<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju su podnele A. z. \u017e. e. i. F. C. iz S, \u017d. c. U. i R. e. c. iz S. protiv Ministarstva poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede Republike Srbije, zbog diskriminatorne odredbe sadr\u017eane u Pravilniku o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva, kojom je propisano da \u201ebra\u010dni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodi\u010dno poljoprivredno gazdinstvo”.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom su se obratile R. R. V, izvr\u0161na direktorka A. z. \u017e. e. i. F. C. iz S, R. G. iz organizacije \u017d. c. U. i A. M. iz organizacije R. e. c. iz S. protiv Ministarstva poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede Republike Srbije, jer je odredbama \u010dlana 4. stav 2. Pravilnika o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva propisano da \u201ebra\u010dni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodi\u010dno poljoprivredno gazdinstvo”.<\/p>\n 1.2.<\/strong> Podnositeljke pritu\u017ebe su navele:<\/p>\n \u2013 da su odredbama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju propisani na\u010din i uslovi upisa u Registar poljoprivrednih gazdinstava i njihova funkcija; 1. bra\u010dni drug\/arica koji gasi, odnosno utapa svoje gazdinstvo u drugo, bi\u0107e li\u0161en\/a prava da raspola\u017ee sopstvenom imovinom; 1.3.<\/strong> U prilogu pritu\u017ebe dostavljen je i Pravilnik o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva i Platforma za rodno odgovornu politiku subvencija u poljoprivredi i ruralnom razvoju koju je izdala Asocijacija za \u017eensku ekonomsku inicijativu (2011).<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka od Ministarstva poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede Republike Srbije zatra\u017eeno da se izjasni o navodima iz pritu\u017ebe, kao i da navede razloge zbog kojih je propisano da bra\u010dni drugovi ne mogu da registruju odvojena poljoprivredna gazdinstva.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju Gorana Kne\u017eevi\u0107a, ministra za poljoprivredu, \u0161umarstvo i vodoprivredu, broj 011-00-147\/2013-09 od 2. aprila 2013. godine, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je \u010dlanom 4. Pravilnika o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva propisano da bra\u010dni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodi\u010dno poljoprivredno gazdinstvo; 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Pravilnik o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva, kojim je odredbom \u010dlana 4. stav 2. propisano da \u201ebra\u010dni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodi\u010dno poljoprivredno gazdinstvo”, na snazi je od 22. februara 2013. godine.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Odredbom \u010dlana 2. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju odre\u0111eno je zna\u010denje pojma porodi\u010dno poljoprivredno gazdinstvo: poljoprivredno gazdinstvo na kojem fizi\u010dko lice \u2013 poljoprivrednik, zajedno sa \u010dlanovima svog doma\u0107instva (bez obzira na srodstvo) obavlja poljoprivrednu proizvodnju.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Odredbama \u010dlana 18. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisano je da se osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju ostvaruju po povr\u0161ini biljne proizvodnje, za prijavljene i zasejane, odnosno zasa\u0111ene povr\u0161ine obradivog poljoprivrednog zemlji\u0161ta do najvi\u0161e 100 hektara. Dalje je propisano da pravo na kori\u0161\u0107enje osnovnih podsticaja ima pravno lice, preduzetnik i fizi\u010dko lice – nosilac komercijalnog porodi\u010dnog poljoprivrednog gazdinstva, pod uslovom da je upisano u Registar i da je prijavilo povr\u0161ine pod odgovaraju\u0107om kulturom, dok je odredbom \u010dlana 2. istog zakona, propisano da se podsticaji dodeljuju u funkciji ostvarivanja ciljeva poljoprivredne politike.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, dokaze koji su prilo\u017eeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta .<\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako \u0161to je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Tako\u0111e, odredbama \u010dlana 8. propisano je da do povrede na\u010dela jednakih prava i obaveza dolazi ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, neopravdano uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uje ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Odredbama Porodi\u010dnog zakona propisano je da supru\u017enik mo\u017ee imati posebnu imovinu, koju je stekao pre braka ili u toku trajanja braka, kao i zajedni\u010dku imovinu, koju su supru\u017enici stekli radom u toku trajanja zajednice \u017eivota u braku. Tako\u0111e, propisano je i da svaki supru\u017enik samostalno upravlja i raspola\u017ee svojom posebnom imovinom .<\/p>\n Analiza priloga sa aspekta antidiskrimacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.6.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, bilo je potrebno utvrditi da li su, propisivanjem pravila da bra\u010dni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodi\u010dno poljoprivredno gazdinstvo, poljoprivrednici koji su zaklju\u010dili brak i \u010diji je bra\u010dni drug \u010dlan ili nosilac porodi\u010dnog poljoprivrednog gazdinstva, stavljeni u neravnopravan (nepovoljniji) polo\u017eaj u odnosu na poljoprivrednike koji nisu zaklju\u010dili brak u pogledu mogu\u0107nosti da registruju porodi\u010dno poljoprivredno gazdinstvo, odnosno, da li je ovim pravilom povre\u0111eno na\u010delo jednakih prava i obaveza.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Analiza odredbe \u010dlana 4. stav 2. Pravilnika o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva (u daljem tekstu: Pravilnik) pokazala je da su ovom odredbom, s obzirom na propisani uslov, o\u010digledno u nejednak polo\u017eaj stavljeni poljoprivrednici\/e koji su zaklju\u010dili brak, u odnosu na poljoprivrednike\/ce koji nisu zaklju\u010dili brak. Da bi se utvrdilo da li je Pravilnikom povre\u0111eno na\u010delo jednakih prava i obaveza, potrebno je razmotriti, saglasno \u010dl. 8. Zakona o zabrani diskriminacije, da li postoji objektivno i razumno opravdanje da se pojedinim kategorijama poljoprivrednika uskrati pravo na registraciju porodi\u010dnog poljoprivrednog gazdinstva, potrebno je ispitati:<\/p>\n 1. da li su ciljevi koji se posti\u017eu ovom merom dopu\u0161teni i opravdani, 3.8.<\/strong> Nesporno je da je Ministarstvo poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede Republike Srbije ovla\u0161\u0107eno da propisuje uslove i na\u010din upisa i vo\u0111enje Registra poljoprivrednih gazdinstava i uslove i na\u010din obnove registracije u registru , kao i da Vlada Republike Srbije, za svaku bud\u017eetsku godinu, propisuje obim sredstava, vrste i maksimalne iznose po vrsti podsticaja . Zakonom je regulisano da pravo na kori\u0161\u0107enje osnovnih podsticaja ima, izme\u0111u ostalih i nosilac komercijalnog porodi\u010dnog poljoprivrednog gazdinstva, po propisanim uslovima, kao i da se podsticaji ostvaruju za zasejane, odnosno zasa\u0111ene povr\u0161ine obradivog poljoprivrednog zemlji\u0161ta do najvi\u0161e 100 hektara . U izja\u0161njenju na navode iz pritu\u017ebe, navedeno je da je namera Ministarstva poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede bila da se Pravilnikom spre\u010di izigravanje ograni\u010denja u pogledu maksimalne povr\u0161ine obradivog poljoprivrednog zemlji\u0161ta za koju se ostvaruje podsticaj, spre\u010di ostvarivanje dvostrukog podsticaja i omogu\u0107i pravednija raspodela bud\u017eetskih sredstava. Sagledavaju\u0107i iznete \u010dinjenice, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da su ovi ciljevi dopu\u0161teni i opravdani.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu dopu\u0161tenost i opravdanost cilja, potrebno je, dalje, ispitati da li se ciljevi mogu posti\u0107i propisanom merom, odnosno da li postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju. Sadr\u017eina spornog pravila i posledica koje ono izaziva pokazuje da je propisana mera o\u010digledno nesrazmerna ciljevima koje je Ministarstvo poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede Republike Srbije \u017eelelo da ostvari njegovim propisivanjem. Da postoji o\u010digledna nesrazmernost izme\u0111u preduzete mere i ciljeva \u017eelelo da ostvari, pokazuje slede\u0107a analiza:<\/p>\n 3.10.<\/strong> Porodi\u010dno poljoprivredno gazdinstvo mogu registrovati poljoprivrednici\/e koji zajedno sa \u010dlanovima svog doma\u0107instva (bez obzira na srodstvo) obavljaju poljoprivrednu proizvodnju. Doma\u0107instvo mo\u017ee da \u010dini u\u017ea ili \u0161ira porodica jer zakonom nije odre\u0111ena vrsta i stepen srodstva \u010dlanova porodi\u010dnog poljoprivrednog gazdinstva. Ministarstvo poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede Republike Srbije navelo je u izja\u0161njenju da su se za ovakvo re\u0161enje opredelili jer je dosada\u0161nja praksa pokazala da su pojedina poljoprivredna gazdinstva, koja su imala povr\u0161ine ve\u0107e od 100 hektara, izbegavala ograni\u010denje u pogledu povr\u0161ine za koje su ostvarivani podsticaji, tako \u0161to su supru\u017enici registrovali posebna poljoprivredna gazdinstva. S obzirom na \u010dinjenicu da porodi\u010dno poljoprivredno gazdinstvo mogu registrovati \u010dlanovi doma\u0107instva bez obzira na srodstvo, mo\u017ee se zaklju\u010diti da do \u201eizigravanja” propisa u delu koje se odnosi na maksimalne povr\u0161ine za ispla\u0107ivanje podsticaja, mo\u017ee do\u0107i ne samo kada supru\u017enik nosioca porodi\u010dnog poljoprivrednog gazdinstva registruje svoje odvojeno poljoprivredno gazdinstvo, ve\u0107 i kada to u\u010dini bilo koji \u010dlan doma\u0107instva nosioca porodi\u010dnog poljoprivrednog gazdinstva. Tako na primer, propis \u0107e biti \u201eizigran” i u situaciji kada vanbra\u010dni partneri koji \u017eive u istom doma\u0107instvu, registruju dva odvojena porodi\u010dna poljoprivredna gazdinstva, kao i ako otac i sin\/\u0107erka ili majka i sin\/\u0107erka, dva brata ili dve sestre, koji \u017eive u porodi\u010dnoj zajednici, registruju odvojena porodi\u010dna poljoprivredna gazdinstva. Iz ovoga jasno proizlazi da ograni\u010denje da bra\u010dni drugovi mogu biti upisani samo u jedno porodi\u010dno poljoprivredno gazdinstvo ne spre\u010dava \u201eizigravanje” propisa kojim se ograni\u010dava kori\u0161\u0107enje podsticaja.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Da sporno pravilo ne spre\u010dava “izigravanje” propisa kojim se ograni\u010dava kori\u0161\u0107enje podsticaja potvr\u0111uje i \u010dinjenica da poljoprivrednik\/ca \u010diji je bra\u010dni drug \u010dlan ili nosilac porodi\u010dnog poljoprivrednog gazdinstva, mo\u017ee registrovati poljoprivredno gazdinstvo kao preduzetnik\/ca i na taj na\u010din ostvariti pravo na podsticaje u poljoprivredi.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Sadr\u017eina osporenog pravila pokazuje da ono nije u funkciji spre\u010davanja ostvarivanje dvostrukog podsticaja, kako se to navodi u izja\u0161njenju. Naime, analizom odredaba Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koje se odnose na osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju, utvr\u0111eno je da su podsticaji sredstva koja se dodeljuju poljoprivrednim gazdinstvima za biljnu proizvodnju na prijavljenim i zasejanim, odnosno zasa\u0111enim povr\u0161inama obradivog poljoprivrednog zemlji\u0161ta. Prilikom upisa poljoprivrednog gazdinstva u Registar poljoprivrednih gazdinstava, potrebno je dostaviti i podatke o zemlji\u0161nom fondu poljoprivrednog gazdinstva (izvode iz katastra nepokretnosti za sve katastarske parcele koje se prijavljuju, bez obzira na osnov kori\u0161\u0107enja), pa tako nije mogu\u0107e da isto zemlji\u0161te bude u fondu razli\u010ditih gazdinstava. Samim tim, nije mogu\u0107e ni da se za isto poljoprivredno zemlji\u0161te ostvari \u201edvostruki iznos podsticaja”, jer su podsticaji sredstva koja se ostvaruju za prijavljeno poljoprivredno zemlji\u0161te i prate zemlji\u0161te, a ne nosioca ili \u010dlanove poljoprivrednog gazdinstva. Podsticaji se ostvaruju za prijavljenu povr\u0161inu zemlji\u0161ta, a ne za broj prijavljenih poljoprivrednih gazdinstava. 3.13.<\/strong> Potrebno je ukazati i na \u010dinjenicu da se poljoprivrednik\/ca mo\u017ee u okviru jednog porodi\u010dnog poljoprivrednog gazdinstva pojaviti u dve uloge: 1) kao nosilac\/nositeljka gazdinstva ili 2) kao \u010dlan\/\u010dlanica gazdinstva. Pravilnikom je propisano da supru\u017enici mogu biti upisani samo u jedno porodi\u010dno poljoprivredno gazdinstvo, \u0161to zna\u010di da ne mogu biti nosioci dva odvojena gazdinstva, niti mogu biti \u010dlanovi razli\u010ditih gazdinstava. Ovo zna\u010di da \u0107e odre\u0111ena gazdinstva koja su registrovana, morati da se ugase, ukoliko oba bra\u010dna supru\u017enika imaju registrovana gazdinstva. Imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da je za registraciju gazdinstva, kao i za ostvarivanje podsticaja potrebno prijaviti obradivo poljoprivredno zemlji\u0161te koje nosilac ima u vlasni\u0161tvu ili u zakupu, Poverenica ukazuje da je na ovaj na\u010din, podzakonskim aktom, ograni\u010deno pravo samostalnog raspolaganja i zajedni\u010dkom i posebnom imovinom koje je supru\u017enicima garantovano zakonom. Porodi\u010dnim zakonom je propisan re\u017eim zajedni\u010dke i posebne imovine, ali je odredbom Pravilnika o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva, ograni\u010deno pravo bra\u010dnih supru\u017enika da upravljaju i raspola\u017eu svojom zajedni\u010dkom i posebnom imovinom. Naime, ovim propisom se ograni\u010davaju supru\u017enici da zajedni\u010dki odlu\u010de da \u0107e registrovati dva gazdinstva na osnovu poljoprivrednog zemlji\u0161ta koje je zajedni\u010dko, a tako\u0111e se ograni\u010davaju da samostalno upravljaju i raspola\u017eu svojom posebnom imovinom, odnosno, ukida im se mogu\u0107nost da registruju dva gazdinstva, svako na osnovu svoje posebne imovine. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da sporni propis otvara i pitanje po\u0161tovanja ste\u010denih prava i principa pravne sigurnosti, jer \u0107e njegova primena dovesti do ga\u0161enja jednog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva u situacijama kada su supru\u017enici registrovali dva odvojena poljoprivredna gazdinstva, ali nije dalje analizirala propis sa ovih aspekata jer to izlazi iz okvira nadle\u017enosti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti.<\/p>\n 3.14.<\/strong> U izja\u0161njenju Ministarstva poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede na navode iz pritu\u017ebe, izneto je \u201eda namera ministarstva nije bila da vr\u0161i diskriminaciju \u017eena po bilo kom osnovu, \u0161to prakti\u010dno zna\u010di da ne moraju gazdinstva isklju\u010divo da budu registrovana na mu\u017eeve, ve\u0107 i \u017eene mogu biti nosioci gazdinstava, \u0161to zavisi od dogovora supru\u017enika.” U vezi sa tim, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da u slu\u010dajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno, da za utvr\u0111ivanje \u010dinjenice da li je neko izvr\u0161io diskriminaciju ili ne, nije od zna\u010daja da li je postojala namera da se drugo lice diskrimini\u0161e. S druge strane, potrebno je imati u vidu du\u017enost onih koji donose propise da u fazi pripreme propisa izvr\u0161e prethodnu analiza uticaja propisa iz rodne perspektive. Da je u konkretnom slu\u010daju izvr\u0161ena prethodna rodna analiza propisa, dobio bi se odgovor na pitanje na koji \u0107e na\u010din odredba \u010dlana 4. stav 2. Pravilnika uticati na polo\u017eaj \u017eena u poljoprivredi i da li \u0107e spajanje gazdinstava bra\u010dnih drugova dovesti do toga da \u0107e ve\u0107ina \u017eena svoja poljoprivredna gazdinstva “utapa” u poljoprivredna gazdinstva svojih mu\u017eeva, a ne obrnuto, kao i na pitanje da li \u0107e ovakav propis nesrazmerno pogoditi poljoprivrednice. S obzirom na jo\u0161 uvek preovla\u0111uju\u0107i patrijarhalni koncept bra\u010dnog zajedni\u0161tva u Republici Srbiji, nesumnjivo je da \u0107e se od \u017eena, pre nego od mu\u0161karaca, o\u010dekivati da se svoja registrovana poljoprivreda gazdinstava “utope” u poljoprivredna gazdinstva svojih mu\u017eeva. To potvr\u0111uju i podaci Rodnog barometra u Srbiji, prema kojima su \u017eene u Srbiji vlasnice nepokretne imovine mnogo re\u0111e nego mu\u0161karci, kao i podaci Republi\u010dkog zavoda za statistiku prema kojima 13% svih \u017eena i 24% \u017eena starosti od 55 do 64 godine (prema 4% odnosno 2% mu\u0161karaca) ima status poma\u017eu\u0107eg odnosno nepla\u0107enog \u010dlana doma\u0107instva koji radi u porodi\u010dnoj radnji ili na poljoprivrednom imanju i da je na ime \u017eena registrovano 28% svih poljoprivrednih gazdinstava, ali da one \u010dine samo 23% svih individualnih poljoprivrednika i 71% poma\u017eu\u0107ih \u010dlanova u poljoprivredi. Da bi se ovakvo stanje pobolj\u0161alo, Nacionalnom strategijom za pobolj\u0161anje polo\u017eaja \u017eena i unapre\u0111ivanje rodne ravnopravnosti , kao jedan od strate\u0161kih ciljeva, propisan je poseban cilj \u2013 iskorenjivanje ekonomske nejednakosti izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena, uvo\u0111enje politike jednakih mogu\u0107nosti i bolje kori\u0161\u0107enje \u017eenskih resursa za razvoj. Sasvim je izvesno da sporna odredba kojom je pripisano da \u201ebra\u010dni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodi\u010dno poljoprivredno gazdinstvo” ne samo da ne doprinosi ostvarivanju ovog posebnog cilja, ve\u0107 predstavlja prepreku za njegovo ostvarivanje.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Potencijalne posledice primene odredbe \u010dlana 4. stava 2. Pravilnika su naru\u0161avanje ravnopravnosti polova, ravnopravnosti u bra\u010dnoj zajednici i ekonomsko slabljenje \u017eena koje \u017eive u seoskim doma\u0107instvima. \u017dene u ruralnim podru\u010djima su u mnogo ve\u0107oj meri optere\u0107ene nepla\u0107enim radom na gazdinstvu i u doma\u0107instvu, a situacija da, pored navedenih ote\u017eavaju\u0107ih faktora, ne mogu ni samostalno da raspola\u017eu svojom imovinom, \u010dini njihov polo\u017eaj te\u017eim i ekonomski nesamostalnijim. Zato s rodnog aspekta, sporni propis mo\u017ee imati \u0161tetne posledice po \u017eene u ruralnim sredinama. Njima su, kao dvostruko marginalizovanoj grupi, potrebne mere podr\u0161ke dr\u017eave, a ne mere kojima se ograni\u010davaju njihova prava.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Sagledavaju\u0107i sve iznete argumente, evidentno je da nije bilo opravdanih i razumnih razloga da se na osnovu li\u010dnog svojstva (bra\u010dno stanje) stave u neravnopravan polo\u017eaj poljoprivrednici\/e koji su u braku u odnosu na poljoprivrednike\/ce koji nisu u braku u pogledu mogu\u0107nosti da registruju porodi\u010dno poljoprivredno gazdinstvo.<\/p>\n 4. MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n Odredbom \u010dlana 4. stav 2. Pravilnika o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva (\u201eSl. glasnik RS”, broj 17\/2013), kojom je propisano da \u201ebra\u010dni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodi\u010dno poljoprivredno gazdinstvo”, povre\u0111eno je na\u010delo jednakosti, \u010dime je izvr\u0161ena diskriminacija poljoprivrednika\/ca koji su zaklju\u010dili brak.<\/p>\n 5. PREPORUKA<\/strong><\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, u skladu sa \u010dl. 33. ta\u010d. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporu\u010duje Ministarstvu poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede Republike Srbije da:<\/p>\n 5.1.<\/strong> Ukloni diskriminatornu odredbu \u010dlana 4. stav 2. iz Pravilnika o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva (\u201eSl. glasnik RS”, broj 17\/2013), kojom je propisano da bra\u010dni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodi\u010dno poljoprivredno gazdinstvo.<\/p>\n
\n\u2013 da je odredbama \u010dlana 4. stav 2. Pravilnika o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva propisano \u201ebra\u010dni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodi\u010dno poljoprivredno gazdinstvo”;
\n\u2013 da je ovakvo ograni\u010denje prava izazvalo nevericu poljoprivrednica koje od 2004. godine imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva;
\n\u2013 da se odredba odnosi jednako na bra\u010dne drugove, ali se mo\u017ee predvideti da se u praksi mu\u0161karci ne\u0107e odricati uloge nosioca gazdinstva, nego \u0107e \u017eene morati da ugase registraciju svog gazdinstva;
\n\u2013 da je prema podacima Uprave za trezor iz 2011. godine u Srbiji registrovano 452 724 gazdinstava, a od toga su oko 25% registrovale \u017eene;
\n\u2013 da podnositeljke pritu\u017ebe smatraju da \u0107e ova odredba u velikoj meri ugroziti dosada\u0161nja prava bra\u010dnih drugova nositelja gazdinstva, odnosno, posebno \u017eene iz slede\u0107ih razloga:<\/p>\n
\n2. bra\u010dni drug\/arica koji gasi, odnosno utapa svoje gazdinstvo u drugo, mora\u0107e da prenese na supruga\/u, ili nekog drugog, zemlji\u0161te koje ima u vlasni\u0161tvu, stoku i svu ostalu imovinu koja je sastavni deo gazdinstva;
\n3. ukoliko imaju kredit na svoje gazdinstvo, mogu\u0107e je da banka proglasi kredit dospelim, kada utvrdi da se klijent vi\u0161e ne bavi poljoprivredom;
\n4. ukoliko je gazdinstvo u sistemu PDV, mogu\u0107e je da \u0107e se zahtevati povrat sredstava;
\n5. otvara se pitanje ugovornih obaveza koje je nosilac\/nositeljka poljoprivrednog gazdinstva preuzeo\/la, kao na primer zakup zemlji\u0161ta.<\/p>\n
\n\u2013 da je za pravilno razumevanje ove odredbe neophodno imati u vidu odredbu \u010dlana 2. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju kojom je odre\u0111eno zna\u010denje pojma porodi\u010dno poljoprivredno gazdinstvo, tako \u0161to je propisano da je porodi\u010dno poljoprivredno gazdinstvo poljoprivredno gazdinstvo na kojem fizi\u010dko lice \u2013 poljoprivrednik zajedno sa \u010dlanom svog doma\u0107instva (bez obzira na srodstvo) obavlja poljoprivrednu proizvodnju, kao i odredbu \u010dlana 18. istog zakona, kojom je propisano da se osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju u minimalnom iznosu od 6.000,00 dinara po hektaru ostvaruju za prijavljene i zasejane, odnosno zasa\u0111ene povr\u0161ine pod odgovaraju\u0107om kulturom do najvi\u0161e 100 hektara, i to samo za obradivo poljoprivredno zemlji\u0161te;
\n\u2013 da je \u010dlanom 26. Zakona o bud\u017eetu Republike Srbije za 2013. godinu propisano da se podsticaji u poljoprivredi koji se ispla\u0107uju po hektaru obradivog poljoprivrednog zemlji\u0161ta dodeljuju registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za povr\u0161inu do 100 hektara;
\n\u2013 da su, pre dono\u0161enja Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, podsticaji na osnovu uredbi ispla\u0107ivani za povr\u0161ine do 100 hektara i da su pojedina poljoprivredna gazdinstva, koja su imala povr\u0161ine ve\u0107e od 100 hektara, ograni\u010denje u pogledu povr\u0161ine za koje su subvencije ispla\u0107ivane izbegavala na taj na\u010din \u0161to su supru\u017enici registrovali posebna poljoprivredna gazdinstva;
\n\u2013 da su na taj na\u010din ostvarivali pravo na dvostruki iznos podsticaja, iako je nesporno da je u su\u0161tini re\u010d o jednom porodi\u010dnom gazdinstvu, koje je registracijom dva poljoprivredna porodi\u010dna gazdinstva napla\u0107ivalo dvostruki iznos premija i podsticaja, \u010dime su izigravani propisi u delu koji se odnosi na maksimalne povr\u0161ine za koje su ispla\u0107ivane subvencije za biljnu proizvodnju;
\n\u2013 da je u cilju omogu\u0107avanja jednakog polo\u017eaja svih poljoprivrednih proizvo\u0111a\u010da i obezbe\u0111ivanja jednakih uslova za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i radi onemogu\u0107avanja izigravanja propisa u delu koji se odnosi na maksimalne povr\u0161ine za koje se ispla\u0107uju podsticaji, a u nameri da se bud\u017eetska sredstva koja nisu neograni\u010dena \u0161to pravednije raspodele, Ministarstvo poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede propisalo da bra\u010dni drugovi mogu da budu upisani samo u jedno porodi\u010dno poljoprivredno gazdinstvo, \u0161to u su\u0161tini i jeste;
\n\u2013 da se na taj na\u010din posti\u017ee jedan od osnovnih ciljeva poljoprivredne politike kroz propisivanje jasnih pravila za sve poljoprivredne proizvo\u0111a\u010de i obezbe\u0111enje ravnopravnosti korisnika podsticaja u pogledu povr\u0161ina za koje se podsticaji ostvaruju;
\n\u2013 da namera ministarstva nije bila da vr\u0161i diskriminaciju \u017eena po bilo kom osnovu, \u0161to prakti\u010dno zna\u010di da ne moraju gazdinstva isklju\u010divo da budu registrovana na ime mu\u017eeva, ve\u0107 i \u017eene mogu biti nosioci gazdinstava, \u0161to zavisi od dogovora supru\u017enika, niti da se bra\u010dni drugovi razvode, niti da se ve\u0161ta\u010dki uve\u0107ava broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, niti usitnjavanje poseda.<\/p>\n
\n2. da li se ciljevi mogu posti\u0107i propisanom merom, odnosno da li postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i ciljeva koji se tom merom ostvaruju.<\/p>\n
\nImaju\u0107i u vidu sve ove okolnosti, mo\u017ee se zaklju\u010diti da ne postoje objektivni razlozi za propisivanje spornog pravila, koje va\u017ei samo za bra\u010dne supru\u017enike, a ne i za druge srodnike koji \u017eive u zajedni\u010dkom doma\u0107instvu, niti postoji srazmernost izme\u0111u mere koja je preduzeta i ciljeva koji su se \u017eeleli ostvariti jer se ovom merom ciljevi ne mogu ostvariti, odnosno, mogli bi se ostvariti primenom manje restriktivnih mera.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
\u041f\u0440\u0438\u0442\u0443\u0436\u0431\u0430 \u0410.\u0437.\u0436.\u0435.\u0438.F.C. \u043f\u0440\u043e\u0442\u0438\u0432 \u041c\u0438\u043d\u0438\u0441\u0442\u0430\u0440\u0441\u0442\u0432\u0430 \u043f\u043e\u0459\u043e\u043f\u0440\u0438\u0432\u0440\u0435\u0434\u0435 \u0437\u0431\u043e\u0433 \u0434\u0438\u0441\u043a\u0440\u0438\u043c\u0438\u043d\u0430\u0446\u0438\u0458\u0435 \u043f\u043e \u043e\u0441\u043d\u043e\u0432\u0443 \u043f\u043e\u0440\u043e\u0434\u0438\u0447\u043d\u043e\u0433 \u0441\u0442\u0430\u0442\u0443\u0441\u0430 \u0443 \u043f\u043e\u0441\u0442\u0443\u043f\u043a\u0443 \u043f\u0440\u0435\u0434 \u043e\u0440\u0433\u0430\u043d\u0438\u043c\u0430 \u0458\u0430\u0432\u043d\u0435 \u0432\u043b\u0430\u0441\u0442\u0438<\/strong> ![\"\u041f\u0440\u0435\u0443\u0437\u043c\u0438\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"\u041f\u0440\u0435\u0443\u0437\u043c\u0438\u0442\u0435"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n