\u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Mi\u0161ljenje je doneto u postupku <\/em>po<\/em> pritu\u017ebi Udru\u017eenja gra\u0111ana Forum Roma Srbije, protiv <\/em>TV Informer<\/em>, zbog diskriminacije Roma. U pritu\u017ebi se navodi<\/em> da je u<\/em> emisiji na TV Informer dana <\/em>16. avgusta 2025. godine, gost <\/em>emisije<\/em> izjavio: \u201eJa sam hiljadu puta postavio pitanje <\/em>i<\/em> to je c<\/em>v<\/em>e povezano: zbog \u010dega Romi imaju dozvolu, zbog \u010dega se ne sankcioni\u0161u Romi koji ja\u0161u konja u centru Beograda, za\u0161to mogu <\/em>d<\/em>a voze neregistrovani poluispravni motokultivator, <\/em>d<\/em>a upregnu \u010detiri polumrtve \u017eivotinje <\/em>i<\/em> d<\/em>a se voze tako <\/em>p<\/em>o <\/em>gradu<\/em>?\u201c, a umesto da vodite<\/em>lj<\/em>ka prekine ovakav govor i za\u0161titi dostojanstvo romske zajednice, ona ga je potvrdila re\u010dima: <\/em>\u201e<\/em>Da, to je ta\u010dno, <\/em>i<\/em> za\u0161to u centru za socijalni pa<\/em>d<\/em> se njima <\/em>d<\/em>aje novac, a <\/em>ljudi<\/em> koji nisu Romi treba <\/em>d<\/em>a pi\u0161u zahteve\u201c<\/em>. Pritu\u017eba je upu\u0107ena <\/em>TV Informer sa zahtevom za izja\u0161njenje. Kako se u ostavljenom roku ova televizija nije izjasnila na navode iz pritu\u017ebe, Poverenik je razmatrao navode iz pritu\u017ebe i dostavljene dokaze. Uvidom u snimak emisije koji je dostavljen uz pritu\u017ebu, konstatovano je da su potvr\u0111eni navodi iz pritu\u017ebe u pogledu toga \u0161ta je konkretnom prilikom re\u010deno.<\/em> U odnosu na sadr\u017eaj emisije koji je podnosilac pritu\u017ebe ozna\u010dio kao sporan, mo\u017ee se konstatovati da voditeljka emisije ne samo da nije opomenula gosta, ve\u0107 je svojom izjavom suprotno standardima du\u017ene novinarske pa\u017enje koja se zahteva u skladu sa propisima iz oblasti informisanja i medija, podstakla stereotipe i predrasude i stvorila poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje za celu romsku zajednicu koja je jedna od najdiskriminisanijih dru\u0161tvenih grupa. <\/em>Imaju\u0107i u vidu navedeno, zatim i celokupan polo\u017eaj ove marginalizovane dru\u0161tvene grupe prema kojoj je socijalna distanca jedna od najve\u0107ih u dru\u0161tvu, kao i propise i standarde u oblasti za\u0161tite od diskriminacije, Poverenik je, primenom pravila o teretu dokazivanja doneo mi\u0161ljenje da je TV Informer povredila odredbe \u010dl. 12. a u vezi sa \u010dl. 24. Zakona o zabrani diskriminacije. TV Informer data je preporuka da sa mi\u0161ljenjem Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti upozna novinare i novinarke zaposlene na ovoj televiziji, kao i da za ove zaposlene organizuje obuku o pojmu i oblicima diskriminacije i polo\u017eaju i problemima pripadnika romske nacionalne manjine, te da<\/em> ubudu\u0107e vodi ra\u010duna da ne kr\u0161i propise o zabrani diskriminacije.<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n 1.1.<\/strong> Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti obratilo se udru\u017eenje Forum Roma Srbije, pritu\u017ebom protiv Informer TV (poslovno ime Insajder tim d.o.o. Beograd) zbog diskriminacije Roma.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi Foruma Roma Srbije, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n – \u00a0da se pritu\u017eba podnosi protiv televizije Informer TV zbog emitovanja sadr\u017eaja u kojem su izre\u010dene otvoreno diskriminatorne i rasisti\u010dke izjave na ra\u010dun pripadnika romske nacionalne manjine;<\/p>\n –\u00a0 da je dana 16. avgusta 2025. godine, u specijal emisiji na Informer TV, gost emisije izjavio: \u201eJa sam hiljadu puta postavio pitanje i to je cve povezano: zbog \u010dega Romi imaju dozvolu, zbog \u010dega se ne sankcioni\u0161u Romi koji ja\u0161u konja u centru Beograda, za\u0161to mogu da voze neregistrovani poluispravni motokultivator, da upregnu \u010detiri polumrtve \u017eivotinje i da se voze tako po gradu?\u201c, a umesto da voditeljka prekine ovakav govor i za\u0161titi dostojanstvo romske zajednice, ona ga je potvrdila re\u010dima: \u201eDa, to je ta\u010dno, i za\u0161to u centru za socijalni pad se njima daje novac, a ljudi koji nisu Romi treba da pi\u0161u zahteve\u201c;<\/p>\n –\u00a0 da se ovakvim govorom stvara la\u017ena slika da je romska zajednica \u201eza\u0161ti\u0107ena\u201c i da u\u017eiva posebna prava, \u0161to je neta\u010dno i predstavlja oblik manipulacije \u010diji je cilj podsticanje mr\u017enje i neprijateljstva;<\/p>\n – da se na ovaj na\u010din pojedinci koriste da bi se \u010ditava zajednica predstavila kao problemati\u010dna i odgovorna za dru\u0161tvene probleme;<\/p>\n – da se emitovanjem ovakvih sadr\u017eaja na televiziji sa nacionalnom frekvencijom normalizuje govor mr\u017enje, produbljuje diskriminacija Roma i dovodi do njihovog daljeg stigmatizovanja, \u0161to je u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o zabrani diskriminacije i me\u0111unarodnim obavezama Republike Srbije;<\/p>\n 1.3. <\/strong>Uz pritu\u017ebu, dostavljen je dokaz: video snimak ise\u010dka emisije emitovane na TV Informer.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je, u skladu sa \u010dlanom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1]<\/a>, dostavio zahtev za izja\u0161njenje TV Informer.<\/p>\n 1.5. <\/strong>Zahtev za izja\u0161njenje uru\u010den je pravnom licu INSAJDER TIM d.o.o. dana 24.9.2025. godine, ali se u ostavljenom roku, kao ni do dana dono\u0161enja mi\u0161ljenja, nisu izjasnili na navode iz pritu\u017ebe.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n 2.1<\/strong>. Uvidom u snimak emisije specijal na TV Informer utvr\u0111eno je da je gost emisije izjavio: \u201eJa sam hiljadu puta postavio pitanje, a to je sve povezano, zbog \u010dega Romi imaju dozvolu i zbog \u010dega se ne sankcioni\u0161u Romi koji ja\u0161u konja u centru Beograda, za\u0161to mogu da uzmu sklepani neregistrovani motokultivator, da upregnu \u010detiri polumrtve \u017eivotinje i da se voze tako po gradu\u201c. Nakon ovoga, voditeljka emisije izjavljuje: \u201eTo je ta\u010dno, i za\u0161to u Centru za socijalni rad se njima daju nov… daje im se novac, a ljudi koji nisu Romi moraju da pi\u0161u zahteve\u201c.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 3.1<\/strong>. Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, video zapis predmetne emisije, kao i relevantne propise iz oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2]<\/sup><\/a> kao samostalan dr\u017eavni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvr\u0111enih zakonom. Odredbama \u010dlana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi zahtev za pokretanje prekr\u0161ajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n 3.3.<\/strong> Ustav Republike Srbije u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Tako\u0111e, Ustav Republike Srbije u \u010dlanu 46. jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje i propisuje da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi za\u0161tite prava i ugleda drugih.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[3]<\/sup><\/a>, u \u010dlanu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status. Pored toga, \u010dlanom 10. konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izra\u017eavanja. Ovo pravo uklju\u010duje slobodu posedovanja sopstvenog mi\u0161ljenja, primanja i saop\u0161tavanja informacija i ideja bez me\u0161anja javne vlasti i bez obzira na granice. Po\u0161to kori\u0161\u0107enje ovih sloboda povla\u010di za sobom du\u017enosti i odgovornosti, ono se mo\u017ee podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni\u010denjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru\u0161tvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spre\u010davanja nereda ili kriminala, za\u0161tite zdravlja ili morala, za\u0161tite ugleda ili prava drugih, spre\u010davanja otkrivanja obave\u0161tenja dobijenih u poverenju, ili radi o\u010duvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, novoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbom \u010dlana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje, poni\u017eavaju\u0107e postupanje, polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara zastra\u0161uju\u0107e, neprijateljsko, degradiraju\u0107e, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. Odredbama \u010dl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slu\u010dajevi diskriminacije, pa je tako \u010dlanom 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etni\u010dkog porekla, verskih uverenja i jezika.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Me\u0111unarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (1965) obavezuje dr\u017eave potpisnice da osiguraju ostvarivanje ljudskih prava bez bilo kakve rasne, nacionalne ili etni\u010dke diskriminacije. Ona tako\u0111e zahteva doslednu borbu protiv svih oblika diskriminacije i, po potrebi, primenu posebnih i konkretnih mera u socijalnoj, ekonomskoj, kulturnoj i drugim oblastima radi unapre\u0111enja ili za\u0161tite odre\u0111enih rasnih grupa ili pojedinaca, uz garantovanje jednakosti, potpunog ostvarivanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Deklaracija o pravima pripadnika nacionalnih ili etni\u010dkih, verskih ili jezi\u010dkih manjina (1992) predstavlja jedan od klju\u010dnih me\u0111unarodnih dokumenata koji garantuje za\u0161titu prava manjinskih grupa. Prema ovoj Deklaraciji, manjine imaju pravo da zadr\u017ee, razvijaju i izraze svoj kulturni, jezi\u010dki, verski i nacionalni identitet. Tako\u0111e, imaju pravo na za\u0161titu od diskriminacije u svim aspektima dru\u0161tvenog, politi\u010dkog, ekonomskog i kulturnog \u017eivota, kao i pravo na u\u010de\u0161\u0107e u javnom \u017eivotu zajednice u kojoj \u017eive.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Strazbur\u0161ka deklaracija o Romima (2010) predstavlja jedan od temeljnih dokumenata Saveta Evrope koji nagla\u0161ava potrebu za za\u0161titom i unapre\u0111enjem prava Roma u Evropi. Ova deklaracija postavlja osnove za efikasnije re\u0161avanje izazova s kojima se Romi suo\u010davaju, kao \u0161to su diskriminacija, nejednak pristup obrazovanju, zapo\u0161ljavanju, zdravstvenim uslugama i stambenom zbrinjavanju. Klju\u010dne odredbe Strazbur\u0161ke deklaracije uklju\u010duju pozive dr\u017eavama \u010dlanicama Saveta Evrope da preduzmu konkretne korake za integrisanje Roma u dru\u0161tvo, osiguravanje jednakih prava i pristupa uslugama, kao i promovisanje kulturne raznolikosti i uzajamnog po\u0161tovanja u evropskim dru\u0161tvima.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Preporuka Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije (ECRI) o op\u0161toj politici br. 13 o borbi protiv anticiganizma i diskriminacije Roma predla\u017ee specifi\u010dne mere za borbu protiv ciganizma, uklju\u010duju\u0107i zakonske reforme koje kriminalizuju govor mr\u017enje i nasilje prema Romima, kao i obavezuju\u0107e politike koje zahtevaju od dr\u017eava \u010dlanica da se aktivno bore protiv diskriminacije Roma. Tako\u0111e se nagla\u0161ava va\u017enost obrazovanja i podizanja svesti u javnosti, kako bi se smanjili predrasude i negativni stereotipi prema Romima, a posebna pa\u017enja usmerava se na za\u0161titu njihovih prava i pobolj\u0161anje pristupa pravdi, obrazovanju i zapo\u0161ljavanju.<\/p>\n 3.<\/strong>10<\/strong>.<\/strong> Zakonom o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina[4]<\/a> zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etni\u010dkoj, rasnoj i jezi\u010dkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama. Zakon, tako\u0111e, detaljno reguli\u0161e za\u0161titu nacionalnih manjina od svih oblika diskriminacije u njihovom ostvarivanju prava i sloboda. Ovim zakonom se osigurava pravna osnova za za\u0161titu i promociju jednakosti nacionalnih manjina u Republici Srbiji, te pru\u017ea okvir za borbu protiv diskriminacije i unapre\u0111enje njihovog dru\u0161tvenog polo\u017eaja.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Zakon o elektronskim medijima[5]<\/sup><\/a>\u00a0koji, izme\u0111u ostalog, ure\u0111uje uslove i na\u010din pru\u017eanja medijskih usluga, propisuje da je pru\u017ealac medijske usluge fizi\u010dko lice koje je registrovano za obavljanje delatnosti ili pravno lice koje ima ure\u0111iva\u010dku odgovornost za izbor audio-vizuelnog sadr\u017eaja audio-vizuelne medijske usluge, odnosno audio sadr\u017eaja medijske usluge radija i koje odre\u0111uje na\u010din organizacije sadr\u017eaja (\u010dlan 4. ta\u010dka 21). Ovim zakonom je propisano da se ure\u0111ivanje odnosa u toj oblasti zasnivaju i na na\u010delu potpune afirmacije i za\u0161tite ljudskih prava i sloboda, a naro\u010dito slobode izra\u017eavanja, medijskog i politi\u010dkog pluralizma, ljudskog dostojanstva, zabrane svih oblika govora mr\u017enje, dobrobiti maloletnika, javnog zdravlja, javne bezbednosti, onemogu\u0107avanja sadr\u017eaja koji podsti\u010du na nasilje i terorizam i ostvarivanje interesa javnosti, odnosno korisnika medijskih usluga (\u010dlan 5. stav. 1. ta\u010dka 3).<\/p>\n Odredbom \u010dlana 71. Zakona o elektronskim medijima propisano je da pru\u017ealac medijske usluge ne sme objaviti programski sadr\u017eaj kojim se podsti\u010de na otvoren ili prikriven na\u010din, diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje zbog rase, boje ko\u017ee, porekla, dr\u017eavljanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili politi\u010dkih ube\u0111enja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, ro\u0111enja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa, osu\u0111ivanosti, starosne dobi, izgleda, \u010dlanstva u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugih stvarnih, odnosno pretpostavljenih li\u010dnih svojstava.<\/p>\n Odredbama \u010dlana 75. ovog zakona propisana je odgovornost za programski sadr\u017eaj, odnosno da pru\u017ealac medijske usluge odgovara za programski sadr\u017eaj, bez obzira na to da li ga je proizveo pru\u017ealac ili drugo lice (npr. nezavisna produkcija, zakupljeni termin, programska razmena, najave programa, SMS i druge poruke publike i sl.).<\/p>\n 3.12.<\/strong> Zakon o javnom informisanju i medijima[6]<\/sup><\/a> propisuje da pravila o javnom informisanju obezbe\u0111uju i \u0161tite izno\u0161enje, primanje i razmenu informacija, ideja i mi\u0161ljenja putem medija u cilju unapre\u0111ivanja vrednosti demokratskog dru\u0161tva, spre\u010davanja sukoba i o\u010duvanja mira, spre\u010davanja govora mr\u017enje i netolerancije, istinitog, blagovremenog, verodostojnog i potpunog informisanja uklju\u010duju\u0107i i informisanje i podizanje nivoa poznavanja ljudskih i manjinskih prava i omogu\u0107avanja slobodnog razvoja li\u010dnosti (\u010dlan 2.), da se\u00a0idejama, mi\u0161ljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog li\u010dnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem u\u010dinjeno krivi\u010dno delo (\u010dl. 86).<\/p>\n Obaveza novinarske pa\u017enje propisana je \u010dlanom 9. ovog zakona, koji u stavu 1. propisuje da su urednik i novinar du\u017eni da s pa\u017enjom primerenom okolnostima i u skladu sa pravilima novinarske struke, pre objavljivanja informacije koja sadr\u017ei podatke o odre\u0111enoj pojavi, doga\u0111aju ili li\u010dnosti provere njeno poreklo, istinitost i potpunost. Prema odredbi \u010dlana 10, ustanove javnih medijskih servisa i drugi mediji koji deluju u skladu s na\u010delima javnih medijskih servisa posebno su du\u017eni da o pojavama, doga\u0111ajima i li\u010dnostima izve\u0161tavaju pravovremeno i nepristrasno, da omogu\u0107e izra\u017eavanje ideja i mi\u0161ljenja koja su zastupljena u zajednici, da podsti\u010du na raspravu u duhu tolerancije, o svim temama od interesa za javnost, da proizvode raznovrsne programske sadr\u017eaje i da te\u017ee najvi\u0161em nivou kvaliteta usluga.<\/p>\n Odredbama \u010dlana 127. stav 1. ta\u010dka 5) ovog zakona propisano je da novinar, glavni urednik i izdava\u010d ne odgovaraju za \u0161tetu ako je informacija objavljena u emisiji koja se emituje u\u017eivo, a novinar je postupao s du\u017enom novinarskom pa\u017enjom.<\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n 3.<\/strong>13<\/strong>.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu da je pritu\u017eba podneta protiv TV Informer, u konkretnom slu\u010daju potrebno je razmotriti da li je u emisiji koja je emitovana dana 16. avgusta 2025. godine i postupanjem novinarke do\u0161lo do povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Za odlu\u010divanje u ovom predmetu, va\u017ena je odredba \u010dlana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije koja propisuje posebno pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, prema kojem, za slu\u010daj da je akt diskriminacije u\u010dinjen verovatnim, teret dokazivanja da usled tog akta nije do\u0161lo do povrede na\u010dela jednakosti, odnosno na\u010dela jednakih prava i obaveza, snosi onaj za koga se tvrdi da je izvr\u0161io diskriminaciju. Stavom 4. ovog \u010dlana propisano je da se navedeno pravilo o teretu dokazivanja primenjuje i na postupak pred Poverenikom. TV Informer je prilikom dostave zahteva za izja\u0161njenje upozorena na ovo pravilo, ali u ostavljenom roku nije dostavila izja\u0161njenje na navode iz pritu\u017ebe. S tim u vezi, Poverenik je razmatrao predmet na osnovu dokaza koji su dostavljeni uz pritu\u017ebu.<\/p>\n 3.<\/strong>15<\/strong>. <\/strong>Poverenik konstatuje da je uz pritu\u017ebu dostavljen snimak emisija koja je predmet ovog postupka, u trajanju od 26 sekundi. U tom delu emisije, gost emisije postavio je pitanje: \u201ezbog \u010dega Romi imaju dozvolu i zbog \u010dega se ne sankcioni\u0161u Romi koji ja\u0161u konja u centru Beograda, za\u0161to mogu da uzmu sklepani neregistrovani motokultivator, da upregnu \u010detiri polumrtve \u017eivotinje i da se voze tako po gradu\u201c, nakon \u010dega je voditeljka emisije izjavila: \u201eTo je ta\u010dno, i za\u0161to u Centru za socijalni rad se njima daju nov… daje im se novac, a ljudi koji nisu Romi moraju da pi\u0161u zahteve\u201c.<\/p>\n 3.16.<\/strong>\u00a0 Ustav Republike Srbije pru\u017ea garanicije slobode izra\u017eavanja kao i slobode da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje, ali tako\u0111e propisuje da se ove slobode mogu ograni\u010diti ako je to potrebno, izme\u0111u ostalog i radi za\u0161tite prava i ugleda drugih. Tako\u0111e, Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u \u010dlanu 12.\u00a0 zabranjuje uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara zastra\u0161uju\u0107e, neprijateljsko, degradiraju\u0107e, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. S tim u vezi, va\u017eno je ista\u0107i, da radnja izvr\u0161enja ovog oblika diskriminacije mo\u017ee da se javi u vidu svakog postupanja koje je uznemiravaju\u0107e i poni\u017eavaju\u0107e, uklju\u010duju\u0107i i usmeno ili pisano, izra\u017eavanje ideja, informacija i mi\u0161ljenja koje je za posledicu imalo ili ima uznemiravanje i poni\u017eavanje lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva. Za izvr\u0161enje ovog oblika diskriminacije namera izvr\u0161ioca nije pravno relevantna, ve\u0107 je bitno da li postupanje izvr\u0161ioca imalo za posledicu stvaranje ovakvog okru\u017eenja.<\/p>\n <\/p>\n 3.17.<\/strong> Prilikom razmatranja spornog dela emisije, Poverenik je imao u vidu da je emisija emitovana u\u017eivo, pa je reakciju voditeljke na izjavu gosta u emisiji, cenio u skladu sa antidiskriminacionim propisima, odredabama Zakona o javnom informisanju i medijima, kao i standardima iz Kodeksa novinara i novinarki Srbije. Zakonom o javnom informisanju i medijima je propisano da novinar, glavni urednik i izdava\u010d ne odgovaraju za \u0161tetu ako je informacija objavljena u emisiji koja se emituje u\u017eivo, a novinar je postupao s du\u017enom novinarskom pa\u017enjom. S tim u vezi, u odnosu na sadr\u017eaj emisije koji je podnosilac pritu\u017ebe ozna\u010dio kao sporan, mo\u017eemo konstatovati da voditeljka emisije ne samo da nije opomenula gosta da ne iznosi stavove koji vre\u0111eju pripadnike romske zajednice, ve\u0107 se i saglasila sa njegovim navodima re\u010dima: \u201eTo je ta\u010dno, i za\u0161to u Centru za socijalni rad se njima daju nov… daje im se novac, a ljudi koji nisu Romi moraju da pi\u0161u zahteve\u201c. Navedeno implicira da je novinarka gostu pored podr\u0161ke pru\u017eila i potvrdu onoga \u0161to govori, uz dodatno podsticanje i produbljivanje stereotipa i predrasuda prema \u010ditavoj romskoj zajednici koja je ina\u010de jedna od najdiskriminisanijih dru\u0161tvenih grupa. Ovakvo postupanje je suprotno i standardima du\u017ene novinarske pa\u017enje koja se zahteva u skladu sa propisima iz oblasti informisanja i medija. Iako je nepoznat kontekst u kojem je gost emisije izneo svoje stavove postaviv\u0161i navodno pitanje kojim Rome predstavlja kao ljude koji konstantno kr\u0161e zakone i na koje se zakon ne primenjuje,\u00a0 voditeljka emisije nije preduzela ni\u0161ta da ga spre\u010di da iznosi ovakve negativne generalizacije, ve\u0107 se saglasila sa njegovim stavovima i iznose\u0107i, pored ostalog ni\u010dim potkrepljene informacije. Osim \u0161to je informacija o\u010digledno neistinita, ovom izjavom se u\u010dvr\u0161\u0107uje ustaljena retorika kojom se Romi predstavljaju kao neko ko je u privilegovanom polo\u017eaju i kojima se mimo zakonom propisanih procedura dodeljuju nov\u010dana sredstva za razliku od drugih gra\u0111ana koji moraju da podnose zahteve u skladu sa zakonom. Ovako data izjava stvara poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje prema pripadnicima romske nacionalne manjine jer podsti\u010de ve\u0107 duboko ukorenjene stereotipe i predsrasude o\u00a0\u00a0 Romima kao privilegovanim \u010dlanovima dru\u0161tva, koji ne rade ni\u0161ta, ve\u0107 \u017eive na teret dru\u0161tva i u\u017eivaju posebnu za\u0161titu samo zato \u0161to su Romi. Izjava kojom se jedna dru\u0161tvena grupa stigmatizuje i kojom se u\u010dvr\u0161\u0107uju negativni stereotipi, pokazuje duboko nerazumevanje dru\u0161tvenog i istorijskog konteksta i polo\u017eaja ove nacionalne manjine, i ne doprinosi smanjenju etni\u010dke distance i diskriminacije.<\/p>\n 3.18.<\/strong>\u00a0 Praksa Poverenika pokazuje da se najve\u0107i broj pritu\u017ebi po osnovu nacionalne pripadnosti odnosi se na diskriminaciju Roma. U Redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju Poverenika o stanju u oblasti za\u0161tite ravnopravnosti za 2024. godinu navedeno je da dostupni podaci, kao i praksa Poverenika, ukazuju da se polo\u017eaj romske zajednice iz godine u godinu popravlja, me\u0111utim da su i dalje prisutni brojni problemi. Romi su i dalje izlo\u017eeni svim vidovima neposredne i posredne diskriminacije u svim segmentima dru\u0161tvenog \u017eivota, po\u010dev\u0161i od oblasti obrazovanja, zapo\u0161ljavanja, medijskog izve\u0161tavanja, politi\u010dke participacije, pa do stanovanja.[7]<\/a> Prema rezultatima istra\u017eivanja \u201eOdnos gra\u0111ana i gra\u0111anki prema diskriminaciji\u201c<\/em>[8]<\/sup><\/a> Romi su prepoznati kao dru\u0161tvena grupa prema kojoj je diskriminacija najrasprostranjenija (61%), a ve\u0107ina u\u010desnika istra\u017eivanja prepoznaje potrebu za boljom integracijom Roma. U Istra\u017eivanju Poverenika Percepcija romske zajednice o diskriminaciji<\/em>[9]<\/a> u delu koji se odnosi na diskriminaciju u medijima ne\u0161to vi\u0161e od petine ispitanika smatra da mediji prilikom izve\u0161tavanja o ru\u017enim stvarima nepotrebno isti\u010du nacionalnu pripadnost Roma. Daleko ve\u0107i broj ispitanika (79%) smatra da u medijima i na dru\u0161tvenim mre\u017eama postoji govor mr\u017enje usmeren ka Romima. I dalje postoje zna\u010dajni izazovi na planu inkluzije Roma i Romkinja, pri \u010demu se isti\u010de va\u017ena uloga medija za pobolj\u0161anje polo\u017eaja ove dru\u0161tvene grupe.<\/p>\n 3.19.<\/strong> Prilikom dono\u0161enja mi\u0161ljenja Poverenik je naro\u010dito imao u vidu da je u pitanju televizija koja ima veliku gledanost, zbog \u010dega je njen uticaj na javno mnjenje ve\u0107i, te diskriminatorne izjave koje dolaze od medijskih radnika dodatno uti\u010du na produbiljvanje i poja\u010davanje ve\u0107 prisutne socijalne distance prema romskoj nacionalnoj manjini stvaraju\u0107i degradiraju\u0107e, poni\u017eavaju\u0107e, uvredljivo i neprijateljsko okru\u017eenje.<\/p>\n 3.20.<\/strong> Poverenik podse\u0107a i na odredbe Pravilnika o za\u0161titi ljudskih prava u oblasti pru\u017eanja medijskih usluga da pru\u017ealac medijske usluge ne sme objaviti programski sadr\u017eaj koji sadr\u017ei informacije kojima se podsti\u010de, na otvoren ili prikriven na\u010din, diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica, izme\u0111u ostalog, i zbog njihove nacionalne pripadnosti. Dakle, s\u00e2mo objavljivanje ovakvog sadr\u017eaja, suprotno je odredbama navedenog pravilnika, bez obzira na okolnost da li je diskriminatorne stavove izneo neko od zaposlenih u mediju ili tre\u0107e lice.<\/p>\n <\/p>\n 3.21. <\/strong>Imaju\u0107i u vidu sadr\u017einu izgovorenog u predmetnoj emisiji na TV Informer kojima se podsti\u010du negativni stereotipi i produbljuju predrasude o Romima, zatim i celokupan polo\u017eaj ove marginalizovane dru\u0161tvene grupe prema kojoj je socijalna distanca jedna od najve\u0107ih u dru\u0161tvu, ali i propise i standarde u oblasti za\u0161tite od diskriminacije i po\u0161tovanja ljudskih prava u medijima, Poverenik je, primenjuju\u0107i i pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja doneo mi\u0161ljenje da je TV Informer povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n U postupku po pritu\u017ebi Udru\u017eenja gra\u0111ana Forum Roma Srbije protiv TV Informer povodom emisije emitovane 16. avgusta 2025. godine, utvr\u0111eno je da su povre\u0111ene odredbe \u010dlana 12, a u vezi sa \u010dlanom 24. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 5.1. <\/strong>Da sa mi\u0161ljenjem Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti upozna novinare i novinarke zaposlene na ovoj televiziji, kao i da za ove zaposlene organizuje obuku o pojmu i oblicima diskriminacije i polo\u017eaju i problemima pripadnika romske nacionalne manjine.<\/p>\n <\/p>\n Saglasno \u010dlanu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko lice kome je preporuka upu\u0107ena ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n <\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja sa preporukom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [2]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije, \u010dlan 1. stav 2.<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SCG – Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br. 9\/03, 5\/05, 7\/05 – ispr. i \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS – Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br. 12\/10 i 10\/15<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SRJ\u201d, broj 11\/02, \u201eSlu\u017ebnei list SCG\u201d, broj 1\/03 \u2013 Ustavna povelja i \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 72\/09 \u2013 dr. zakon i 97\/13-odluka US, i 47\/18.<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 92\/23 i 51\/25<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 92\/23 i 51\/25<\/p>\n [7]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/rs\/izvestaji\/<\/a><\/p>\n [8]<\/a>Izve\u0161taj o percepciji gra\u0111ana i gra\u0111anki o diskriminaciji u Srbiji<\/em>, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, 2023<\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje TV Informer:<\/h5>\n
5.2.<\/strong> Da ubudu\u0107e vodi ra\u010duna da ne kr\u0161i propise o zabrani diskriminacije.<\/h5>\n
<\/h5>\n
Potrebno je da TV Informer, obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o postupanju po ovoj preporuci u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/h5>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
1038-25 Mi\u0161ljenje u postupku protiv diskriminacije Roma u medijima<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n