<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je u ime i uz saglasnost M. L, podneo C. a. p. z. \u201eK. k.” protiv Instituta za mentalno zdravlje iz B, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja. U pritu\u017ebi je navedeno da je 5. februara 2014. godine, M. L. oti\u0161ao na Institut za mentalno zdravlje, nakon poku\u0161aja samoubistva. Iako je utvr\u0111ena potreba za bolni\u010dkim zbrinjavanjem, konzilijum lekara Instituta za mentalno zdravlje ga je uputio u drugu zdravstvenu ustanovu u okviru Klini\u010dkog centra Srbije, zbog toga \u0161to je osoba koja \u017eivi sa HIV\/AIDS-om i le\u010di se na Infektivnoj klinici. U izja\u0161njenju Instituta za mentalno zdravlje navedeno je da se konzilijum lekara vodio interesima pacijenta kod kojeg je primarna somatska problematika, me\u0111utim, u toku postupka je utvr\u0111eno da ovi navodi nisu potkrepljeni dokazima. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala je mi\u0161ljenje da je nepru\u017eanjem zdravstvene za\u0161tite koja je podrazumevala bolni\u010dko zbrinjavanje M. L. u Institutu za mentalno zdravlje nakon poku\u0161aja samoubistva, kao i njegovim upu\u0107ivanjem u drugu zdravstvenu ustanovu, samo zbog \u010dinjenice da je osoba koja \u017eivi sa HIV\/AIDS-om, Institut za mentalno zdravlje prekr\u0161io propise o zabrani diskriminacije. Institutu za mentalno zdravlje preporu\u010deno je da M. L. uputi pisano izvinjenje, da obezbedi pru\u017eanje zdravstvenih usluga osobama koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om, pod istim uslovima koji va\u017ee za osobe koje ne \u017eive sa HIV\/AIDS-om, da zaposlenima u Institutu za mentalno zdravlje obezbedi edukaciju o HIV\/AIDS-u, kao i da ubudu\u0107e, prilikom pru\u017eanja obavljanja poslova iz svoje nadle\u017enosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti primila je 14. aprila 2014. godine pritu\u017ebu C. a. p. z. K. k. koja je podneta protiv Instituta za mentalno zdravlje iz B, u ime i uz saglasnost M. L.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je, izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n \u2013 da je 5. februara 2014. godine, nakon poku\u0161aja samoubistva, M. L. oti\u0161ao na Institut za mentalno zdravlje sa uputom lekara op\u0161te prakse Doma zdravlja N. B; 1.3.<\/strong> Uz pritu\u017ebu je dostavljena fotokopija izve\u0161taja lekara specijaliste Instituta za mentalno zdravlje od 5. februara 2014. godine, izve\u0161taj lekara specijaliste Instituta za mentalno zdravlje od 6. februara 2014. godine, zapisnik o usmeno podnetom prigovoru savetniku pacijenata od 6. februara 2014. godine, izve\u0161taj savetnika pacijenata od 13. februara 2014. godine, izve\u0161taj lekara specijaliste Klinike za psihijatriju Klini\u010dkog centra Srbije od 7. februara 2014. godine i otpusna lista Klinike za psihijatriju KC Srbije od 25. marta 2014. godine.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje prof. dr D. L. T, direktorke Instituta za mentalno zdravlje.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju na pritu\u017ebu od 26. maja i dopuni izja\u0161njenja od 8. jula 2014. godine, izme\u0111u ostalog je navedeno:<\/p>\n \u2013 da su navodi iz pritu\u017ebe neosnovani, odnosno, da je M. L. pru\u017eena zdravstvena za\u0161tita na Institutu za mentalno zdravlje, najpre kada ga je primio lekar specijalista na pregled, a zatim i prilikom timsko-konzilijarnog pregleda; 1.6.<\/strong> Uz dopunu izja\u0161njenja dostavljene su fotokopije otpusnih lista kao dokaz da se u institutu za mentalno zdravlje le\u010de osobe koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om. Dostavljene su tri fotokopije otpusnih lista sa epikrizom, i to od 18. maja 2000. godine, 24. decembra 2001. godine i 8. februara 2002. godine.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Me\u0111u stranama nije sporno da je M. L, na osnovu uputa lekara op\u0161te prakse, 5. februara 2014. godine primio lekar psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje i utvrdio potrebu za hospitalizacijom. Tako\u0111e, nesporno je i da je 6. februara 2014. godine, konzilijum lekara Instituta za mentalno zdravlje timski pregledao M. L. i preporu\u010dio mu da se obrati nekoj psihijatrijskoj ustanovi u okviru Klini\u010dkog centra Srbije.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u fotokopiju izve\u0161taja lekara specijaliste Instituta za mentalno zdravlje od 5. februara 2014. godine, utvr\u0111eno je da je ordiniraju\u0107i lekar dr \u010c. D. M. pregledao M. L. i utvrdio da je indikovana hospitalizacija. Preporu\u010dio je pacijentu da se javi 6. februara radi dogovora o hospitalizaciji, a u slu\u010daju pogor\u0161anja, potrebna je urgentna hospitalizacija u nadle\u017enoj ustanovi. U nalazu je navedeno da se pacijent redovno le\u010di na Infektivnoj klinici i da se trenutno \u017eali na bolove u ki\u010dmi.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Uvidom u fotokopiju izve\u0161taja lekara specijaliste Instituta za mentalno zdravlje od 6. februara 2014. godine, utvr\u0111eno je da je M. L. timski pregledan. U izve\u0161taju je navedeno da se savetuje psihijatrijsko le\u010denje u Institutu za psihijatriju KCS, imaju\u0107i u vidu neophodnost redovnog le\u010denja na Institutu za infektivne i tropske bolesti KCS.<\/p>\n 2.4.<\/strong> Uvidom u fotokopiju zapisnika o usmeno podnetom prigovoru savetniku pacijenata od 6. februara 2014. godine, utvr\u0111eno je da je M. L. podneo prigovor savetniku pacijenata V. S. U prigovoru je naveo da smatra da ga je Institut za mentalno zdravlje diskriminisao zbog \u010dinjenice da je osoba koja \u017eivi sa HIV-om, jer zbog toga nije primljen na hospitalno le\u010denje.<\/p>\n 2.5.<\/strong> Uvidom u izve\u0161taj savetnika pacijenata od 13. februara 2014. godine, utvr\u0111eno je da je savetnik pacijenata, na osnovu utvr\u0111enog \u010dinjeni\u010dnog stanja, utvrdio da je do\u0161lo do povrede prava na dostupnost zdravstvene za\u0161tite iz \u010dl. 6. Zakona o pravima pacijenata.<\/p>\n 2.6.<\/strong> Uvidom u izve\u0161taj lekara specijaliste Klinike za psihijatriju Klini\u010dkog centra Srbije od 7. februara 2014. godine, utvr\u0111eno je da je M. L. do\u0161ao u pratnji brata od tetke, sa nalazima Instituta za mentalno zdravlje od 5. i 6. februara 2014. godine. U ovim izve\u0161tajima je navedeno da je suicidalan, da je od 2008. godine imao vi\u0161e poku\u0161aja samoubistva, a poslednji poku\u0161aj je bio 4. februara 2014. godine. U prilogu je dostavljen i nalaz sa Infektivne klinike od 27. januara 2014. godine, u kome je navedeno da se M. L. ambulantno le\u010di na Infektivnoj klinici od 2008. godine. U izve\u0161taju je utvr\u0111ena klini\u010dka slika M. L, pored ostalog i da se \u017eali na nesanicu, da ima plan da se ubije i da \u017eeli da se ne probudi. Nadalje, M. L. je najpre odre\u0111ena terapija, a zatim je konstatovano da na klinici trenutno nema mesta za prijem. Zbog visokog suicidalnog rizika, predlo\u017een je prijem na Kliniku za neuropsihijatrijske bolesti \u201eLaza Lazarevi\u0107”.<\/p>\n 2.7.<\/strong> Uvidom u otpusnu lista Klinike za psihijatriju KCS, utvr\u0111eno je da je M. L. hospitalno le\u010den od 3. marta do 25. marta 2014. godine. Tokom boravka, ura\u0111ena mu je i komplementarna dijagnostika, te je utvr\u0111eno da su rezultati analize krvi i urina u referentnim vrednostima, a tretiran je farmakoterapijski i psihoterapijski, \u0161to je dovelo do stabilizacije psihi\u010dkog stanja.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja direktorke Instituta za mentalno zdravlje, dokaze koji su dostavljeni tokom postupka, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u \u010dl. 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda predvi\u0111enih u ovoj Konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Odredbom \u010dl. 2. st. 2. Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima garantovano je da \u0107e sva prava koja su u njemu formulisana biti ostvarivana bez ikakve diskriminacije zasnovane na rasi, boji ko\u017ee, polu, jeziku, politi\u010dkom ili kakvom drugom mi\u0161ljenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, imovnom stanju, ro\u0111enju ili kakvoj drugoj okolnosti. U Generalnom zapa\u017eanju o nediskriminaciji Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava uklju\u010dio je zdravstveno stanje, a naro\u010dito HIV status u \u201edrugu okolnost” iz \u010dl. 2. st. 2. Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. U Generalnom zapa\u017eanju izri\u010dito je navedeno da HIV status ne mo\u017ee da bude osnov za razli\u010dit tretman u pogledu pristupa obrazovanju, zaposlenju, zdravstvenoj nezi […].<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustav Republike Srbije u \u010dl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dl. 2. st. 1. ta\u010d. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbom \u010dl. 6. propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog, odnosno, njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj. Kao poseban slu\u010daj diskriminacije, odredbom \u010dl. 27. propisana je diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja, i to tako \u0161to je najpre zabranjena diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i \u010dlanova njihovih porodica. Odredbom stava 2. ovog \u010dlana propisano je da diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja postoji naro\u010dito ako se licu ili grupi lica neopravdano odbije pru\u017eanje zdravstvenih usluga.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Zakonom o zdravstvenoj za\u0161titi , odredbom \u010dl. 19. propisano je na\u010delo pristupa\u010dnosti zdravstvene za\u0161tite, koje se ostvaruje obezbe\u0111ivanjem odgovaraju\u0107e zdravstvene za\u0161tite gra\u0111anima Republike Srbije koja je fizi\u010dki, geografski i ekonomski dostupna, odnosno, kulturno prihvatljiva, a posebno zdravstvene za\u0161tite na primarnom nivou, dok je odredbom \u010dl. 20. propisano na\u010delo pravi\u010dnosti zdravstvene za\u0161tite, koje se ostvaruje, izme\u0111u ostalog, i zabranom diskriminacije prilikom pru\u017eanja zdravstvene za\u0161tite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog ube\u0111enja, imovnog stanja, kulture, jezika, vrste bolesti, psihi\u010dkog ili telesnog invaliditeta.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Odredbama \u010dl. 6. Zakona o pravima pacijenata propisano je da pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu za\u0161titu u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem. U postupku ostvarivanja zdravstvene za\u0161tite pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj slu\u017ebi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogu\u0107nosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj slu\u017ebi ili u odnosu na drugu razli\u010ditost koja mo\u017ee biti uzrok diskriminacije.<\/p>\n Analiza navoda iz izja\u0161njenja i dokaza dostavljenih uz pritu\u017ebu<\/strong><\/span><\/p>\n 3.9.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slu\u010daju potrebno utvrditi da li je Institut za mentalno zdravlje diskriminisao M. L. na osnovu njegovog zdravstvenog stanja (AIDS), time \u0161to pacijenta nije primio na hospitalno le\u010denje iako je utvr\u0111ena potreba za hospitalizacijom, ve\u0107 ga je uputio u drugu zdravstvenu ustanovu.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Poverenica je najpre cenila navode iz izja\u0161njenja Instituta za mentalno zdravlje u kome se isti\u010de da je pacijentu zapravo pru\u017eena medicinska pomo\u0107, i to u dva navrata \u2013 prvim pregledom kod specijaliste psihijatra i narednog dana na timsko-konzilijarnom pregledu. Me\u0111utim, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je stava da ovakvo tuma\u010denje \u201epru\u017eanja zdravstvene za\u0161tite” nije mogu\u0107e prihvatiti. Naime, uspostavljanje dijagnoze je prva faza le\u010denja, kada se utvr\u0111uje od \u010dega pacijenta treba le\u010diti, a pru\u017eanje zdravstvenih usluga je \u0161iri pojam koji treba, u konkretnom slu\u010daju, s obzirom da je pacijentu bila indikovana hospitalizacija, da obuhvati i hospitalizaciju. Tek tada bi pru\u017eanje zdravstvene za\u0161tite M. L. bilo kompletno i kvalitetno. Pri tome, treba imati u vidu da je u Vodi\u010du za pacijente koji je dostupan na internet prezentaciji Instituta za mentalno zdravlje navedeno koje se usluge pru\u017eaju pacijentima, izme\u0111u ostalog, navedeno je da se pacijentima pru\u017ea usluga hospitalizacije \u201eu slu\u010daju kada dispanzerski lekar proceni da postoji potreba za intenzivnijim tretmanom i ako je pacijent saglasan sa hospitalnim tretmanom.” U slu\u010daju M. L, postojao je uput lekara op\u0161te prakse (dispanzerskog lekara) a i on je bio saglasan sa hospitalizacijom.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Po pitanju navoda iz izja\u0161njenja Instituta za mentalno zdravlje koji se odnose na obrazlo\u017eenje razloga i motiva zbog kojih je konzilijarni uputio M. L. u drugu psihijatrijsku kliniku, Poverenica najpre konstatuje da je u prvom izja\u0161njenju Instituta za mentalno zdravlje navedeno da je M. L. pacijent \u201esa primarno somatskom problematikom i naznakama infekcije sa mogu\u0107im razvojem zapaljenske bolesti”, pa je zbog toga pacijentu preporu\u010deno le\u010denje u okviru klini\u010dko bolni\u010dkih centara u B.<\/p>\n S obzirom na o\u010diglednu nesrazmeru izme\u0111u potrebe saniranja somatske problematike koja je na nivou mogu\u0107nosti da se dogodi u budu\u0107nosti (\u201esa mogu\u0107im razvojem zapaljenske bolesti”) i pru\u017eanja psihijatrijske pomo\u0107i pacijentu koji je samo dan pre dolaska na Institut za mentalno zdravlje poku\u0161ao sebi da oduzme \u017eivot, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti zatra\u017eila je dodatno izja\u0161njenje na tu okolnost. U dopunskom izja\u0161njenju Instituta za mentalno zdravlje navedeno je da se pacijent \u017ealio na temperaturu i ka\u0161alj, slabost i malaksalost, kao i da je tih dana imao znakove inflamatornog procesa respiratornih organa.<\/p>\n Imaju\u0107i sve ovo u vidu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti cenila je navode iz izja\u0161njenja i dopune izja\u0161njenja, samostalno, kao i u odnosu na druge dokaze koji su dostavljeni u toku postupka. Najpre, lekar op\u0161te prakse koji je uputio M. L. na Institut za mentalno zdravlje nije konstatovao bilo kakve somatske tegobe. Iz izve\u0161taja lekara specijaliste Instituta za mentalno zdravlje od 5. februara 2014. godine, utvr\u0111eno je da je pacijent depresivan, da je imao vi\u0161e poku\u0161aja samoubistva, a poslednji dan pre pregleda. U anamnezi je navedeno da se le\u010di na infektivnoj klinici od kada je saznao za svoj HIV status, ali se s tim u vezi samo navodi da se \u017eali na bolove u ki\u010dmi. U nalazu lekara specijaliste nisu navedeni bilo koji drugi somatski problemi, dok je u slu\u010daju pogor\u0161anja psihi\u010dkog stanja, savetovana urgentna hospitalizacija. Iz izve\u0161taja lekara specijaliste Instituta za mentalno zdravlje od 6. februara 2014. godine, utvr\u0111eno je M. L. timski pregled i da mu je savetovano le\u010denje na Institutu za psihijatriju u okviru Klini\u010dkog centra Srbije. U izve\u0161taju nisu navedeni simptomi koji se navode u izja\u0161njenju Instituta za mentalno zdravlje. Nadalje, u izve\u0161taju lekara specijaliste od 7. februara 2014. godine navedeno je da je pacijent suicidalan, da je poslednji put poku\u0161ao samoubistvo 4. februara 2014. godine, i to intoksikacijom medikamentima, a ne navodi se bilo kakva somatska problematika. Imaju\u0107i sve ovo u vidu, a posebno okolnost da navodi iz izja\u0161njenja Instituta za mentalno zdravlje nisu potkrepljeni nijednim dokazom, odnosno, da su u suprotnosti sa \u010dinjenicama koje su utvr\u0111ene iz dokaza koji su dostavljeni u toku postupka, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da se navodi iz izja\u0161njenja ne mogu prihvatiti.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da bi do povrede prava pacijenta na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu za\u0161titu na osnovu njegovog HIV statusa, u konkretnom slu\u010daju, do\u0161lo i da je M. L. imao somatske tegobe koje su navedene u izja\u0161njenju. Naime, Institut za mentalno zdravlje je ustanova koja ima sve potrebne kapacitete da na najvi\u0161em nivou pru\u017ei pomo\u0107 M. L, kao i drugim pacijentima, zbog tegoba koje su bile primarni razlog obra\u0107anja (poku\u0161aj samoubistva). Eventualne druge zdravstvene komplikacije mogle bi biti prevazi\u0111ene prevo\u017eenjem pacijenta do odgovaraju\u0107ih klinika, vozilom Slu\u017ebe hitne medicinske pomo\u0107i ili vozilom Instituta za mentalno zdravlje, imaju\u0107i u vidu me\u0111usobnu udaljenost zdravstvenih ustanova u B.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Institut za mentalno zdravlje dostavio je otpusne liste pacijenata koji \u017eive sa HIV-om a hospitalno su le\u010deni u institutu, kao dokaz da nije izvr\u0161en akt diskriminacije, i to tri otpusne liste sa epikrizom od 18. maja 2000. godine, 24. decembra 2001. godine i 8. februara 2002. godine. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da poslednja otpusna lista pacijenta koji \u017eivi sa HIV-om datira od pre vi\u0161e od jedne decenije. S tim u vezi, Poverenica ukazuje da ove otpusne liste ne mogu biti dokaz da u konkretnom slu\u010daju nije izvr\u0161en akt diskriminacije, ve\u0107 mogu biti pokazatelj da je u periodu od 2000-2002. godine, Institut za mentalno zdravlje jednako tretirao sve gra\u0111ane i gra\u0111anke u pogledu pru\u017eanja zdravstvene za\u0161tite, bez obzira na njihov HIV status.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti podse\u0107a da stru\u010dni tekstovi iz ove oblasti ukazuju na neraskidivu vezu poreme\u0107aja mentalnog zdravlja sa HIV\/AIDS-om, kao faktora uzroka i kao posledice, a le\u010denje mentalnih poreme\u0107aja i podr\u0161ka za osobe koji \u017eive sa HIV-om klju\u010d je za pobolj\u0161anje kvaliteta njihovog \u017eivota i prevenciju daljeg \u0161irenja infekcije . Pri tome, treba imati u vidu da su osobe koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om jedna od najvi\u0161e marginalizovanih i stigmatizovanih dru\u0161tvenih grupa u Srbiji, \u0161to dovodi do njihove izolacije i diskriminacije. Osobe koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om svakodnevno se susre\u0107u sa odbacivanjem, isklju\u010divanjem, osudom i drugim problemima. Istra\u017eivanja koje je 2012. godine i na kraju 2013. godine sproveo Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti pokazala su u Srbiji postoji velika socijalna distanca prema osobama koje \u017eive sa HIV-om. Primera radi, \u010detiri petine ispitanih osoba izjavilo da nikada ne bi pristalo na zajedni\u010dki \u017eivot sa osobom koja \u017eivi sa HIV-om . Tako\u0111e, kvalitativna studija koju su sproveli Imperial College i Fond Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pokazuje da je diskriminacija osoba koje \u017eive sa HIV-om najizra\u017eenija u sistemu zdravstvene za\u0161tite, te da stigma u okviru sektora zdravstvene za\u0161tite za mnoge osobe koje \u017eive sa HIV-om predstavlja ve\u0107i izvor brige od nesigurnosti medicinske prognoze HIV\/AIDS. Mnoge osobe koje \u017eive sa HIV-om u Srbiji navode da ne mogu da dobiju zdravstvene usluge (izvan Centra za HIV\/AIDS) zbog njihovog HIV statusa. Analize pokazuju da zdravstveni radnici\/ce ose\u0107aju strah od osoba koje \u017eive sa HIV -om, \u0161to uz nedostatak znanja o HIV-u, dovodi do diskriminacije osoba koje \u017eive sa HIV-om . S druge strane, osobe koje \u017eive sa HIV-om, zbog straha od diskriminacije, ose\u0107aju se nesigurno i odba\u010deno, \u0161to dovodi do samoizolacije i nesigurnosti da potra\u017ee zdravstvenu za\u0161titu van klinika specijalizovanih za zdravstvenu negu osoba koje \u017eive sa HIV-om.<\/p>\n Sveobuhvatna studija o stigmi prema razli\u010ditim dru\u0161tveno marginalizovanim grupama u Srbiji sprovedena je 2006. godine , a rezultati ukazuju na visok stepen stigme prema osobama koje \u017eive sa HIV-om. Oko 65% ispitanih ne bi ugostilo osobu koja \u017eivi sa HIV-om, 35% smatra da osobe koje \u017eive sa HIV-om treba otpustiti sa posla \u010dak iako su dobri radnici, 32% ljudi bi prekinulo prijateljstvo ukoliko bi njihov prijatelj oboleo od AIDS-a, dok 49% ispitanih ne bi delilo kancelariju sa osobom koja \u017eivi sa HIV-om.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje i na istra\u017eivanja koja su sprovedena me\u0111u zdravstvenim radnicima\/cama, \u010diji se rezultati ne razlikuju mnogo od istra\u017eivanja javnog mnjenja. Institut za javno zdravlje sproveo je studiju me\u0111u zdravstvenim radnicima o stavovima, znanju i percepciji rizika zdravstvenih radnika u vezi sa HIV\/AIDS-om. Skoro dve tre\u0107ine ispitanih (63%) smatra da svi hospitalizovani pacijenti treba da budu testirani na HIV, 77% smatra da je va\u017enije za\u0161tititi zdravstvene radnike nego poverljivost, a 34% smatra da zdravstvenim radnicima koji \u017eive sa HIV-om ne treba dozvoliti da rade. Vi\u0161e od polovine zdravstvenih radnika (52%) nikada nije poha\u0111alo edukaciju o HIV\/AIDS-u. Ovo istra\u017eivanje je pokazalo da \u010dak 30% zdravstvenih radnika ne preduzima mere za\u0161tite prilikom rada sa pacijentima, a u situaciji kada im je poznat HIV status pacijenta, \u010dak 83% zdravstvenih radnika preduzima mere za\u0161tite koje prevazilaze tipi\u010dne za\u0161titne mere.<\/p>\n Drugo istra\u017eivanje me\u0111u zdravstvenim radnicima pokazalo je visok nivo stigmatizuju\u0107ih stavova i uverenja. U istra\u017eivanju u kome je u\u010destvovalo 87 zdravstvenih radnika Instituta za za\u0161titu zdravlja pacijenata i Doma zdravlja u Zemunu, 11 ispitanika je izrazilo uverenje da je mogu\u0107e inficirati se ukoliko poljubite u obraz osobu koja \u017eivi sa HIV-om, skoro 40% smatra da je mogu\u0107e inficirati se ukoliko osoba koja \u017eivi sa HIV-om ka\u0161lje u njihovom pravcu, a vi\u0161e od 30% da se infekcija mo\u017ee preneti ujedom komarca. Ve\u0107ina ispitanih zdravstvenih radnika smatra da se virus mo\u017ee preneti upotrebom javnih toaleta.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti podse\u0107a na presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Kiyutin protiv Rusije, u kojoj sud navodi da, uprkos znatnom napretku u prevenciji HIV-a i boljem pristupu tretmanu u vezi sa virusom poslednjih godina, stigma i diskriminacija osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om ostala je predmet velike zabrinutosti svih me\u0111unarodnih organizacija koje su aktivne u ovom domenu. U obrazlo\u017eenju presude navedeno je da je u Deklaraciji o posve\u0107enosti borbi protiv HIV\/AIDS-a nazna\u010deno da je stigma pogor\u0161ala posledice epidemije za pojedince, porodice, zajednice i nacije, te da sud smatra da su osobe koje \u017eive sa HIV-om osetljiva grupa koja je ve\u0107 dugo vremena \u017ertva predrasuda i stigmatizacije . Stoga, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da svi dru\u0161tveni akteri, posebno zdravstveni radnici\/ce koji, zbog prirode svog posla, prvi saznaju za HIV pozitivan status osoba, moraju da pru\u017ee podr\u0161ku i omogu\u0107e osobama koje \u017eive sa HIV-om pru\u017eanje zdravstvenih usluga bez diskriminacije i pod istim uslovima kao i za osobe koje ne \u017eive sa HIV-om.<\/p>\n 4. MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n Nepru\u017eanjem zdravstvene za\u0161tite koja je podrazumevala bolni\u010dko zbrinjavanje M. L. u Institutu za mentalno zdravlje nakon poku\u0161aja samoubistva, kao i njegovim upu\u0107ivanjem u drugu zdravstvenu ustanovu, samo zbog \u010dinjenice da je osoba koja \u017eivi sa HIV\/AIDS-om, Institut za mentalno zdravlje prekr\u0161io je propise o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
\n\u2013 da ga je pregledao dr \u010c. D. M, koji je ustanovio suicidalno stanje i potrebu za hospitalizacijom;
\n\u2013 da je 6. februara 2014. godine, predsednik tima za prijem saop\u0161tio M. L. da ne mo\u017ee biti primljen na Institut za mentalno zdravlje, jer se le\u010di na Klinici za infektivne bolesti u B, pa bi zbog toga trebalo da bude zbrinut u Klini\u010dkom centru Srbije.
\n\u2013 da M. L. smatra da mu nije pru\u017eena zdravstvena za\u0161tita u ustanovi koja je za to nadle\u017ena, i to samo zbog \u010dinjenice da je osoba koja \u017eivi sa HIV-om, zbog \u010dega je pretrpeo dodatnu \u0161tetu po svoje zdravlje;
\n\u2013 da je, nakon ovoga, bio prinu\u0111en da se javi u Klini\u010dki centar Srbije, gde je hospitalizovan 3. marta 2014. godine;<\/p>\n
\n\u2013 da je prilikom timskog sagledavanja konstatovana potreba za hospitalnim le\u010denjem, ali s obzirom da je u pitanju pacijent sa primarnom somatskom problematikom (AIDS), sa naznakama infekcije, pacijentu je preporu\u010deno le\u010denje na psihijatrijskom odeljenju u jednom od klini\u010dko bolni\u010dkih centara u B;
\n\u2013 da se u Institutu za mentalno zdravlje le\u010de svi pacijenti, \u201epa i oni koji \u017eive sa HIV-om, a u stabilnom su somatskom stanju”,
\n\u2013 da Institut za mentalno zdravlje nema svoje sanitetsko vozilo ve\u0107 samo putni\u010dka vozila,
\n\u2013 da u Institutu za mentalno zdravlje ima pacijenata koji boluju od drugih akutnih ili hroni\u010dnih somatskih bolesti, u situaciji kada ta bolest nije primarna u odnosu na psihijatrijsko oboljenje;
\n\u2013 da u okviru klini\u010dko-bolni\u010dkih centara ima stru\u010dnjaka adekvatnih profila koji u isto vreme mogu sanirati somatske i psihijatrijske probleme;
\n\u2013 da u Institutu za mentalno zdravlje ne postoje medicinske struke drugog profila, te je mogu\u0107nost adekvatnog saniranja somatske problematike ote\u017eana;
\n\u2013 da se M. L. \u017ealio na temperaturu, ka\u0161alj, slabost i malaksalost, kao i da je tih dana imao znakove inflamatornog procesa respiratornih organa, \u201eali da lekar op\u0161te prakse u Domu zdravlja N. B. verovatno nije sagledavao somatsku problematiku”, nego se fokusirao na aktuelne psihi\u010dke probleme;
\n\u2013 da je u vi\u0161e navrata bilo slu\u010dajeva da su pacijenti sa somatskom problematikom upu\u0107eni u klini\u010dko-bolni\u010dke centre, gde je mogu\u0107e adekvatno sanirati i psihijatrijsku i somatsku problematiku;<\/p>\n
\nIz otpusne liste Klinike za psihijatriju KCS, utvr\u0111eno je da je M. L. le\u010den od 3. do 25. marta 2014. godine, opisana je klini\u010dka slika prilikom prijema, u kojoj je navedeno niz psiholo\u0161kih, ali ni jedna somatska tegoba. Tako\u0111e, u otpusnoj listi ne postoje podaci o tome da je pacijent, tokom hospitalizacije, imao bilo kakve somatske tegobe, kao ni da je zatra\u017eena intervencija lekara infektologa u smislu saniranja somatske problematike, a tokom boravka na odeljenju M. L. je ura\u0111ena komplemetarna dijagnostika (laboratorijske analize krvi i urina) i nalazi su bili u referentnim vrednostima.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba M. L. protiv Instituta za mentalno zdravlje zbog diskriminacije po osnovu zdravstvenog stanja u oblasti zdravstva <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n