<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe G. i M. \u0106. iz B. B, protiv Uprave za de\u010diju, socijalnu i primarnu zdravstvenu za\u0161titu grada N, zbog nepriznavanja prava na roditeljski dodatak i prava na jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107 za usvojeno prvoro\u0111eno dete. U toku postupka je utvr\u0111eno da je G. \u0106. podnela zahtev za roditeljski dodatak i zahtev za jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107 za prvoro\u0111eno dete, a da joj nadle\u017eni organ nije priznao pravo na roditeljski dodatak, jer prema Instrukciji Ministarstva rada i socijalne politike usvojitelj deteta ne mo\u017ee za usvojeno dete ostvariti ovo pravo, imaju\u0107i u vidu prirodu prava na roditeljski dodatak. Analiza uslova koji su Zakonom o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom propisani za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak pokazala je da je roditeljski dodatak mera pronatalne politike, \u010diji je cilj podsticanje ra\u0111anje, da ova mera nema socijalni karakter i da nije usmerena prema materijalno ugro\u017eenim slojevima stanovni\u0161tva. Tako\u0111e, kako zakon propisuje da iznos roditeljskog dodatka raste sa redom ro\u0111enja deteta, to je o\u010digledno da je roditeljski dodatak usmeren na podsticaj ra\u0111anja, a ne na pokrivanje pove\u0107anih tro\u0161kova zbog novoro\u0111enog deteta. Iako su u pogledu prava na roditeljski dodatak i prava na jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107 za prvoro\u0111eno dete usvojitelji deteta stavljeni u nejednak polo\u017eaj u odnosu na roditelje koji imaju biolo\u0161ku decu, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti stoji na stanovi\u0161tu da je ovo razlikovanje objektivno opravdano, imaju\u0107i imaju\u0107i u vidu svrhu roditeljskog dodatka i jednokratne nov\u010dane pomo\u0107i za prvoro\u0111eno dete, propisanu zakonom i aktom jedinice lokalne samouprave. Zbog toga je Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala mi\u0161ljenje da nepriznavanjem prava na roditeljski dodatak i prava na jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107 za prvoro\u0111eno usvojeno dete G. \u0106, Uprava za de\u010diju, primarnu i socijalnu zdravstvenu za\u0161titu grada N. nije prekr\u0161ila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom su se obratili G. i M. \u0106. iz B. B, koju su podneli protiv Uprave za de\u010diju, socijalnu i primarnu zdravstvenu za\u0161titu grada N. U pritu\u017ebi je navedeno:<\/p>\n – da su Upravi za de\u010diju, socijalnu i primarnu zdravstvenu za\u0161titu grada N. podneli zahtev za roditeljski dodatak, kao i zahtev za jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107 za prvoro\u0111eno dete; 1.2.<\/strong> Uz pritu\u017ebu su dostavljena re\u0161enja Uprave za de\u010diju, socijalnu i primarnu zdravstvenu za\u0161titu grada N. br. 7-132-170\/14 od 24. aprila i br. 07-132-168\/14 od 22. aprila 2014. godine.<\/p>\n 1.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje grada N, Uprave de\u010diju, socijalnu i primarnu zdravstvenu za\u0161titu.<\/p>\n 1.4.<\/strong> U izja\u0161njenju na\u010delnice M. P, navedeno je:<\/p>\n –<\/span>\u00a0da je u postupku priznanja prava na jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107 za prvo dete, utvr\u0111eno da je G. \u0106, zajedno sa suprugom M. \u0106, usvojila maloletno dete na osnovu re\u0161enja Centra za socijalni rad u D.; 1.5.<\/strong> Uz izja\u0161njenje je dostavljena Odluka o finansijskoj podr\u0161ci porodice sa decom na teritoriji grada N. i Instrukcija Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-413\/2011-13 od 23. maja 2011. godine op\u0161tinskim\/gradskim upravama o sprovo\u0111enju Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Re\u0161enjem Uprave za de\u010diju, socijalnu i primarnu zdravstvenu za\u0161titu grada N. br. 7-132-1701\/14 od 24. aprila 2014. godine, G. \u0106. nije priznato pravo na roditeljski dodatak, uz obrazlo\u017eenje da prema Instrukciji op\u0161tinskim\/gradskim upravama o sprovo\u0111enju Zakona o finansijskoj porodici sa decom Ministarstva rada i socijalne politike, usvojitelj deteta ne mo\u017ee za to dete ostvariti roditeljski dodatak, imaju\u0107i u vidu prirodu instituta roditeljskog dodatka.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Re\u0161enjem Uprave za de\u010diju, socijalnu i primarnu zdravstvenu za\u0161titu grada N. br. 7-132-1681\/14 od 22. aprila 2014. godine, G. \u0106. nije priznato pravo na jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107 za prvo dete, sa obrazlo\u017eenjem da Odlukom o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom na teritoriji grada N, koja je osnov za ostvarivanje prava na jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107, kategorija usvojenja nije obuhva\u0107ena. Tako\u0111e, odlu\u010duju\u0107i o \u017ealbi protiv navedene odluke, Gradsko ve\u0107e grada N. je odbilo \u017ealbu G. \u0106, sa obrazlo\u017eenjem da Odlukom o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom na teritoriji grada N, koja predstavlja pravni osnov za odlu\u010divanje o pravu na jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107 za prvoro\u0111eno dete, nije propisano ostvarivanje prava na jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107 za usvojeno dete u porodici.<\/p>\n 2.3.<\/strong> U instrukciji br. 011-00-413\/2011-13 od 23. maja 2011. godine koju je Ministarstvo rada i socijalne politike dostavilo op\u0161tinskim\/gradskim upravama radi sprovo\u0111enja Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom, a kojom se usmerava organizacija poslovanja i na\u010din rada op\u0161tinskih, odnosno gradskih organa uprave koji vr\u0161e poverene poslove u sprovo\u0111enju Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom, Pravilnika o bli\u017eim uslovima i na\u010dinu ostvarivanja prava na finansijsku podr\u0161ku porodici sa decom, navedeno je da \u201epolaze\u0107i od prirode instituta roditeljskog dodatka usvojitelj deteta ne mo\u017ee za to dete ostvariti pravo na roditeljski dodatak.” Ovom instrukcijom je odre\u0111eno i da se usvojena deca ra\u010dunaju u redosled ro\u0111enja majke-usvojiteljke, ukoliko ona kasnije rodi dete.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Ustav Republike Srbije , odredbom \u010dlana 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je regulisana op\u0161ta zabrana diskriminacije, i to tako \u0161to je propisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti. Prema odredbi \u010dl. 2. st. 1. ta\u010d. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Porodi\u010dni zakon u \u010dl. 6. propisuje da usvojeno dete ima jednaka prava prema usvojiteljima kao dete prema roditeljima, dok prema odredbi \u010dl. 7. usvojitelji imaju pravni polo\u017eaj roditelja. Usvojenjem se izme\u0111u usvojenika i njegovih potomaka i usvojitelja i njihovih srodnika zasnivaju jednaka prava i du\u017enosti kao izme\u0111u deteta i roditelja odnosno drugih srodnika.(\u010dl. 104).<\/p>\n 3.6.<\/strong> Zakonom o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom ure\u0111uje se finansijska podr\u0161ka porodici sa decom. Prema odredbi \u010dl. 1. st. 2. ovog zakona, finansijska podr\u0161ka porodici sa decom obuhvata: 1) pobolj\u0161anje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, 2) poseban podsticaj ra\u0111anju dece i 3) podr\u0161ku materijalno ugro\u017eenim porodicama sa decom, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i deci bez roditeljskog staranja. Odredbama \u010dl. 14. definisan je roditeljski dodatak, kao jedan od oblika prava na finansijsku podr\u0161ku porodici sa decom. U tom smislu, odredbama st. 1 i 2. ovog \u010dlana propisano je da roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, tre\u0107e i \u010detvrto dete, pod odre\u0111enim uslovima, dok se redosled ro\u0111enja utvr\u0111uje prema broju \u017eivoro\u0111ene dece u momentu podno\u0161enja zahteva za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak. Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak, prema odredbi \u010dl. 15. st. 7. podnosi se najkasnije do navr\u0161enih \u0161est meseci \u017eivota deteta, dok su Pravilnikom o bli\u017eim uslovima i na\u010dinu ostvarivanja prava na finansijsku podr\u0161ku porodici sa decom , u \u010dl. 15. propisani dokazi o ispunjenosti uslova, koje je potrebno podneti u okviru procedure za ostvarivanje ovog prava.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Odlukom o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom na teritoriji grada N. , kao prava na jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107 utvr\u0111ena su: 1) pravo na jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107 za prvoro\u0111eno dete, 2) pravo na mese\u010dnu nov\u010danu pomo\u0107 za duple blizance, trojke i \u010detvorke, 3) pravo na paket za novoro\u0111en\u010de, 4) jednokratna nov\u010dana pomo\u0107 za prvoro\u0111eno dete u Novoj godini, 5) pravo na paket za \u0111ake prvake, 6) pravo na besplatnu u\u017einu, 7) pravo na regresiranje tro\u0161kova boravka dece u pred\u0161kolskoj ustanovi, 8) pravo na regresiranje tro\u0161kova ishrane u produ\u017eenom boravku za decu osnovno\u0161kolskog uzrasta do 10 godina. Odredbom \u010dl. 5. ove odluke propisano je da pravo na jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107 u iznosu od 20.000 dinara ostvaruje majka za svoje prvoro\u0111eno dete, ukoliko ima prebivali\u0161te, odnosno boravi\u0161te na teritoriji grada N. najmanje \u0161est meseci, ako je izbeglica ili raseljeno lice sa teritorije Kosova i Metohije i ukoliko se neposredno brine o detetu. Zahtev za ostvarivanje ovog prava podnosi se nadle\u017enoj ustanovi za poslove de\u010dije za\u0161tite, u roku od 6 (\u0161est) meseci od dana ro\u0111enja deteta (\u010dl. 8).<\/p>\n Analiza navoda iz izja\u0161njenja i prilo\u017eenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.8.<\/strong> S obzirom na predmet ove pritu\u017ebe, u konkretnom slu\u010daju je potrebno utvrditi da li je Uprava za de\u010diju, socijalnu i primarnu zdravstvenu za\u0161titu grada N, ne priznaju\u0107i pravo na roditeljski dodatak i pravo na jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107 za prvoro\u0111eno dete G. \u0106. zato \u0161to je usvojiteljka, a ne biolo\u0161ka majka deteta izvr\u0161ila akt diskriminacije.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Uprava za de\u010diju, socijalnu i primarnu zdravstvenu za\u0161titu u izja\u0161njenju je navela da je u postupku priznanja prava na roditeljski dodatak utvr\u0111eno da je G. \u0106. dr\u017eavljanka RS, da ima prebivali\u0161te u RS i ostvaruje pravo na zdravstvenu za\u0161titu preko Republi\u010dkog zavoda za zdravstveno osiguranje, te da je zajedno sa suprugom M. \u0106, usvojila maloletno dete na osnovu re\u0161enja Centra za socijalni rad D. br. 560-1026\/13-3 od 26. februara 2014. godine. Me\u0111utim, pravo na roditeljski dodatak joj nije priznato jer je Instrukcijom Ministarstva rada i socijalne politike propisano da usvojitelj deteta ne mo\u017ee za usvojeno dete da ostvari pravo na roditeljski dodatak, s obzirom na prirodu instituta roditeljskog dodatka. Nesporno je da je podnositeljki pritu\u017ebe uskra\u0107eno pravo na roditeljski dodatak, te da je ona ovakvom odlukom nadle\u017enog organa nejednako tretirana u odnosu na majke koje za svoju biolo\u0161ku decu ostvaruju ovo pravo, uz ispunjenje propisanih uslova.<\/p>\n Da bi se ispitalo da li je u konkretnom slu\u010daju povre\u0111eno na\u010delo jednakih prava i obaveza, propisano \u010dl. 8. Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno je ispitati da li je za ovakvo pravljenje razlike, odnosno nejednako tretiranje usvojitelja u odnosu na biolo\u0161ke roditelje u pogledu prava na roditeljski dodatak postoji objektivno i razumno opravdanje.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Nesporno je da prema Porodi\u010dnom zakonu, kojim je regulisan institut usvojenja, usvojitelji imaju pravni polo\u017eaj roditelja, dok usvojena deca imaju ista prava prema usvojiteljima kao i deca prema roditeljima. Me\u0111utim, imaju\u0107i u vidu predmet pritu\u017ebe, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre je ispitala samu svrhu roditeljskog dodatka, kao jednog od oblika prava na finansijsku podr\u0161ku porodici sa decom.<\/p>\n 3.11.<\/strong> U Zakonu o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom, pored roditeljskog dodatka, definisana su i slede\u0107a prava na finansijsku podr\u0161ku porodici sa decom: 1) naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, 2) de\u010diji dodatak, 3) naknada tro\u0161kova boravka u pred\u0161kolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja, 4) naknada tro\u0161kova boravka u pred\u0161kolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i 5) regresiranje tro\u0161kova boravka u pred\u0161kolskoj ustanovi dece iz materijalno ugro\u017eenih porodica. Polaze\u0107i od osnovnih ciljeva ovog zakona, regulisanih odredbama \u010dl. 1, a to su: 1) pobolj\u0161anje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, 2) poseban podsticaj ra\u0111anju dece i 3) podr\u0161ka materijalno ugro\u017eenim porodicama sa decom, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i deci bez roditeljskog staranja, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da se propisivanjem vi\u0161e oblika, na\u010dina i uslova za ostvarivanje pojedinih prava, jasno razdvajaju dve grupe prava: one koje imaju socijalnu komponentu i one koje su pronatalnog karaktera, \u0161to zna\u010di da je ovaj zakon instrument ne samo socijalne, ve\u0107 i pronatalne politike u Republici Srbiji.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Roditeljski dodatak, prema \u010dl. 14. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom, ostvaruje majka za prvo, drugo, tre\u0107e i \u010detvrto dete, pod uslovom da ima dr\u017eavljanstvo Srbije i prebivali\u0161te u Srbiji, da ostvaruje pravo na zdravstvenu za\u0161titu preko Republi\u010dkog zavoda za zdravstveno osiguranje, da se neposredno brine o detetu za koji je podnela zahtev i da nije li\u0161ena roditeljskog prava za stariju decu. Tako\u0111e, propisani su i uslovi da majka ili \u010dlanovi porodice u kojoj \u017eivi ne pla\u0107aju porez na imovinu na poresku osnovicu ve\u0107u od 12.000.000,00 dinara i da roditelji ne \u017eive i ne rade u inostranstvu. Zakon odre\u0111uje i u kom slu\u010daju pravo na roditeljski dodatak, umesto majke deteta, mo\u017ee ostvariti otac, uz ispunjenje odre\u0111enih uslova – u slu\u010daju da majka nije \u017eiva, ili je napustila dete ili je iz opravdanih razloga spre\u010dena da neposredno brine o detetu.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Analiza uslova za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak pokazuje da je cilj ove mere podsticanje ra\u0111anja putem finansijskog stimulansa i da ona nema socijalni karakter jer nije usmerena ka siroma\u0161nijim slojevima stanovni\u0161tva. To potvr\u0111uje i \u010dinjenica da se za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak ne utvr\u0111uje ukupan dohodak porodice, niti se daje prednost onima porodicama koje su slabijeg imovnog stanja. Tako\u0111e, ova mera nije usmerena ni ka zaposlenim majkama ili majkama sa nekim drugim posebnim karakteristikama (radni sta\u017e, samohrana majka, itd). Prema tome, o\u010digledno je da se priznavanjem prava na roditeljski dodatak \u017eene podsti\u010du na ra\u0111anje, s obzirom da je ovo pravo gotovo univerzalnog karaktera, odnosno, da su isklju\u010dene samo \u017eene u \u010dijem doma\u0107instvu one same ili neko od \u010dlanova, pla\u0107aju porez na imovinu na poresku osnovicu ve\u0107u od 12.000.000,00 dinara.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Da je roditeljski dodatak mera pronatalne politike i da je usmerena na podsticaj ra\u0111anja potvr\u0111uje i \u010dinjenica da je zakonom propisano da iznos roditeljskog dodatka raste sa redom ro\u0111enja deteta, s obzirom da je za iznos za drugo dete ve\u0107i od iznosa za prvo, i tako sve do \u010detvrtog deteta. Iz ovoga jasno proizlazi da je roditeljski dodatak o\u010digledno usmeren na podsticaj ra\u0111anja, a ne na pokrivanje pove\u0107anih tro\u0161kova zbog novoro\u0111enog deteta, imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da bi se u tom slu\u010daju iznos mogao smanjivati slede\u0107im ro\u0111enjem deteta, jer su tro\u0161kovi za drugo i svako slede\u0107e dete manji nego za prvo, s obzirom da se deo de\u010dije opreme mo\u017ee iskoristiti od ranije ro\u0111ene dece. Pronatalni karakter roditeljskog dodatka potvr\u0111uje i pravilo sadr\u017eano u Instrukciji Ministarstva rada i socijalne politike, kojim je odre\u0111eno da se usvojena dece ra\u010dunaju u redosled ro\u0111enja majke – usvojiteljke ukoliko ona kasnije rodi dete, pa majka koja nakon prvog usvojenog deteta u porodici, rodi dete, mo\u017ee ostvariti pravo na roditeljski dodatak u iznosu koji je odre\u0111en za drugo dete.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu da je stopa fertiliteta u Srbiji decenijama ispod potrebne za prostu reprodukciju, legitimno je pravo dr\u017eave da odgovaraju\u0107im finansijskim stimulativnim merama podsti\u010de ra\u0111anje. U tom smislu priznavanje prava na roditeljski dodatak majkama koje su rodile dete, kao pronatalna mera ima dopu\u0161ten cilj, a sadr\u017eina same mere je takva da vodi ostvarivanju cilja. Imaju\u0107i u vidu navedene \u010dinjenice, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da privilegovanje \u017eena koje ra\u0111aju decu u pogledu prava na roditeljski dodatak ima objektivno i razumno opravdanje, te se zato ne mo\u017ee kvalifikovati kao diskriminacija majki koje su usvojile dete.<\/p>\n 3.16.<\/strong> U pogledu prava na jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107 za prvoro\u0111eno dete, koje je propisano Odlukom o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom na teritoriji grada N, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je i u ovom slu\u010daju u pitanju mera pronatalne politike koju realizuje jedinice lokalne samouprave, sa ciljem podsticaja ra\u0111anja na teritoriji jedinice lokalne samouprave. Pored toga, uslovi koji su propisani za ostvarivanje ovog prava, prema \u010dl. 5. Odluke o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom na teritoriji grada N, sli\u010dni su uslovima propisanim za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak iz Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom, s obzirom da ovo pravo ostvaruje majka za svoje prvoro\u0111eno dete, a ukoliko prilikom prvog poro\u0111aja rodi dvoje ili vi\u0161e dece, majka ostvaruje pravo ne jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107 za svako dete.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da prema podacima iz jedinstvenog li\u010dnog registra usvojenja, na dan 31. decembar 2013. godine, u Republici Srbiji je bilo 85 dece u postupku izbora doma\u0107ih usvojitelja, dok je broj usvojitelja koji je \u010dekaju na realizaciju usvojenja iznosio 768. Na me\u0111unarodno usvojenje je \u010dekalo 35 dece, dok je za jo\u0161 60 dece izvr\u0161en izbor usvojitelja i ova deca su bila u procesu uzajamnog prilago\u0111avanja. Treba imati u vidu da je broj dece podobne za usvojenje daleko manji od broja usvojitelja koji \u010dekaju na dete, u odnosu sedam usvojitelja naspram jednog deteta. Zbog toga nije neophodno da dr\u017eava propisuje posebne mere kojima \u0107e finansijski stimulisati usvajanje dece. Kad su u pitanju prava na finansijsku podr\u0161ku porodici sa decom koji imaju socijalni karakter, ova prava roditelji ostvaruju pod jednakim uslovima, bez obzira da li su roditelji biolo\u0161ke ili usvojene dece.<\/p>\n
\n– da su im ovi zahtevi odbijeni, uz obrazlo\u017eenje da navedena prava ne mogu da ostvare jer imaju usvojeno dete;
\n– da su protiv ovih re\u0161enja izjavili \u017ealbu nadle\u017enom drugostepenom organu;
\n– da su ovakvom odlukom nadle\u017enog organa diskriminisani, s obzirom da je zakonskim propisima biolo\u0161ko dete u svemu izjedna\u010deno sa usvojenim, dok usvojitelji imaju pravni polo\u017eaj roditelja.<\/p>\n
\n–<\/span>\u00a0da Odlukom o finansijskoj porodici sa decom na teritoriji grada N. nije obuhva\u0107ena kategorija usvojenja, kao osnov za ostvarivanje prava na jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107, zbog \u010dega G. \u0106. nije priznato pravo na jednokratnu nov\u010danu pomo\u0107 za prvo dete u porodici;
\n–<\/span>\u00a0da je u postupku priznanja prava na roditeljski dodatak utvr\u0111eno da nisu ispunjeni uslovi za ostvarivanje ovog prave jer je Instrukcijom Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-413\/2011-13 od 23. maja 2011. godine, kojom se bli\u017ee ure\u0111uju pitanja za ostvarivanje prava propisanih zakonom, odre\u0111eno da usvojitelji deteta ne mogu za usvojeno dete ostvariti roditeljski dodatak, s obzirom na prirodu instituta roditeljskog dodatka.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba G. \u0106. protiv Uprave za de\u010dju za\u0161titu zbog diskriminacije po osnovu porodi\u010dnog statusa u oblasti socijalne za\u0161tite<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n