\u00a0<\/strong><\/p>\n USTAVNI SUD<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 11000 BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Bulevar kralja Aleksandra 15<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Na osnovu \u010dlana 168. stav 1. Ustava Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 98\/06, 115\/21 i 16\/22), \u010dlana 29. stav 1. ta\u010dka 1. i \u010dlana 50. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 109\/07, 99\/11, 18\/13 – odluka US, 40\/15 \u2013 dr. zakon, 103\/15, 10\/23 i 92\/23), Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti podnosi<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n PREDLOG ZA OCENU USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u010dlana <\/strong>114. Zakona o zdravstvenom osiguranju (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c br. 25\/2019 i 92\/2023)<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/u><\/p>\n Odredbama \u010dlana 114. Zakona o zdravstvenom osiguranju je propisano da pravo na kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite u inostranstvu, na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, ima osigurano lice ako je njegovo zdravstveno stanje pre njegovog odlaska u inostranstvo takvo da je utvr\u0111eno da ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroni\u010dnih bolesti u akutnoj fazi, u poslednjih 12 meseci, za koje je potrebno du\u017ee ili stalno le\u010denje, odnosno da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo le\u010denje, odnosno, sme\u0161taj u stacioniranu zdravstvenu ustanovu, uklju\u010duju\u0107i i druge zdravstvene usluge.<\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti su se obratili gra\u0111ani ukazuju\u0107i na nepovoljan polo\u017eaj zdravstvenih osiguranika sa hroni\u010dnim bolestima prilikom kori\u0161\u0107enja zdravstvene za\u0161tite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u slu\u010dajevima hitne medicinske pomo\u0107i za vreme privremenog boravka u inostranstvu, tra\u017ee\u0107i od Poverenika da preduzme mere iz svoje nadle\u017enosti.<\/p>\n Gra\u0111ani ukazuju na nemogu\u0107nost ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje pojedinih zdravstvenih osiguranika u hitnim slu\u010dajevima kada se na\u0111u u inostranstvu. Navode da na osnovu potvrde izabranog lekara RFZO izdaje potvrdu koja se u inostranstvu mo\u017ee koristiti kao osnov za hitnu zdravstvenu uslugu na teret RFZO. Ukoliko je lice bolovalo od akutne ili hroni\u010dne bolesti u akutnoj fazi u poslednjih 12 meseci ovo lice u skladu sa zakonom ne mo\u017ee da ostvari pravo na zdravstvenu za\u0161titu u inostranstvu za vreme svog boravka \u0161to smatraju neopravdanim i neustavnim. Dalje navode da se u praksi pod hroni\u010dnim bolestima ra\u010dunaju sve od \u010dega je neko bolovao u poslednjih 12 meseci, te da hroni\u010dna bolest ne prolazi s protekom vremena zbog \u010dega primera radi ljudi sa artritisom, limfodemom, lupusom, psorijazom, na dijalizi i sl. prakti\u010dno ne mogu nikada vi\u0161e da ostvare zdravstvenu za\u0161titu u inostranstvu na teret RFZO. Gra\u0111ani i organizacije civilnog dru\u0161tva ukazuju da je ovakvo isklju\u010divanje jednog broja gra\u0111ana na osnovu zdravstvenog stanja neopravdano, nepravedno i diskriminatorno jer ukoliko primera radi ovo lice do\u017eivi saobra\u0107ajnu nesre\u0107u ili trovanje hranom ili vodom, ne mo\u017ee da dobije medicinsku pomo\u0107 o tro\u0161ku RFZO-a iako hitno stanje radi kojeg je zatra\u017eilo le\u010denje u inostranstvu nije u vezi sa osnovnom bole\u0161\u0107u. Tako\u0111e ukazuju da osobe sa razvojnim pote\u0161ko\u0107ama ili hroni\u010dnim ili retkim bolestima ili starije osobe prakti\u010dno nikada ne mogu da ostvare pravo u inostranstvu na tu vrstu zdravstvene za\u0161tite, i pored zdravstvenog osiguranja koje pla\u0107aju kao i svi drugi gra\u0111ani koji za razliku od njih mogu da ostvare ovo pravo. Smatraju da navedeno predstavlja \u201eizvrgavanje ruglu\u201c jednog legitimnog mehanizma koji treba da bude u slu\u017ebi gra\u0111ana u skladu sa postavljenim ciljevima i svrhom zdravstvene za\u0161tite, a ne da na ovaj na\u010din, zahvaljuju\u0107i \u201eneustavnoj odredbi korist imaju samo osiguravaju\u0107e ku\u0107e\u201c. Dalje smatraju da samo 5% gra\u0111ana koji su \u201ezdravi kao dren<\/em>\u201c mogu da ostvare pravo na osiguranje \u0161to ukazuje da je dr\u017eava \u201epostavila lestvicu<\/em>\u201c toliko visoko koju \u201eogromna ve\u0107ina gra\u0111ana nikada ne mo\u017ee presko\u010diti\u201c. U svojim obra\u0107anjima su ukazali da je navedeno predstavljalo veliki problem u ostvarivanju nekih drugih prava kao \u0161to je na primer dobijanje dozvole privremenog boravka. Smatraju da je neopravdano da samo iz razloga jer su imali hirur\u0161ku intervenciju na zubu ili intervenciju ultrazvu\u010dne terapije razbijanja kamena u bubregu, ili pre vi\u0161e godina rak \u0161titne \u017elezde zbog \u010dega su na konstantnoj terapiji budu isklju\u010deni iz ovog oblika zdravstvene za\u0161tite.<\/p>\n Ministarstvo zdravlja je dopisom broj 011-00-52\/2025-05 od 12. septembra 2025. godine, izja\u0161njavaju\u0107i se na pitanja Poverenika, obavestilo Povernika za za\u0161titu ravnopravnosti da je odredba \u010dlana 114. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju (u daljem tekstu: Zakon) re\u0161enje koje je sadr\u017eano i u prethodnom Zakonu o zdravstvenom osiguranju[1]<\/a>, tada ure\u0111eno \u010dlanom 65, koji je prestao da va\u017ei dono\u0161enjem novog Zakona o zdravstvenom osiguranju[2]<\/a> i da, shodno navedenom, sledi da je u pitanju zakonsko re\u0161enje koje je dugi niz godina u primeni i u ovom momentu nije mogu\u0107e precizno navesti sve smernice za pripremu nekog zakona u datom vremenskom okviru. Dalje je napomenuto da se prilikom predlaganja zakonskih re\u0161enja vodi ra\u010duna o realnim kapacitetima u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja, \u0161to se odnosi i na sredstva iz kojih se finansira ostvarivanje prava u tom sistemu, te se u skladu sa tim predla\u017eu i naoptimalnija re\u0161enja, a kojima bi se tako\u0111e spre\u010dile i mogu\u0107e zloupotrebe u ostvarivanja prava u tom sistemu, \u0161to povodom konkretne teme kao \u0161to je ostvarivanje hitne medicinske pomo\u0107i za vreme privremenog boravka u inostranstvu, zna\u010di da se spre\u010di mogu\u0107nost da ostvarivanje navedenog prava predstavlja zapravo ciljano le\u010denje osiguranog lica u inostranstvu, suprotno podzakonskom aktu kojim se ure\u0111uje le\u010denje osiguranih lica u inostranstvu. Dalje je na pitanje iz kojih razloga je opredeljen rok od 12 meseci, a ne neki drugi rok, kao na primer neki kra\u0107i rok koji se odnosi na period pre putovanja, ukazano da je te\u0161ko dati precizan odgovor, imaju\u0107i u vidu period od kada datira ovaj \u010dlana Zakona, ali se mo\u017ee po\u0107i od toga da je \u201eperiod od 12 meseci primeren rok u kome se mo\u017ee sagledati zdravstveno stanje pacijenta radi izdavanja potvrde\u201c. Tako\u0111e je ukazano da se period od 12 meseci uzima u obzir i za neka druga re\u0161enja u Zakonu (npr. osnov za izra\u010dunavanje naknade zarade \u010dini prose\u010dna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci, pre meseca u kojem je nastupila pripremena spre\u010denost za rad). Na pitanje Poverenika \u0161ta se podrazumeva pod standardom \u201eza koje je potrebno du\u017ee ili stalno le\u010denje\u201c i da li se takva \u010dinjenica ceni isklju\u010divo uz to da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo no dolasku u inostranstvo zahtevalo le\u010denje, odnosno sme\u0161taj u stacionarnu zdravstvenu ustanovu, u dopisu Ministarstva zdravlja je navedeno da se Zakonom ne ure\u0111uju sami standardi le\u010denja, obzirom da su to stru\u010dna pitanja i da zavise od medicinskih indikacija pacijenta, s jedne strane, a sa druge strane i od savremenih nau\u010dnih dostignu\u0107a u oblasti medicine. Ukazano je da za osigurano lice za koje se na osnovu nalaza i mi\u0161ljenja izabranog lekara utvrdi da je u poslednjih 12 meseci pre odlaska u inostranstvo, npr. 11 meseci pre tra\u017eenja potvrde, bolovao od akutnih ili hroni\u010dnih bolesti u akutnoj fazi, lekarska komisija donosi ocenu da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje potvrde za kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite u inostranstvu, obrazla\u017eu\u0107i medicinske razloge za takvu ocenu u svakom pojedina\u010dnom slu\u010daju. Ha osnovu tako donete ocene lekarske komisije mati\u010dna filijala nema osnova za dono\u0161enje potvrde za kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite u inostranstvu, kao i da lekarska komisija ocenu donosi na osnovu nalaza i mi\u0161ljenja izabranog lekara, a po potrebi i na osnovu medicinske dokumentacije i uvida u izvod zdravstvenog kartona. Prema podacima kojima raspola\u017ee Republi\u010dki fond za zdravstveno osiguranje privatna praksa nema mogu\u0107nost da upisuje u zdravstveni karton intervencije i tok le\u010denja, ve\u0107 se nalaz i mi\u0161ljenje izabranog lekara daje isklju\u010divo na osnovu medicinske dokumentacije koju je izabrani lekar upisao u zdravstveni karton osiguranog lica, bez obzira na \u010dinjenicu da li je tu dokumentaciju izdala \u201eprivatna praksa\u201c ili zdravstvena ustanova iz Plana mre\u017ee zdravstvenih ustanova.<\/p>\n U dopisu Ministarstva zdravlja je jo\u0161 i poja\u0161njeno da se odredba \u010dlana 114. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju odnosi na sva osigurana lica koja putuju u inostranstvo bez obzira da li je u pitanju dr\u017eava sa kojom Republika Srbija ima zaklju\u010den sporazum o socijalnom osiguranju ili ne, kao i da se primenjuje i na zaposlene u diplomatsko-konzularnim predstavni\u0161tvima Republike Srbije u dr\u017eavama sa kojima imamo sporazum o socijalnom osiguranju, kao i u onim dr\u017eavama sa kojima Republika Srbija nema zaklju\u010den sporazum o socijalnom osiguranju. Dalje je navedeno da u periodu od 1. januara 2024. godine do 31. decembra 2024. godine organizacione jedinice Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje izdale su ukupno 76.886 potvrda o pravu na kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite tokom boravka u inostranstvu i to 4.994 obrazaca 03-12 (za dr\u017eave sa kojima nemamo zaklju\u010den sporazum o socijalnom osiguranju), 4212 potvrda o pravu na kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite licima upu\u0107enim na rad u drugu dr\u017eavu ugovornicu i 67.680 potvrda o pravu na kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite tokom privremenog boravka u drugoj dr\u017eavi ugovornici, kao i da je na dan 31. decembra 2024. godine u filijalama Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje bilo je ukupno 6.684.586 osiguranih lica. Jo\u0161 je navedeno da su odredbu kojom se utvr\u0111uje prethodna ispunjenost uslova u pogledu zdravstvenog stanja, a radi izdavanja potvrde o pravu na zdravstvenu za\u0161titu u inostranstvu u svojim zakonodavstvima predvidele Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija, dok dr\u017eave \u010dlanice Evropske Unije nemaju ovakve odredbe.<\/p>\n Ustava Republike Srbije[3]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 21. propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku za\u0161titu, bez diskriminacije (stav 2.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta (stav 3.); da se ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija mo\u017ee uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su su\u0161tinski u nejednakom polo\u017eaju sa ostalim gra\u0111anima (stav 4.). Pored toga, \u010dlanom 68. Ustava propisano je da svako ima pravo na za\u0161titu svog fizi\u010dkog i psihi\u010dkog zdravlja.<\/p>\n Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda[4]<\/sup><\/a> koju je Republika Srbija ratifikovala u \u010dlanu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se u\u017eivanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije[5]<\/a>, koji u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbama \u010dlana 8. Zakona o zabrani diskriminacije se propisuje da povreda na\u010dela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, osim ako je to opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena. \u010clanom 27. ovog zakona propisano je da je zabranjena diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i \u010dlanova njihovih porodica.<\/p>\n Zakonom o zdravstvenom osiguranju[6]<\/sup><\/a> u glavi VI Kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite u inostranstvu i upu\u0107ivanje na le\u010denje u inostranstvo, propisano je pravo na kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Odredbama \u010dlana 111. propisano je da zdravstveni osiguranik koga poslodavac uputi na rad, stru\u010dno usavr\u0161avanje ili \u0161kolovanje u dr\u017eavu sa kojom je zaklju\u010den me\u0111unarodni ugovor o socijalnom osiguranju ima pravo na kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa zaklju\u010denim ugovorom. Odredbama \u010dlana 112. propisano da u slu\u010daju da je osiguranik upu\u0107en u dr\u017eavu sa kojom nije zaklju\u010den me\u0111unarodni ugovor o socijalnom osiguranju, ima pravo na kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite samo u slu\u010daju hitne medicinske pomo\u0107i kako bi se otklonila neposredna opasnost po \u017eivot osiguranog lica, ako je osiguranik: deta\u0161irani radnik; upu\u0107en na rad kao zaposlen u doma\u0107instvu doma\u0107eg dr\u017eavljanina na slu\u017ebu u toj zemlji, kod me\u0111unarodnih i stranih organizacija, odnosno poslodavca; upu\u0107en na \u0161kolovanje, stru\u010dno usavr\u0161avanje i specijalizaciju i na slu\u017ebenom putu.<\/p>\n Odredbama \u010dlana 113. je propisano da osigurao lice za vreme privatnog boravka u inostranstvu ima pravo na kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u slu\u010daju hitne medicinske pomo\u0107i kako bi se otklonila neposredna opasnost po \u017eivot osiguranog lica.<\/p>\n Odredbama \u010dlana 114. ovog zakona je propisano da pravo na kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite u inostranstvu, na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, ima osigurano lice ako je njegovo zdravstveno stanje pre njegovog odlaska u inostranstvo takvo da je utvr\u0111eno da ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroni\u010dnih bolesti u akutnoj fazi, u poslednjih 12 meseci, za koje je potrebno du\u017ee ili stalno le\u010denje, odnosno da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo le\u010denje, odnosno, sme\u0161taj u stacioniranu zdravstvenu ustanovu, uklju\u010duju\u0107i i druge zdravstvene usluge. Dalje je propisano da zdravstveno stanje iz stava 1. ovog \u010dlana utvr\u0111uje stru\u010dno-medicinski organ Republi\u010dkog fonda na osnovu nalaza i mi\u0161ljenja izabranog lekara, o postojanju uslova iz stava 1. ovog \u010dlana, a filijala izdaje potvrdu za kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite u inostranstvu (u daljem tekstu: potvrda za kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite) (stav 2.). Radi izdavanja potvrde za kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite, stru\u010dno-medicinski organ Republi\u010dkog fonda mo\u017ee nalo\u017eiti da osigurano lice obavi odre\u0111ene vrste medicinskih pregleda, s ciljem utvr\u0111ivanja zdravstvenog stanja osiguranog lica (stav 3.). Davanje nalaza i mi\u0161ljenja izabranog lekara, odnosno utvr\u0111ivanje zdravstvenog stanja od strane stru\u010dno-medicinskog organa Republi\u010dkog fonda, odnosno izdavanje potvrde za kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite, obezbe\u0111uje se osiguranom licu iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (stav 4). Potvrda za kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite izdaje se na osnovu neposrednog pregleda osiguranog lica od strane izabranog lekara, kao i na osnovu medicinske dokumentacije, i to: uvida u zdravstveni karton, uvida u izvod zdravstvenog kartona, nalaza i mi\u0161ljenja izabranog lekara da osigurano lice ne boluje i da nije bolovalo od akutnih ili hroni\u010dnih bolesti u akutnoj fazi u poslednjih 12 meseci za koje je potrebno du\u017ee ili stalno le\u010denje, odnosno da se osigurano lice ne nalazi u stanju koje bi ubrzo po dolasku u inostranstvo zahtevalo du\u017ee le\u010denje, odnosno sme\u0161taj u stacionarnu zdravstvenu ustanovu, uklju\u010duju\u0107i i druge zdravstvene usluge, kao i potvrde izabranog lekara \u2013 stomatologa o stanju zuba (stav 5). Ministar, na predlog Republi\u010dkog fonda, bli\u017ee ure\u0111uje uslove i na\u010din za kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite osiguranih lica u inostranstvu (stav 6) i filijala izdaje potvrdu za kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite na obrascu koji propisuje ministar (stav 7).<\/p>\n Odredbama \u010dlana 116. Zakona o zdravstvenom osiguranju je propisano da osigurano lice kome je za vreme boravka u inostranstvu pru\u017eena hitna medicinska pomo\u0107, a koje je boravilo u toj dr\u017eavi bez prethodno izdate potvrde za kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite, nema pravo na naknadu tro\u0161kova koji su nastali kori\u0161\u0107enjem hitne medicinske pomo\u0107i za vreme boravka u inostranstvu, uklju\u010duju\u0107i i tro\u0161kove prevoza za povratak do mesta stanovanja u Republici Srbiji. Stavom 2. ovog \u010dlana, propisano je da tro\u0161kove hitne medicinske pomo\u0107i pru\u017eene osiguranom licu u dr\u017eavi sa kojom je zaklju\u010den me\u0111unarodni ugovor o socijalnom osiguranju, a koje je boravilo u toj dr\u017eavi bez prethodno izdate potvrde za kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite, uklju\u010duju\u0107i i tro\u0161kove prevoza za povratak do mesta stanovanja u Republici Srbiji, pla\u0107a Republi\u010dki fond, a snosi ih osigurano lice po podnetom zahtevu za naknadu tro\u0161kova od strane Republi\u010dkog fonda.<\/p>\n Nesporno je da je u skladu sa Ustavom Republike Srbije (\u010dlan 21) i Zakonom o zabrani diskriminacije diskriminacija zabranjena i da defini\u0161e kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na li\u010dnom svojstvu, uklju\u010duju\u0107i i zdravstveno stanje kao osnov diskriminacije. Da bi se odgovorilo na pitanje da li su \u010ditave grupe osiguranika stavljene u neopravdano nepovoljniji polo\u017eaj na osnovu svog zdravstvenog stanja kao li\u010dnog svojstva u odnosu na druge osiguranike koji ovakvo zdravstveno stanje nemaju, neophodno je sagledati da li se postavljenim ograni\u010denjem uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, te da li je ovakvo ograni\u010denje opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena.<\/p>\n Analizom navedenih zakonskih odredbi mo\u017ee se konstatovati da zakon poznaje razli\u010dite situacije zavisno od toga da li osiguranik odlazi u dr\u017eavu sa kojom je zaklju\u010den me\u0111unarodni ugovor o socijalnom osiguranju ili ne. Kada poslodavac upu\u0107uje osiguranika na rad, stru\u010dno usavr\u0161avanje ili \u0161kolovanje u dr\u017eavu sa kojom je zaklju\u010den me\u0111unarodni ugovor o socijalnom osiguranju, osiguranik ima pravo na kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u skladu sa ugovorom (\u010dlan 111). Druga situacija je kada poslodavac upu\u0107uje osiguranika na rad, usavr\u0161avanje ili \u0161kolovanje u dr\u017eavu sa kojim nije zaklju\u010den me\u0111unarodni ugovor o socijalnom osiguranju (\u010dlan 112.) ili kada osiguranik privatno boravi u inostranstvu (\u010dlan 113). Me\u0111utim, odredbe \u010dlana 114. se primenjuju na sve osiguranike koji putuju u inostranstvo bez obzira da li sa konkretnom dr\u017eavom Republika Srbija ima zaklju\u010den sporazum o socijalnom osiguranju ili ne.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu propisan uslov iz \u010dlana 114. Zakona o zdravstvenom osiguranju nesporno je da ovaj \u010dlan veliku grupu osiguranika stavlja u nejednak polo\u017eaj i onemogu\u0107ava im pravo na kori\u0161\u0107enje zdravstvene za\u0161tite u inostranstvu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, u slu\u010daju hitne potrebe kako bi se otklonila neposredna opasnost po \u017eivot osiguranika, na osnovu njihovog zdravstvenog stanja. Odnosno nesporno je da ukoliko osiguranik nema akutnu ili hroni\u010dnu bolest u akutnoj fazi u poslednjih 12 meseci, mo\u0107i \u0107e da ostvari hitnu medicinsku za\u0161titu u inostranstvu u skladu sa navedenim \u010dlanom. Dakle nesporno je da je ispunjen prvi uslov da bi se moglo govoriti o diskriminaciji a to je da se navedenim ograni\u010denjem uskra\u0107uju prava odnosno name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica na osnovu zdravstvenog stanja kao li\u010dnog svojstva. Da bi se utvrdilo da li je ovakvo ograni\u010denje, odnosno isklju\u010divanje dozvoljeno neophodno je sagledati da li je to opravdano legitimnim ciljem i da li su sredstva za postizanje tog cilja primerena i nu\u017ena.<\/p>\n Evropski sud za ljudska prava u svojoj bogatoj praksi dosledno zauzima stanovi\u0161te \u201eda je jednakost postupanja prekr\u0161ena ukoliko ne postoji objektivno i razumno opravdanje razlikovanja te da se postojanje takvog opravdanja mora ceniti u odnosu na cilj i posledice razmatrane mere uz uzimanje u obzir na\u010dela koja naj\u010de\u0161\u0107e preovla\u0111uju u demokratskom dru\u0161tvu\u201c. Evropski sud je zauzeo stanovi\u0161te da je prekr\u0161en \u010dlan 14. Konvencije koji se odnosi na zabranu diskriminacije, kada se ustanovi da nema \u201erazumnog odnosa srazmernosti izme\u0111u upotrebljenih sredstava i cilja \u010dijem se ostvarenju te\u017eilo\u201c[7]<\/a>. Dakle, stav suda je da se svaki kriterijum koji mo\u017ee dovesti do diskriminacije mora pa\u017eljivo razmotriti i opravdati. Svi kriterijumi koji mogu dovesti do diskriminacije moraju biti proporcionalni i opravdani objektivnim razlozima.[8]<\/a><\/p>\n Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano je da se obavezno zdravstveno osiguranje organizuje na na\u010delima: obaveznosti, solidarnosti i uzajamnosti, javnosti, za\u0161tite prava osiguranih lica i za\u0161tite javnog interesa, stalnog unapre\u0111ivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja i ekonomi\u010dnosti i efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja. Na\u010delo solidarnosti i uzajamnosti podrazumeva sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja u kojem tro\u0161kove obaveznog zdravstvenog osiguranja snose osiguranici i drugi obveznici uplate doprinosa uplatom doprinosa na ostvarivanje prihoda, a prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koriste ona osigurana lica kod kojih je nastupila bolest ili drugi osigurani slu\u010daj. Na\u010delo za\u0161tite prava osiguranih lica i za\u0161tite javnog interesa podrazumeva du\u017enost Republi\u010dkog fonda da, prilikom ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, omogu\u0107i osiguranim licima da \u0161to lak\u0161e ostvare i za\u0161tite svoja prava, vode\u0107i ra\u010duna da ostvarivanje njihovih prava ne bude na \u0161tetu prava drugih lica niti u suprotnosti sa zakonom utvr\u0111enim javnim interesom, dok na\u010delo ekonomi\u010dnosti i efikasnosti podrazumeva da se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, u punom obimu, sadr\u017eaju i standardu, ostvaruju uz \u0161to manje finansijskih i drugih sredstava (\u010dlan 5).<\/p>\n Dakle, osiguranici obaveznog zdravstvenog osiguranja u Srbiji, koji slu\u017ebeno ili privatno borave u inostranstvu u dr\u017eavi sa kojom nije zaklju\u010den ugovor o socijalnom osiguranju, imaju pravo na zdravstvenu za\u0161titu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, samo u slu\u010daju hitne medicinske pomo\u0107i kako bi se otklonila neposredna opasnost po \u017eivot osiguranog lica. U skladu sa Zakonom o zdravstvenoj za\u0161titi, Republi\u010dki fond ima du\u017enost da prilikom ostvarivanja prava iz obavezno zdravstvenog osiguranja, omogu\u0107i osiguranim licima da \u0161to lak\u0161e ostvare i za\u0161tite svoja prava, vode\u0107i ra\u010duna da ostvarivanje njihovih prava ne bude na \u0161tetu prava drugih lica niti u suprotnosti sa zakonom utvr\u0111enim javnim interesom. Opredeljenje da se zdravstvena za\u0161tita u inostranstvu ograni\u010di samo na hitne slu\u010dajeve radi otklanjanja neposredne opasnosti po \u017eivot osiguranika se mo\u017ee smatrati opravdanom i srazmernom u skladu sa navedenim na\u010delima za\u0161tite javnog interesa i ekonomi\u010dnosti i efikasnosti. Ovo posebno jer je Zakonom o zdravstvenom osiguranju regulisano i upu\u0107ivanje na le\u010denje u inostranstvo, odnosno da se osiguranom licu mo\u017ee, izuzetno odobriti le\u010denje, sprovo\u0111enje dijagnosti\u010dkih postupaka, odnosno uspostavljanje dijagnoze u inostranstvu, na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za le\u010denje oboljenja, stanja ili povrede koji se ne mogu uspe\u0161no le\u010diti u Republici Srbiji, odnosno za dijagnosti\u010dke postupke koji se ne mogu sprovoditi u Republici Srbiji, odnosno za uspostavljanje dijagnoze koja se ne mo\u017ee uspostaviti u Republici Srbiji, a u dr\u017eavi u koju se osigurano lice upu\u0107uje postoji mogu\u0107nost za uspe\u0161no le\u010denje tog oboljenja, stanja ili povrede, odnosno za sprovo\u0111enje dijagnosti\u010dkog postupka ili za uspostavljanje dijagnoze (\u010dlan 120).<\/p>\n Me\u0111utim, Poverenik ukazuje da je sporan drugi deo odredbe \u010dlana 114. Zakona o zdravstvenom osiguranju kojim je propisano ograni\u010denje u ostvarivanju prava na pru\u017eanje hitne medicinske za\u0161tite u inostranstvu na teret RFZO-a: \u201eako je njegovo zdravstveno stanje pre njegovog odlaska u inostranstvo takvo da je utvr\u0111eno da ne boluje, odnosno da nije bolovalo od akutnih ili hroni\u010dnih bolesti u akutnoj fazi, u poslednjih 12 meseci, za koje je potrebno du\u017ee ili stalno le\u010denje\u201c.<\/p>\n Iz navedene odredbe proizlazi da je na ovaj na\u010din isklju\u010den veliki broj osiguranika obaveznog zdravstvenog osiguranja koji u skladu sa Ustavom i Zakonom o zdravstvenom osiguranju imaju pravo na zdravstvenu za\u0161titu koja se obezbe\u0111uje iz doprinosa za zdravstveno osiguranje. U skladu sa odredbama \u010dlana 8. Zakona o zabrani diskriminacije, potrebno je analizirati postojanje srazmere izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama \u017eeli posti\u0107i. Kao \u0161to je ve\u0107 re\u010deno, opredeljenje da se zdravstvena za\u0161tita u inostranstvu ograni\u010di samo na hitne slu\u010dajeve radi otklanjanja neposredne opasnosti po \u017eivot osiguranika se mo\u017ee smatrati opravdanom i srazmernom s obzirom da se odnosi na sve osiguranike i da je evidentno da sredstva Fonda nisu neograni\u010dena, te da ih treba pa\u017eljivo planirati i koristiti u skladu sa pomenutim na\u010delima zdravstvene za\u0161tite. Me\u0111utim, postavlja se pitanje opravdanosti i srazmernosti ograni\u010denja prava na zdravstvenu za\u0161titu o tro\u0161ku obaveznog osiguranja u hitnim slu\u010dajevima u inostranstvu samo za odre\u0111enu grupu osiguranika, odnosno osiguranika koji imaju ili su imali akutnu ili hroni\u010dnu bolest u akutnoj fazi, u poslednjih 12 meseci, za koje je potrebno du\u017ee ili stalno le\u010denje. Analizom odredbe kao sporno se postavlja prvenstveno pitanje postavljenog vremenskog okvira od 12 meseci koji automatski dovodi do isklju\u010denja iz prava uz propisivanje naj\u0161ireg mogu\u0107eg uslova, a to je da lice ima akutnu ili hroni\u010dnu bolest u akutnoj fazi za koju je potrebno du\u017ee ili stalno le\u010denje.<\/p>\n Prema dostupnim definicijama u medicinskoj literaturi akutna bolest se prete\u017eno defini\u0161e kao bolest koja se razvija brzo i obi\u010dno kratko traje za razliku od hroni\u010dne bolesti koje su naj\u010de\u0161\u0107e dugotrajne i mogu trajati mesecima, godinama ili \u010dak do\u017eivotno. Sama re\u010d \u201ehroni\u010dno\u201c ukazuje da takva bolest zahteva stalno ili du\u017ee le\u010denje kako bi se bolest dr\u017eala pod kontrolom.<\/p>\n Iz odredbe se ne mo\u017ee sagledati opravdanost ovakvog uslova, jer zdravstveno stanje osobe koja je imala akutnu bolest ili hroni\u010dnu bolest u akutnoj fazi u poslednjih 12 meseci mo\u017ee biti stabilno i pod kontrolom. \u010cak mo\u017ee predstavljati i manji rizik u smislu ostvarivanja osiguranog slu\u010daja ili rizika u odnosu na lice koje je ostvarilo pravo i dobilo potvrdu o ispunjenosti uslova za ostvarivanje zdravstvene za\u0161tite u inostranstvu, jer je osoba koja ima hroni\u010dnu bolest je \u010de\u0161\u0107e podvrgnuta stalnom pra\u0107enju od strane lekara zbog prirode svoje bolesti ili ta osoba sama posve\u0107uje vi\u0161e pa\u017enje sopstvenom zdravlju jer je svesna eventualnih rizika koji nosi hroni\u010dna bolest ukoliko se ne le\u010di.<\/p>\n Poverenik dalje ukazuje da, Republi\u010dki fond izdaje potvrdu o kori\u0161\u0107enju zdravstvene za\u0161tite na osnovu neposrednog pregleda izabranog lekara i na osnovu medicinske dokumentacije: uvid u zdravstveni karton, uvid u izvod zdravstvenog kartona, kao i nalaz i mi\u0161ljenje izabranog lekara. S obzirom da u Republici Srbiji jo\u0161 uvek ne postoji jedinstvena zdravstvena evidencija u koju se unosi svaki pregled ili zahvat koji osiguranik obavi u ustanovi zdravstvene za\u0161tite, i to kako onoj iz Plana mre\u017ee zdravstvenih ustanova, tako i onoj osnovanoj iz sredstava koja nisu dr\u017eavna (tzv. privatna praksa) otvorena je mogu\u0107nost dobijanja potvrde koja omogu\u0107ava zdravstvenu za\u0161titu u inostranstvu u hitnim slu\u010dajevima na teret Fonda i licima koja imaju tj. imala su akutnu ili hroni\u010dnu bolest u akutnom stanju koja zahteva du\u017ee ili stalno le\u010denje u poslednjih 12 meseci ali im ta \u010dinjenica nije upisana u karton. U istom polo\u017eaju su i osiguranici koji se re\u0111e obra\u0107aju lekaru i koji \u0107e medicinsku za\u0161titu u inostranstvu ostvariti iz sredstava Fonda bez obzira na njihovo zdravstveno stanje u prethodnom periodu, za koja opet ukazujemo da se obezbe\u0111uju pla\u0107anjem doprinosa svih osiguranika.<\/p>\n Tako\u0111e, sporna odredba zakona dovodi u ve\u0107i rizik od diskriminacije i osobe slabijeg imovnog stanja s obzirom na njihovu ograni\u010denu finansijsku mogu\u0107nost da koriste usluge tzv. privatne prakse, ve\u0107 su u potpunosti usmereni na zdravstvenu za\u0161titu koja se finansira iz bud\u017eeta.<\/p>\n Ova odredba bi se eventualno mogla razumeti kada bi uslov ostvarivanja prava na teret Fonda bio jednak za sve osiguranike u smislu da nijedan osiguranik \u010dija bolest zahteva stacionarno le\u010denje pred put ne dobije potvrdu o pravu na zdravstvenu za\u0161titu u inostranstvu, me\u0111utim trenutno va\u017ee\u0107i \u010dlan trajno isklju\u010duje \u010ditave grupe lica od ostvarivanja prava na zdravstvenu za\u0161titu u inostranstvu zbog \u010dinjenice da je njihova bolest trajnog odnosno hroni\u010dnog karaktera u smislu klasifikacije bolesti.<\/p>\n Poverenik je mi\u0161ljenja da ovako isklju\u010duju\u0107i uslov nije niti srazmeran niti proporcionalan cilju koji se \u017eeleo posti\u0107i i da je isti cilj mogao biti postignut manje restriktivnim sredstvima, posebno imaju\u0107i u vidu da se o tro\u0161ku Fonda pokriva samo hitna zdravstvena za\u0161tita kako bi se otklonila neposredna opasnost po \u017eivot osiguranog lica, a ne le\u010denje u inostranstvu.<\/p>\n Poverenik dalje ukazuje da se ne mo\u017ee sagledati ratio norme u pogledu roka od 12 meseci pre putovanja i \u010dime se zakonodavac rukovodio kada je odabrao ba\u0161 ovaj rok. Ovo naro\u010dito ako je osoba imala akutnu bolest koju je izle\u010dila primera radi pre 11 meseci, pa dvanaestog meseca \u017eeli da putuje u inostranstvo. Postavlja se pitanje za\u0161to bi ta osoba bila isklju\u010dena iz zdravstvenog osiguranja o tro\u0161ku Fonda za slu\u010daj hitne medicinske pomo\u0107i koja je neophodna da bi se otklonila opasnost po \u017eivot osiguranika. I obrnuto, osiguranik koji u poslednjih 12 meseci pred odlazak u inostranstvo nije bolovao, nije izuzet od rizika da se nakon dolaska u drugu dr\u017eavu uka\u017ee potreba za hitnim zdravstvenom za\u0161titom, pri \u010demu \u0107e njegove tro\u0161kove Fond pokriti i to iz sredstava koja obezbe\u0111uje uplatom doprinosa svih osiguranika (kako onih koji imaju akutnu ili hroni\u010dnu bolest u akutnoj fazi tako i onih koji ovo zdravstveno stanje nemaju). Gra\u0111ani su Povereniku u obra\u0107anjima ukazali da primera radi, lice koje boluje od dijabetesa, reumatoidnog artritisa, zbog prirode i stalnosti svoje bolesti nikada ne\u0107e mo\u0107i da ostvari zdravstvenu za\u0161titu u inostranstvu u slu\u010daju hitne medicinske bolesti jer ih \u010dlan 114. Zakona o zdravstvenoj za\u0161titi isklju\u010duje od ovakve mogu\u0107nosti. Tako\u0111e, iz \u017eivotnih primera na koje ukazuju gra\u0111ani i gra\u0111anke u svojim obra\u0107anjima Povereniku, situacije u kojima je potrebna hitna medicinska pomo\u0107 uglavnom i nisu uzrokovane hroni\u010dnom bole\u0161\u0107u ve\u0107 nesre\u0107nim slu\u010dajem (npr. povrede pri padu, trovanja i sl.) koji se ne mo\u017ee predvideti i koji se mo\u017ee dogoditi kako licu koje nema nikakvu bolest tako i licu koje se pre vi\u0161e meseci izle\u010dilo ili licu sa hroni\u010dnom bole\u0161\u0107u koje je pod stalnom terapijom.<\/p>\n U vezi sa svim navedenim, Poverenik je mi\u0161ljenja da propisan uslov koje se odnosi na zdravstveno stanje osiguranika isklju\u010duje veliki broj osiguranika Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje iz mogu\u0107nosti kori\u0161\u0107enja prava na zdravstvenu za\u0161titu u inostranstvu na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, nije primeren i nu\u017ean za postizanje zakonitog cilja da se osiguranicima omogu\u0107i da \u0161to lak\u0161e ostvare i za\u0161tite svoje pravo.<\/p>\n Na osnovu svega navedenog, koriste\u0107i svoja zakonska ovla\u0161\u0107enja da podnese predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti, prema \u010dlanovima 50. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti predla\u017ee da Ustavni sud, nakon sprovedenog postupka, donese slede\u0107u<\/p>\n O D L U K U<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Utvr\u0111uje se da odredbe \u010dlana 114. Zakona o zdravstvenom osiguranju nisu u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o zabrani diskriminacije.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSl.glasnik RS\u201c, br. 107\/05, 109\/05-ispravka,\u202610\/16-dr. zakon<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSl.glasnik RS\u201c, br. 25\/19<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 98\/06 i 115\/21<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SCG – Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br. 9\/03, 5\/05, 7\/05 – ispr. i \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS – Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br. 12\/10 i 10\/15<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [6]<\/a> “Slu\u017ebeni glasnik RS”, br. 25\/2019 i 92\/2023<\/p>\n [7]<\/a> Affaire “relative a certains aspects du regime linguistique de l’enseignement en belgique” C. Belgique (au principal), predstavka br. 1474\/62 i dr, presuda od 23. jula 1968. https:\/\/hudoc.echr.coe.int\/fre#{%22itemid%22:[%22001-62083%22]}<\/a><\/p>\n [8]<\/a> 2<\/sup> Ferrero Quintana protiv \u0160panije (2024), br. 2669\/19 od 26. novembra 2024. https:\/\/hudoc.echr.coe.int\/#{%22itemid%22:[%22001-238103%22]}<\/a><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
453-24 Predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o zdravstvenom osiguranju<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n