shodno \u010dl. 345. st. 1. Porodi\u010dnog zakona, prezime odre\u0111uje prema prezimenu jednog ili oba roditelja. Saglasno \u010dl. 7. Porodi\u010dnog zakona roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno, dok su prema st. 2. ovog \u010dlana roditelji ravnopravni u vr\u0161enju ovog prava. Jedno od prava roditelja jeste i odre\u0111ivanje li\u010dnog imena deteta, koje se sastoji od imena i prezimena. Prema tome, navedena odredbe ne propisuje bilo koje isklju\u010denje ili organi\u010denje prava roditelja da ukoliko imaju razli\u010dita prezimena, odrede da i detetu daju prezime oca i majke. Stoga je neosnovano obrazlo\u017eenje da bi se prezime deteta razlikovalo od prezimena njegovih roditelja, ukoliko dete nosi razli\u010dita prezimena oba roditelja. I u slu\u010daju kada roditelji imaju razli\u010dita prezimena, a odlu\u010de da detetu odrede prezime prema prezimenu jednog roditelja, dete nema prezime koje je razli\u010dito od prezimena svojih roditelja, ve\u0107 samo prezime jednog roditelja. Tako i u situaciji kada roditelji odlu\u010de da detetu daju prezime prema svojim razli\u010ditim prezimenima, dete nema razli\u010dito prezime od svojih roditelja, ve\u0107 upravo ima prezimena oba svoja roditelja. Prema tome, neprihvatljiv je argument da se uskra\u0107ivanjem prava roditelja sa razli\u010ditim prezimenima da detetu daju prezime oba roditelja spre\u010dava da dete nosi prezime razli\u010dito od prezimena roditelja. Ako roditelji, nezavisno od toga da li su u braku ili nisu, imaju razli\u010dita prezimena, pripadnost deteta porodici upravo se oja\u010dava time \u0161to dete nosi prezime oba roditelja.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je jedino ograni\u010denje pri odre\u0111ivanju prezimena deteta sadr\u017eano u stavu 2. \u010dl. 345. Porodi\u010dnog zakona, kojim je propisano da roditelji ne mogu zajedni\u010dkoj deci da odrede razli\u010dita prezimena. Saglasno navedenoj odredbi, roditelji koji odrede prezime detetu, bilo prema prezimenu jednog ili oba roditelja, moraju isto prezime da odrede i drugoj zajedni\u010dkoj deci.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Mi\u0161ljenje Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, prema kome roditelji ne mogu detetu da odrede prezime prema prezimenu oba roditelja, u slu\u010daju kada imaju razli\u010dita prezimena, proizvodi negativne posledice za supru\u017enike koji su, na osnovu svojih uverenja, izabrali zakonsku mogu\u0107nost da imaju razli\u010dita prezimena, jer su onemogu\u0107eni da slobodno odaberu prezime za svoje dete, \u010dime su stavljeni u neravnopravan polo\u017eaj u odnosu na druge roditelje koji imaju mogu\u0107nost da svom detetu odrede prezime po prezimenu oba roditelja, a na osnovu svojih uverenja u pogledu izbora prezimena prilikom sklapanja braka. Ovo mi\u0161ljenje, tako\u0111e, proizvodi negativne posledice za dete, koje je uskra\u0107eno da nosi prezime oba svoja roditelja, \u010dime je dete dovedeno u neravnopravan polo\u017eaj u odnosu na drugu decu koja imaju mogu\u0107nost da nose prezime oba roditelja, na osnovu uverenja svojih roditelja.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Na osnovu svega navedenog, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da citirana odredba \u010dl. 345. st. 1. Porodi\u010dnog zakona upu\u0107uje da roditelji imaju pravo da detetu odrede prezime bez diskriminacije, odnosno, u konkretnom slu\u010daju i po prezimenu oca i prezimenu majke, kada su im prezimena razli\u010dita.<\/p>\n 4. MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n Ministarstvo za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja prekr\u0161ilo je odredbe Zakona o zabrani diskriminacije prilikom davanja mi\u0161ljenja op\u0161tinskim organima uprave, u vezi sa tuma\u010denjem odredbe \u010dl. 345. st. 1. Porodi\u010dnog zakona, kojim su onemogu\u0107eni roditelje koji su prilikom sklapanja braka, u skladu sa svojim uverenjima, izabrali zakonsku mogu\u0107nost da imaju razli\u010dita prezimena, da detetu odrede prezime prema prezimenu oba roditelja, odnosno, da detetu odrede oba svoja prezimena.<\/p>\n
\n– da je odredba \u010dl. 345. st. 1. Porodi\u010dnog zakona jasna i da ne pru\u017ea osnov za pogre\u0161no i diskriminatorno tuma\u010denje, odnosno, da omogu\u0107ava roditeljima da deci ravnopravno daju prezime i majke i oca pri upisu u mati\u010dnu knjigu ro\u0111enih;<\/p>\n
\n– da op\u0161tinske uprave koje vr\u0161e upis prezimena dece na osnovu navedenog obja\u0161njenja postupaju pravilno i zakonito;
\n– da u smislu odredbe \u010dl. 345. st. 1 Porodi\u010dnog zakona, roditelji koji imaju razli\u010dita prezimena mogu odrediti prezime detetu prema prezimenu jednog od njih;
\n– da ukoliko oba roditelji imaju ista prezimena, prezime deteta se odre\u0111uje prema tom prezimenu;
\n– da u slu\u010daju kada bi detetu bilo odre\u0111eno prezime na na\u010din da sadr\u017ei oba razli\u010dita prezimena roditelja, to bi bilo suprotno \u010dl. 345. st. 1. Porodi\u010dnog zakona, jer bi se tada prezime deteta razlikovalo od prezimena njihovih roditelja;
\n– da je ovakvo obja\u0161njenje citirane odredbe Porodi\u010dnog zakona potvrdio i Upravni sud u svojoj presudi;
\n– da prema odredbi \u010dl. 345. st. 2. Porodi\u010dnog zakona , roditelji ne mogu svojoj deci odrediti razli\u010dita prezimena, a u slu\u010daju kada su roditelji odredili prezime jednom detetu suprotno navedenom tuma\u010denju ministarstva, koje je kao takvo upisano u mati\u010dnu knjigu ro\u0111enih, a drugom detetu u skladu sa navedenim tuma\u010denjem, radi usagla\u0161avanja prezimena dece, u smislu \u010dl. 345. st. 2. Porodi\u010dnog zakona, roditelji mogu podneti zahtev op\u0161tinskom organu uprave za promenu li\u010dnog imena deteta kojem prezime nije zakonito odre\u0111eno;
\n– da ukoliko roditelji deteta ne \u017eele da iskoriste svoje pravo i pokrenu postupak za promenu li\u010dnog imena deteta, dete zadr\u017eava li\u010dno ime koje mu je ve\u0107 odre\u0111eno i upisano u mati\u010dnu knjigu ro\u0111enih, jer je pravo na li\u010dno ime pravo koje se sti\u010de ro\u0111enjem, a \u0161titi od momenta upisa u mati\u010dnu knjigu ro\u0111enih;
\n– da upis li\u010dnog imena ima konstitutivni karakter, \u0161to zna\u010di da od momenta upisa li\u010dno ime postaje za\u0161ti\u0107eno li\u010dno pravo gra\u0111anina koje deluje prema svim tre\u0107im licima.<\/p>\n
\nB) Ukoliko iskoriste mogu\u0107nost da uzmu prezime drugog supru\u017enika – Jelena i Petar Petrovi\u0107 ili Jelena i Petar Jovanovi\u0107;
\nV) Ukoliko jedan supru\u017enik svom prezimenu doda prezime drugog supru\u017enika – Jelena Jovanovi\u0107 Petrovi\u0107 i Petar Petrovi\u0107 ili Jelena Jovanovi\u0107 i Petar Petrovi\u0107 Jovanovi\u0107;
\nG) Ukoliko jedan supru\u017enik prezimenu drugog supru\u017enika doda svoje prezime \u2013 Jelena Petrovi\u0107 Jovanovi\u0107 i Petar Petrovi\u0107 ili Jelena Jovanovi\u0107 i Petar Jovanovi\u0107 Petrovi\u0107;
\nD) Ukoliko jedan od supru\u017enika uzme prezime drugog supru\u017enika i doda svoje prezime, a drugi supru\u017enik zadr\u017ei svoje prezime i doda prezime drugog supru\u017enika – Jelena i Petar Petrovi\u0107 Jovanovi\u0107 ili Jelena i Petar Jovanovi\u0107 Petrovi\u0107.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba F. M. protiv Ministarstva za rad zbog diskriminacije na osnovu porodi\u010dnog statusa u postupku pred organima javne vlasti <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n