<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je u ime i uz saglasnost S. L, podneo C. a. p. z. \u201eK. k.” protiv Doma zdravlja Z. iz B, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja. U pritu\u017ebi je navedeno da je S. L. oti\u0161la u Slu\u017ebu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Doma zdravlja \u201eZ.” 17. decembra 2013. godine i da joj je tom prilikom izdata terapijska lista na kojoj je crvenim flomasterom ispisano \u201eHIV infectio!”. U izja\u0161njenju Doma zdravlja \u201eZ.” nisu osporeni navodi iz pritu\u017ebe u pogledu ozna\u010davanja HIV statusa pacijentkinje, ali je navedeno da su ti podaci dostupni samo osiguranom licu i ovla\u0161\u0107enim zdravstvenim radnicima. Poverenica je dala mi\u0161ljenje da je upisivanjem HIV statusa na terapijsku listu S. L, i to tako \u0161to je na margini terapijske liste crvenim flomasterom upisano i podvu\u010deno \u201eHIV infectio!”, Dom zdravlja \u201eZ.” prekr\u0161io propise o zabrani diskriminacije. Zbog toga je Domu zdravlja \u201eZ.” data preporuka da podatke o HIV statusu pacijenata\/kinja, ukoliko su od zna\u010daja za medicinski tretman, upisuje u skladu sa propisima o vo\u0111enju medicinske dokumentacije, u rubriku u medicinskoj dokumentaciji koja je predvi\u0111ena za upisivanje dijagnoza, istom veli\u010dinom i bojom slova kojom se upisuju ostale dijagnoze i stanja od zna\u010daja za medicinski postupak, kori\u0161\u0107enjem latinskog naziva i \u0161ifre bolesti prema Me\u0111unarodnoj klasifikaciji bolesti, povreda i uzroka smrti; da zaposlenima u Domu zdravlja \u201eZ.” obezbedi edukaciju o HIV\/AIDS-u, kao i da ubudu\u0107e, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadle\u017enosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti primila je 10. aprila 2014. godine pritu\u017ebu, a 9. maja 2014. godine dopunu pritu\u017ebe koju je u ime i uz saglasnost S. L. podneo C. a. p. z. K. k. protiv Doma zdravlja \u201eZ.” iz Beograda.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi i dopuni pritu\u017ebe, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je 25. novembra 2013. godine, S. L. dobila uput za fizioterapiju od izabrane lekarke Doma zdravlja \u201eZ.”; 1.3.<\/strong> Uz pritu\u017ebu je dostavljena fotokopija terapijske liste.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje dr D. T. B, direktorke Doma Zdravlja \u201eZ”.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju na pritu\u017ebu, izme\u0111u ostalog je navedeno:<\/p>\n \u2013 da su podatke iz medicinske dokumentacije, kao naro\u010dito osetljive podatke o li\u010dnosti, du\u017eni da \u010duvaju svi zaposleni u zdravstvenim ustanovama, 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Me\u0111u stranama u postupku nije sporno da se S. L. javila Slu\u017ebi za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Doma zdravlja \u201eZ.” 17. decembra 2013. godine i da joj je izdata terapijska lista na kojoj je crvenim flomasterom ispisano \u201eHIV infectio!”.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u fotokopiju terapijske liste, utvr\u0111eno je da je na margini na vrhu terapijske liste, velikim slovima ispisano \u201eHIV infectio!”. Ovo upozorenje je i podvu\u010deno.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenje direktorke Doma zdravlja \u201eZ.”.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u \u010dl. 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda predvi\u0111enih u ovoj Konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Odredbom \u010dl. 2. st. 2. Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima garantovano je da \u0107e sva prava koja su u njemu formulisana biti ostvarivana bez ikakve diskriminacije zasnovane na rasi, boji ko\u017ee, polu, jeziku, politi\u010dkom ili kakvom drugom mi\u0161ljenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, imovnom stanju, ro\u0111enju ili kakvoj drugoj okolnosti. U Generalnom zapa\u017eanju o nediskriminaciji Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava uklju\u010dio je zdravstveno stanje, a naro\u010dito HIV status u \u201edrugu okolnost” iz \u010dl. 2. st. 2. Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. U Generalnom zapa\u017eanju izri\u010dito je navedeno da HIV status ne mo\u017ee da bude osnov za razli\u010dit tretman u pogledu pristupa obrazovanju, zaposlenju, zdravstvenoj nezi […].<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustav Republike Srbije u \u010dl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dl. 2. st. 1. ta\u010d. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbom \u010dlana 8. propisano je da povreda na\u010dela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog, odnosno, njihovog li\u010dnog svojstva, neopravdano uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje. Kao poseban slu\u010daj diskriminacije, odredbom \u010dl. 27. propisana je diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Zakonom o zdravstvenoj za\u0161titi u \u010dl. 20. propisano je na\u010delo pravi\u010dnosti zdravstvene za\u0161tite, koje se ostvaruje, izme\u0111u ostalog i zabranom diskriminacije prilikom pru\u017eanja zdravstvene za\u0161tite na osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog ube\u0111enja, imovnog stanja, kulture, jezika, vrste bolesti, psihi\u010dkog ili telesnog invaliditeta, dok se odredbom \u010dl. 73. st. 2. garantuje tajnost podataka iz medicinske dokumentacije.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Odredbama \u010dl. 21. Zakona o pravima pacijenata propisano je da podaci o zdravstvenom stanju pacijenata, odnosno, podaci iz medicinske dokumentacije, spadaju u podatke o li\u010dnosti i predstavljaju naro\u010dito osetljive podatke o li\u010dnosti pacijenta.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Zakon o evidencijama u oblasti zdravstvene za\u0161tite u \u010dl. 4. propisuje da se pri vo\u0111enju evidencija u oblasti zdravstvene za\u0161tite primenjuju jedinstveni metodolo\u0161ki principi i statisti\u010dki standardi koje ustanovljava Republi\u010dki zavod za za\u0161titu zdravlja. Na osnovu \u010dl. 4 st. 2 Zakona o evidencijama u oblasti zdravstvene za\u0161tite, Republi\u010dki zavod za za\u0161titu zdravlja propisao je Uputstvo o jedinstvenim metodolo\u0161kim principima i statisti\u010dkim standardima za vo\u0111enje evidencija u oblasti zdravstva, kojim je odre\u0111eno da se dijagnoze bolesti ili povrede upisuju na latinskom jeziku i \u0161ifriraju prema Me\u0111unarodnoj klasifikaciji bolesti, povreda i uzroka smrti, prema va\u017ee\u0107oj reviziji.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Pravilnik o vo\u0111enju medicinske dokumentacije, na\u010dinu upisivanja podataka i sastavljanja izve\u0161taja u \u010dl. 24. propisuje obavezu pridr\u017eavanja Uputstva o jedinstvenim metodolo\u0161kim principima i statisti\u010dkim standardima za vo\u0111enje evidencija u oblasti zdravstva , prilikom upisivanja podataka u osnovnu medicinsku dokumentaciju.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Kodeks profesionalne etike Lekarske komore Srbije , u \u010dl. 19. st. 5. propisuje da je pravo pacijenta da o\u010dekuje da \u0107e njegov lekar po\u0161tovati poverljivost svih informacija li\u010dne i medicinske prirode.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu , propisani su minimalni zahtevi koje je poslodavac du\u017ean da ispuni u obezbe\u0111ivanju primene preventivnih mera pri kori\u0161\u0107enju sredstava i opreme za li\u010dnu za\u0161titu na radu, a Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisane su mere koje se preduzimaju radi spre\u010davanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. Odredbom \u010dl. 35. propisana je obaveza zaposlenog da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad i da koristi propisana sredstva i opremu za li\u010dnu za\u0161titu na radu da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.<\/p>\n Analiza navoda iz izja\u0161njenja i dokaza dostavljenih uz pritu\u017ebu<\/strong><\/span><\/p>\n 3.15.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slu\u010daju potrebno utvrditi da li je Dom zdravlja \u201eZ.” izvr\u0161io akt diskriminacije S. L. na osnovu njenog zdravstvenog stanja (HIV statusa), ispisivanjem crvenim flomasterom \u201eHIV infectio!” na terapijskoj listi prilikom upu\u0107ivanja pacijentkinje na fizikalnu terapiju.<\/p>\n 3.16.<\/strong> S tim u vezi, potrebno je ispitati da li je ovakav na\u010din uno\u0161enja podataka o zdravstvenom stanju osoba koje \u017eive sa HIV-om diskriminatoran, odnosno, da li su u konkretnom slu\u010daju S. L. uskra\u0107ena prava ili nametnute obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, \u0161to podrazumeva ispitivanje opravdanosti cilja i posledica preduzetih mera i postojanje srazmernosti izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.<\/p>\n 3.17.<\/strong> U skladu sa propisima o vo\u0111enju medicinske dokumentacije i na\u010dinu upisivanja podataka, podaci o bolestima, stanjima i povredama pacijenata i pacijentkinja unose se u medicinsku dokumentaciju i nesporno je da se ovla\u0161\u0107ena lica za upisivanje ovakvih podataka rukovode medicinskim razlozima. Pored uputne dijagnoze, u medicinsku dokumentaciju mogu se uneti i ostala stanja, bolesti i povrede koje su od zna\u010daja za medicinski tretman. U konkretnom slu\u010daju, na terapijskoj listi za fizioterapiju unet je podatak o HIV infekciji pacijentkinje, a s obzirom na na\u010din upisivanja ove dijagnoze (ve\u0107a slova crvene boje, znak uzvika, podvla\u010denje i pisanje na margini), o\u010digledno je da ova mera predstavlja upozorenje u cilju za\u0161tite zdravlja medicinskog osoblja i ostalih pacijenata.<\/p>\n Imaju\u0107i ovo u vidu, potrebno je ispitati da li je ovakav na\u010din upisivanja dijagnoze koja se odnosi na HIV infekciju pacijentkinje, u suprotnosti sa propisima kojima je diskriminacija zabranjena i koji su obavezuju\u0107i za sve. Zbog toga je potrebno ispitati: a) da li je cilj koji se posti\u017ee ovom merom dopu\u0161ten i opravdan i b) da li je mera srazmerna cilju, odnosno, da li se cilj mogao posti\u0107i samo propisanom merom.<\/p>\n 3.18.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da prevencija bolesti i za\u0161tita zdravlja stanovni\u0161tva uvek predstavlja opravdan cilj. S obzirom na opravdan cilj, dalje je potrebno ispitati da li je ova mera srazmerna cilju koji se \u017eeli posti\u0107i, odnosno, da li se u konkretnom slu\u010daju cilj mogao posti\u0107i na drugi na\u010din. Stru\u010dni tekstovi iz oblasti fizikalne terapije ukazuju da su metode koje se primenjuju prilikom tretmana neinvanzivne, naro\u010dito na nivou domova zdravlja. One se svode na primenu razli\u010ditih oblika energije (svetlosne, toplotne, elektri\u010dne, magnetne, mehani\u010dke) u cilju prevencije, le\u010denja i funkcionalnog osposobljavanja obolelih i povre\u0111enih. Tako\u0111e, u stru\u010dnim krugovima iz oblasti infektologije postoji saglasnost da se HIV infekcija prenosi putem krvi i krvnih derivata, seksualnim odnosom i vertikalnim prenosom sa majke na dete. Ovo je potvr\u0111eno i u izja\u0161njenju Doma zdravlja \u201eZ.”, u kojem je navedeno da ne postoji nikakva razlika u tretmanu i primeni fizikalne terapije kod osoba koje \u017eive sa HIV-om u odnosu na ostale pacijente.<\/p>\n 3.20.<\/strong> S druge strane, propisima o vo\u0111enju medicinske dokumentacije i na\u010dinu upisivanja podataka, propisani su obrasci i jedinstveni metodolo\u0161ki principi za uno\u0161enje podataka o bolestima, stanjima i povredama pacijenata. Nijedan od propisa koji reguli\u0161u ovu oblast ne ostavlja mogu\u0107nost za ispisivanje dijagnoza van rubrika koje su za to predvi\u0111ene, a posebno ne za ispisivanje dijagnoza crvenim slovima, podvla\u010denje utvr\u0111ene dijagnoze i stavljanje znaka uzvika. Tako\u0111e, propisi nala\u017eu da se pored latinskog naziva dijagnoze, upi\u0161e \u0161ifra u skladu sa va\u017ee\u0107om revizijom Me\u0111unarodne klasifikacije bolesti, povreda i uzroka smrti. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti cenila je navod iz izja\u0161njenja Doma zdravlja \u201eZ.” da se sve dijagnoze koje su bitne za celokupno zdravstveno stanje pacijenta kome se pru\u017ea fizikalna terapija upisuju na glavnoj strani terapijskog kartona, a da je zbog posebnosti dijagnoze S. L, podatak o HIV infekciji upisan na unutra\u0161njoj strani kartona, koja je dostupna jedino terapeutu koji \u0107e tu terapiju da primeni. Me\u0111utim, ovi navodi nisu relevantni u konkretnom slu\u010daju, posebno imaju\u0107i u vidu da ovakvo ozna\u010davanje dijagnoze nije u skladu sa jedinstvenom metodologijom upisivanja bolesti, stanja i povreda pacijenata.<\/p>\n 3.22.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da upisivanje dijagnoze na kartonu (crvenim flomasterom, podvu\u010deno, znakovi uzvika) predstavlja povredu antidiskriminacionih propisa. Naime, ova mera nije srazmerna cilju koji se \u017eeli ostvariti i zbog toga nesrazmerno poga\u0111a osobe koje \u017eive sa HIV-om, a posledica je njihova dalja stigmatizacija. Propisima je regulisan na\u010din vo\u0111enja medicinske dokumentacije i na\u010din upisivanja relevantnih zdravstvenih podataka, \u0161to zna\u010di da je cilj koji se ovom merom \u017eeli ostvariti (prevencija bolesti, za\u0161tita zdravlja stanovni\u0161tva), ve\u0107 uzet u obzir prilikom dono\u0161enja propisa o vo\u0111enju medicinske dokumentacije i ne postoji objektivno i razumno opravdanje da se druga\u010dije postupa u situaciji kada je pacijent\/kinja osoba koja \u017eivi sa HIV-om. Pri tome, Poverenica ukazuje da ni medicinsko osoblje a ni ostali pacijenti nisu u riziku od preno\u0161enja infekcije, kako zbog neinvanzivne metodologije fizioterapije, tako i zbog obaveze medicinskog osoblja da koristi za\u0161titnu opremu, koja je regulisana propisima iz oblasti za\u0161tite na radu. Dodatno, treba imati u vidu i \u010dinjenicu da mnogi pacijenti\/kinje ne znaju svoj HIV status, te zbog toga postoje protokoli kojima su propisani uslovi i na\u010din kori\u0161\u0107enja za\u0161titne opreme.<\/p>\n 3.23.<\/strong> Na kraju, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da su osobe koje \u017eive sa HIV-om jedna od najvi\u0161e marginalizovanih i stigmatizovanih dru\u0161tvenih grupa u Srbiji, \u0161to dovodi do njihove izolacije i diskriminacije. Osobe koje \u017eive sa HIV-om svakodnevno se susre\u0107u sa odbacivanjem, isklju\u010divanjem, osudom i drugim problemima. Istra\u017eivanja koje je 2012. godine i na kraju 2013. godine sproveo Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti pokazala su u Srbiji postoji velika socijalna distanca prema osobama koje \u017eive sa HIV-om. Primera radi, \u010detiri petine ispitanih osoba izjavilo da nikada ne bi pristalo na zajedni\u010dki \u017eivot sa osobom koja \u017eivi sa HIV-om . Tako\u0111e, kvalitativna studija koju su sproveli Imperial College i Fond Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pokazuje da je diskriminacija osoba koje \u017eive sa HIV-om najizra\u017eenija u sistemu zdravstvene za\u0161tite, te da stigma u okviru sektora zdravstvene za\u0161tite za mnoge osobe koje \u017eive sa HIV-om predstavlja ve\u0107i izvor brige od nesigurnosti medicinske prognoze HIV\/AIDS. Mnoge osobe koje \u017eive sa HIV-om u Srbiji navode da ne mogu da dobiju zdravstvene usluge (izvan Centra za HIV\/AIDS) zbog njihovog HIV statusa. Analize pokazuju da zdravstveni radnici\/ce ose\u0107aju strah od osoba koje \u017eive sa HIV -om, \u0161to uz nedostatak znanja o HIV -u, dovodi do diskriminacije osoba koje \u017eive sa HIV-om . S druge strane, osobe koje \u017eive sa HIV-om, zbog straha od diskriminacije, ose\u0107aju se nesigurno i odba\u010deno, \u0161to dovodi do samoizolacije i nesigurnosti da potra\u017ee zdravstvenu za\u0161titu van klinika specijalizovanih za zdravstvenu negu osoba koje \u017eive sa HIV-om.<\/p>\n Sveobuhvatna studija o stigmi prema razli\u010ditim dru\u0161tveno marginalizovanim grupama u Srbiji sprovedena je 2006. godine , a rezultati ukazuju na visok stepen stigme prema osobama koje \u017eive sa HIV-om. Oko 65% ispitanih ne bi ugostilo osobu koja \u017eivi sa HIV-om, 35% smatra da osobe koje \u017eive sa HIV-om treba otpustiti sa posla \u010dak iako su dobri radnici, 32% ljudi bi prekinulo prijateljstvo ukoliko bi njihov prijatelj oboleo od AIDS-a, dok 49% ispitanih ne bi delilo kancelariju sa osobom koja \u017eivi sa HIV-om.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje i na istra\u017eivanja koja su sprovedena me\u0111u zdravstvenim radnicima\/cama, \u010diji se rezultati ne razlikuju mnogo od istra\u017eivanja javnog mnjenja. Institut za javno zdravlje sproveo je studiju me\u0111u zdravstvenim radnicima o stavovima, znanju i percepciji rizika zdravstvenih radnika u vezi sa HIV\/AIDS-om. Skoro dve tre\u0107ine ispitanih (63%) smatra da svi hospitalizovani pacijenti treba da budu testirani na HIV, 77% smatra da je va\u017enije za\u0161tititi zdravstvene radnike nego poverljivost, a 34% smatra da zdravstvenim radnicima koji \u017eive sa HIV-om ne treba dozvoliti da rade. Vi\u0161e od polovine zdravstvenih radnika (52%) nikada nije poha\u0111alo edukaciju o HIV\/AIDS-u. Ovo istra\u017eivanje je pokazalo da \u010dak 30% zdravstvenih radnika ne preduzima mere za\u0161tite prilikom rada sa pacijentima, a u situaciji kada im je poznat HIV status pacijenta, \u010dak 83% zdravstvenih radnika preduzima mere za\u0161tite koje prevazilaze tipi\u010dne za\u0161titne mere.<\/p>\n Drugo istra\u017eivanje me\u0111u zdravstvenim radnicima pokazalo je visok nivo stigmatizuju\u0107ih stavova i uverenja. U istra\u017eivanju u kome je u\u010destvovalo 87 zdravstvenih radnika Instituta za za\u0161titu zdravlja pacijenata i Doma zdravlja u Zemunu, 11 ispitanika je izrazilo uverenje da je mogu\u0107e inficirati se ukoliko poljubite u obraz osobu koja \u017eivi sa HIV-om, skoro 40% smatra da je mogu\u0107e inficirati se ukoliko osoba koja \u017eivi sa HIV-om ka\u0161lje u njihovom pravcu, a vi\u0161e od 30% da se infekcija mo\u017ee preneti ujedom komarca. Ve\u0107ina ispitanih zdravstvenih radnika smatra da se virus mo\u017ee preneti upotrebom javnih toaleta.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti podse\u0107a na presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Kiyutin protiv Rusije, u kojoj sud navodi da, uprkos znatnom napretku u prevenciji HIV-a i boljem pristupu tretmanu u vezi sa virusom poslednjih godina, stigma i diskriminacija osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om ostala je predmet velike zabrinutosti svih me\u0111unarodnih organizacija koje su aktivne u ovom domenu. U obrazlo\u017eenju presude navedeno je da je u Deklaraciji o posve\u0107enosti borbi protiv HIV\/AIDS-a nazna\u010deno da je stigma pogor\u0161ala posledice epidemije za pojedince, porodice, zajednice i nacije, te da sud smatra da su osobe koje \u017eive sa HIV-om osetljiva grupa koja je ve\u0107 dugo vremena \u017ertva predrasuda i stigmatizacije . Stoga, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da svi dru\u0161tveni akteri, posebno zdravstveni radnici\/ce koji, zbog prirode svog posla, prvi saznaju za HIV pozitivan status osoba, moraju da pru\u017ee podr\u0161ku i omogu\u0107e osobama koje \u017eive sa HIV-om pru\u017eanje zdravstvenih usluga bez diskriminacije i pod istim uslovima kao i za osobe koje ne \u017eive sa HIV-om.<\/p>\n 4. MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n Upisivanjem HIV statusa S. L. na terapijsku listu, i to tako \u0161to je na margini terapijske liste crvenim flomasterom upisano i podvu\u010deno \u201eHIV infectio!”, Dom Zdravlja \u201eZ.” prekr\u0161io je propise o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 5. PREPORUKA<\/strong><\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, u skladu sa \u010dl. 33. ta\u010d. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporu\u010duje Domu zdravlja \u201eZ.” da:<\/p>\n
\n\u2013 da je S. L. oti\u0161la u Slu\u017ebu za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Doma zdravlja \u201eZ.” 17. decembra 2013. godine;
\n\u2013 da je na terapijskoj listi koja joj je izdata tom prilikom, crvenim flomasterom ispisano \u201eHIV infectio!”;
\n\u2013 da je fotografisala terapijsku listu a zatim precrtala sporan natpis, kako bi izbegla neprijatnosti prilikom ostvarivanja zdravstvene za\u0161tite;
\n\u2013 da ispisivanje njenog HIV statusa, bez opravdanog razloga, ukazuje na stigmatizaciju i razli\u010dito postupanje;<\/p>\n
\n\u2013 da su podaci upisani u zdravstvenom kartonu dostupni samo osiguranom licu i ovla\u0161\u0107enim licima Doma zdravlja \u201eZ.”, \u0161to zna\u010di da niko neovla\u0161\u0107en ne mo\u017ee saznati podatke o zdravstvenom stanju S. L,
\n\u2013 da ne postoji razlika u tretmanu i primeni fizikalne terapije kada su u pitanju pacijenti koji \u017eive sa HIV-om u odnosu na ostale pacijente,
\n\u2013 da u medicinskoj dokumentaciji koja se koristi u Slu\u017ebi za fizikalnu medicinu DZ \u201eZ.” postoji glavna rubrika u koju se, pored uputne, upisuju i ostale dijagnoze pacijenta,
\n\u2013 da se u medicinsku dokumentaciju uvek upisuju dijagnoze pod \u0161ifrom bolesti, u skladu sa me\u0111unarodnom klasifikacijom bolesti i srodnih zdravstvenih stanja, ali i njihov puni naziv,
\n\u2013 da se sve dijagnoze koje su bitne za celokupno zdravstveno stanje pacijenta kome se pru\u017ea fizikalna terapija upisuju na glavnoj strani terapijskog kartona, a zbog posebnosti dijagnoze S. L, dijagnoza o HIV infekciji je upisana na unutra\u0161njoj strani kartona, koja je dostupna jedino terapeutu koji \u0107e terapiju da primeni.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba S. L. protiv doma zdravlja po osnovu zdravstvenog stanja u oblasti zdravstva <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n