<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podnela organizacija A. s. c. iz B, protiv Stomatolo\u0161ke ordinacije D. v. iz B. U toku postupka je utvr\u0111eno da je dobrovoljni ispitiva\u010d diskriminacije 11. juna 2013. godine pozvao Stomatolo\u0161ku ordinaciju D. v, sa ciljem da utvrdi da li ova stomatolo\u0161ka ordinacija po\u0161tuje pravila o zabrani diskriminacije u pogledu pru\u017eanja stomatolo\u0161kih usluga osobama koje \u017eive sa HIV-om. Dr A. V. \u0110. iz ordinacije D. v, ne znaju\u0107i za zdravstveno stanje testera, pristala je da zaka\u017ee stomatolo\u0161ku intervenciju. Me\u0111utim, kada je tester obavestio da je osoba koja \u017eivi sa HIV-om, ona je odbila da mu zaka\u017ee intervenciju, bez obrazlo\u017eenja. U toku postupka je utvr\u0111eno da je dr A. V. \u0110, prilikom telefonskog razgovora sa dobrovoljnim ispitiva\u010dem diskriminacije, pristala da mu zaka\u017ee stomatolo\u0161ku intervenciju, ali je promenila stav kada je saznala da je tester osoba koja \u017eivi sa HIV-om i odbila da mu zaka\u017ee ve\u0107 dogovorenu intervenciju. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala je mi\u0161ljenje da je Stomatolo\u0161ka ordinacija D. v. izvr\u0161ila akt neposredne diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja, jer je neopravdano odbila da pru\u017ei stomatolo\u0161ku uslugu osobi koja \u017eivi sa HIV-om i koja je \u017eelela da zaka\u017ee stomatolo\u0161ku intervenciju u ovoj ordinaciji. Zbog toga je Stomatolo\u0161koj ordinaciji D. v. preporu\u010deno da obezbedi pru\u017eanje zdravstvenih usluga osobama koje \u017eive sa HIV-om, da se ubudu\u0107e suzdr\u017eava od neopravdanog odbijanja pru\u017eanja zdravstvenih usluga ili postavljanja posebnih uslova koji nisu opravdani medicinskim razlozima, osobama koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om, kao i da ubudu\u0107e, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadle\u017enosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti obratila se dana 15. aprila 2013. godine organizacija A. s. c. za osna\u017eivanje mladih osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS i navela da \u010dlanovi i \u010dlanice ove organizacije imaju nameru da, u skladu sa \u010dl. 46. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije, sprovedu situaciono testiranje u pru\u017eanju stomatolo\u0161kih usluga kako bi neposredno proverili da li zaposleni u stomatolo\u0161kim ordinacijama prilikom pru\u017eanja stomatolo\u0161kih usluga osobama koje \u017eive sa HIV\/AIDS po\u0161tuju pravila o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 1.2.<\/strong> Na osnovu sprovedenog situacionog testiranja, A. s. c. za osna\u017eivanje mladih osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS podneo je 17. jula 2013. godine pritu\u017ebu protiv Stomatolo\u0161ke ordinacije D. v. iz B. U pritu\u017ebi je navedeno da je lice koje se svesno izlo\u017eilo diskriminatornom postupanju (tester) zakazalo stomatolo\u0161ku intervenciju u ovoj stomatolo\u0161koj ordinaciji i da mu je, nakon \u0161to je neposredno obavestio stomatolo\u0161kinju u ordinaciji da je osoba koja \u017eivi sa HIV-om, bez navo\u0111enja razloga uskra\u0107eno pru\u017eanje usluge. U prilogu pritu\u017ebe dostavljen je izve\u0161taj o sprovedenom situacionom testiranju diskriminacije.<\/p>\n 1.3.<\/strong> U izve\u0161taju je navedeno da je dobrovoljni ispitiva\u010d diskriminacije 11. juna 2013. godine telefonom pozvao Stomatolo\u0161ku ordinaciju D. v. iz B. u nameri da zaka\u017ee stomatolo\u0161ku intervenciju. Nakon \u0161to je uspe\u0161no zakazao intervenciju, obavestio je stomatolo\u0161kinju da je osoba koja \u017eivi sa HIV-om. Stomatolo\u0161kinja je, saznav\u0161i ovaj podatak, bez obrazlo\u017eenja odbila da mu pru\u017ei stomatolo\u0161ku uslugu, tako \u0161to je rekla \u201eNE” i da ne mo\u017ee da mu uradi zakazanu intervenciju.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje stomatolo\u0161kinje dr A. V. \u0110.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U izja\u0161njenju na pritu\u017ebu, izme\u0111u ostalog je navedeno:<\/p>\n \u2013 da je ta\u010dan naziv ordinacije D. v, 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> U toku postupka utvr\u0111eno je da je 11. juna 2013. godine, dobrovoljni ispitiva\u010d diskriminacije organizacije A. s. c. za osna\u017eivanje mladih osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS sproveo najavljeno situaciono testiranje diskriminacije pozivanjem stomatolo\u0161kih ordinacija u Beogradu, me\u0111u kojima je i Stomatolo\u0161ka ordinacija D. v.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u izjavu dobrovoljnog ispitiva\u010da diskriminacije i izja\u0161njenje dr A. V. \u0110. utvr\u0111eno je da je dobrovoljni ispitiva\u010d diskriminacije pozvao ordinaciju i zakazao pregled i intervenciju. Nakon toga je obavestio stomatolo\u0161kinju da je osoba sa HIV-om. Nakon \u0161to je saznala ovu informaciju, dr A. V. \u0110. je bez obrazlo\u017eenja odbila da mu pru\u017ei stomatolo\u0161ku uslugu.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe, izve\u0161taj testera i izja\u0161njenje dr A. V. \u0110.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u \u010dl. 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda predvi\u0111enih u ovoj Konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Odredbom \u010dl. 2. st. 2. Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima garantovano je da \u0107e sva prava koja su u njemu formulisana biti ostvarivana bez ikakve diskriminacije zasnovane na rasi, boji ko\u017ee, polu, jeziku, politi\u010dkom ili kakvom drugom mi\u0161ljenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, imovnom stanju, ro\u0111enju ili kakvoj drugoj okolnosti. U Generalnom zapa\u017eanju o nediskriminaciji Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava izri\u010dito je uklju\u010dio zdravstveno stanje, a naro\u010dito HIV status u \u201edrugu okolnost” iz \u010dl. 2. st. 2. Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. U Generalnom zapa\u017eanju izri\u010dito je navedeno da HIV status ne mo\u017ee da bude osnov za razli\u010dit tretman u pogledu pristupa obrazovanju, zaposlenju, zdravstvenoj nezi […]<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustav Republike Srbije u \u010dl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dl. 2. st. 1. ta\u010d. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Tako\u0111e, \u010dl. 27. propisana je zabrana diskriminacije lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje. Ovaj vid diskriminacije postoji naro\u010dito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih li\u010dnih svojstava neopravdano odbije pru\u017eanje zdravstvenih usluga.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Zakon o zdravstvenoj za\u0161titi u \u010dl. 20. propisuje na\u010delo pravi\u010dnosti zdravstvene za\u0161tite, koje se ostvaruje, izme\u0111u ostalog, i zabranom diskriminacije prilikom pru\u017eanja zdravstvene za\u0161tite po osnovu rase, pola, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog ube\u0111enja, imovnog stanja, kulture, jezika, vrste bolesti, psihi\u010dkog ili telesnog invaliditeta. Odredbom \u010dl. 57. propisani su uslovi koje moraju da ispune zdravstveni radnici\/radnice kako bi mogli da osnuju privatnu praksu, te je, izme\u0111u ostalih uslova, propisano da zdravstveni radnik\/radnica treba da ispunjava uslove u pogledu kadra, opreme, prostora i lekova.<\/p>\n 3.8.<\/strong> \u010cl. 6. st. 2. Zakona o pravima pacijenata propisano je da u postupku ostvarivanja zdravstvene za\u0161tite pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj slu\u017ebi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogu\u0107nosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj slu\u017ebi ili u odnosu na neku drugu razli\u010ditost koja mo\u017ee da bude uzrok diskriminacije.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Eti\u010dkim kodeksom doktora stomatologije , odredbom \u010dl. 3. propisano je da se stomatolo\u0161ka profesija stavlja u slu\u017ebu zdravlja svakog \u010doveka i celog naroda, te da je plemenita i slobodna, a odredbom \u010dl. 7. propisana je zabrana diskriminacije, tako \u0161to je navedeno da stomatolog mora da za\u0161titi zdravlje pacijenta bez obzira na njegov li\u010dni status, rasu, pol, narodnost i dr. Sli\u010dna odredba propisana je i odredbom \u010dl. 46. st. 2. u kojoj je navedeno da je stomatolog obavezan sa istom pa\u017enjom da pru\u017ei stomatolo\u0161ku uslugu svim pacijentima bez obzira na njihovo poreklo, socijalni status, porodi\u010dnu situaciju, pripadnost etni\u010dkim grupama, religijama, bez obzira na eventualni zdravstveni hendikep, ugled i li\u010dni ose\u0107aj prema njima. \u010cl. 10. propisano je da stomatolog ima pravo da odbije le\u010denje pacijenta ukoliko proceni da psihi\u010dki, stru\u010dno ili organizaciono nije u stanju da pru\u017ei odgovaraju\u0107i nivo stomatolo\u0161ke usluge, dok je \u010dl. 18. propisano da stomatolog mora da uputi pacijenta, uz pisani izve\u0161taj ili uput, za savet ili intervenciju kod drugog kolege ukoliko nije nadle\u017ean, ukoliko nije stru\u010dno osposobljen za konkretnu metodu le\u010denja ili ako najprikladnije le\u010denje prevazilazi mogu\u0107nosti, znanje i ve\u0161tine stomatologa. Tako\u0111e, veoma je zna\u010dajna odredba \u010dl. 56. ovog kodeksa kojom je propisano da u slu\u010daju kada pravni propisi Republike Srbije odre\u0111eno pitanje ure\u0111uju druga\u010dije nego \u0161to je to ure\u0111eno Kodeksom, stomatolozi su du\u017eni da postupaju po pravnim propisima.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu \u010dinjenicu da je pritu\u017eba podneta na osnovu situacionog testiranja diskriminacije, potrebno je detaljnije pojasniti smisao situacionog testiranja diskriminacije i propise kojima je testiranje regulisano. Analiza rezultata situacionog testiranja diskriminacije u Stomatolo\u0161koj ordinaciji D. v.<\/strong><\/span><\/p>\n 3.11.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slu\u010daju potrebno utvrditi da li je Stomatolo\u0161ka ordinacija D. v. izvr\u0161ila akt diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja odbijanjem da pru\u017ei stomatolo\u0161ku uslugu dobrovoljnom ispitiva\u010du diskriminacije koji je naveo da \u017eeli da zaka\u017ee stomatolo\u0161ku intervenciju i da je osoba koja \u017eivi sa HIV-om.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Na osnovu izve\u0161taja o sprovedenom situacionom testiranju i na osnovu navoda iz izja\u0161njenja, utvr\u0111eno je da je dobrovoljni ispitiva\u010d diskriminacije 11. juna 2013. godine pozvao Stomatolo\u0161ku ordinaciju D. v, sa ciljem da utvrdi da li ova stomatolo\u0161ka ordinacija diskrimini\u0161e osobe koje \u017eive sa HIV-om. Nesporno je da je stomatolo\u0161kinja, ne znaju\u0107i za zdravstveno stanje testera, pristala da zaka\u017ee stomatolo\u0161ku intervenciju, me\u0111utim, kada je tester informisao da je osoba koja \u017eivi sa HIV-om, ona je odbila da mu zaka\u017ee intervenciju bez obrazlo\u017eenja. Ostalo je neutvr\u0111eno da li je tester upu\u0107en da se obrati odgovaraju\u0107oj zdravstvenoj ustanovi, ali ova \u010dinjenica nije od zna\u010daja za pravnu kvalifikaciju postupanja stomatolo\u0161kinje.<\/p>\n 3.13.<\/strong> U izja\u0161njenju je navedeno da je nakon poziva dobrovoljnog ispitiva\u010da diskriminacije i situacije koja se tokom poziva dogodila, dr A. V. \u0110. izradila posebno uputstvo o postupanju sa pacijentima koji imaju HIV, po kojem \u0107e zaposleni u ordinaciji postupati. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da su prethodnih godina ra\u0111ena brojna istra\u017eivanja i studije u vezi sa pru\u017eanjem stomatolo\u0161kih usluga osobama koje \u017eive sa HIV-om. U ovim studijama je navedeno da stomatolo\u0161ko le\u010denje osoba koje \u017eive sa HIV-om ne zahteva primenu druga\u010dije terapije u odnosu na terapiju koja se pru\u017ea drugim osobama, a da veliki broj osoba koje \u017eive sa HIV-om nisu u mogu\u0107nosti da dobiju adekvatnu stomatolo\u0161ku za\u0161titu zbog neopravdanog straha i\/ili neznanja stomatologa, te da, kao i u radu sa ostalim pacijentima koji boluju od hroni\u010dnih i potencijalno smrtonosnih bolesti, plan terapije diktiraju: op\u0161te zdravstveno stanje pacijenta, sposobnost pacijenta da podnese stomatolo\u0161ki zahvat i nivo rizika i koristi od intervencije na celokupno zdravlje pacijenta. Redosled terapijskih postupaka isti je za osobe koje \u017eive sa HIV-om, kao i u op\u0161toj populaciji, a modifikovanje stomatolo\u0161ke terapije samo zbog HIV infekcije, naro\u010dito kod pacijenata koji imaju samo pozitivan nalaz antitela na HIV, nije medicinski niti eti\u010dki opravdano i predstavlja diskriminaciju. Rutinsko stomatolo\u0161ko le\u010denje ne predstavlja rizik za zdravlje pacijenta koji \u017eivi sa HIV-om jer ve\u0107ina ovih pacijenata redovno uzima terapiju i kontroli\u0161e svoju bolest, te sama \u010dinjenica da \u017eive sa HIV-om nikako nije razlog za druga\u010diji terapijski pristup. Pored toga, sprovo\u0111enjem standardnih mera za\u0161tite (no\u0161enje rukavica, maske i za\u0161tite za o\u010di) i kontrole infekcije u ordinaciji, rizik transmisije bolesti na osoblje i ostale pacijente gotovo da ne postoji . U drugoj studiji autori su zauzeli gotovo identi\u010dne stavove, odnosno, istakli su da ne postoji razlika izme\u0111u stomatolo\u0161kog tretmana osoba koje \u017eive sa HIV-om i drugih pacijenata, kao i da stomatolozima koji pru\u017eaju stomatolo\u0161ke usluge osobama koje \u017eive sa HIV-om nisu potrebne specijalne stomatolo\u0161ke ve\u0161tine ili oprema. Navedeno je i da je potrebno slediti isti protokol za pacijente koji nemaju HIV i za pacijente koji \u017eive sa HIV-om kojima je potrebna specijalisti\u010dka stomatolo\u0161ka intervencija (npr. oralna medicina, oralna patologija, oralna hirurgija, paradontalna terapija itd) .<\/p>\n 3.14.<\/strong> Stoga, na osnovu analize dostupne literature, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da se pru\u017eanje stomatolo\u0161kih usluga pacijentima koji \u017eive sa HIV-om ne razlikuje od pru\u017eanja usluga osobama koje nemaju HIV, uz sprovo\u0111enje svih standardnih medicinskih mera za\u0161tite, koje se svakako podrazumevaju u cilju za\u0161tite osoblja i pacijenata. Prema tome, stomatolozi su dovoljno osposobljeni da pru\u017ee stomatolo\u0161ku uslugu osobi koja \u017eivi sa HIV-om, nakon procene zdravstvenog stanja pacijenta, sposobnosti pacijenta da podnese intervenciju i procene nivoa rizika i koristi od intervencije za celokupno zdravlje pacijenta. Me\u0111utim, dr A. V. \u0110, nakon \u0161to je u telefonskom razgovoru saznala da je dobrovoljni ispitiva\u010d diskriminacije osoba koja \u017eivi sa HIV-om, odlu\u010dila je da mu ne pru\u017ei stomatolo\u0161ku uslugu. Nije mu pru\u017eila \u010dak ni mogu\u0107nost pregleda, konsultacije i procene njegovog zdravstvenog stanja. Na osnovu navedenog, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je stava da je dr A. V. \u0110. odbila pru\u017eanje stomatolo\u0161ke usluge dobrovoljnom ispitiva\u010du diskriminacije isklju\u010divo zbog saznanja da je osoba koja \u017eivi sa HIV-om.<\/p>\n 3.15.<\/strong> U pogledu tvr\u0111enja iz izja\u0161njenja da je dr A. V. \u0110. tokom poziva dobrovoljnog ispitiva\u010da bila sama u ordinaciji u kojoj je bilo dosta pacijenata, kao i da je u tom trenutku radila komplikovanu proceduru na pacijentu te se zbog tih okolnosti nije najbolje sna\u0161la, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da ovi navodi nisu od zna\u010daja za odlu\u010divanje u konkretnom slu\u010daju. Naime, kako je i sama stomatolo\u0161kinja navela, najpre je zakazala intervenciju dobrovoljnom ispitiva\u010du, ali je kada je saznala da \u017eivi sa HIV-om, samo rekla \u201ene”. Samim tim, evidentno je da je li\u010dno svojstvo dovelo do toga da mu se zdravstvena usluga uskrati.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti cenila je navod iz izja\u0161njenja dr A. V. \u0110. da je odbijanjem da testeru pru\u017ei stomatolo\u0161ku uslugu i njegovim upu\u0107ivanjem u da pregled obavi u okviru sistema zdravstvene za\u0161tite, postupila u skladu sa eti\u010dkim standardima. Me\u0111utim, Eti\u010dkim kodeksom doktora stomatologije propisano je da stomatolog ima pravo da odbije le\u010denje ukoliko proceni da psihi\u010dki, stru\u010dno ili organizaciono nije u stanju da pru\u017ei odgovaraju\u0107i nivo stomatolo\u0161ke usluge. Me\u0111utim, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da ovo pravo ni u kom slu\u010daju ne podrazumeva da je stomatolozima dopu\u0161teno da vr\u0161e diskriminaciju pacijenata na osnovu njihovih li\u010dnih svojstava. Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o zdravstvenoj za\u0161titi i Zakon o pravima pacijenata izri\u010dito zabranjuju diskriminaciju na osnovu zdravstvenog stanja, a i sam Eti\u010dki kodeks doktora stomatologije, u \u010dl. 7. i 46. st. 2. propisuje zabranu diskriminacije pacijenata i obavezu stomatologa da za\u0161tite pacijentovo zdravlje, bez obzira na njegovo li\u010dno li\u010dno svojstvo. Stoga, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da se postupanje suprotno imperativnim zakonskim propisima ne mo\u017ee pravdati postupanjem u skladu sa Eti\u010dkim kodeksom doktora stomatologije.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Potrebno je ukazati da je sa aspekta antidiskriminacionih propisa irelevantno da li je dr A. V. \u0110. imala nameru da onemogu\u0107i pru\u017eanje zdravstvene usluge testeru zbog njegovog zdravstvenog stanja, jer se diskriminatorno postupanje ne mo\u017ee pravdati tvr\u0111enjem da nije postojala namera. U postupku pred Poverenikom za za\u0161titu ravnopravnosti ispituje se da li je radnja na koju se podnosilac pritu\u017ebe pritu\u017euje suprotna imperativnim propisima kojima je diskriminacija zabranjena, dok je namera izvr\u0161ioca diskriminatornog akta irelevantna.<\/p>\n 3.18.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti napominje da stru\u010dni tekstovi iz oblasti stomatologije ukazuju na veliki zna\u010daj stomatolo\u0161kih pregleda osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om. Naime, mnogo osoba koje \u017eive sa HIV-om, ve\u0107 u ranom stadijumu bolesti, ima oralne lezije kao prvi znak infekcije, te ukoliko ih stomatolog prepozna to mo\u017ee da vodi ranoj dijagnostici infekcije i bolesti . Dakle, stomatolo\u0161ke intervencije su zna\u010dajne kako za osobe koje nisu svesne da \u017eive sa HIV-om, tako i za osobe kojima je HIV dijagnostikovan, a posebno se osobama koje \u017eive sa HIV-om preporu\u010duje da odlaze na stomatolo\u0161ke kontrole najmanje svakih \u0161est meseci, dok bi pacijenti sa oralnim lezijama trebalo da se kontroli\u0161u na svaka tri meseca . Istra\u017eivanja pokazuju da veliki broj osoba koje \u017eive sa HIV-om jo\u0161 uvek nemaju mogu\u0107nost da ostvare adekvatnu stomatolo\u0161ku za\u0161titu zbog odbijanja stomatologa da ih le\u010de . S obzirom da nema mnogo primera iz sudske prakse u ovoj oblasti, Poverenica ukazuje na \u010dinjenicu da je Federalni apelacioni sud SAD jo\u0161 1997. godine doneo prvu presudu (precedent) protiv stomatologa koji je odbio da pru\u017ei stomatolo\u0161ku uslugu pacijentkinji koji \u017eivi sa HIV-om. Naime, sud je zauzeo stav da postupanje stomatologa koji je odbio da pru\u017ei stomatolo\u0161ku uslugu osobi koja \u017eivi sa HIV-om, nije zakonito i da se zasniva na \u201enerazumnom strahu” od potencijalnog prenosa HIV infekcije sa pacijenta na stomatologa. U presudi je istaknuto da ovakva bojazan stomatologa nije zasnovana na nau\u010dnim dokazima i stoga predstavlja diskriminaciju .<\/p>\n Iako precedenti ameri\u010dkih sudova ne predstavljaju izvor prava u pravnom sistemu Republike Srbije, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je upoznavanje stru\u010dnjaka i stru\u010dnjakinja sa presudama inostranih sudova zna\u010dajno u cilju razumevanja i podizanja svesti javnosti o polo\u017eaju osoba koje \u017eive sa HIV-om, kao dela svetske populacije koja se susre\u0107e sa sli\u010dnim problemima, bez obzira na to gde \u017eive.<\/p>\n 3.19.<\/strong> Na osnovu sagledanog \u010dinjeni\u010dnog stanja u ovom postupku, mo\u017ee se konstatovati da je stomatolo\u0161kinja dr A. V. \u0110. u telefonskom razgovoru sa testerom najpre zakazala stomatolo\u0161ku intervenciju dobrovoljnom ispitiva\u010du diskriminacije, ali je, kada je saznala da je on osoba koja \u017eivi sa HIV-om, promenila stav i odbila da testeru pru\u017ei uslugu. Takvo postupanje diskrimini\u0161e osobe koje \u017eive sa HIV-om u odnosu na osobe koje nemaju HIV. Osobe koje ne \u017eive sa HIV-om imaju mogu\u0107nost da u ovoj stomatolo\u0161koj ordinaciji, bez ikakvih te\u0161ko\u0107a, zaka\u017eu pregled ili intervenciju, kao i da im budu pru\u017eene stomatolo\u0161ke usluge, dok je osobama koje \u017eive sa HIV-om onemogu\u0107eno \u010dak i da zaka\u017eu dolazak, te se upu\u0107uju u druge zdravstvene institucije. Na taj na\u010din osobe koje \u017eive sa HIV-om su neposredno diskriminisane na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva \u2013 zdravstvenog stanja.<\/p>\n 3.20.<\/strong> Na kraju, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da su osobe koje \u017eive sa HIV-om jedna od najvi\u0161e marginalizovanih i stigmatizovanih dru\u0161tvenih grupa u Srbiji, \u0161to dovodi do njihove izolacije, stigmatizacije i diskriminacije. Osobe koje \u017eive sa HIV-om svakodnevno se susre\u0107u sa odbacivanjem, isklju\u010divanjem, osudom i drugim problemima. Istra\u017eivanje koje je 2012. godine sproveo Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti pokazalo je da gra\u0111ani i gra\u0111anke Srbije imaju veliku socijalnu dinstancu prema osobama koje \u017eive sa HIV-om. Primera radi, \u010detiri petine ispitanih osoba izjavilo da nikada ne bi pristalo na zajedni\u010dki \u017eivot sa osobom koja \u017eivi sa HIV-om . Tako\u0111e, kvalitativna studija koju su sproveli Imperial College i UNDP pokazuje da je diskriminacija osoba koje \u017eive sa HIV-om najizra\u017eenija u sistemu zdravstvene za\u0161tite, te da stigma u okviru sektora zdravstvene za\u0161tite za mnoge osobe koje \u017eive sa HIV-om predstavlja ve\u0107i izvor brige od nesigurnosti medicinske prognoze HIV\/AIDS-a. Mnoge osobe koje \u017eive sa HIV-om u Srbiji navode da ne mogu da dobiju zdravstvene usluge (izvan Centra za HIV\/AIDS) zbog njihovog HIV statusa. Analize pokazuju da zdravstveni radnici\/ce ose\u0107aju strah od osoba koje \u017eive sa HIV-om, \u0161to uz nedostatak znanja o HIV-u, dovodi do diskriminacije osoba koje \u017eive sa HIV-om . Sa druge strane, osobe koje \u017eive sa HIV-om se, zbog straha od diskriminacije zdravstvenih radnika\/ca, ose\u0107aju nesigurno i odba\u010deno, \u0161to dovodi do samoizolacije i nesigurnosti da potra\u017ee zdravstvenu za\u0161titu van klinika specijalizovanih za zdravstvenu negu osoba koje \u017eive sa HIV-om.<\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti podse\u0107a na presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Kiyutin protiv Rusije, u kojoj sud navodi da, uprkos znatnom napretku u prevenciji HIV-a i boljem pristupu tretmanu u vezi sa virusom poslednjih godina, stigma i diskriminacija osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om ostala je predmet velike zabrinutosti svih me\u0111unarodnih organizacija koje su aktivne u domenu HIV\/AIDS-a. Sud u obrazlo\u017eenju presude, navodi da je u Deklaraciji o posve\u0107enosti borbi protiv HIV\/AIDS-a nazna\u010deno da je stigma pogor\u0161ala posledice epidemije za pojedince, porodice, zajednice i nacije, te da smatra da su osobe koje \u017eive sa HIV-om osetljiva grupa koja je ve\u0107 dugo vremena \u017ertva predrasuda i stigmatizacije . Stoga, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da svi dru\u0161tveni akteri, posebno zdravstveni radnici\/ce koji zbog prirode svog posla prvi saznaju za HIV pozitivan status osoba, moraju da pru\u017ee podr\u0161ku i omogu\u0107e osobama koje \u017eive sa HIV-om pru\u017eanje zdravstvenih usluga bez diskriminacije i pod istim uslovima kao i za osobe koje ne \u017eive sa HIV-om.<\/p>\n
\n\u2013 da je ta\u010dno da je 11. juna 2013. godine u popodnevnim \u010dasovima pozvao pacijent koji je \u017eeleo da zaka\u017ee zubarsku intervenciju \u2013 pregled, te da je prihvatila da mu pru\u017ei stomatolo\u0161ku uslugu,
\n\u2013 da je telefonski razgovor vo\u0111en u specifi\u010dnim okolnostima, jer je stomatolo\u0161ka sestra iza\u0161la iz ordinacije, te je bila sama u ordinaciji i u tom trenutku radila na zahtevnom proteti\u010dkom radu na pacijentu koji je sedeo u stomatolo\u0161koj stolici,
\n\u2013 da je prema uputstvima kojima se vodi u radu sa HIV pozitivnim i svim drugim pacijentima kojima je potreban poseban pristup, ovaj pacijent (tester) morao da bude zakazan kao poslednji pacijent u danu,
\n\u2013 da svim nepoznatim pacijentima koji prvi put dolaze, automatski zakazuju pregled,
\n\u2013 da je u trenutku poziva bila u velikom radu i da je ordinacija bila puna, te nije imala mogu\u0107nosti da mu obja\u0161njava proceduru pred punom ordinacijom,
\n\u2013 da je njena gre\u0161ka \u0161to u komunikaciji sa pacijentom nije bila dovoljno precizna i da je svesna da je napravila profesionalni propust te je trebalo da pacijentu ka\u017ee da pozove kasnije ili da ostavi kontakt telefon, ali se zbog pritiska posla nije sna\u0161la,
\n\u2013 da ga je u najboljoj nameri i u skladu sa eti\u010dkim standardima, uputila da pregled obavi u okviru sistema zdravstvene za\u0161tite,
\n\u2013 da nije imala nameru da po\u010dini diskriminaciju i da je tokom karijere radila sa pacijentima koji spadaju u rizi\u010dne grupe koje zahtevaju posebnu pa\u017enju,
\n\u2013 da je nakon ove situacije zakazala sastanak sa medicinskom sestrom i drugim kolegama koji rade u ordinaciji i detaljno im prenela uputstva, odnosno, pravilan tretman osoba koje imaju HIV kako se ova situacija ne bi ponovila,
\n\u2013 da je ovaj propust naveo da prou\u010di postoje\u0107u praksu i da se detaljnije upozna sa pojmom diskriminacije i praksom Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti,
\n\u2013 da se upoznala i sa pora\u017eavaju\u0107om statistikom i visokim stepenom diskriminacije prema osobama koje \u017eive sa HIV-om u zdravstvenim ustanovama, te joj je \u017eao \u0161to je njena nepa\u017enja mogla doprineti takvoj praksi,
\n\u2013 da je nakon ove situacije izradila kratko pisano uputstvo o postupanju sa pacijentima koji imaju HIV.<\/p>\n
\nZakon o zabrani diskriminacije uvodi u pravni sistem Republike Srbije institut dobrovoljnog ispitiva\u010da diskriminacije (tester). U pitanju je osoba koja se svesno izlo\u017eila diskriminatornom postupanju u nameri da u konkretnom slu\u010daju neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije. S obzirom da u sudskom i u drugim postupcima dokazivanje diskriminacije standardnim dokaznim sredstvima \u010desto ne daje zadovoljavaju\u0107e rezultate, zakonom je uspostavljen poseban metod dobrovoljnog ispitivanja diskriminacije (situacionog testiranja), koji olak\u0161ava dokazivanje diskriminacije. Situaciono testiranje koristi se sa ciljem da se diskriminacija utvrdi \u201ena licu mesta”, kako bi se dokazalo nejednako (nepovoljnije) tretiranje lica ili grupe lica zasnovano na nekom li\u010dnom svojstvu, odnosno, kako bi se u\u010dinile vidljivim diskriminatorne prakse. Ovaj metod\/mehanizam omogu\u0107ava otkrivanje diskriminacije koja je \u010desto \u201eprikrivena” i pravda se razli\u010ditim izgovorima. Situaciono testiranje je poseban mehanizam koji podrazumeva kreiranje odre\u0111ene situacije, u kojoj je osoba (potencijalni diskriminator) dovedena u poziciju da mo\u017ee da se pona\u0161a\/postupa diskriminatorno bez bojazni da je neko posmatra, a testeri su oni koji se izla\u017eu postupanju potencijalnog diskriminatora i proveravaju da li se on u datoj situaciji diskriminatorno pona\u0161a. Situaciona testiranja imaju veliki potencijal za oja\u010davanje dokaza diskriminatornog postupanja u pojedina\u010dnim slu\u010dajevima, a koriste se i za podizanje svesti javnosti i razvoj javnih politika.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba organizacije A.s.c. protiv stomatolo\u0161ke ordinacije D. v. zbog diskriminacije po osnovu zdravstvenog stanja u oblasti pru\u017eanja usluga<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n