<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebi A. \u017e. c. iz B. koje su podnete protiv centara za socijalni rad iz Bojnika, Kni\u0107a, Kur\u0161umlije. Medve\u0111e, Uba, \u0106uprije, \u010ca\u010dka, Ba\u010dke Topole, Be\u010deja, Titela, Kanji\u017ee, Stare Pazove, Zaje\u010dara, Prokuplja i Arilja. Pritu\u017ebe su podnete povodom odluka ovih centara za socijalni rad da na osnovu kriterijuma \u201esocio-materijalna ugro\u017eenost”, izmeste odre\u0111eni broj dece iz porodica porekla i obezbede im sme\u0161taj u hraniteljskim porodicama. U toku postupka nije utvr\u0111eno da je siroma\u0161tvo dece i njihovih porodica bio jedini kriterijum za izme\u0161tanje ove dece iz porodica porekla i zasnivanja hraniteljstva, ve\u0107 su kod ve\u0107ine porodice, pored o\u010diglednog siroma\u0161tva, postojali i drugi problemi koji su mogli doprineti odluci da se dete\/deca smeste u hraniteljsku porodicu. Me\u0111utim, evidentno je da centri za socijalni rad u svojim izja\u0161njenjima nisu ponudili detaljno obrazlo\u017eenje za svoje odluke o sme\u0161taju dece u hraniteljske porodice, ve\u0107 su izneli samo svoje stru\u010dne kvalifikacije, tako da u pojedinim slu\u010dajevima nisu sasvim jasni kriterijumi za dono\u0161enje odluka da se \u201esocio-materijalno ugro\u017eena deca” smeste u hraniteljske porodice. U navodima iz izja\u0161njenja pojedinih centara uo\u010deni su rodni stereotipi i predrasude u odnosu na \u017eene, odnosno majke, prilikom zauzimanja stava o njihovim roditeljskim kompetencijama. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, na osnovu ovla\u0161\u0107enja da preporu\u010duje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti, dala je preporuku centrima za socijalni rad iz Bojnika, Kni\u0107a, Kur\u0161umlije, Medve\u0111e, Uba, \u0106uprije, \u010ca\u010dka, Ba\u010dke Topole, Be\u010deja, Titela, Kanji\u017ee, Stare Pazove, Zaje\u010dara, Prokuplja i Arilja da prilikom dono\u0161enja odluke o izme\u0161tanju deteta iz porodica porekla imovno stanje, odnosno, materijalna ugro\u017eenost porodice ni u kom slu\u010daju ne bude jedini kriterijum za sme\u0161taj dece u porodi\u010dni sme\u0161taj, te da svoje odluke i mi\u0161ljenja o roditeljskim kompetencijama majki ne zasnivaju polaze\u0107i od stereotipnog \u201emodela” pona\u0161anja \u017eena kao supruga i majki. Poverenica je preporu\u010dila centrima da u pogledu dece iz korisni\u010dke grupe \u201esocio-materijalno ugro\u017eeno dete”, koja se jo\u0161 uvek nalaze u hraniteljskim porodicama preispitaju donete odluke o sme\u0161taju ove dece i da za odluku o sme\u0161taju svakog takvog deteta u hraniteljsku porodicu podnesu Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti detaljno obrazlo\u017eenje o razlozima na kojima je su ove odluke zasnovane, kao i detaljne podatke o merama podr\u0161ke i pomo\u0107i koje su preduzeli pre dono\u0161enja odluke o sme\u0161taju deteta u hraniteljsku porodicu, na osnovu \u010dega \u0107e Poverenica odlu\u010diti ima li potrebe za preduzimanjem drugih zakonom propisanih mera u cilju spre\u010davanja diskriminacije.<\/span><\/p>\n 1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebama se obratila organizacija civilnog dru\u0161tva \u201eA. \u017e. c.” iz B, povodom saznanja da su odre\u0111eni centri za socijalni rad u Srbiji sme\u0161tali u hraniteljske porodice decu iz tzv. korisni\u010dke kategorije \u201edete socio-materijalno ugro\u017eeno”.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebama je, izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n \u2013 da su podnositeljke pritu\u017ebe, razmatraju\u0107i Izve\u0161taj o radu Centara za socijalni rad u Srbiji u 2011. godini, uo\u010dile da su neki od centara za socijalni rad tokom 2011. godine, smestili 444 dece u porodi\u010dni sme\u0161taj, odnosno, srodni\u010dku ili hraniteljsku porodicu na osnovu kriterijuma \u201esocio-materijalna ugro\u017eenost”, 1.3.<\/strong> Uz pritu\u017ebe su dostavljeni dopisi koje su centri za socijalni rad uputili A. \u017e. c, kao odgovore na zahtev za pristup informacijama od javnog zna\u010daja.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je jedinstven postupak, saglasno \u010dl. 117. Zakona o op\u0161tem upravnom postupku, u vezi sa \u010dl. 40. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije, u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti. U skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , u toku postupka su pribavljena izja\u0161njenja centara za socijalni rad iz Bojnika, Kni\u0107a, Kur\u0161umlije, Medve\u0111e, Uba, \u0106uprije, \u010ca\u010dka, Ba\u010dke Topole, Be\u010deja, Titela, Kanji\u017ee, Stare Pazove, Zaje\u010dara, Prokuplja i Arilja.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju Centra za socijalni rad Bojnik, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da termin \u201esocio-materijalno ugro\u017eena porodica” podrazumeva porodice koje ostvaruju prava iz oblasti socijalne za\u0161tite, a da termin \u201edeca iz socijalno-materijalno ugro\u017eenih porodica” ozna\u010dava poreklo dece, a ne razloge za njihovo izme\u0161tanje iz biolo\u0161kih i sme\u0161taj u hraniteljske porodice; 1.6.<\/strong> U izja\u0161njenju Centra za socijalni rad Arilje, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je CSR Arilje u toku 2011. godine, smestio dvoje dece iz jedne biolo\u0161ke porodice u hraniteljsku porodicu, odnosno, da su deca nakon prestanka zajednice \u017eivota roditelja, \u017eivela sa majkom koja je nezaposlena i bez podr\u0161ke i pomo\u0107i oca dece, koji nije davao doprinos njihovom izdr\u017eavanju. CSR Arilje obezbedio je ovoj porodici pravo na MOP, podr\u0161ku kroz jednokratne nov\u010dane pomo\u0107i, podr\u0161ku u saniranju partnerskih odnosa roditelja, kao i pra\u0107enje vr\u0161enja roditeljskog prava. Nakon kratkog reuspostavljanja zajednice \u017eivota roditelja, majka je napustila decu i nije pokazivala spremnost da preuzme brigu o njima, te je ocu pru\u017eena podr\u0161ka u vidu jednokratne nov\u010dane pomo\u0107i. Me\u0111utim, CSR je utvrdio da otac zanemaruje roditeljsko pravo tako \u0161to nije vodio ra\u010duna da deca redovno poha\u0111aju \u0161kolu, nije brinuo o njihovoj higijeni, ishrani, zadovoljavanju zdravstvenih potreba i bezbednosti, naro\u010dito od trenutka kada je li\u0161en slobode, a deca ostala bez roditeljskog staranja. Nakon sprovedene procene, CSR je odlu\u010dio da decu smesti u hraniteljsku porodicu kako bi im se obezbedilo pravo na nesmetan rast i razvoj. Nakon sme\u0161taja dece u hraniteljsku porodicu nastavljen je rad sa roditeljima, koji su nastavili zajednicu \u017eivota i obezbedili stabilno zaposlenje, te deca od sredine 2012. godine ponovo \u017eive u biolo\u0161koj porodici; 1.6.<\/strong> U izja\u0161njenju Centra za socijalni rad Ub navedeno je:<\/p>\n \u2013 da CSR u Ubu vi\u0161e nema dece iz kategorije \u201esocijalno materijalno ugro\u017eena deca” koja su u hraniteljskim porodicama, jer je dvoje dece vra\u0107eno u biolo\u0161ku porodicu, a tre\u0107e je u postupku povratka.<\/p>\n 1.7.<\/strong> U izja\u0161njenju Centra za socijalni rad \u010ca\u010dak, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da CSR \u010ca\u010dak nije izvr\u0161io diskriminaciju dece koja su sme\u0161tena u hraniteljske porodice, jer se rukovodio principom da je \u201esocio-materijalna ugro\u017eenost” samo jedan od kriterijuma za sme\u0161taj dece, ali ne i jedini, odnosno, da CSR pre dono\u0161enja odluke o sme\u0161taju deteta u hraniteljsku porodicu, radi savetodavno sa biolo\u0161kom porodicom, pru\u017ea materijalnu pomo\u0107, prati vr\u0161enje roditeljskih du\u017enosti i po potrebi izri\u010de mere korektivnog nadzora; 1.8.<\/strong> U izja\u0161njenju Centra za socijalni rad za op\u0161tine \u017dabalj i Titel “Solidarnost” \u017dabalj, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je ta\u010dno da je odeljenje ovog CSR u Titelu, tokom 2011. godine, zbrinulo porodi\u010dnim sme\u0161tajem dva deteta, ali da socio-materijalna ugro\u017eenost nije bila jedini razlog za njihovo izme\u0161tanje iz bilo\u0161kih porodica; 1.9.<\/strong> U izja\u0161njenju Centra za socijalni rad za op\u0161tine Ba\u010dka Topola i Mali I\u0111o\u0161, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da dopis koji je CSR uputio Autonomnom \u017eenskom centru o deci na porodi\u010dnom sme\u0161taju, iz kategorije \u201esocio-materijalno ugro\u017eeno dete”, sadr\u017ei samo najosnovnije podatke o stanju u biolo\u0161koj porodici ove dece, te da CSR za op\u0161tine Ba\u010dka Topola i Mali I\u0111o\u0161 u ovom dopisu nije naveo informacije o roditeljskim kompetencijama, pra\u0107enju i podr\u0161ci biolo\u0161kim porodicama da pobolj\u0161aju uslove \u017eivote i roditeljske ve\u0161tine; 1.10.<\/strong> U izja\u0161njenju Centra za socijalni rad Be\u010dej, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je CSR Be\u010dej u izve\u0161taju za 2011. godinu izneo podatke o sedmoro \u201esocio-materijalno ugro\u017eene” dece koja su sme\u0161tena u hraniteljske porodice; 1.11.<\/strong> U izja\u0161njenju Centra za socijalni rad \u201eToplica” Prokuplje, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da su razlozi za izme\u0161tanje dece iz biolo\u0161kih porodica i njihov sme\u0161taj u hraniteljske porodice mnogobrojni; 1.12.<\/strong> U izja\u0161njenju Centra za socijalni rad \u201e\u0106uprija” u \u0106upriji, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da se u izve\u0161taju CSR \u0106uprija potkrala gre\u0161ka, jer ovaj CSR tokom 2011. godine nije imao decu koja su sme\u0161tena u hraniteljske porodice na osnovu kriterijuma \u201esocio-materijalna ugro\u017eenost”, odnosno, neposredni povod za izme\u0161tanje dece iz biolo\u0161ke i sme\u0161taj u hraniteljske porodice nikada nije bio iz materijalnih razloga; 1.13.<\/strong> U izja\u0161njenju Centra za socijalni rad Zaje\u010dar, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je prilikom izrade godi\u0161njeg izve\u0161taja CSR Zaje\u010dar za 2011. godinu do\u0161lo do gre\u0161ke kada je navedeno da je jedno dete izme\u0161teno iz biolo\u0161ke i sme\u0161teno u hraniteljsku porodicu zbog socio-materijalne ugro\u017eenosti; 1.14.<\/strong> U izja\u0161njenju Centra za socijalni rad Stara Pazova, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da deca koja su na porodi\u010dnom sme\u0161taju na osnovu kriterijuma \u201esocio-materijalna ugro\u017eenost” nisu sme\u0161tena tokom 2011. godine, ve\u0107 su zbrinuta na ovaj na\u010din ranije; 1.15.<\/strong> U izja\u0161njenju Centra za socijalni rad Medve\u0111a, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je CSR Medve\u0111a 2011. godine imao evidentirana \u010detiri deteta, sme\u0161tena u hraniteljske porodice, na osnovu kriterijuma socio-materijalna ugro\u017eenost; 1.16.<\/strong> U izja\u0161njenju Centra za socijalni rad \u201eBorovnjak” iz Kur\u0161umlije, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je CSR iz Kur\u0161umlije u izve\u0161taju za 2011. godinu zaista naveo da se tokom te godine, na osnovu kriterijuma socio-materijalna ugro\u017eenost, \u010detvoro dece nalazilo na sme\u0161taju u hraniteljskim porodicama. Me\u0111utim, istaknuto je da se ovakav podatak na\u0161ao u izve\u0161taju jer je sa\u010dinjanje izve\u0161taja zahtevalo opredeljenje za samo jedan kriterijum; 1.17.<\/strong> U izja\u0161njenju Centra za socijalni rad Kanji\u017ea, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je pritu\u017eba neosnovana jer ni jedno dete sa teritorije op\u0161tine Kanji\u017ea nije izdvojeno iz biolo\u0161ke porodice samo na osnovu socio-materijalnog statusa, ve\u0107 i zbog zanemarivanja roditeljskog prava, odnosno, spre\u010denosti roditelja da vr\u0161e roditeljske du\u017enosti; napu\u0161tanja porodice od strane jednog ili oba roditelja; porodi\u010dnih konflikata i zlostavljanja dece; 1.18.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti uputila je Centru za socijalni rad Kni\u0107 zahtev da se u roku od 15 dana izjasni o osnovanosti pritu\u017ebe. Me\u0111utim, CSR Kni\u0107 nije poslao izja\u0161njenje u predvi\u0111enom roku, iako mu je dopis uredno dostavljen.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> U toku postupka utvr\u0111eno je da je Republi\u010dki zavod za socijalnu za\u0161titu 2011. godine pripremio \u201eIzve\u0161taj o radu centara za socijalni rad u Srbiji u 2011. godini”. Ovaj izve\u0161taj nastao je na osnovu \u201eanaliti\u010dkog i deskriptivnog pristupa izve\u0161tajima o radu” centara za socijalni rad a podaci su prikupljani putem obrasca koji je dostavljen odgovaraju\u0107im slu\u017ebama u svim CSR. Obrazac se sastojao od 126 tabela, te je Republi\u010dki zavod za socijalnu za\u0161titu konstatovao da su se u prikupljanju podataka \u201ejavile i odre\u0111ene te\u0161ko\u0107e”, jer se \u201epokazalo da, po pravilu, CSR ne vr\u0161i proveru podataka koje \u0161alje, nego, izve\u0161taj \u0161alje bez prethodne provere…”. Utvr\u0111eno je da se izve\u0161taj sastoji od tri dela: 1) centri za socijalni rad u Srbiji (radnici\/e, organizacija, radni prostor i oprema itd.); 2) korisnici i klijenti CSR (deca, mladi, odrasli i stariji korisnici, karakteristike nekih korisni\u010dkih grupa) i 3) poslovi CSR.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u \u201eIzve\u0161taj o radu centara za socijalni rad u Srbiji u 2011. godini” (u daljem tekstu: Izve\u0161taj), utvr\u0111eno je da su podaci o deci na sme\u0161taju u ustanovama socijalne za\u0161tite ili hraniteljskim porodicama svrstani u drugi deo izve\u0161taja, koji se odnosi na decu korisnike CSR. U Izve\u0161taju je navedeno da, prema Zakonu o socijalnoj za\u0161titi, usluge sme\u0161taja podrazumevaju sme\u0161taj u srodni\u010dku ili hraniteljsku porodicu, domski sme\u0161taj, sme\u0161taj u prihvatili\u0161ta i druge vrste sme\u0161taja. U nastavku Izve\u0161taja, koji obra\u0111uje sme\u0161taj dece i mladih, razvrstane su razli\u010dite kategorije dece na sme\u0161taju i same vrste sme\u0161taja na osnovu, izme\u0111u ostalog, uzrasta dece, eventualne primene i vrste mera starateljske za\u0161tite, vrste ustanova u koje su deca sme\u0161tena, razlozima prestanka sme\u0161taja dece, du\u017eini boravka u ustanovi za sme\u0161taj, te su navedene i pobrojane korisni\u010dke grupe dece na porodi\u010dnom sme\u0161taju\/hraniteljstvu. Kao korisni\u010dke grupe dece na porodi\u010dnom sme\u0161taju\/hraniteljstvu navedene su slede\u0107e grupe i broj dece u ovim grupama: 1) dete koje je zanemareno ili u riziku od zanemarivanja (3666 dece), 2) dete \u017ertva nasilja (216 dece), 3) dete sa problemima u pona\u0161anju (78 dece), 4) dete \u010diji se roditelji spore oko na\u010dina vr\u0161enja roditeljskog prava (44 dece) i 5) dete socio-materijalno ugro\u017eeno (444 dece). U Izve\u0161taju je konstatovano da se \u201emo\u017ee uo\u010diti da je me\u0111u decom na porodi\u010dnom sme\u0161taju najprisutnija korisni\u010dka grupa dece koja su zanemarena ili su u riziku od zanemarivanja (82,4%), dok su ostale korisni\u010dke grupe zastupljene u manjoj meri”.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Uvidom u priloge koje je dostavio A. \u017e. c. utvr\u0111eno je da su se predstavnice A\u017dC, nakon uvida u Izve\u0161taj, obratile Republi\u010dkom zavodu za socijalnu za\u0161titu i zatra\u017eile informaciju u kojim CSR u Srbiji su deca iz korisni\u010dke grupe \u201esocio-materijalno ugro\u017eena deca” sme\u0161tena u porodi\u010dni sme\u0161taj. A\u017dC je od Zavoda dobilo spisak 57 CSR koji imaju na evidenciji ovu korisni\u010dku grupu, pa je centrima upu\u0107en zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog zna\u010daja, kojim su tra\u017eene informacije o polu i godi\u0161tu dece; poja\u0161njenju konkretnih uslova \u017eivota dece koja su svrstana u kategoriju \u201esocio-materijalna ugro\u017eenost”; bli\u017ee podatke o porodici porekla dece, sa posebnim osvrtom na to da li se radi o jednoroditeljskoj porodici ili porodici \u010diji \u010dlanovi pripadaju nekoj od nacionalnih manjina. Utvr\u0111eno je da iz 17 CSR nisu dobijeni podaci (Boljevac, Krupanj, Negotin, Alibunar, Ba\u010dka Palanka, Ruma, Srbobran i \u0160id), dok su \u010detiri CSR obavestila A\u017dC da iz razli\u010ditih razloga nisu u mogu\u0107nosti da dostave tra\u017eene podatke ili da se radi o gre\u0161ci u evidenciji (Kru\u0161evac, Novi Sad, Ba\u010dki Petrovac i Loznica).<\/p>\n 2.4.<\/strong> Analizom i upore\u0111ivanjem dopisa koje su CSR dostavili A\u017dC-u i izja\u0161njenja na pritu\u017ebu koje su centri dostavili, utvr\u0111ene su razlike u sadr\u017eini i samom na\u010dinu prezentovanja tra\u017eenih informacija. Naime, odgovori dati A\u017dC-u bili su \u010desto \u0161turi, bez detaljnijeg obja\u0161njenja samih okolnosti \u017eivota dece u porodici porekla, merama koje je CSR preduzeo pre dono\u0161enja odluke o izme\u0161tanju dece, kao i bez navo\u0111enja razloga zbog kojih su deca svrstana u kategoriju \u201edete socio-materijalno ugro\u017eeno”. Tako, npr. u izja\u0161njenju CSR za op\u0161tine Ba\u010dka Topola i Mali I\u0111o\u0161 navedeno je da dopis \u201eovog CSR od 15. januara 2013. godine, koji smo prosledili Autonomnom \u017eenskom centru u Beogradu o deci na porodi\u010dnom sme\u0161taju, iz kategorije socio-materijalno ugro\u017eeno, sadr\u017ei najosnovnije podatke o stanju u porodici porekla maloletne dece, sa podacima o osnovnim uslovima (materijalnim i stambenim) u kojima su deca \u017eivela. Nisu navedene informacije o roditeljskim kompetencijama i periodu pra\u0107enja, kao i podr\u0161ke biolo\u0161kim porodicama da pobolj\u0161aju svoje uslove, kao i roditeljske ve\u0161tine i sposobnosti da adekvatno zadovolje potrebe dece.”<\/p>\n 2.5.<\/strong> Uvidom u izja\u0161njenja CSR utvr\u0111eno je i da su centri, prilikom popunjavanja tabela u obrascima Republi\u010dkog zavoda za socijalno osiguranje, upisuju\u0107i korisni\u010dku grupu dece na porodi\u010dnom sme\u0161taju, imali opciju da se odlu\u010de samo za jednu korisni\u010dku grupu, odnosno, sam kompjuterski program nije omogu\u0107avao zaposlenima u CSR da se odlu\u010de za vi\u0161e korisni\u010dkih grupa, tj. razloga zbog kojih su deca izme\u0161tena iz porodice porekla i upu\u0107ena na porodi\u010dni sme\u0161taj. Tako, primera radi, CSR za op\u0161tine \u017dabalj i Titel \u201eSolidarnost” napominje da \u201eprilikom izme\u0161tanja dece iz svojih biolo\u0161kih porodica i zbrinjavanja u hraniteljske porodice, \u010desto razlozi le\u017ee u vi\u0161e razli\u010ditih okolnosti, me\u0111utim, u tabelama koje se popunjavaju u okviru izve\u0161tavanja o radu za prethodnu godinu (odakle su i uzeti podaci od strane podnosioca pritu\u017ebe) nije ostavljena mogu\u0107nost da se opredeli istovremeno za vi\u0161e razloga sme\u0161taja, te centri \u010desto, kada postoje elementi socijalno-materijalne ugro\u017eenosti (i pored \u010dinjenice da postoje i druge okolnosti) upravo taj i obele\u017ee”. Pored toga, CSR Stara Pazova navodi \u201eradi preciznosti u izve\u0161tavanju \u2013 prilikom sumiranja podataka za godi\u0161nji izve\u0161taj \u2013 opredeljujemo se da se za svako pojedina\u010dno dete na sme\u0161taju navede dominantan kriterijum na osnovu koga je dete sme\u0161teno, iako je kod najve\u0107eg broja dece razlog izme\u0161tanja iz biolo\u0161ke porodice, zapravo, sadejstvo vi\u0161e faktora.”<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebi sa prilozima i izja\u0161njenja centara za socijalni rad.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta , koja u \u010dl. 9. st. 1. predvi\u0111a da \u0107e dr\u017eave ugovornice obezbediti da dete ne bude odvojeno od svojih roditelja protiv njihove volje, osim kada nadle\u017ene vlasti, uz sudski nadzor, odrede u skladu sa va\u017ee\u0107im zakonom i postupkom, da je takvo odvajanje u najboljem interesu deteta. Takva odluka mo\u017ee biti neophodna u odre\u0111enom slu\u010daju, kao npr. ako roditelji zlostavljaju ili zanemaruju dete ili \u017eive odvojeno, pa se mora doneti odluka o mestu stanovanja deteta. \u010cl. 18. st. 2. propisano je da \u0107e strane ugovornice, u cilju garantovanja i unapre\u0111ivanja prava iz Konvencije, pru\u017eiti odgovaraju\u0107u pomo\u0107 roditeljima ili zakonskim starateljima u ostvarivanju odgovornosti za podizanje deteta i obezbe\u0111ivati razvoj ustanova, kapaciteta i slu\u017ebi za za\u0161titu dece. Tako\u0111e, \u010dl. 27 propisano je da dr\u017eave ugovornice priznaju pravo svakog deteta na \u017eivotni standard koji odgovara detetovom fizi\u010dkom, mentalnom, duhovnom, moralnom i socijalnom razvoju, te da roditelj(i) ili drugi odgovorni za dete imaju prvenstvenu odgovornost da osiguraju, u okviru svojih sposobnosti i finansijskih mogu\u0107nosti, uslove \u017eivota potrebne za razvoj deteta. Tako\u0111e, strane ugovornice su se obavezale da \u0107e u skladu sa nacionalnim uslovima i u skladu sa svojim mogu\u0107nostima, preduzeti potrebne mere da pomognu roditeljima i drugima odgovornima za dete da ostvare ovo pravo i ako je potrebno, obezbedi\u0107e materijalnu pomo\u0107 i programe, naro\u010dito u pogledu ishrane, odevanja i stanovanja.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Op\u0161tim komentarom br. 7 (Ostvarivanje prava deteta u ranom detinjstvu) uz Konvenciju o pravima deteta , Komitet za prava deteta istakao je zna\u010daj \u010dinjenice da su mala deca nosioci svih prava propisanih Konvencijom o pravima deteta i da je rano detinjstvo period od klju\u010dnog zna\u010daja za ostvarivanje ovih prava. Navedeno je da mala deca, tako\u0111e, mogu da trpe posledice diskriminacije prema njihovim roditeljima, na primer ako su deca ro\u0111ena van bra\u010dne zajednice ili u drugim okolnostima koje odstupaju od tradicionalnih vrednosti, ili ako su njihovi roditelji izbeglice ili azilanti. Pored toga, ovim Op\u0161tim komentarom nagla\u0161ena je klju\u010dna uloga roditelja u ostvarivanju detetovih prava, zajedno sa drugim \u010dlanovima porodice, \u0161ire porodice ili zajednice, uklju\u010duju\u0107i zakonske staratelje. Tako\u0111e, istaknuto je da dr\u017eave treba da po\u0161tuju prvenstvo roditelja, majki i o\u010deva, \u0161to uklju\u010duje obavezu da se deca ne odvajaju od roditelja, osim ako je to u njihovom najboljem interesu, te da su mala deca posebno osetljiva na negativne posledice razdvajanja, zbog njihove fizi\u010dke zavisnosti od roditelja ili staralaca i emotivne vezanosti za njih. Stoga, Komitet je pozvao dr\u017eave ugovornice da preduzmu sve neophodne mere kako bi roditelji bili sposobni da preuzmu primarnu odgovornost za svoju decu, da podr\u017eavaj roditelje u ispunjavanju njihovih obaveza, uklju\u010duju\u0107i smanjivanje \u0161tetnih li\u0161avanja roditeljskih prava, prekida i poreme\u0107aja u de\u010djoj za\u0161titi. Op\u0161ti ciljevi dr\u017eava ugovornica Konvencije treba da budu usmereni na smanjivanje broja napu\u0161tene male dece i siro\u010dadi, kao i svo\u0111enje na minimum broja dece kojima je potrebna institucionalna ili neka druga dugoro\u010dna za\u0161tita, osim kada se proceni da je to u njihovom najboljem interesu. Komitet je, tako\u0111e, sa zabrinuto\u0161\u0107u konstatovao da milionima male dece nije osiguran \u010dak ni osnovni \u017eivotni standard, uprkos \u0161iroko rasprostranjenom priznavanju negativnih posledica oskudice. Stoga, Komitet je pozvao dr\u017eave ugovornice da sprovedu sistematske strategije za smanjenje siroma\u0161tva u ranom detinjstvu, kao i da suzbijaju njegova negativna dejstva na dobrobit dece. Navedeno je da treba upotrebiti sva mogu\u0107a sredstva, uklju\u010duju\u0107i \u201ematerijalnu pomo\u0107 i programe podr\u0161ke” za decu i porodice, kako bi se maloj deci osigurao \u017eivotni standard u skladu sa njihovim pravima. Istaknuto je da treba omogu\u0107iti da deca imaju koristi od socijalne za\u0161tite, uklju\u010duju\u0107i socijalno osiguranje.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u \u010dl. 8. propisuje da svako ima pravo na po\u0161tovanje svog privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota, doma i prepiske, te da se javne vlasti ne\u0107e me\u0161ati u vr\u0161enje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom dru\u0161tvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje […]<\/p>\n 3.6.<\/strong> U Smernicama UN za alternativno staranje o deci ukazano je da s obzirom da je porodica temeljna osnova dru\u0161tva i prirodna sredina za razvoj, za dobrobit i za\u0161titu dece prvenstveno treba ulo\u017eiti napore da se detetu omogu\u0107i da ostane ili se vrati na staranje svojim roditeljima ili, u odgovaraju\u0107im slu\u010dajevima, drugim \u010dlanovima u\u017ee porodice, te da dr\u017eave treba da osiguraju da porodice u svojoj ulozi starateljstva imaju pristup odgovaraju\u0107im oblicima podr\u0161ke. Navedeno je da dr\u017eave, u okviru svojih nastojanja da spre\u010de odvajanje dece od njihovih roditelja, treba da nastoje da osiguraju odgovaraju\u0107e i kulturolo\u0161ki osetljive mere: a) da podr\u017ee porodi\u010dna okru\u017eenja \u010diji su kapaciteti ograni\u010deni \u010diniocima kao \u0161to su invaliditet, upotreba alkohola ili opojnih droga, diskriminacija porodica manjinskog ili starosedela\u010dkog porekla, odnosno, onih koji \u017eive u podru\u010djima zahva\u0107enim oru\u017eanim sukobima b) da pru\u017ee odgovaraju\u0107u brigu i za\u0161titu deci iz ranjivih grupa, recimo deci koja su \u017ertve zlostavljanja ili iskori\u0161\u0107avanja, napu\u0161tenoj deci, deci koja \u017eive na ulici, deci ro\u0111enoj van bra\u010dne zajednice, deci koja su bez pratnje ili su odvojena od roditelja, raseljenoj deci ili deci izbeglicama, deci radnika-migranata, deci tra\u017eilaca azila ili deci koja \u017eive sa HIV\/AIDS. Naro\u010dito je istaknuto da treba ulo\u017eiti posebne napore kako bi se suzbila diskriminacija na temelju bilo kakvog statusnog obele\u017eja deteta ili njegovih\/njenih roditelja, uklju\u010duju\u0107i siroma\u0161tvo, etni\u010dko poreklo, veru, rod, fizi\u010dki ili psihi\u010dki invaliditet. U Smernicama je navedeno i da izdvajanje deteta iz porodice treba posmatrati kao poslednju meru kojoj se pribegava i, kad god je to mogu\u0107e, treba da bude privremena i da traje \u0161to je mogu\u0107e kra\u0107e. Tako\u0111e, istaknuto je da finansijsko i materijalno siroma\u0161tvo ili uslovi, direktno i isklju\u010divo povezani sa takvim siroma\u0161tvom, nikada ne smeju biti jedino opravdanje za izdvajanje deteta iz roditeljskog staranja, prihvatanje deteta u sistem alternativne za\u0161tite ili za spre\u010davanje njegove reintegracije, ve\u0107 takvu situaciju treba posmatrati kao upozorenje za pru\u017eanje odgovaraju\u0107e podr\u0161ke porodici.<\/p>\n U poglavlju pod nazivom \u201ePrevencija potrebe za alternativnom brigom” navedeno je da dr\u017eave treba da sprovode politike koje osiguravaju podr\u0161ku porodicama da ispunjavaju svoje odgovornosti prema detetu i podsti\u010du pravo deteta da uspostavi odnos s oba roditelja. Te politike treba da budu usmerene na temeljne uzroke odricanja i napu\u0161tanja dece ili izdvajanja iz porodica i da osiguravaju pravo na registraciju ro\u0111enja, pristup odgovaraju\u0107em stambenom zbrinjavanju te osnovnim zdravstvenim i obrazovnim uslugama, kao i uslugama socijalne za\u0161tite, a tako\u0111e i podsticanje mera suzbijanja siroma\u0161tva, diskriminacije, marginalizacije, stigmatizacije, nasilja, zlostavljanja deteta te seksualnog zlostavljanja i zloupotrebe opojnih supstanci. Stoga, dr\u017eave treba da razvijaju i sprovode dosledne porodi\u010dne politike koje uzajamno osna\u017euju svoje delovanje i osmi\u0161ljene su sa ciljem podsticanja i ja\u010danja sposobnosti roditelja da brinu o svojoj deci, kao i mere za prevenciju odricanja i napu\u0161tanja dece, te izdvajanja dece iz njihovih porodica. Socijalne politike i programi treba da osna\u017ee porodice stavovima, ve\u0161tinama, sposobnostima i alatima koji \u0107e im omogu\u0107iti da na odgovaraju\u0107i na\u010din svojoj deci osiguraju za\u0161titu, brigu i razvoj. Istaknuto je da u slu\u010dajevima kada se roditelj ili zakonski staratelj obrati javnoj ili privatnoj agenciji ili ustanovi i izrazi nameru da se trajno odrekne deteta, ili u \u017eelji da dete smesti na kra\u0107i rok ili na neodre\u0111eno vreme, dr\u017eava treba da osigura savetovanje i socijalnu potporu kojima je cilj da osna\u017ei porodicu i da joj pomogne da nastavi da se brine o detetu. Dete treba prihvatiti u sistem alternativne brige tek nakon \u0161to se iscrpe sve druge mogu\u0107nosti i utvrdi postojanje prihvatljivih i opravdanih razloga za prihvat dece u sistem za\u0161tite. Nagla\u0161eno je da sve odluke o izdvajanju deteta iz porodice protiv \u017eelje njegovih roditelja moraju donositi nadle\u017ena tela u skladu sa va\u017ee\u0107im zakonima i procedurama.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Ustav Republike Srbije u \u010dl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Tako\u0111e, \u010dl. 66. st. 1. propisano je da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji u\u017eivaju posebnu za\u0161titu.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije , koji u \u010dl. 2. st. 1. ta\u010d. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Porodi\u010dnim zakonom propisano je da porodica u\u017eiva posebnu za\u0161titu. Odredbom \u010dl. 6. ovog zakona propisano je da je svako du\u017ean da se rukovodi najboljim interesima deteta u svim aktivnostima koje se ti\u010du deteta, dok je \u010dl. 60. st. 1. propisano da dete ima pravo da \u017eivi sa roditeljima i pravo da se roditelji staraju o njemu pre svih drugih. Odredbama \u010dl. 110-123. ovog zakona ure\u0111ena je mera hraniteljstva, pa je, izme\u0111u ostalog, propisano da se hraniteljstvo mo\u017ee zasnovati ako je to u najboljem interesu deteta i ukoliko je dete bez roditeljskog staranja, ali i ako je pod roditeljskim staranjem, ali ima smetnje u psiho-fizi\u010dkom razvoju ili je dete sa poreme\u0107ajem u pona\u0161anju. Porodi\u010dni zakon propisuje da je dete bez roditeljskog staranja: dete koje nema \u017eive roditelje, dete \u010diji su roditelji nepoznati ili je nepoznato njihovo boravi\u0161te, dete \u010diji su roditelji li\u0161eni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti, dete \u010diji su roditelji li\u0161eni prava na \u010duvanje i podizanje, odnosno, vaspitavanje deteta i dete \u010diji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovaraju\u0107i na\u010din. Tako\u0111e (\u010dl. 114. i 116.) propisano je da se hraniteljstvo mo\u017ee zasnovati samo uz saglasnost roditelja deteta, osim kada je dete bez roditeljskog staranja, ali i da dete koje je navr\u0161ilo 10 godina \u017eivota i koje je sposobno za rasu\u0111ivanje, mora da se saglasi sa zasnivanjem hraniteljstva.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Zakon o socijalnoj za\u0161titi u \u010dl. 48. odre\u0111uje da se pru\u017eanjem usluga porodi\u010dnog sme\u0161taja deci i mladima privremeno, do zavr\u0161etka redovnog \u0161kolovanja, obezbe\u0111uje nega, za\u0161tita i uslovi za optimalni razvoj u porodi\u010dnom okru\u017eenju. Porodi\u010dni sme\u0161taj za decu i mlade obuhvata i pripremu za povratak roditeljima, drugi stalni \u017eivotni aran\u017eman i pripremu za samostalni \u017eivot. Tako\u0111e, propisano je da se porodi\u010dni sme\u0161taj obezbe\u0111uje kao: standardni sme\u0161taj, sme\u0161taj uz intenzivnu ili dodatnu podr\u0161ku, urgentni sme\u0161taj, povremeni sme\u0161taj i druge vrste sme\u0161taja u drugu porodicu.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Pravilnikom o hraniteljstvu hraniteljstvo je definisano kao mera za\u0161tite deteta bez roditeljskog staranja, odnosno, deteta pod roditeljskim staranjem koje ima smetnje u psihofizi\u010dkom razvoju ili poreme\u0107aj pona\u0161anja, a koje privremeno ne mo\u017ee da \u017eivi sa svojim roditeljima . Odredbom \u010dl. 5. ovog pravilnika propisano je da CSR primenjuje hraniteljstvo kao meru za\u0161tite za dete kada je to u njegovom najboljem interesu, odnosno, ukoliko hraniteljstvo predstavlja odgovor na potrebe deteta za bezbedno\u0161\u0107u, fizi\u010dkim, zdravstvenim, emocionalnim i socijalnim razvojem, vaspitanjem i obrazovanjem; obezbe\u0111uje trajnost odnosa i veza sa porodicom porekla i drugim osobama va\u017enim za dete i u najve\u0107oj mogu\u0107oj meri obezbe\u0111uje uslove za prevladavanje zastoja u razvoju i optimalan razvoj deteta. Op\u0161tu podobnost deteta za hraniteljstvo utvr\u0111uje CSR (\u010dl. 16.) kroz procenu uslova u kojima dete \u017eivi i stepena ugro\u017eenosti njegovog razvoja. Procena uslova u kojima dete \u017eivi obuhvata: socijalno-ekonomske uslove u kojima porodica deteta \u017eivi; strukturu porodice i njenu integrisanost u socijalnu sredinu; postojanje osnovnih ustanova za zadovoljavanje potreba deteta i njihovo aktivno kori\u0161\u0107enje; sposobnosti i mogu\u0107nosti roditelja, srodnika ili drugih pru\u017eaoca nege u pogledu zadovoljavanja potreba deteta u odnosu na osnovnu negu i zdravlje, bezbednost, vaspitanje, obrazovanje, intelektualni, socijalni i emocionalni razvoj, zrelost i samostalnost deteta, a u skladu sa njegovim uzrastom i individualnim potencijalima; snage i rizike porodice za razvoj deteta ili rizike institucionalne za\u0161tite za dete i mogu\u0107nosti podr\u0161ke porodici za prevladavanje kriznih situacija i rehabilitaciju roditeljskih potencijala; te planiranje du\u017eine trajanja hraniteljstva za dete i mogu\u0107nost povratka deteta u biolo\u0161ku porodicu.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad defini\u0161u se, izme\u0111u ostalog, nadle\u017enosti organa starateljstva, sadr\u017eaj planova pru\u017eanja usluga korisnicima i u\u010de\u0161\u0107e korisnika ili nadle\u017enih organa u planiranju usluga. Odredbom \u010dl. 70. st. 3. propisano je da prilikom dono\u0161enja plana usluga i mera za porodicu i plana stalnosti za dete, centar \u0107e zajedno sa drugim slu\u017ebama u lokalnoj zajednici i \u010dlanovima porodice da preduzme razumne napore da dete ostane sa roditeljima, da se preduprede ili otklone okolnosti zbog kojih dete mo\u017ee da bude izme\u0161teno iz porodice ili \u0107e preduzeti sve napore da se steknu uslovi za povratak deteta u porodicu, a st. 4. ovog \u010dlana propisano je da u slu\u010dajevima kada nije odgovaraju\u0107e preduzimati intervencije, mere i usluge za ostanak ili povratak deteta u porodicu, centar treba da obrazlo\u017ei i dokumentuje okolnosti za takvu odluku. Nadalje, odredbom \u010dl. 71. st. 3. propisano je da planom stalnosti mora da se odredi datum (mesec i godina) kada \u0107e se dosti\u0107i jedan od slede\u0107ih ciljeva stalnosti, u skladu sa najboljim interesom deteta, i to: ostanak deteta sa roditeljima (oba ili jednim); povratak deteta u porodicu roditelja; sme\u0161taj deteta kod srodnika, hranitelja ili staratelja; usvojenje deteta ili drugi stalni \u017eivotni aran\u017eman mlade osobe kroz osamostaljenje.<\/p>\n Analiza pritu\u017ebi, izja\u0161njenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.13.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu da su predmeti ovih pritu\u017ebi odluke 15 centara za socijalni rad da na osnovu kriterijuma \u201esocio-materijalna ugro\u017eenost”, izmeste odre\u0111eni broj dece iz porodice i smeste ih u porodi\u010dni sme\u0161taj, odnosno, hraniteljsku porodicu, potrebno je utvrditi da li su deca iz kategorije \u201esocio-materijalno ugro\u017eena deca”, sme\u0161tena u hraniteljske porodice isklju\u010divo zbog siroma\u0161tva svojih roditelja.<\/p>\n S tim u vezi, neophodno je napomenuti da je Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti dr\u017eavni organ u \u010dijoj je nadle\u017enosti da sprovodi postupak po pritu\u017ebama koje se odnose na akte diskriminacije. Saglasno tome, predmet analize u ovom slu\u010daju ograni\u010den je na utvr\u0111ivanje postojanja diskriminacije dece koja su odlukom CSR sme\u0161tena u hraniteljske porodice, na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije i drugih relevantnih propisa koji sadr\u017ee antidiskriminatorne odredbe. Utvr\u0111ivanje eventualnih povreda drugih zakona i\/ili procedura prilikom dono\u0161enja odluka o izme\u0161tanju dece iz porodice porekla, ispravnosti i zakonitosti postupaka procene deteta i \u010dlanova porodice i drugih mera iz nadle\u017enosti CSR, ne spadaju u nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, pa u ovom postupku nisu analizirani.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Hraniteljstvo se u pravnoj literaturi naj\u010de\u0161\u0107e defini\u0161e kao uzimanje tu\u0111eg deteta na besplatnu ishranu i vaspitavanje i predstavlja odnos kojim se ne zasniva nikakvo srodstvo izme\u0111u deteta (hranjenika) i odrasle osobe koja uzima tu\u0111e dete da se o njemu stara (hranitelja), niti dete prekida srodni\u010dki odnos sa svojom porodicom. Stoga, hraniteljstvom se na hranitelja ne prenosi roditeljsko pravo u celini, ve\u0107 se prenose samo neka prava i obaveze koja su deo sadr\u017eine roditeljskog prava (\u010duvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje i, eventualno, izdr\u017eavanje deteta). Svrha hraniteljstva je obezbe\u0111ivanje za\u0161tite za dete kada je to u njegovom najboljem interesu. Iako se zasnivanjem hraniteljstva ne prekidaju u celosti odnosi izme\u0111u deteta i roditelja, nema nikakve sumnje da je, sa aspekta odnosa roditelja i deteta, ustanova hraniteljstva veoma ograni\u010davaju\u0107a mera. Evropski sud za ljudska prava u presudi A.K. i L. protiv Hrvatske isti\u010de kako razdvajanje porodice predstavlja vrlo ozbiljno me\u0161anje javnih vlasti u porodi\u010dni \u017eivot roditelja i deteta, da su nadle\u017eni organi, kod dono\u0161enja odluka u tako osetljivom podru\u010dju, suo\u010deni sa krajnje te\u0161kom odlukom, te da iako imaju pravo na odre\u0111eni stepen diskrecije u postupku i odlu\u010divanju, ipak moraju razmotriti i stavove i interese biolo\u0161kih roditelja, uz po\u0161tovanje \u010dl. 8. Evropske konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Stoga, imaju\u0107i u vidu svrhu hraniteljstva, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da se prilikom dono\u0161enja odluka o zasnivanju hraniteljstva, odnosno, izme\u0161tanju dece iz porodice porekla mora postupati obazrivo i pa\u017eljivo, pre svega na osnovu kriterijuma i razloga koji nisu bazirani na li\u010dnom svojstvu porodice i deteta.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Radi pravilne analize i razumevanja ovog slu\u010daja, bilo je potrebno utvrditi \u0161ta zapravo podrazumeva termin \u201esocio-materijalno ugro\u017eeno dete”, odnosno, da li se taj termin odnosi samo na siroma\u0161no dete ili sadr\u017ei jo\u0161 neke specifi\u010dnosti uslova u kojima dete \u017eivi, detetovih potreba i odnosa u porodici. S obzirom da propisi kojima je regulisana ustanova hraniteljstva, ne daju definiciju ove kategorije dece – korisnika socijalne za\u0161tite, u zahtevima za izja\u0161njenje koja su poslata centrima za socijalni rad, postavljeno je ovo pitanje. Iz izja\u0161njenja centara za socijalni rad mo\u017ee se zaklju\u010diti da se pod terminom \u201esocio-materijalno ugro\u017eeno dete” podrazumeva dete iz porodica koje \u017eive u te\u0161kim materijalnim uslovima i primaju razli\u010dite vrste pomo\u0107i iz nadle\u017enosti CSR i drugih organa, ali i da ve\u0107ina ove dece poti\u010de iz porodica u kojima su evidentirani i drugi problemi i razlozi zbog kojih su centri donosili odluke o sme\u0161taju dece u porodi\u010dni sme\u0161taj. Pored toga, treba imati u vidu i \u010dinjenicu da CSR nisu imali mogu\u0107nost da u aplikaciji, na osnovu koje je sa\u010dinjen deo Izve\u0161taja Republi\u010dkog zavoda za socijalnu za\u0161titu, izaberu vi\u0161e korisni\u010dkih grupa na osnovu vi\u0161e evidentiranih razloga za sme\u0161tanje dece u porodi\u010dni sme\u0161taj (npr. zanemareno dete i dete socio-materijalno ugro\u017eeno). Naprotiv, CSR su se prilikom izbora korisni\u010dke grupe dece mogli odlu\u010diti samo za jednu ponu\u0111enu opciju, te se iz izja\u0161njenja ve\u0107ine CSR moglo zaklju\u010diti da su se za grupu \u201esocio-materijalno ugro\u017eeno dete” odlu\u010divali kada su u pitanju bile porodice koje ve\u0107 dugi niz godina primaju razli\u010dite vrste pomo\u0107i i kod kojih je evidentirana izrazita materijalna ugro\u017eenost. Tako, CSR Bojnik navodi da njihovo poimanje definicije socijalno-materijalno ugro\u017eenih porodica i dece iz ovih porodica je da \u201eporodica po osnovu socijalno-materijalne ugro\u017eenosti obavezno ostvaruje prava iz oblasti socijalne za\u0161tite. Termin deca iz socijalno-materijalno ugro\u017eenih porodica govori o poreklu dece, a nikako ne o razlozima, pogotovu ne jedinim, za njihovo izme\u0161tanje iz biolo\u0161kih i sme\u0161taja u hraniteljske porodice”. CSR \u010ca\u010dak, pak, navodi da \u201ekriterijumi koji su potrebni da bi se dete smatralo socijalno-materijalno ugro\u017eeno u biolo\u0161koj porodici je kada i pored pomo\u0107i porodici, u skladu sa materijalnim mogu\u0107nostima dru\u0161tva i lokalne zajednice, roditelji zanemare osnovne potrebe deteta, tako da dovedu u pitanje i njegov biolo\u0161ki opstanak”.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Analiziraju\u0107i izja\u0161njenja centara za socijalni rad, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti uo\u010dila je da su porodicama iz kojih su deca sme\u0161tena u hraniteljske porodice na osnovu kriterijuma socio-materijalna ugro\u017eenost, u najve\u0107em broju slu\u010dajeva i pru\u017eane razli\u010dite vrste pomo\u0107i iz nadle\u017enosti CSR i lokalne samouprave, te da je o\u010digledno ova \u010dinjenica bila razlog da se CRS opredele da decu iz ovih porodica svrstaju u korisni\u010dku grupu \u201esocio-materijalno ugro\u017eeno dete”. Dalja analiza izja\u0161njenja centara za socijalni rad, pokazala je da su u ve\u0107ini porodica, pored o\u010digledne materijalne ugro\u017eenosti i siroma\u0161tva, prisutni i drugi problemi, npr. poreme\u0107aji porodi\u010dnih odnosa. Primera radi, u izja\u0161njenju CSR za op\u0161tine \u017dabalj i Titel \u201eSolidarnost” \u017dabalj naveden je primer majke de\u010daka koji je kao beba sme\u0161ten u hraniteljsku porodicu jer je majka \u201ezakazivala u mnogim segmentima roditeljstva (pored neadekvatne temperature u prostoriji, re\u010d je o zimskom periodu) i lo\u0161ih stambenih uslova, zna\u010dajni propusti su se odnosili i na neadekvatnu ishranu i nehigijenu kako prostora, tako i deteta \u2013 \u0161to se ne mo\u017ee pripisivati isklju\u010divo siroma\u0161tvu. Dete je zbog naru\u0161enog zdravstvenog stanja hospitalizovano usled oboljenja bubrega”.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Iako su svi CSR tvrdili da siroma\u0161tvo i materijalna ugro\u017eenost porodice nisu bili jedini kriterijum za sme\u0161taj dece u hraniteljske porodice, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da se u nekim izja\u0161njenjima nalaze veoma \u0161tura obrazlo\u017eenja razloga za izme\u0161tanje dece iz porodice porekla. Naime, pojedini centri su u izja\u0161njenjima upotrebljavali op\u0161te pojmove i formulacije, koje ne omogu\u0107avaju da se da se utvrde stvarni razlozi za koje tvrde da su, osim siroma\u0161tva, bili su\u0161tinski razlozi za izdvajanje dece iz porodica porekla.<\/p>\n Na primer, u izja\u0161njenju CSR \u0106uprija navedeno je da su deca koja su sme\u0161tena u hraniteljsku porodicu, nakon smrti majke ostala da \u017eive sa ocem \u201ekoji je bio i ostao disfunkcionalan, pasivan i inertan, a nije bilo srodnika koji bi preuzeli brigu o deci, tako da je jedini put za za\u0161titu vitalnih interesa dece bio sme\u0161taj u hraniteljsku porodicu (…) neposredni povod za sme\u0161taj ove dece nije bio isklju\u010divo materijalne prirode”. Od CSR o\u010dekuje se da u svom izja\u0161njenju iznese ne samo svoje ocene i kvalifikacije da je otac, kako se navodi, bio \u201edisfunkcionalan”, \u201epasivan” i \u201einertan”, ve\u0107 da navede konkretne \u010dinjenice koje se odnose na status i pona\u0161anje oca prema svojoj deci, iz kojih se mo\u017ee sa izvesno\u0161\u0107u zaklju\u010diti da su ove kvalifikacije ta\u010dne i utemeljene. Po\u0161to nijedna \u010dinjenice nije izneta, kvalifikacije se pre mogu shvatiti kao svojevrsno etiketiranje, a ne stru\u010dna ocena koja je zasnovana na \u010dinjenicama.<\/p>\n Zatim, CSR \u201eBorovnjak” iz Kur\u0161umlije navodi primer majke de\u010daka koja \u201ezbog svog na\u010dina \u017eivota nije na adekvatan na\u010din zadovoljavala razvojne potrebe deteta. I u ovom slu\u010daju nedostaju egzaktne \u010dinjenice u pogledu \u201ena\u010dina \u017eivota” majke deteta, zbog kojeg, navodno, ona nije na adekvatan na\u010din zadovoljavala potrebe deteta. Nejasno je \u0161ta CSR \u201eBorovnjak” uop\u0161te podrazumeva pod pojmom \u201ena\u010din \u017eivota” i kako je u konkretnom slu\u010daju \u201ena\u010din \u017eivota” majke uticao to da ona nije na adekvatan na\u010din zadovoljavala potrebe deteta.<\/p>\n Tako\u0111e, u izja\u0161njenju CSR Kanji\u017ea navodi se da \u201eroditelji nisu bili osposobljeni za vr\u0161enje roditeljske uloge”, iako su zaposleni u ovom CSR pru\u017eali pomo\u0107 i podr\u0161ku roditeljima dece. U vezi sa tim, nejasno je \u0161ta uop\u0161te zna\u010di \u201eosposobljenost roditelja za vr\u0161enje roditeljske uloge”, za \u0161ta konkretno nisu bili \u201eosposobljeni”, koji im je konkretno vid pomo\u0107i i podr\u0161ke pru\u017ean, u kom periodu i sl.<\/p>\n 3.18.<\/strong> Tako\u0111e, analiza pojedinih izja\u0161njenja centara za socijalni rad pokazala je da centri za socijalni rad nisu objasnili koji su bili su\u0161tinski razlozi za sme\u0161tanje dece u hraniteljske porodice, osim siroma\u0161tva porodice porekla. U tom smislu, mo\u017ee se izdvojiti izja\u0161njenja CSR Stara Pazova koji na po\u010detku navodi da je kod najve\u0107eg broja dece razlog izme\u0161tanja iz porodice porekla \u201esadejstvo vi\u0161e faktora”, a u nastavku izja\u0161njenja je data detaljna slika porodi\u010dne situacije sedmoro dece iz dve porodice, koja su sme\u0161tena u hraniteljske porodice kao socio-materijalno ugro\u017eena deca. Naime, u slu\u010daju prve porodice, \u010detvoro dece je sme\u0161teno u hraniteljsku porodicu nakon \u0161to ih je otac koji nije adekvatno brinuo o njima, ostavio kod majke koja je \u017eivela na teritoriji druge op\u0161tine, jer majka \u201enije imala uslove da prihvati decu u svoju novu zajednicu \u2013 prevashodno iz razloga nepovoljnih stambenih uslova (majka i njen vanbra\u010dni partner \u017eive u sobi od oko 6 m2)”. CSR Stara Pazova dalje navodi da je \u010dinjenica da je \u201eodsustvo minimalnih stambenih uslova u novoj porodici majke bila opredeljuju\u0107a za zbrinjavanje dece van bilo\u0161ke porodice,uz \u010dinjenicu napu\u0161tanja dece od strane oca”. U drugom slu\u010daju, koji se odnosi na tri devoj\u010dice sme\u0161tene u hraniteljsku porodicu, navedeno je u delu opisivanja porodi\u010dnih prilika majke i devoj\u010dica, da je opredeljenje stru\u010dnih radnika da ovu decu svrsta u korisni\u010dku grupu \u201esocio-materijalno ugro\u017eena deca” uslovljeno procenom da u \u201euslovima povoljnih stambenih uslova porodice \u2013 ne bi do\u0161lo do izme\u0161tanja dece iz porodice majke koja je o\u010dekivala ro\u0111enje \u0161estog deteta, ve\u0107 da bi se organizovanjem razli\u010ditih usluga u zajednici mogla pru\u017eiti podr\u0161ka majci u brizi i staranju oko dece”, kao i da majka nije namerno propustila da se stara o deci. \u0160tavi\u0161e, na kraju izja\u0161njenja, CSR Stara Pazova konstatuje da su obe majke sa novim partnerima odlu\u010dile da nastave \u017eivot van op\u0161tine Stara Pazova, ali u slu\u010daju da donesu druga\u010diju odluku i izraze spremnost da preuzmu brigu i staranje o deci \u201emo\u017ee se razmatrati mogu\u0107nost da im se obezbedi nov\u010dana naknada od strane lokalne zajednice za pla\u0107anje najamnine odgovaraju\u0107eg stambenog prostora”. Me\u0111utim, u izja\u0161njenju se tvrdi da se ni jedna ni druga majka do danas nisu obratile CSR Stara Pazova sa zahtevom da preuzmu svoju decu iz hraniteljskih porodica i staraju se o njima u okviru svojih novoformiranih doma\u0107instava. Ne navodi se da li je majkama pru\u017een bilo koji vid savetodavne i druge pomo\u0107i ili bilo koja druga mera.<\/p>\n 3.19.<\/strong> Stoga, imaju\u0107i u vidu izja\u0161njenje CSR Stara Pazova i drugih centara koji na sli\u010dan na\u010din opisuju razloge za izme\u0161tanje dece iz porodica porekla, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je izvesno da su neki roditelji samoinicijativno tra\u017eili od CSR da zbrine njihovu decu ili nisu izrazili spremnost da preuzmu odgovornost za brigu i staranje o deci. S tim u vezi, Poverenica podse\u0107a da brojni doma\u0107i i me\u0111unarodni pravni propisi sadr\u017ee odredbe koje nala\u017eu nadle\u017enim organima da, u skladu sa mogu\u0107nostima dr\u017eave, preduzmu potrebne mere i pomognu roditeljima da detetu\/deci obezbede pravo na adekvatan \u017eivotni standard, te da uvek prilikom odlu\u010divanja imaju na umu zna\u010daj odrastanja deteta uz roditelje i obezbede svu mogu\u0107u pomo\u0107 podr\u0161ku porodicama da ispunjavaju svoje odgovornosti prema detetu\/deci. Stoga je neophodno da nadle\u017eni organi, u svakom konkretnom slu\u010daju, razmotre sve raspolo\u017eive mogu\u0107nosti i da osna\u017ee roditelja\/e da ispunjavaju obaveze prema detetu i na taj na\u010din otklone uzroke eventualne odluke o napu\u0161tanju deteta. Tek nakon \u0161to budu iscrpljeni svi mehanizmi koji stoje na raspolaganju nadle\u017enim organima, mo\u017ee se doneti odluka o izdvajanju deteta iz porodice porekla. Posebno je problemati\u010dno \u0161to u pojedinim slu\u010dajevima povodom \u201eneiskazivanja spremnosti roditelja da preuzmu odgovornost za brigu i staranje o deci” prema roditeljima nisu preduzete odgovaraju\u0107e, zakonom propisane mere.<\/p>\n 3.20.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje i na veoma zabrinjavaju\u0107e navode iz izja\u0161njenja CSR Medve\u0111a. Naime, iz izja\u0161njenja ovog centra mo\u017ee se zaklju\u010diti da je dvoje dece izme\u0161teno iz porodice porekla i sme\u0161teno u hraniteljsku porodicu isklju\u010divo zbog nastavka \u0161kolovanja u drugom gradu. Zapravo, za jedno od dvoje navedene dece, de\u010daka sa smetnjama u razvoju, izri\u010dito je navedeno da je sme\u0161ten u hraniteljsku porodicu jer iz svog mesta prebivali\u0161ta nije imao adekvatnu autobusku liniju do mesta u kojem se \u0161kolovao. Oba deteta poti\u010du iz porodica veoma lo\u0161eg materijalnog stanja. Sli\u010dno je i u izja\u0161njenju CSR \u201eBorovnjak” iz Kur\u0161umlije, de\u010dak je sme\u0161ten u hraniteljsku porodicu jer \u201emajka, lo\u0161eg materijalnog stanja, ali i niskih intelektualnih sposobnosti, iz zaba\u010dene sredine bez resursa u cilju dalje perspektive deteta saglasna da dete bude sme\u0161teno u drugu porodicu radi nastavka \u0161kolovanja”. Pored \u010dinjenice da su navodi iz ova dva izja\u0161njenja veoma zabrinjavaju\u0107i, Poverenica ukazuje da navod iz izja\u0161njenja CSR Medve\u0111a predstavlja jedinstven slu\u010daj u praksi pru\u017eanja socijalne za\u0161tite da je dete izme\u0161teno iz svoje porodice zbog nepostojanja adekvatne autobuske linije od mesta stanovanja do \u0161kole. Ukoliko je nepostojanje adekvatnog prevoza bilo odlu\u010duju\u0107e za izme\u0161tanje deteta iz porodice porekla, kako se mo\u017ee zaklju\u010diti iz izja\u0161njenja, Poverenica ukazuje da je time grubo naru\u0161eno zakonom garantovano pravo deteta da \u017eivi sa svojim roditeljima. Pored toga, potrebno je naglasiti da postoji \u010ditav spektar prihvatljivijih na\u010dina da se deci obezbedi ostvarivanje prava na obrazovanje, odnosno, nesmetano \u0161kolovanje van mesta prebivali\u0161ta, umesto njihovog izme\u0161tanja iz porodica. Me\u0111utim, s obzirom na \u0161turost samog izja\u0161njenja, mo\u017ee se konstatovati da nije utvr\u0111eno da li su postojali i drugi problemi u porodici ovog deteta na osnovu kojih je CSR Medve\u0111a doneo odluku o sme\u0161tanju deteta u hraniteljsku porodicu, osim nedostatka adekvatne autobuske linije od ku\u0107e do \u0161kole.<\/p>\n 3.21.<\/strong> Primetno je da pojedini centri za socijalni rad u dopisima upu\u0107enim A. \u017e.c, kao i u izja\u0161njenjima na pritu\u017ebu, navode kao jednu od karakteristika neadekvatnog vr\u0161enja roditeljskog prava i sklonost majki da \u201e\u010desto menjaju vanbra\u010dne partnere”. Tako, na primer CSR Kanji\u017ea, poja\u0161njavaju\u0107i uslove \u017eivota dece sme\u0161tene u hraniteljske porodice, \u010dak u \u010detiri primera navodi da je majka deteta (dece), \u010desto menjala vanbra\u010dne partnere , a Centar za socijalni rad Be\u010dej navodi da je majka \u010detvoro dece koja su sme\u0161tena u hraniteljsku porodicu, izme\u0111u ostalog, \u201e\u010desto menjala partnere, selila se zajedno sa njima, to su \u010desto bili agresivni (fizi\u010dki) mu\u0161karci prema njoj”. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da ovakvi navodi podr\u017eavaju rodne stereotipe i predrasude da je \u017eena koja nije u bra\u010dnoj zajednici i koja \u201emenja” partnere, lo\u0161a majka i da samim tim neadekvatno vr\u0161i roditeljsko pravo, dok se za o\u010deve ovakvi navodi ne spominju i njihovo menjanje partnerki nije u direktnoj korelaciji sa vr\u0161enjem roditeljskog prava. Tako\u0111e, Poverenica isti\u010de da je veoma zabrinjavaju\u0107 navod CSR iz Be\u010deja da je majka \u010detvoro dece \u201ebirala partnere koji su \u010desto bili fizi\u010dki agresivni prema njoj”, zbog \u010dega deci nije pru\u017eala pozitivan i podsticajan model pona\u0161anja. Ovakvim stavom CSR prevaljuje odgovornost za nasilno pona\u0161anje partnera na \u017eenu, \u017ertvu nasilja u porodici i tereti je za nasilje koje je pre\u017eivela, kao da ga je sama prouzrokovala. Poverenica isti\u010de da je potrebno da nadle\u017eni organi, prilikom analize porodi\u010dne situacije korisnika socijalne za\u0161tite, ne zasnivaju svoje odluke i mi\u0161ljenja na stereotipnoj ulozi \u017eene u porodici, odnosno, da \u017eene koje se ne uklapaju u stereotipan \u201ekalup” pona\u0161anja supruge i majke, automatski smatraju neadekvatnim vr\u0161iteljkama roditeljskog prava.<\/p>\n 3.22.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da nije utvr\u0111eno da je siroma\u0161tvo dece i njihovih porodica bio jedini kriterijum za izme\u0161tanje ove dece iz porodica porekla i zasnivanja hraniteljstva, iako su u navodima iz izja\u0161njenja centara za socijalni rad uo\u010deni stereotipi, predrasude i nedovoljno jasni kriterijumi za dono\u0161enje odluka da se \u201esocio-materijalno ugro\u017eena deca” smeste u hraniteljske porodice. \u0160tavi\u0161e, mo\u017ee se konstatovati da su kod ve\u0107ine porodice, pored o\u010diglednog siroma\u0161tva, postojali i drugi problemi i poreme\u0107aji porodi\u010dnih odnosa koji su mogli doprineti odluci da se dete\/deca smeste u hraniteljsku porodicu.<\/p>\n 3.23.<\/strong> Na kraju, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da u odlukama koje se ti\u010du ograni\u010davanja vr\u0161enja roditeljskog prava, svaki stru\u010dnjak\/stru\u010dnjakinja u socijalnoj za\u0161titi mora biti u stanju da opi\u0161e porodi\u010dnu situaciju u kojoj dete \u017eivi i navede su\u0161tinske i jasne razloge za zasnivanje hraniteljstva, koji su potkrepljeni dovoljnim \u010dinjenicama i dokazima, koji bi svakog stru\u010dnjaka\/stru\u010dnjakinju koji bi procenjivao takvu odluku uverile da je ona zakonita i celishodna, odnosno da bi i on\/ona, u istoj situaciji i pod istim okolnostima doneo odluku iste sadr\u017eine. U skladu sa tim, Poverenica podse\u0107a na stav Evropskog suda za ljudska prava da dr\u017eavni organi, u slu\u010dajevima ograni\u010davanja roditeljskog prava, moraju postupati razumno, obazrivo i u dobroj veri, a svaka preduzeta mera mora biti u skladu sa krajnjim ciljem, odnosno, s ponovnim sjedinjenjem porodice .<\/p>\n 4. MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n U postupku koji je sproveden po pritu\u017ebi A. \u017e. c. iz B. protiv centara za socijalni rad iz Bojnika, Kni\u0107a, Kur\u0161umlije. Medve\u0111e, Uba, \u0106uprije, \u010ca\u010dka, Ba\u010dke Topole, Be\u010deja, Titela, Kanji\u017ee, Stare Pazove, Zaje\u010dara, Prokuplja i Arilja, nije utvr\u0111eno da su centri za socijalni rad dono\u0161enjem odluka o sme\u0161taju dece iz korisni\u010dke grupe \u201esocio-materijalno ugro\u017eeno dete” u hraniteljske porodice prekr\u0161ili propise o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 5. PREPORUKA<\/strong><\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, na osnovu \u010dl. 33. st. 1. ta\u010d. 9. Zakona o zabrani diskriminacije, preporu\u010duje centrima za socijalni rad iz Bojnika, Kni\u0107a, Kur\u0161umlije. Medve\u0111e, Uba, \u0106uprije, \u010ca\u010dka, Ba\u010dke Topole, Be\u010deja, Titela, Kanji\u017ee, Stare Pazove, Zaje\u010dara, Prokuplja i Arilja:<\/p>\n 5.1.<\/strong> Da prilikom dono\u0161enja odluke o izme\u0161tanju deteta iz porodica porekla imovno stanje, odnosno, materijalna ugro\u017eenost porodice ni u kom slu\u010daju ne bude jedini kriterijum za sme\u0161taj dece u porodi\u010dni sme\u0161taj, te da svoje odluke i mi\u0161ljenja o roditeljskim kompetencijama majki ne zasnivaju na rodno stereotipnoj ulozi \u017eene, odnosno, da \u017eene koje se ne uklapaju u stereotipan \u201emodel” pona\u0161anja supruge i majke, automatski smatraju neadekvatnim vr\u0161iteljkama roditeljskog prava.<\/p>\n
\n\u2013 da Zakon o socijalnoj za\u0161titi garantuje pravo detetu na podr\u0161ku sistema socijalne za\u0161tite u situaciji kada njegov roditelj nije u stanju da se o njemu stara bez podr\u0161ke sistema ili ako potreba deteta za negom i materijalnom sigurno\u0161\u0107u prevazilazi mogu\u0107nost porodice,
\n\u2013 da Zakon o socijalnoj za\u0161titi pravo deteta na podr\u0161ku sistema socijalne za\u0161tite ne ure\u0111uje tako da dete to pravo mo\u017ee da ostvari u okviru svoje biolo\u0161ke porodice, odnosno, ovo pravo je ograni\u010deno na taj na\u010din \u0161to dete pravo na bolju podr\u0161ku mo\u017ee da ostvari u porodi\u010dnom sme\u0161taju (srodni\u010dkom ili hraniteljskom), te da ova \u010dinjenica predstavlja neposrednu i sistemsku diskriminaciju,
\n\u2013 da centri za socijalni rad vr\u0161e institucionalnu diskriminaciju dece iz kategorije \u201esocio-materijalno ugro\u017eeno dete” i \u010dlanova njihovih porodice, te da centri za socijalni rad ne koriste sve mogu\u0107nosti i resurse zajednice kako bi obezbedili podr\u0161ku detetu u biolo\u0161koj porodici, ve\u0107 decu iz socio-materijalno ugro\u017eenih porodica izme\u0161taju u porodi\u010dni sme\u0161taj,
\n\u2013 da su deca iz korisni\u010dke grupe \u201esocio-materijalno ugro\u017eena deca” diskriminisana na osnovu imovnog i porodi\u010dnog statusa, a u pojedinim slu\u010dajevima i na osnovu zdravstvenog statusa, invaliditeta i rodnog statusa roditelja.<\/p>\n
\n\u2013 da je mali broj dece koju je Centar za socijalni rad Bojnik smestio u hraniteljske porodice, u odnosu na broj gra\u0111ana i gra\u0111anki op\u0161tine Bojnik i ekonomsku situaciju u ovoj op\u0161tini;
\n\u2013 da ovaj CSR nastoji da pru\u017ei maksimalnu podr\u0161ku biolo\u0161kim porodicama, kako bi deca ostala da \u017eive sa svojim roditeljima, te da se mera izdvajanja dece iz porodica i sme\u0161taja u hraniteljsku porodicu koristi kao poslednja solucija i isklju\u010divo u cilju za\u0161tite prava i interesa deteta;
\n\u2013 da je CSR Bojnik socijalno-materijalno ugro\u017eenim porodicama, u du\u017eem vremenskom periodu, pru\u017eao materijalnu podr\u0161ku, propisanu Zakonom o socijalnoj za\u0161titi, kao i pomo\u0107 u naturi, podr\u0161ku i medijaciju radi ostvarivanja drugih prava, ali da lokalna samouprava nema mogu\u0107nosti za finansiranje i drugih vrsta pomo\u0107i, poput narodne kuhinje, subvencija i dr;
\n\u2013 da se prilikom dono\u0161enja odluke o izdvajanju deteta iz bilo\u0161ke porodice vr\u0161i postupak procene, koji podrazumeva procenu stanja i potreba dece, a posebno roditeljskih kapaciteta (pru\u017eanje osnovne nege, osiguranje bezbednosti, emocionalna toplina, vo\u0111stvo, granice i stabilnost odnosa);
\n\u2013 da u 2011. godini nije bilo realizovanih sme\u0161taja dece iz kategorije \u201esocijalno-materijalno ugro\u017eena deca” u hraniteljske porodice, dok je u 2012. godini realizovan sme\u0161taj sedmoro dece iz dve porodice;
\n\u2013 da se u prvom slu\u010daju radi o petoro dece iz jedne porodice koja je korisnik prava na materijalno obezbe\u0111enje porodice (MOP) od 2005. godine bez prekida, te da je ovoj porodici u vi\u0161e navrata dodeljivana jednokratna pomo\u0107 u novcu i naturi. Navedeno je da je CSR dobio informaciju da je stanje u porodici veoma lo\u0161e, a izlaskom zaposlenih na teren utvr\u0111eno je da je samohrani otac oti\u0161ao u selo u potrazi za poslom, dok je o deci brinuo deda star 70 godina. Na terenu je uo\u010deno da su dvoje dece tr\u010dali goli po dvori\u0161tu, dok je najmla\u0111e, jednogodi\u0161nje dete, bilo u krevetu poluobu\u010deno i prljavo. Tako\u0111e je navedeno da je prostorija u kojoj \u017eivi ova porodica bila u veoma lo\u0161em higijenskom stanju i nedovoljno opremljena. Otac je nakon nekoliko dana, u razgovoru sa zaposlenima CSR koji su ga upozorili da nedovoljno brine o deci, zatra\u017eio da organ starateljstva zbrine decu u neku od hraniteljskih porodica, jer nije \u201eu stanju da im pru\u017ei adekvatnu negu”. Nakon izvr\u0161ene procene, CSR je odlu\u010dio da decu smesti u hraniteljsku porodicu;
\n\u2013 da se u drugom slu\u010daju radi o blizancima, koje je majka nakon ro\u0111enja napustila i da su zaposleni CSR procenili da majka nema kapacitet da prihvati novoro\u0111enu decu, sa \u010dime se majka saglasila. Deca su sme\u0161tena u hraniteljsku porodicu, a u toku je i postupak njihovog usvojenja. Navedeno je da je majka blizanaca samohrana majka koja ve\u0107 brine o sedmoro dece, od 2005. godine je korisnica prava na MOP, prava na uve\u0107anu nov\u010danu socijalnu pomo\u0107, te je ovoj porodici u vi\u0161e navrata dodeljivana jednokratna nov\u010dana pomo\u0107 i pomo\u0107 u naturi;
\n\u2013 da su svoj deci, koju je CSR Bojnik smestio u hraniteljske porodice, bila ugro\u017eena prava propisana Konvencijom o pravima deteta.<\/p>\n
\n\u2013 da prilikom obrade podataka za godi\u0161nji izve\u0161taj Republi\u010dkog zavoda za socijalnu za\u0161titu, odnosno, prilikom definisanja razloga za izme\u0161tanje navedene dece, CSR je koristio kompjuterski program i tabele, te je tom prilikom izabran kriterijum \u201esocio-materijalna ugro\u017eenost”, jer je prvi evidentiran, ali da su mogli biti izabrani i drugi kriterijumi, s obzirom da su u trenutku izme\u0161tanja deca bila bez roditeljskog staranja.<\/p>\n
\n\u2013 da se dete smatra \u201esocijalno-materijalno ugro\u017eenim” onda kada u biolo\u0161koj porodici, i pored pomo\u0107i porodici, u skladu sa materijalnim mogu\u0107nostima dru\u0161tva i lokalne zajednice, roditelji zanemare osnovne potrebe deteta, tako da dovedu u pitanje i njegov biolo\u0161ki opstanak;
\n\u2013 da ukoliko se iskoriste sve raspolo\u017eive mere a stanje ne popravi, odnosno, deca budu i dalje zanemarena i njihov razvoj je ugro\u017een u bilo\u0161koj porodici, deca se izme\u0161taju u hraniteljske porodice, \u0161to predstavlja privremeni vid porodi\u010dno-pravne za\u0161tite. Naime, CSR \u010ca\u010dak je naveo da se i nakon izme\u0161tanja dece u hraniteljske porodice nastavlja rad sa biolo\u0161kom porodicom i decom, kako bi se deca u dogledno vreme vratila u biolo\u0161ku porodicu;
\n\u2013 da su roditelji dece koja su sme\u0161tena u hraniteljske porodice korisnici nov\u010dane socijalne pomo\u0107i i drugih vrsta pomo\u0107i koje daje grad \u010ca\u010dak, kao \u0161to su: jednokratne vanredne nov\u010dane pomo\u0107i, prava na delimi\u010dnu naknadu komunalnih usluga, pravo na naknadu tro\u0161kova \u0161kolovanja dece, pomo\u0107 u naturi itd.<\/p>\n
\n\u2013 da majka prvog deteta, sme\u0161tenog u hraniteljsku porodicu, usled \u201ementalnog deficita” nije bila u stanju da prepozna potrebe tek ro\u0111enog deteta, te je pored lo\u0161ih stambenih uslova, majka zakazivala u vi\u0161e segmenata roditeljstva, odnosno, nije adekvatno hranila dete, odr\u017eavala higijenu prostora i deteta, te je dete, zbog naru\u0161enog zdravstvenog stanja, bilo i hospitalizovano. Nakon stru\u010dne procene, CSR je procenio da je u interesu deteta da bude sme\u0161teno u hraniteljsku porodicu, sa \u010dime su se roditelji saglasili. Tokom boravka deteta u hraniteljskoj porodici, roditelji su u samo dva navrata posetili dete i nisu iskoristili pomo\u0107 i podr\u0161ku CSR za izradu li\u010dne dokumentacije. CSR je ovakvo pona\u0161anje roditelja ocenio kao zanemarivanje roditeljskih du\u017enosti, te je pokrenut postupak li\u0161enja roditeljskog prava;
\n\u2013 da se majka drugog deteta koje je sme\u0161teno u hraniteljsku porodicu, obratila CSR i istakla da ne poseduje roditeljske kapacitete za brigu o detetu, te da nema ni\u0161ta protiv da dete bude dato na usvojenje. CSR je poku\u0161ao da majci pru\u017ei pomo\u0107 u oja\u010davanju njenih roditeljskih kompetencija, ali je ona zasnovala vanbra\u010dnu zajednicu, dobila dete i pravdala nemogu\u0107nost brige o prvom detetu strahom da bi na taj na\u010din naru\u0161ila skladne odnose u novoj porodici. Tako\u0111e se saglasila da CSR pokrene postupak usvojenja njenog deteta;
\n\u2013 da razlozi za izme\u0161tanje dece iz biolo\u0161kih porodica i sme\u0161tanje u hraniteljske porodice predstavljaju skup razli\u010ditih okolnosti, ali da u tabelama Republi\u010dkog zavoda za socijalnu za\u0161titu, nije bilo mogu\u0107nosti da se CSR opredeli za vi\u0161e razloga sme\u0161taja dece, te da centri \u010desto, kada postoji i element socijalno-materijalne ugro\u017eenosti, obele\u017ee ovaj kriterijum.<\/p>\n
\n\u2013 da deca iz socio-materijalno ugro\u017eenih porodica nisu izme\u0161tana samo zato \u0161to \u017eive u lo\u0161im materijalnim uslovima, ve\u0107 i zbog nedostatka potrebnog stepena odgovornosti roditelja da, uz podr\u0161ku, pobolj\u0161aju uslove \u017eivota i roditeljsku funkcionalnost, kako bi mogli da zadovolje osnovne i razvojne potrebe dece;
\n\u2013 da su sve porodice \u010dija su deca sme\u0161tena u hraniteljske porodice bile aktivni korisnici prava iz socijalne za\u0161tite, drugih prava u nadle\u017enosti lokalne samouprave, jednokratne nov\u010dane pomo\u0107i, finansiranja \u0161kolske u\u017eine, narodne kuhinje, ogreva, pomo\u0107i Crvenog krsta, kao i da im je pru\u017eena podr\u0161ka za osna\u017eivanje roditeljskih kompetencija;
\n\u2013 da se izme\u0161tanje dece iz biolo\u0161kih porodica koristi kao krajnja mera u slu\u010daju kada, i pored materijalne i nematerijalne pomo\u0107i, deci bude ugro\u017eeno zadovoljavanje osnovnih potreba, te da su sva deca bila grubo zanemarena ili ostavljena;
\n\u2013 da se prilikom odre\u0111ivanja kategorije kojoj korisnik socijalne za\u0161tite pripada, primenjivao pristup koji se bazirao na odre\u0111ivanju dominantne kategorije kojoj korisnik pripada, te da su deca svrstana u kategoriju \u201esocio-materijalno ugro\u017eena”, jer su njihovi roditelji korisnici socijalne pomo\u0107i.<\/p>\n
\n\u2013 da je \u010detvoro dece izme\u0161teno iz biolo\u0161ke porodice jer ih je majka ostavila u CSR, pod izgovorom da ne mo\u017ee da im obezbedi osnovne uslove za \u017eivot. Navedeno je da je majka od ranije poznata zaposlenima u CSR, odnosno, da je \u010desto dobijala materijalnu i savetodavnu pomo\u0107, ali je nastavila da \u010desto menja mesto boravka, bila je nekriti\u010dna u odnosu na svoje pona\u0161anje prema najstarijoj k\u0107erki, \u010desto je menjala partnere koji su bili fizi\u010dki agresivni prema njoj, zanemarivala je egzistencijalne potrebe i zdravlje dece, te se nije pridr\u017eavala dogovora i saveta zaposlenih u CSR;
\n\u2013 da je CSR Be\u010dej, prema roditeljima troje dece, koja su izme\u0161tena iz biolo\u0161ke porodice, pokrenuo postupak za li\u0161avanje roditeljskog prava, jer se otac dece nalazi na izdr\u017eavanju zatvorske kazne zbog silovanja maloletne devoj\u010dice, dok je majka u CSR izjavila da nema materijalne mogu\u0107nosti da brine o deci. CSR Be\u010dej navodi da je majka dece primala socijalnu pomo\u0107 i de\u010diji dodatak, ali da je pored svih poku\u0161aja zaposlenih u CSR da je osna\u017ee u roditeljskoj ulozi, bila izri\u010dita u svom stavu da ne mo\u017ee i ne \u017eeli da brine o deci;
\n\u2013 da roditelji ovo sedmoro dece jesu iz kategorije socio-materijalno ugro\u017eenih porodica, ali da ovaj vid njihove ugro\u017eenosti nije bio razlog za sme\u0161tanje dece u hraniteljske porodice, ve\u0107 su zapravo roditelji, svojim osobinama i postupcima, doveli u pitanje \u017eivot i zdravlje dece;
\n\u2013 da su se zaposleni u CSR, u trenutku sme\u0161taja dece u hraniteljske porodice, rukovodili njihovim najboljim interesom, jer su u pitanju deca o kojima roditelji nisu \u017eeleli da brinu, ve\u0107 su obe majke dale saglasnost za zasnivanje hraniteljstva.<\/p>\n
\n\u2013 da CSR poku\u0161ava da pru\u017eanjem psihosocijalne i materijalne podr\u0161ke oja\u010da kapacitet roditelja, pa tek ukoliko preduzete mere i aktivnosti ne daju pozitivne rezultate, CSR pristupa pru\u017eanju usluga porodi\u010dnog sme\u0161taja;
\n\u2013 da sva deca koju je CSR iz Prokuplja smestio u hraniteljske porodice, a koja su u izve\u0161taju kategorizovana kao \u201esocio-materijalno ugro\u017eena deca”, nisu izme\u0161tena samo zbog ovog kriterijuma, jer siroma\u0161tvo porodice ne mo\u017ee da bude jedini kriterijum za izme\u0161tanje dece iz njihovih biolo\u0161kih porodica;
\n\u2013 da su deca izme\u0161tana iz porodica u kojima nisu imala elementarne uslove za \u017eivot, roditelji nisu adekvatno brinuli o njima i nesavesno su vr\u0161ili roditeljske du\u017enosti;
\n\u2013 da su se popunjavaju\u0107i aplikaciju za Repubi\u010dki zavod za socijalno osiguranje, odlu\u010dili za opciju \u201edete socio-materijalno ugro\u017eeno” iako su kod ove dece postojali i drugi elementi, odnosno, razlozi za izme\u0161tanje;
\n\u2013 da je svim biolo\u0161kim porodicama, iz kojih su deca izme\u0161tena, pru\u017eena sva neophodna pomo\u0107 i za\u0161tita u cilju osna\u017eivanja porodice, odnosno, navedene porodice ostvaruju pravo na socijalnu pomo\u0107, jednokratne pomo\u0107i, pomo\u0107 u naturi i sl.<\/p>\n
\n\u2013 da su deca za koju je navedeno u izve\u0161taju CSR \u0106uprija da su sme\u0161tena u hraniteljsku porodicu, na osnovu ovog kriterijuma, nakon smrti majke ostali da \u017eive sa ocem koji je bio i ostao disfunkcionalan, pasivan i inertan. Stoga, CSR \u0106uprija navodi da je jedini na\u010din da se za\u0161tite vitalni interesi dece bio njihov sme\u0161taj u hraniteljsku porodicu, odnosno, neposredni povod za izme\u0161tanje ove dece nije bio isklju\u010divo materijalne prirode.<\/p>\n
\n\u2013 da je ovo dete izme\u0161teno iz biolo\u0161ke porodice, koja je bila primalac socijalne pomo\u0107i, nakon izvr\u0161ene procene CSR. Naime, tokom procene, CSR je utvrdio da su zanemarene osnovne \u017eivotne potrebe deteta, odnosno, detetu nije pru\u017eena adekvatna zdravstvena za\u0161tita i roditelji nisu razumeli i prepoznali de\u010dije potrebe usled niskih roditeljskih kapaciteta. CSR je naveo da su roditelji pravosna\u017enom sudskom odlukom potpuno li\u0161eni roditeljskog prava;
\n\u2013 da CSR Zaje\u010dar izme\u0161ta decu iz biolo\u0161kih porodica i sprovodi sme\u0161taj u hraniteljske, u najve\u0107em broju slu\u010dajeva, zbog zanemarivanja i zlostavljanja dece, spre\u010denosti roditelja da vr\u0161e roditeljsko pravo i u slu\u010dajevima kada su roditelji preminuli, li\u0161eni roditeljskog prava ili su napustili decu.<\/p>\n
\n\u2013 da se zaposleni CSR Stara Pazova, prilikom sumiranja podataka za godi\u0161nji izve\u0161taj, opredeljuju za dominantan kriterijum na osnovu koga je dete sme\u0161teno, iako je kod najve\u0107eg broja dece razlog za izme\u0161tanje iz biolo\u0161ke porodice kombinacija vi\u0161e faktora;
\n\u2013 da je \u010detvoro dece iz iste porodice sme\u0161teno u hraniteljsku porodicu nakon \u0161to ih je otac ostavio, u zimskom periodu i kasnim ve\u010dernjim \u010dasovima, ispred maj\u010dine ku\u0107e, sa kojom do tada nisu \u017eiveli. Navedeno je da deca tokom boravka kod oca, nisu imala zadovoljene osnovne potrebe (hrana, higijena), nisu redovno odlazila u \u0161kolu, otac je zloupotrebljavao alkohol i u alkoholisanom stanju se neprimereno pona\u0161ao. Majka dece je \u017eivela sa partnerom u sobi od oko 6 m2 i decu je smestila u prihvatili\u0161te. CSR je doneo odluku o sme\u0161taju dece u hraniteljsku porodicu, opredeljen prvenstveno odsustvom minimalnih stambenih uslova u novoj porodici majke, ali i uzimaju\u0107i u obzir da su deca tokom boravka kod oca bila \u201eu riziku od zanemarivanja”. Navedeno je da majka i dalje nema uslove da prihvati svu decu, ostvaruje kontakt sa njima naizmeni\u010dno, te da je samo najstariji sin zapo\u010deo \u017eivot sa majkom. Porodica majke je povremeni korisnik nov\u010dane socijalne pomo\u0107i, a partner majke se bavi sakupljanjem sekundarnih sirovina;
\n\u2013 da je troje dece, koja su tako\u0111e sme\u0161tena u hraniteljsku porodicu, \u017eivelo sa majkom koja je bila korisnica prava na nov\u010danu pomo\u0107, de\u010diji i roditeljski dodatak, pomo\u0107 za ogrev i knjige, donacije i sl. CSR je imao saznanja da majka ne obezbe\u0111uje detetu koje ima sr\u010dane smetnje zdravstvene preglede, da ku\u0107a u kojoj \u017eive je higijenski zapu\u0161tena, bez poku\u0107stva, a majka je o\u010dekivala ro\u0111enje \u0161estog deteta. Majka nije imala plan kod koga ili sa kim \u0107e boraviti deca tokom njenog boravka u bolnici radi poro\u0111aja, \u010dime su deca dovedena u situaciju da su im, zbog njihovog uzrasta, bili ugro\u017eeni bezbednost i zdravlje. Stoga, pre odlaska u bolnicu majka je dala saglasnost da deca budu sme\u0161tena u hraniteljsku porodicu. Nakon poro\u0111aja, majka je zasnovala zajednicu \u017eivota sa partnerom, na teritoriji druge op\u0161tine, gde stanuje sa svojim i partnerovim detetom iz prethodne veze, te o\u010dekuje ro\u0111enje deteta i, kako je navela u izjavi datoj zaposlenima u CSR Stara Pazova, nema mogu\u0107nosti da radi na stvaranju uslova za preuzimanje brige o deci koja se nalaze u hraniteljskoj porodici. Istaknuto je da u slu\u010daju da je majka imala povoljnije stambene uslove, ne bi do\u0161lo do izme\u0161tanja dece iz biolo\u0161ke porodice, ve\u0107 da bi se mogla pru\u017eiti podr\u0161ka majci u brizi i staranju oko dece, uz organizovanje razli\u010ditih usluga u zajednici;
\n\u2013 da CSR Stara Pazova nije izvr\u0161io diskriminaciju dece s obzirom da su roditelji u\u010destvovali u postupku zbrinjavanja dece, odnosno, inicirali su i sagla\u0161avali se sa postupkom zbrinjavanja dece. Osim toga, deca su u\u010destvovala u celom postupku zbrinjavanja. Navedeno je i da bi odlaganje primene usluge porodi\u010dnog sme\u0161taja moglo dovesti do ugro\u017eavanja osnovnih potreba dece i besku\u0107ni\u0161tva, odnosno, do ugro\u017eavanja zdravlja i bezbednosti;
\n\u2013 da su majke, \u010dija su deca sme\u0161tena u hraniteljske porodice, kojim slu\u010dajem izrazile spremnost da preuzmu brigu o deci, lokalna samouprava je mogla da razmotri mogu\u0107nost da ovim porodicama obezbedi nov\u010danu naknadu za pla\u0107anje najamnine stana. Me\u0111utim, obe majke su odlu\u010dile da ostanu na teritoriji op\u0161tina u kojima su se nastanile sa svojim novim partnerima, te da brinu isklju\u010divo o deci koju su rodile u tim vezama.<\/p>\n
\n\u2013 da se CSR Medve\u0111a, prilikom odlu\u010divanja o sme\u0161taju dece u hraniteljske porodice, rukovodio najboljim interesom dece i relevantnim propisima, a da su biolo\u0161ke porodice iz kojh su deca izme\u0161tena korisnici usluga iz nadle\u017enosti CSR;
\n\u2013 da je CSR smestio u hraniteljsku porodicu devoj\u010dicu koju je Komisija za razvrstavanje dece sa smetnjama u razvoju razvrstala u kategoriju \u201elake mentalne ometenosti”, kako bi nastavila \u0161kolovanje u \u0160koli za osnovno i srednje obrazovanje u Leskovcu. Biolo\u0161ka porodica ove devoj\u010dice je socio-materijalno ugro\u017eena, 2001. godine im je dodeljen stan, posredstvom nema\u010dke humanitarne organizacije, povremeno koriste jednokratne nov\u010dane pomo\u0107i, pomo\u0107 u naturi, hranu iz narodne kuhinje, povremene higijenske pakete, a od ove godine ostvaruju pravo i na socijalnu pomo\u0107;
\n\u2013 da je de\u010dak, koga je Komisija za razvrstavanje dece sa smetnjama u razvoju razvrstala u kategoriju \u201elake mentalne ometenosti”, \u017eiveo sa majkom i o\u010duhom u uslovima koji ne zadovoljavaju osnovne kriterijume za stanovanjem. O\u010duh je zaposlen, ali ne prima li\u010dni dohodak zbog ste\u010daja poslodavca, ne ostvaruju pravo na MOP, ve\u0107 samo na povremene jednokratne pomo\u0107i u novcu i naturi. De\u010dak je izme\u0161ten iz biolo\u0161ke porodice radi \u0161kolovanja u \u0160koli za osnovno i srednje obrazovanje u Leskovcu. Navedeno je da je de\u010dak svakog jutra pe\u0161a\u010dio po sat vremena kroz \u0161umu do najbli\u017ee autobuske stanice, te je nakon dolaska u Medve\u0111u vi\u0161e od 4 sata boravio na ulici, skitao i bio prepu\u0161ten sam sebi;
\n\u2013 da je u hraniteljsku porodicu sme\u0161ten i de\u010dak koji je \u017eiveo sa majkom i babom, nakon psihijatrijskog oboljenja majke i nemogu\u0107nosti babe da se brine o njemu, de\u010dak je izme\u0161ten iz biolo\u0161ke porodice;
\n\u2013 da je u hraniteljsku porodicu bio sme\u0161ten i de\u010dak \u010dija se majka udala i ostavila ga sa babom i dedom. Nakon dedine smrti, baba usled svojih godina i naru\u0161enog zdravstvenog stanja, vi\u0161e nije bila u mogu\u0107nosti da se stara o njemu. Ovaj de\u010dak od pro\u0161le godine vi\u0161e nije u hraniteljskoj porodici, sa\u010dinjen je plan za njegovo osamostaljivanje i trenutno je po\u010deo da obavlja poslove vezane za javne radove.<\/p>\n
\n\u2013 da su retki slu\u010dajevi u kojima bi deca mogla da se razvrstaju u jednu grupu, jer su u pitanju deca koja poti\u010du iz porodica koje imaju vi\u0161estruke i dugotrajne probleme;
\n\u2013 da je op\u0161tina Kur\u0161umlija siroma\u0161na op\u0161tina i da nema mogu\u0107nosti da se porodicama pru\u017ei pomo\u0107 van postoje\u0107ih institucionalizovanih na\u010dina;
\n\u2013 da je \u010detvoro dece pomenute u izve\u0161taju o radu za 2011. godinu, moglo i da se svrsta u kategoriju \u201ezanemarena ili u riziku od zanemarivanja”, jer nisu izme\u0161tena iz biolo\u0161kih porodica samo zbog socio-materijalnih prilika;
\n\u2013 da su u pitanju deca koja su izdvojena iz biolo\u0161kih porodica zato \u0161to roditelji zbog zdravstvenih razloga ili niskih intelektualnih sposobnosti nisu bili u mogu\u0107nosti da se brinu o njima; da je jedno od dece izdvojeno iz biolo\u0161ke porodice jer majka zbog svog na\u010dina \u017eivota nije na adekvatan na\u010din zadovoljavala razvojne potrebe deteta, te je detetov razvoj bio u riziku; a tako\u0111e se navodi i primer deteta koje je majka vodila sa sobom u skitnju, a otac nije imao kompetencije da se zbog uzrasta deteta brine o njemu, me\u0111utim, za ovo dete je trenutno u toku realizacija planiranog povratka u porodicu.<\/p>\n
\n\u2013 da je CSR Kanji\u017ea pru\u017eao materijalnu podr\u0161ku roditeljima u vidu nov\u010dane socijalne pomo\u0107i, jednokratne pomo\u0107i za ogrev, hranu i druge potrebe, savetodavnog rada i terenskih poseta stru\u010dnih radnika, ali da roditelji i pored ovakve pomo\u0107i i podr\u0161ke nisu bili osposobljeni za vr\u0161enje roditeljske uloge.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba A. \u017e. c. protiv centara za socijalni rad zbog diskriminacije po osnovu imovnog stanja u oblasti socijalne za\u0161tite<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n