<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podnela organizacija H. H. iz B, protiv kozmeti\u010dkog salona M. iz B. U toku postupka je utvr\u0111eno da je dobrovoljni ispitiva\u010d diskriminacije 19. avgusta 2014. godine posetio kozmeti\u010dki salon M. u B. u nameri da zaka\u017ee uslugu pedikira i manikira. Nakon \u0161to je uspe\u0161no zakazao tra\u017eene usluge za slede\u0107i dan u 16,30 \u010dasova, obavestio je vlasnicu salona da ima virusni hepatitis. Kada je saznala ovaj podatak, vlasnica je odbila da mu pru\u017ei uslugu pedikira i manikira. Vlasnica kozmeti\u010dkog salona nije se izjasnila na navode iz pritu\u017ebe, iako je blagovremeno primila zahtev za izja\u0161njenje. U toku postupka, na osnovu navoda iz pritu\u017ebe i izve\u0161taja testera, utvr\u0111eno je da je vlasnica kozmeti\u010dkog salona M. iz B, dobrovoljnom ispitiva\u010du diskriminacije zakazala uslugu pedikira i manikira, a da nakon \u0161to je saznala da je on osoba koja \u017eivi sa virusnim hepatitisom odbila da mu zaka\u017ee ve\u0107 dogovorene kozmeti\u010dke usluge. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala je mi\u0161ljenje da je M. M. S, vlasnica kozmeti\u010dkog salona M. izvr\u0161ila akt neposredne diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja, jer je neopravdano odbila da pru\u017ei kozmeti\u010dke usluge osobi koja \u017eivi sa virusnim hepatitisom. Zbog toga je M. M. S. preporu\u010deno da preduzme sve neophodne mere kako bi obezbedila pru\u017eanje kozmeti\u010dkih usluga osobama koje \u017eive sa virusnim hepatitisom, da se ubudu\u0107e suzdr\u017eava od neopravdanog uskra\u0107ivanja pru\u017eanja usluga osobama koje \u017eive sa virusnim hepatitisom, kao i da ubudu\u0107e, u okviru obavljanja poslova iz svoje delatnosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti obratila se organizacija H. H. i navela da \u010dlanovi i \u010dlanice ove organizacije imaju nameru da sprovedu situaciono testiranje u pru\u017eanju kozmeti\u010dkih usluga, u skladu sa odredbom \u010dl. 46. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije , kako bi neposredno proverili da li zaposleni u kozmeti\u010dkim salonima, prilikom pru\u017eanja kozmeti\u010dkih usluga osobama koje imaju virusne hepatitise, po\u0161tuju pravila o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 1.2.<\/strong> Na osnovu sprovedenog situacionog testiranja, H. H. iz B. podneo je 17. decembra 2014. godine pritu\u017ebu protiv kozmeti\u010dkog salona M. iz B. U pritu\u017ebi je navedeno da je lice koje se svesno izlo\u017eilo diskriminatornom postupanju (tester) li\u010dnim dolaskom u salon M. zakazao uslugu pedikira i manikira i da mu je, nakon \u0161to je obavestio osobu sa kojom je vodio razgovor da ima virusni hepatitis (Hepatitis C), uskra\u0107eno pru\u017eanje usluge.<\/p>\n 1.3.<\/strong> U izve\u0161taju o situacionom testiranju navedeno je da je dobrovoljni ispitiva\u010d diskriminacije 19. avgusta 2014. godine dolaskom u kozmeti\u010dki salon M. iz B. poku\u0161ao da zaka\u017ee uslugu pedikira i manikira. Nakon \u0161to je uspe\u0161no zakazao tra\u017eene usluge za slede\u0107i dan u 16,30 \u010dasova, obavestio je zaposlene u kozmeti\u010dkom salonu da ima virusni hepatitis. Vlasnica salona, saznav\u0161i ovaj podatak, rekla je da je to problem i nakon konsultacija sa zaposlenom koja pru\u017ea usluge pedikira, rekla mu je \u201ene sme da Vas radi, izvinite”.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Kozmeti\u010dkom salonu M. upu\u0107en je 9. januara 2015. godine zahtev da se u roku od 15 dana izjasni o osnovanosti pritu\u017ebe. Kako se vlasnica kozmeti\u010dkog salona u ostavljenom roku nije izjasnila, a zahtev je primila 19. januara 2014. godine, Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti bili su dostupni navodi iz pritu\u017ebe i izve\u0161taj testera o sprovedenom situacionom testiranju diskriminacije.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> U toku postupka utvr\u0111eno je da je 10. avgusta 2014. godine, dobrovoljni ispitiva\u010d diskriminacije organizacije H. H, sproveo najavljeno situaciono testiranje diskriminacije posetom i pozivanjem kozmeti\u010dkih salona u B. me\u0111u kojima je i kozmeti\u010dki salon M. iz B.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u izjavu dobrovoljnog ispitiva\u010da diskriminacije utvr\u0111eno je da je on li\u010dnim dolaskom u kozmeti\u010dki salon M. zakazao uslugu pedikira i manikira za slede\u0107i dan u 16,30 \u010dasova. Nakon toga je obavestio vlasnicu salona da ima virusni hepatitis, te je ona, po saznanju da je tester osoba koja \u017eivi sa virusnim hepatitisom, odbila da mu pru\u017ei ve\u0107 dogovorenu uslugu pedikira i manikira.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe i izve\u0161taj dobrovoljnog ispitiva\u010da diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, odredbama \u010dl. 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda predvi\u0111enih u ovoj konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status. Komisija za ljudska prava UN odredila je 1996. godine da se u definiciji zabrane diskriminacije izraz \u201eili po drugom osnovu”, kojim se pravno odre\u0111uje da je diskriminacija zabranjena, odnosi i na zdravstveno stanje .<\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustav Republike Srbije u \u010dl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dl. 2. st. 1. ta\u010d. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbama \u010dl. 27. zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, a \u010dl. 17. st. 1. propisano je da diskriminacija u pru\u017eanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizi\u010dko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu li\u010dnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pru\u017eanje usluge, za pru\u017eanje usluge tra\u017ei ispunjenje uslova koji se ne tra\u017ee od drugih lica ili grupe lica, odnosno, ako u pru\u017eanju usluga neopravdano omogu\u0107i prvenstvo drugom licu ili grupi lica.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Zakon o sanitarnom nadzoru u \u010dl. 8. st. 1. ta\u010d. 5. propisuje da delatnost pru\u017eanja usluga odr\u017eavanja higijene, nege i ulep\u0161avanja lica i tela i nemedicinskih estetskih intervencija kojima se naru\u0161ava integritet ko\u017ee podle\u017ee sanitarnom nadzoru. Na osnovu ovog zakona donet je Pravilnik o op\u0161tim sanitarnim uslovima koje moraju da ispune objekti koji podle\u017eu sanitarnom nadzoru , te je propisano da objekti moraju biti uredni i \u010disti, odnosno da se higijenskim merama (ure\u0111ivanje, \u010di\u0161\u0107enje, pranje, odr\u017eavanje, provetravanje, dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija i sl) odr\u017eava higijena unutra\u0161njeg prostora i prostorija, postrojenja, ure\u0111aja, name\u0161taja, opreme, pribora, namenskih prevoznih sredstava i njihove opreme i posti\u017ee uredno higijensko stanje objekta i njegovog neposrednog okru\u017eenja .<\/p>\n 3.7.<\/strong> Odredbom \u010dl. 34. st. 1. Zakona o za\u0161titi stanovni\u0161tva od zaraznih bolesti propisana je du\u017enost pravnih lica i preduzetnika koji obavljaju delatnost pru\u017eanja usluga higijenske nege i ulep\u0161avanja lica i tela i nemedicinskih estetskih intervencija kojima se naru\u0161ava integritet ko\u017ee, da svoje usluge pru\u017eaju pod uslovima i na na\u010din kojim se spre\u010dava pojava i \u0161irenje zaraznih bolesti.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu , propisani su minimalni zahtevi koje je poslodavac du\u017ean da ispuni u obezbe\u0111ivanju primene preventivnih mera pri kori\u0161\u0107enju sredstava i opreme za li\u010dnu za\u0161titu na radu.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisane su mere koje se preduzimaju radi spre\u010davanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. Odredbom \u010dl. 35. propisana je obaveza zaposlenog da primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad i da koristi propisana sredstva i opremu za li\u010dnu za\u0161titu na radu da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.<\/p>\n 3.10.<\/strong> U Strategiji prevencije i za\u0161tite od diskriminacije navedeno je da je fizi\u010dko i mentalno zdravstveno stanje, oduvek, jedan od osnova po kome se prave neopravdane razlike izme\u0111u ljudi. Uzrok diskriminacije su naj\u010de\u0161\u0107e strah od pojedinih bolesti i stigmatizacija lica koja od njih boluju. Tako\u0111e, navedeno je da je u Srbiji prisutna diskriminacija lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje. Generisana je postojanjem duboko ukorenjenih predrasuda nastalih usled raznih strahova, nedostatka osnovnog znanja i pogre\u0161no usvojenih informacija o na\u010dinima prenosa infekcija ili prirode bolesti. Pojavni oblici diskriminacije su brojni i uti\u010du na socijalno isklju\u010divanje ovih lica, te oni uklju\u010duju: uskra\u0107ivanje prava na primarno i sekundarno obrazovanje, gubitak posla i ote\u017eano zapo\u0161ljavanje, odbijanje pru\u017eanja osnovne i hitne medicinske nege, medijske kampanje i senzacionalisti\u010dka medijska otkri\u0107a kriti\u010dnih doga\u0111aja sa u\u010de\u0161\u0107em lica koja \u017eive sa bolestima, odbacivanje od porodice, izolacija u okviru obrazovnih ili zatvorskih i drugih ustanova, vre\u0111anje i omalova\u017eavanje, prebijanje i fizi\u010dko maltretiranje lica koja \u017eive sa bolestima.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da je pritu\u017eba podneta na osnovu situacionog testiranja diskriminacije, potrebno je detaljnije pojasniti smisao situacionog testiranja diskriminacije i propise kojima je testiranje regulisano. Analiza rezultata situacionog testiranja diskriminacije u kozmeti\u010dkom salonu M.<\/strong><\/span><\/p>\n 3.12.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slu\u010daju potrebno utvrditi da li je M. M. S, vlasnica salona M. iz B., izvr\u0161ila akt diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja, uskra\u0107ivanjem pru\u017eanja kozmeti\u010dkih usluga dobrovoljnom ispitiva\u010du diskriminacije, koji je naveo da \u017eeli da zaka\u017ee manikir i pedikir, kao i da \u017eivi sa virusnim hepatitisom.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Na osnovu izve\u0161taja o sprovedenom situacionom testiranju utvr\u0111eno je da je dobrovoljni ispitiva\u010d diskriminacije 19. avgusta 2014. godine posetio kozmeti\u010dki salon M. sa ciljem da utvrdi da li ovaj salon diskrimini\u0161e osobe koje \u017eive sa virusnim hepatitisom. Tako\u0111e, utvr\u0111eno je da je nakon razgovora sa zaposlenima, vlasnica salona zakazala tretman pedikira i manikira za naredni dan u 16,30 \u010dasova. Tester je nakon toga prisutnima saop\u0161tio da ima virusni hepatitis, a vlasnica salona, nakon konsultacija sa zaposlenom koja vr\u0161i ove usluge, saop\u0161tila mu je: \u201ene sme da Vas radi, izvinite”.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da se na osnovu brojnih studija, bro\u0161ura i istra\u017eivanja mo\u017ee utvrditi da je nesporno da osobe zaposlene u kozmeti\u010dkim salonima mogu biti izlo\u017eene razli\u010ditim infektivnim bolestima, od virusa gripa, impetiga, malih boginja do hepatitisa . Me\u0111utim, imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da rad u kozmeti\u010dkom salonu nesumnjivo zahteva bliski kontakt sa klijentkinjama i klijentima, zaposleni su du\u017eni da zbog svoje za\u0161tite i za\u0161tite klijenata preduzimaju sve neophodne sanitarne i higijenske mere, kao i mere za\u0161tite na radu, bez obzira da li su klijenti zdrave osobe ili ne. Uvidom u strukturu kursa za dobijanje sertifikata stru\u010dne osposobljenosti za manikira i pedikira, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je utvrdila da pored tehnologije zanimanja, osnove struke i prakse, polaznici pola\u017eu i ispit iz bezbednosti i za\u0161tite na radu , zbog specifi\u010dnosti posla i kontakata sa klijentima i klijentkinjama. Radi za\u0161tite zaposlenih u kozmeti\u010dkim salonima i njihovih klijenata, zaposlenima se u bro\u0161urama i uputstvima, koje obra\u0111uju ovu temu, nala\u017ee i savetuje da koriste za\u0161titne mere i ure\u0111aje, me\u0111u kojima su: no\u0161enje jednokratnih rukavica koje \u0107e bacati odmah nakon rada sa jednom osobom, pranje ruku sapunom i vodom pre i nakon rada sa klijentom, previjanje otvorenih posekotina ili o\u0161te\u0107ene ko\u017ee da bi se spre\u010dio kontakt sa krvlju ili potencijalno inficiranim materijama sa klijenta ili zaposlenog, \u010di\u0161\u0107enje i dezinfekcija kozmeti\u010dkog pribora nakon svakog klijenta na osnovu propisa o za\u0161titi na radu i sanitarnih zahteva, te dezinfekcija pedikirskih kadica posle svakog klijenta, kao i na po\u010detku radnog dana . Stoga je jasno da pru\u017eanje usluga pedikira i manikira osobama koje \u017eive sa virusnim hepatitisom ne zahteva druga\u010diji pristup niti rad u odnosu na pru\u017eanje usluga drugim osobama.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je za\u0161titna oprema, uz preduzimanje svih propisanih higijenskih mera, neophodna u svakodnevnom radu kozmeti\u010dkih salona, jer bi u protivnom, klijenti i klijentkinje bili izlo\u017eeni riziku od infekcija, posebno ako se ima u vidu da me\u0111u njima mogu biti i oni koji \u017eele da sakriju podatke o svom zdravstvenom stanju ili uop\u0161te ne znaju svoj zdravstveni status. Zbog toga kozmeti\u010dki salon koji ne poseduje svu potrebnu za\u0161titnu opremu, niti preduzima sve propisane higijenske mere mora obustaviti rad, odnosno, ne sme pru\u017eati kozmeti\u010dke usluge nikome, dok tu opremu ne obezbedi.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Na osnovu analize dostupne literature, mo\u017ee se konstatovati da se pru\u017eanje kozmeti\u010dkih usluga pedikira i manikira osobama sa virusnim hepatitisom ne razlikuje od pru\u017eanja usluga osobama koje nemaju hepatitis, uz sprovo\u0111enje svih standardnih mera za\u0161tite, koje se svakako podrazumevaju u cilju za\u0161tite osoblja i klijenata. Prema tome, osobe koje su stekle sertifikat stru\u010dne osposobljenosti za manikira ili pedikira, odnosno, diplomu kozmeti\u010dkog tehni\u010dara, dovoljno su osposobljene da pru\u017ee uslugu pedikira ili manikira osobi koja \u017eivi sa virusnim hepatitisom.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti \u017eeli da uka\u017ee i na polo\u017eaj osoba koje \u017eive sa virusnim hepatitisom i odnosom dru\u0161tva prema ljudima koji boluju od ove bolesti. Naime, Odbor za ravnopravnosti Novog Ju\u017enog Velsa u Australiji (Anti-Discrimination Board of NSW) sproveo je istra\u017eivanje o diskriminaciji osoba koje \u017eive sa virusom hepatitisa C i objavio rezultate istra\u017eivanja u izve\u0161taju novembra 2001. godine. Rezultati istra\u017eivanja jasno pokazuju da su osobe koje \u017eive sa hepatitisom C veoma stigmatizovane i izlo\u017eene diskriminaciji. Ovakav odnos uzrokovan je iracionalnim strahovima, kao i nerazumevanjem i neznanjem na\u010dina prenosa virusa hepatitisa C. Me\u0111utim, mo\u017eda je mo\u0107nija pokreta\u010dka snaga od neznanja o prenosu virusa, predrasuda da je infekcija neraskidivo povezana sa kori\u0161\u0107enjem narkotika koji se ubrizgavaju u vene. Diskriminacija osoba koje \u017eive sa hepatitisom C javlja se u mnogim oblastima javnog \u017eivota, a naj\u010de\u0161\u0107a je u zdravstvenim ustanovama i u oblasti zapo\u0161ljavanja. U istra\u017eivanje su uklju\u010dene i ispovesti osoba koje \u017eive sa virusom hepatitisa \u2013 odbacivanja od strane porodice i prijatelja, ose\u0107aj da su izop\u0161teni na radnim mestima i u zajednicama, odbijanje agencija da ih \u017eivotno osiguraju, pa \u010dak iskustva ljudi kojima je prestao radni odnos zbog toga. Diskriminacija ima veliki uticaj na \u017eivote ljudi sa hepatitisom C, a do\u017eivljena diskriminacija ih odvra\u0107a od tra\u017eenja zdravstvene za\u0161tite, \u0161to ima posledice i po zdravlje ljudi sa hepatitisom i po samu zajednicu.<\/p>\n 3.18.<\/strong> U Globalnom izve\u0161taju o prevenciji i kontroli virusnog hepatitisa Svetske zdravstvene organizacije iz jula 2013. godine navodi se da u Srbiji ne postoji nacionalna strategija ili plan koji je fokusiran na prevenciju i kontrolu virusnog hepatitisa. Tako\u0111e, navodi se da ne postoji dr\u017eavni organ\/ili odeljenje koje se bavi isklju\u010divo koordinacijom aktivnosti dr\u017eave vezane za prevenciju virusnog hepatitisa, a nije poznat ni broj ljudi koji se bave ovom temom u dr\u017eavnim organima u Srbiji. Izve\u0161taj ukazuje da Republika Srbija, ni na polju podizanja svesti, nije sprovodila aktivnosti vezane za Svetski dan hepatitisa, da ne postoji nacionalna politika o vakcinaciji protiv hepatitisa A, kao i da dr\u017eava nije postavila kao cilj eliminisanje hepatitisa B. Iako skoro 200 miliona ljudi u svetu boluje od hepatitisa C, u javnosti i dalje postoji vrlo mala svest o ovoj bolesti. Neznanje, prekomerni strah i predrasude spadaju u razloge zbog kojih postoji stigma povezana sa hepatitisom C, a predrasude i pogre\u0161ne informacije veoma su \u010deste, ne samo me\u0111u naj\u0161irom populacijom, ve\u0107 i kod razli\u010ditih stru\u010dnjaka. Mnoge osobe koje \u017eive sa hepatitisom navode da im odnos drugih prema njima i stigmatizacija u vezi sa zdravstvenim stanjem, pada te\u017ee i od same bolesti .<\/p>\n 3.19.<\/strong> Na osnovu svega navedenog, mo\u017ee se konstatovati da je M. M. S., vlasnica salona M. odbila da pru\u017ei uslugu pedikira i manikira dobrovoljnom ispitiva\u010du diskriminacije, isklju\u010divo zbog njegovog zdravstvenog stanja. Takvo postupanje diskrimini\u0161e osobe koje \u017eive sa virusnim hepatitisom u odnosu na osobe koje nemaju hepatitis. Osobe koje ne \u017eive sa hepatitisom imaju mogu\u0107nost da u ovom kozmeti\u010dkom salonu, bez ikakvih te\u0161ko\u0107a, zaka\u017eu manikir i pedikir, kao i da im budu pru\u017eene kozmeti\u010dke usluge, dok je osobama koje \u017eive sa hepatitisom onemogu\u0107eno \u010dak i da zaka\u017eu dolazak. Na taj na\u010din osobe koje \u017eive sa virusnim hepatitisom su neposredno diskriminisane na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva \u2013 zdravstvenog stanja.<\/p>\n
\nZakon o zabrani diskriminacije uvodi u pravni sistem Republike Srbije institut dobrovoljnog ispitiva\u010da diskriminacije (tester). U pitanju je osoba koja se svesno izlo\u017eila diskriminatornom postupanju u nameri da u konkretnom slu\u010daju neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije. S obzirom da u sudskom i u drugim postupcima dokazivanje diskriminacije standardnim dokaznim sredstvima \u010desto ne daje zadovoljavaju\u0107e rezultate, zakonom je uspostavljen poseban metod dobrovoljnog ispitivanja diskriminacije (situacionog testiranja), koji olak\u0161ava dokazivanje diskriminacije. Situaciono testiranje koristi se sa ciljem da se diskriminacija utvrdi \u201ena licu mesta”, kako bi se dokazalo nejednako (nepovoljnije) tretiranje lica ili grupe lica zasnovano na nekom li\u010dnom svojstvu, odnosno, kako bi se u\u010dinile vidljivim diskriminatorne prakse. Ovaj metod\/mehanizam omogu\u0107ava otkrivanje diskriminacije koja je \u010desto \u201eprikrivena” i pravda se razli\u010ditim izgovorima. Situaciono testiranje je poseban mehanizam koji podrazumeva kreiranje odre\u0111ene situacije, u kojoj je osoba (potencijalni diskriminator) dovedena u poziciju da mo\u017ee da se pona\u0161a\/postupa diskriminatorno bez bojazni da je neko posmatra, a testeri su oni koji se izla\u017eu postupanju potencijalnog diskriminatora i proveravaju da li se on u datoj situaciji diskriminatorno pona\u0161a. Situaciona testiranja imaju veliki potencijal za oja\u010davanje dokaza diskriminatornog postupanja u pojedina\u010dnim slu\u010dajevima, a koriste se i za podizanje svesti javnosti i razvoj javnih politika.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba organizacije H. H. protiv kozmeti\u010dkog salona M zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja u oblasti pru\u017eanja usluga<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n