<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podnela G. M. iz B, protiv privrednog dru\u0161tva \u201eI. B.” d.o.o. B. U pritu\u017ebi je navela da je bila zaposlena u privrednom dru\u0161tvu \u201eP. M.” a. d. \u010c. i da je privremeno upu\u0107ena na rad u \u201eI. B.” d.o.o. B. Navela je da se u trenutku prelaska na rad kod drugog poslodavca nalazila na odsustvu sa rada radi nege deteta, koje je trajalo gotovo sve vreme radnog odnosa kod \u201eI. B.” d.o.o. B, i da se tokom odsustva nekoliko puta raspitivala da li \u0107e nakon isteka ugovora ponovo zaklju\u010diti ugovor o radu, kao i da je dobila uveravanje da \u0107e nastaviti radni odnos u ovom privrednom dru\u0161tvu. Nakon povratka na rad, njen ugovor o radu je istekao i nije zaklju\u010den novi ugovor, te smatra da je to posledica njenog izostanka sa posla zbog odsustva. Privredno dru\u0161tvo \u201eI. B.” je u izja\u0161njenju navelo da novi ugovor sa podnositeljkom pritu\u017ebe nije zaklju\u010den zato \u0161to je poslodavac \u201eP. M.” a. d. \u010c. nije ponovo uputio na rad, da to nije odluka koju su oni mogli da donesu, kao i da nisu davali obe\u0107anja zaposlenima da \u0107e im produ\u017eiti radni odnos. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je utvrdila da u konkretnom slu\u010daju nije do\u0161lo do mogu\u0107nosti zaklju\u010divanja ugovora o radu, jer poslodavac \u201eP. M.” a. d. \u010c. nakon isteka ugovora o radu nije ponovo uputio G. M. na rad u \u201eI. B.” d.o.o. B. Tako\u0111e, u postupku je utvr\u0111eno da \u201eI. B.” d.o.o. B. nije imao uticaja na odluku privrednog dru\u0161tva \u201eP. M.” a. d. \u010c. o upu\u0107ivanju zaposlenih na rad kod drugog poslodavca. Zbog toga je Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala mi\u0161ljenje da privredno dru\u0161tvo \u201eI. B.” d.o.o. B. nije prekr\u0161ilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se obratila G. M. iz B, izjavljenom protiv privrednog dru\u0161tva \u201eI. B.” d.o.o. B, zbog diskriminacije na osnovu pola i porodi\u010dnog statusa.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je, izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n \u2013 da je 2008. godine zasnovala radni odnos u privrednom dru\u0161tvu \u201eP. M.” a. d. \u010c; 1.3.<\/strong> Uz pritu\u017ebu je dostavila slede\u0107e dokaze: 1) elektronsku prepisku sa K. iz \u201eI. B.” d.o.o. B. od 28, 31. marta i 8. aprila 2014. godine, 2) izvode iz mati\u010dne knjige ro\u0111enih A. i A. M, 3) obave\u0161tenje Inspektorata za rad br. 117-00-1642\/2014-04 od 24. jula 2014. godine, 4) re\u0161enje o odsustvovanju sa rada radi posebne nege deteta od 22. aprila 2014. godine, 5) re\u0161enje o prestanku mirovanja radnog odnosa u \u201eP. M.” a. d. \u010c. od 24. maja 2014. godine, 6) re\u0161enje Gradske uprave grada B, Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu, o pravu na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva br. 132-8353\/2013-XI-03 od 30. oktobra 2013. godine, 7) elektronsku prepisku sa M. R. iz \u201eI. B.” d.o.o. B. od 23. i 24. aprila 2014. godine, 8) re\u0161enje o prestanku radnog odnosa na odre\u0111eno vreme G. M. od 23. maja 2014. godine, 9) ponuda za zaklju\u010denje Aneksa ugovora o radu i Aneks ugovora o radu od 1. septembra 2013. godine, 10) ugovor o radu na odre\u0111eno vreme od 23. maja 2013. godine i 11) ugovor o radu na neodre\u0111eno vreme od 12. januara 2009. godine, sklopljen izme\u0111u G. S. i \u201eP. M.” a. d. \u010c.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje R. P, direktora privrednog dru\u0161tva \u201eI. B.” d.o.o. iz B.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju je izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n \u2013<\/span>\u00a0da je pritu\u017eba u celosti neosnovana; 1.6.<\/strong> U iskazu K. P, koja je nazna\u010dena u pritu\u017ebi kao svedokinja, navedeno je slede\u0107e:<\/p>\n \u2013<\/span>\u00a0da u firmi \u201eI. B.” d.o.o. B. radi kao poslovna sekretarka i prevoditeljka za direktora R. P. du\u017ee od godinu dana;<\/p>\n \u2013<\/span>\u00a0da svakodnevno prevodi sastanke, telefonske pozive i pisanu dokumentaciju, \u0161to joj onemogu\u0107ava da se seti detalja i pojedinosti svakog sastanka ili telefonskog poziva, te nema saznanja o bilo kakvom diskriminatornom odnosu prema podnositeljki pritu\u017ebe.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> U toku postupka utvr\u0111eno je da je G. M. bila zaposlena kod poslodavca \u201eP. M.” a. d. \u010c, na neodre\u0111eno vreme, te da je na osnovu ugovora o radu iz 2009. godine obavljala poslove na radnom mestu menad\u017eerke nabavke. Utvr\u0111eno je da je poslove kod ovog poslodavca obavljala do trenutka kada je sklopila ugovor o radu sa \u201eI. B.” d.o.o. B. na period od godinu dana, od 24. maja 2013. do 24. maja 2014. godine, na radnom mestu referentkinje nabavke. Nakon isteka ovog ugovora o radu G. M. je prestalo mirovanje radnog odnosa i vra\u0107ena je na rad u \u201eP. M.” a. d. \u010c. od 24. maja 2014. godine, na radno mesto koje je obavljala do po\u010detka mirovanja radnog odnosa, odnosno, pre privremenog upu\u0107ivanja na rad kod drugog poslodavca.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Na osnovu re\u0161enja Gradske uprave grada B, Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu o pravu na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva br. 132-8353\/2013-XI-03 od 30. oktobra 2013. godine, utvr\u0111eno je da je G. M. priznato pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva od 24. maja do 29. jula 2013. godine, kao i pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi nege deteta od 30. jula 2013. godine do 22. aprila 2014. godine. Re\u0161enjem o odsustvovanju sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac \u201eI. B.” d.o.o. B. odobrio je odsustvo G. M. u periodu od 22. aprila do 21. maja 2014. godine.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Uvidom u re\u0161enje o prestanku radnog odnosa na odre\u0111eno vreme od 23. maja 2014. godine, utvr\u0111eno je da G. M. prestaje radni odnos zbog isteka roka na koji je zasnovan. Re\u0161enjem je utvr\u0111eno da zaposlena ima pravo da se u roku od 15 dana vrati na rad kod poslodavca koji je uputio na rad kod drugog poslodavca.<\/p>\n 2.4.<\/strong> U obave\u0161tenju Inspektorata za rad br. 117-00-1642\/2014-04 od 24. jula 2014. godine, G. M. je saop\u0161teno da ne postoje zakonski osnovi za postupanje inspekcije rada jer je izgubila status zaposlene zbog prestanka radnog odnosa.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, dokaze koji su dostavljeni tokom postupka, kao i relevantne pravne propise iz oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Uredbom o ratifikaciji konvencije Me\u0111unarodne organizacije rada (MOR) br. 111 o diskriminaciji (zaposlenje i zanimanje) , propisano je da diskriminacija predstavlja i svako pravljenje razlike, isklju\u010denje ili davanje prvenstva koje ima za posledicu ukidanje ili naru\u0161avanje jednakih mogu\u0107nosti ili tretmana u zaposlenju ili zanimanju, koje utvrdi zainteresovana \u010dlanica nakon savetovanja sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i radnika, ukoliko postoje i drugih odgovaraju\u0107ih tela.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Republika Srbija i Evropska unija sklopile su Sporazum o stabilizaciji i pridru\u017eivanju , kojim je izme\u0111u ostalog predvi\u0111ena obaveza Republike Srbije da svoje zakonodavstvo uskladi sa pravom EU. Zbog toga je potrebno ukazati i na direktive Evropske unije koje su relevantne u ovom slu\u010daju. U preambuli Direktive 2010\/18\/EZ o roditeljskom odsustvu navedeno je da je potrebno dati prvenstvo postupcima u oblasti podr\u0161ke ravnote\u017ei rada i \u017eivljenja, a istovremeno je ukazano da je, da bi se nastavilo ostvarivanje napretka po pitanju uskla\u0111enosti, nu\u017eno uspostaviti uravnote\u017eenu, integrisanu i odr\u017eivu politiku koja obuhvata re\u0161enja vezana za odsustvo, uz rad i uz infrastrukturu namenjenu brizi o detetu. U \u010dl. 4. ove direktive odre\u0111eno je da dr\u017eave \u010dlanice, kako bi osigurale da radnici koriste pravo na roditeljsko odsustvo, moraju preduzeti potrebne mere kako bi za\u0161titile radnike od postupaka koji su za njih nepovoljniji. Pored toga, u \u010dl. 5. je propisano da prava koja je radnik stekao ili treba da stekne na datum kada zapo\u010dinje roditeljsko odsustvo, moraju ostati u istom obimu sve do zavr\u0161etka roditeljskog odsustva. Na kraju roditeljskog odsustva primenjuju se ta prava i sve promene koje su proistekle iz nacionalnog prava, kolektivnih ugovora i\/ili prakse.<\/p>\n Direktiva 92\/85\/EZ u pogledu primene mera za podsticanje pobolj\u0161anja sigurnosti i zdravlja trudnih radnica, onih koje su se nedavno porodile i \u017eena koje doje, izme\u0111u ostalog, propisuje da radna prava u vezi sa ugovorom o radu, uklju\u010duju\u0107i i kontinuitet pla\u0107anja zarada i\/ili pravo na adekvatnu naknadu za trudnice, porodilje i zaposlene koje doje moraju biti osigurani. U slu\u010daju porodiljskog odsustva, zarade i naknade smatra\u0107e se adekvatnim ukoliko se njima garantuje prihod koji je najmanje ekvivalentan onom prihodu koji bi radnik imao u slu\u010daju prekida radnih aktivnosti na osnovu zdravstvenog stanja, pod uslovom da je maksimalni iznos propisan u nacionalnom zakonodavstvu.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustav Republike Srbije , odredbom \u010dlana 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Tako\u0111e, odredbom \u010dlana 15. propisana je ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca i obaveza dr\u017eave da razvija politiku jednakih mogu\u0107nosti. Odredbom \u010dl. 66. propisano je da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u\u017eivaju posebnu za\u0161titu, a \u010dl. 60. propisano je da svako ima pravo na po\u0161tovanje dostojanstva li\u010dnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu za\u0161titu na radu, ograni\u010deno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, pla\u0107eni godi\u0161nji odmor, pravi\u010dnu naknadu za rad i na pravnu za\u0161titu za slu\u010daj prestanka radnog odnosa.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je regulisana op\u0161ta zabrana diskriminacije, i to tako \u0161to je propisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti. Prema odredbi \u010dl. 2. st. 1. ta\u010d. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Pored ostalog, \u010dl. 20. je regulisana diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno na\u010delu ravnopravnosti polova, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Odredbom \u010dl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije regulisana je diskriminacija u oblasti rada, tako \u0161to je zabranjeno naru\u0161avanje jednakih mogu\u0107nosti za zasnivanje radnog odnosa ili u\u017eivanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao \u0161to su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u slu\u017ebi, na stru\u010dno usavr\u0161avanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravi\u010dne i zadovoljavaju\u0107e uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na za\u0161titu od nezaposlenosti.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Zakonom o ravnopravnosti polova propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi ote\u017ea, ugrozi, onemogu\u0107i ili negira priznanje, u\u017eivanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u politi\u010dkoj, ekonomskoj, dru\u0161tvenoj, kulturnoj, gra\u0111anskoj, porodi\u010dnoj i drugoj oblasti. Odredbom \u010dlana 11. propisano je da je poslodavac du\u017ean da zaposlenima, bez obzira na pol, obezbedi jednake mogu\u0107nosti i tretman u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uje rad.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Odredbama \u010dlana 18. Zakona o radu zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja tra\u017ee zaposlenje i zaposlenih, s obzirom na pol, ro\u0111enje, jezik, rasu, boju ko\u017ee, starost, trudno\u0107u, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bra\u010dni status, porodi\u010dne obaveze, seksualnu orijentaciju, politi\u010dko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, \u010dlanstvo u politi\u010dkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo li\u010dno svojstvo, a odredbom \u010dlana 20. diskriminacija je zabranjena, izme\u0111u ostalog, i u odnosu na obrazovanje, osposobljavanje, usavr\u0161avanje, napredovanje na poslu i otkaz ugovora o radu.<\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.9.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, potrebno je utvrditi da li je privredno dru\u0161tvo \u201eI. B.” d.o.o. B. diskriminisalo podnositeljku pritu\u017ebe na osnovu njenih li\u010dnih svojstava \u2013 pola i porodi\u010dnog statusa. Stoga je, sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno ispitati da li je privredno dru\u0161tvo \u201eI. B.” d.o.o. B. nezasnivanjem radnog odnosa sa G. M. nakon njenog povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, izvr\u0161ilo akt diskriminacije na osnovu njenih li\u010dnih svojstava \u2013 pola i porodi\u010dnog statusa, odnosno, da li su za to postupanje postojali objektivni i opravdani razlozi koji nisu u vezi sa njenim li\u010dnim svojstvima.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Nesporno je da je G. M. bila zaposlena u \u201eP. M.” a.d. \u010c. na neodre\u0111eno vreme, na radnom mestu menad\u017eerke nabavke. Tako\u0111e, nesporno je da je privredno dru\u0161tvo \u201eP. M.” a. d. \u010c. uputilo G. M. na rad kod drugog poslodavca, odnosno u privredno dru\u0161tvo \u201eI. B.” d.o.o. B. na period od godinu dana, kao i da je nakon isteka ovog ugovora G. M. i dalje zaposlena u \u201eP. M.” a. d. \u010c.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Povodom navoda iz pritu\u017ebe da privredno dru\u0161tvo \u201eI. B.” d.o.o. B. nije produ\u017eilo radni odnos sa G. M. jer se sve vreme trajanja radnog odnosa nalazila na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre ukazuje da je Zakonom o radu odre\u0111eno da zaposleni mo\u017ee da bude upu\u0107en kod drugog poslodavca na odgovaraju\u0107i posao dok traju razlozi za njegovo upu\u0107ivanje a najdu\u017ee godinu dana, da zaposleni zaklju\u010duje ugovor o radu na odre\u0111eno vreme sa poslodavcem kod koga je upu\u0107en na rad i da po isteku roka na koji je upu\u0107en na rad kod drugog poslodavca ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio. Dodatno, potrebno je ukazati da je radni odnos na odre\u0111eno vreme definisan kao radni odnos \u010dije trajanje je unapred odre\u0111eno, koji prestaje istekom roka za koji je zasnovan. U skladu sa ovim zakonskim odredbama, poslodavac nije u zakonskoj obavezi da zaposlenom produ\u017ei radni odnos.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti zatra\u017eila je od ovog privrednog dru\u0161tva da se posebno izjasni o razlozima zbog kojih sa G. M. nije zasnovan radni odnos, s obzirom na navode podnositeljke pritu\u017ebe da ugovor nije zaklju\u010den jer je sve vreme trajanja radnog odnosa bila na porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta. U izja\u0161njenju je navedeno da od osnivanja privrednog dru\u0161tva 11. januara 2013. godine, od zaposlenih koji su upu\u0107eni na rad iz \u201eP. M.” a. d. \u010c, pored podnositeljke pritu\u017ebe jo\u0161 jedna zaposlena koristila porodiljsko odsustvo tokom trajanja ugovora o radu na odre\u0111eno vreme. Nadalje, u toku postupka je utvr\u0111eno da nisu svi zaposleni iz \u201eP. M.” a. d. \u010c. ponovo upu\u0107eni na rad u \u201eI. B.” d.o.o. B, odnosno, da je od ukupno 54 zaposlenih, njih 49 ponovo upu\u0107eno u \u201eI. B.” d.o.o. B. Stoga se mo\u017ee zaklju\u010diti da podnositeljka pritu\u017ebe nije jedina zaposlena iz \u201eP. M.” a. d. \u010c. koja nije ponovo upu\u0107ena na rad u \u201eI. B.” d.o.o. B. To zna\u010di da u konkretnom slu\u010daju nije do\u0161lo do mogu\u0107nosti zaklju\u010divanja ugovora o radu, jer poslodavac \u201eP. M.” a. d. \u010c. nakon isteka ugovora o radu nije ponovo uputio G. M. na rad u \u201eI. B.” d.o.o. B.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Po pitanju navoda iz pritu\u017ebe da je rukovodstvo \u201eI. B.” d.o.o. B. uveravalo da \u0107e ponovo zaklju\u010diti ugovor o radu sa njom, potrebno je ukazati da je Zakonom o radu odre\u0111eno da se radni odnos zasniva ugovorom o radu koji zaklju\u010duju zaposleni i poslodavac, a ugovor o radu smatra se zaklju\u010denim kada ga potpi\u0161u zaposleni i poslodavac, dok eventualni pregovori strana u cilju zaklju\u010denja ugovora o radu nisu obavezuju\u0107i . Pored toga, u konkretnom slu\u010daju mo\u017ee se konstatovati da podnositeljka pritu\u017ebe nije dostavila dokaze kojima bi u\u010dinila verovatnim ove tvrdnje, \u0161to je obaveza podnosioca pritu\u017ebe u skladu sa odredbom \u010dl. 35. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je propisano da se uz pritu\u017ebu dostavljaju dokazi o pretrpljenom aktu diskriminacije.<\/p>\n 3.14.<\/strong> U odnosu na navode iz pritu\u017ebe da je direktor rekao G. M. da je dve godine bila na \u201ebolovanju” i da mu je najlak\u0161e da nju \u201eotpusti” jer sa njom nije imao prilike da radi, Poverenica konstatuje da na osnovu prilo\u017eenih dokaza nije mogu\u0107e utvrditi da li je direktor izgovorio navedene re\u010di, odnosno, u toku postupka nisu ponu\u0111eni dokazi koji bi potvrdili ili opovrgli ove navode.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti podse\u0107a da stavljanje \u017eena u nepovoljniji polo\u017eaj zbog trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, dojenja i sli\u010dno, predstavlja diskriminaciju. Rodna ravnopravnost, pored ostalog, pretpostavlja da mu\u0161karci i \u017eene imaju jednake mogu\u0107nosti u u\u017eivanju prava, \u0161to je bitna odrednica demokratskog dru\u0161tva i dr\u017eave zasnovane na vladavini prava. Nejednakosti izme\u0111u \u017eena i mu\u0161karaca i dalje postoje, i to u svim sferama dru\u0161tvenog \u017eivota (npr. razlike u platama, nejednaka zastupljenost u javnoj sferi i politi\u010dkom \u017eivotu, neravnomerna podela rada i odgovornosti u privatnoj sferi). Ove neravnopravnosti su rezultat dru\u0161tvenih odnosa izgra\u0111enih na stereotipnim ulogama polova, koje su vidljive u porodici, obrazovanju, kulturi, medijima, tr\u017ei\u0161tu rada i u drugim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota, a \u010desto se koriste kao opravdanje i obja\u0161njenje za podre\u0111eni polo\u017eaj \u017eene u dru\u0161tvu, \u010dime se odr\u017eavaju i podsti\u010du postoje\u0107e neravnopravnosti. Op\u0161tepoznata je \u010dinjenica da su \u017eene veoma \u010desto diskriminisane u sferi radnih odnosa, posebno zbog svoje biolo\u0161ke funkcije ra\u0111anja. Naj\u010de\u0161\u0107i oblici diskriminacije na osnovu pola u vezi trudno\u0107e su: odbijanje poslodavca da zaposli \u017eene zbog trudno\u0107e, davanje otkaza ili preme\u0161tanje na drugo (ni\u017ee) radno mesto po zavr\u0161etku kori\u0161\u0107enja porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta \u017eenama nije osiguran i omogu\u0107en povratak na isto radno mesto, onemogu\u0107ava im se napredovanje u slu\u017ebi za vreme trudno\u0107e, kao i profesionalno usavr\u0161avanje za vreme trudno\u0107e. Ovakvo stanje u dru\u0161tvu i praksa poslodavaca isklju\u010duju \u017eene iz takmi\u010denja za zaposlenje i\/ili napredovanje na poslu i sistematski stavljaju i odr\u017eavaju \u017eene u lo\u0161ijem polo\u017eaju, kr\u0161e\u0107i tako princip jednakosti.<\/p>\n
\n\u2013 da se nalazila na porodiljskom odsustvu sa drugim detetom od 29. aprila 2013. godine i da je nakon mesec dana od po\u010detka odsustva, zbog izuzetno lo\u0161e finansijske situacije poslodavca, zajedno sa ostalim zaposlenima upu\u0107ena na rad kod drugog poslodavca na period od godinu dana, u \u201eI. B.” d.o.o. B;
\n\u2013 da je doneta sudska odluka prema kojoj \u201eP. M.” a. d. \u010c. mo\u017ee da ima samo jednog zaposlenog, odnosno direktora;
\n\u2013 da se tokom trajanja radnog odnosa sa \u201eI. B.” d.o.o. B. nekoliko puta raspitivala da li \u0107e je nakon povratka \u201esa\u010dekati radno mesto” i da li postoji mogu\u0107nost da radi u B, na \u0161ta joj je re\u010deno da mo\u017ee da radi isklju\u010divo u \u010ca\u010dku i da iskoristi sve \u0161to joj po zakonu pripada te da tek onda po\u010dne da radi;
\n\u2013 da joj je odsustvo sa rada radi posebne nege deteta isteklo 21. maja 2014. godine, da joj je pravnik iz firme rekao da \u0107e joj dati re\u0161enje za kori\u0161\u0107enje godi\u0161njeg odmora na dva dana a da \u0107e novo re\u0161enje o godi\u0161njem odmoru dobiti kada joj produ\u017ee ugovor o radu;
\n\u2013 da joj je nakon povratka sa porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, i kori\u0161\u0107enja dva dana godi\u0161njeg odmora, istekao ugovor o radu sa \u201eI. B.” d.o.o. B, o \u010demu je obave\u0161tena usmenim putem, bez zvani\u010dne potvrde;
\n\u2013 da je 23. maja 2014. godine oti\u0161la kod R. P, direktora i da ga je pitala za\u0161to joj na vreme nije re\u010deno da ne\u0107e produ\u017eiti radni odnos, na \u0161ta joj je on saop\u0161tio kako mu je \u017eao, da moraju smanjuju tro\u0161kove, da je dve godine bila na \u201ebolovanju” i da mu je najlak\u0161e da nju \u201eotpusti” jer sa njom nije imao prilike da radi;
\n\u2013 da ima saznanja da je na radno mesto na kojem je do tada bila zaposlena, primljen mu\u0161karac koji u odnosu na nju ima manje kvalifikacije;
\n\u2013 da jedino njoj od svih zaposlenih koji su iz \u201eP. M.” a. d. \u010c. upu\u0107eni na rad u \u201eI. B.” nije pru\u017eena \u0161ansa da poka\u017ee kako radi jer je sve vreme trajanja radnog odnosa bila na odsustvu, kao i da je sada u radnom odnosu u \u201eP. M.” a. d. \u010c. gde je progla\u0161ena za tehnolo\u0161ki vi\u0161ak;
\n\u2013 da je ovakvim postupanjem privrednog dru\u0161tva \u201eI. B.” d.o.o. B. diskriminisana na osnovu pola i porodi\u010dnog statusa.<\/p>\n
\n\u2013<\/span>\u00a0da je u konkretnom slu\u010daju H. industrija \u201eP. M.” a. d. \u010c, uputila zaposlenog kod drugog poslodavca \u201eI. B.”, a tek po upu\u0107ivanju drugi poslodavac donosi odluku da li \u0107e zaklju\u010diti ugovor o radu. Da u ovom slu\u010daju ne postoji pasivna legitimacija \u201eI. B.” jer podnositeljka pritu\u017ebe nije upu\u0107ena na rad od strane \u201eI. B.”, te se i dalje nalazi u radnom odnosu u privrednom dru\u0161tvu \u201eP. M.”;
\n\u2013<\/span>\u00a0da podnositeljka pritu\u017ebe i dalje ostvaruje sva prava i obaveze iz radnog odnosa kod poslodavca \u201eP. M.” a. d. \u010c, koji odlu\u010duje o njenom statusu, pa i o upu\u0107ivanju na rad. Tako\u0111e, ovo privredno dru\u0161tvo nije u ste\u010daju, ve\u0107 je aktivno pravno lice koje je bilo subjekt reorganizacije;
\n\u2013<\/span>\u00a0da zaposlenima nisu davali obe\u0107anja da \u0107e radni odnos biti obnovljen, pa ni podnositeljki pritu\u017ebe;
\n\u2013<\/span>\u00a0da je G. M. ostala u radnom odnosu kod \u201eP. M.” a. d. \u010c. i to na neodre\u0111eno vreme, \u0161to je sigurno bolji radnopravni status nego rad na odre\u0111eno vreme;
\n\u2013<\/span>\u00a0da je nakon isteka prvog ugovora o radu, kada je upu\u0107eno 54 zaposlenih, \u201eP. M.” a.d. \u010c. ponovo uputio 49 zaposlenih sa kojima je sklopljen ugovor o radu na odre\u0111eno vreme u maju 2014. godine;
\n\u2013<\/span>\u00a0da razlog zbog kog \u201eI. B.” nije zaklju\u010dio ugovor sa G. M, jeste \u010dinjenica da je \u201eP. M.” a. d. \u010c. nije uputio na rad;
\n\u2013<\/span>\u00a0da je od osnivanja ovog privrednog dru\u0161tva, odnosno od 11. januara 2013. godine, od zaposlenih koji su upu\u0107eni na rad iz \u201eP. M.” a. d. \u010c. jedno lice koristilo porodiljsko odsustvo tokom trajanja ugovora o radu;
\n\u2013<\/span>\u00a0da su navodi iz pritu\u017ebe neosnovani i da pritu\u017eba treba da bude odbijena.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba G. M. protiv I. B. d.o.o. zbog diskriminacije po osnovu porodi\u010dnog statusa u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n