11000 BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Bulevar kralja Aleksandra 15<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Na osnovu \u010dlana 168. stav 1. Ustava Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 98\/06, 115\/21 i 16\/22), \u010dlana 29. stav 1. ta\u010dka 1. i \u010dlana 50. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 109\/07, 99\/11, 18\/13 – odluka US, 40\/15 \u2013 dr. zakon, 103\/15 \u2013 dr. zakon, 10\/23 i 92\/23), Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti podnosi<\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n PREDLOG<\/strong> ZA OCENU USTAVNOSTI<\/strong> I ZAKONITOSTI<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u010dlana 3. stav 1. ta\u010dka 7) Pravilnika o radnoj disciplini i pravilima pona\u0161anja zaposlenih i naknadi \u0161tete u Narodnom pozori\u0161tu u Beogradu, broj 7299, od 25.09.2025. godine.<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Dana 25. septembra 2025. godine v.d. upravnika Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu doneo je Pravilnik o radnoj disciplini i pravilima pona\u0161anja zaposlenih i naknadi \u0161tete u Narodnom pozori\u0161tu u Beogradu, broj 7299 (u daljem tekstu: Pravilnik), koji je objavljen na oglasnoj tabli Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu (u daljem tekstu: Pozori\u0161te) dana 25. septembra 2025. godine, i stupio na snagu osmog dana od objavljivanja. Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestao je da se primenjuje Pravilnik o radnoj disciplini i pona\u0161anju zaposlenih u toku rada br. 4347 od 18. juna 2010. godine.<\/p>\n <\/p>\n Odredbama \u010dlana 3. stav 1. ta\u010dka 7. Pravilnika o radnoj disciplini i pravilima pona\u0161anja zaposlenih i naknadi \u0161tete u Narodnom pozori\u0161tu u Beograd propisano je da se smatra da zaposleni ne po\u0161tuje radnu disciplinu, odnosno pravila pona\u0161anja ako \u201eu obavljanju poslova Pozori\u0161ta, javno, verbalno, simbolima kao i gestikulaciojom izra\u017eava svoju politi\u010dku i drugu opredeljenost koja nije u vezi sa obavljanjem poslova Pozori\u0161ta, zatim javno saop\u0161tava politi\u010dke ili druge sadr\u017eaje zatim poziva na aktivnosti koje imaju politi\u010dki karakter ili nisu vezane za obavljanje poslova Pozori\u0161ta ili isti\u010de simbole ili obele\u017eja \u010dije je isticanje zabranjeno zakonom<\/em><\/strong>\u201c. \u010clanom 6. stav 1. Pravilnika propisano je da za nepo\u0161tovanje radne discipline i pravila pona\u0161anja, poslodavac mo\u017ee zaposlenom da otka\u017ee ugovor o radu, dok je stavom 2. propisano da otkaz ugovora o radu po osnovu povrede radne discipline propisane zakonom ili ovim pravilnikom poslodavac mo\u017ee dati zaposlenom u roku od \u0161est meseci od dana saznanja za \u010dinjenice koje su osnov davanja otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja \u010dinjenica koje su osnov za davanje otkaza zbog povrede radne discipline.<\/p>\n <\/p>\n Povodom odredbe \u010dlana 3. stav 1. ta\u010dka 7) Pravilnika, Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti obratili su se Sindikat muzi\u010dkih umetnika Beograd, Sindikat baletskih igra\u010da Beograd i Singplus Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu, navode\u0107i da je citirana odredba diskriminatorna i da otvara prostor za pau\u0161alno tuma\u010denje Pravilnika \u010dime zaposleni mogu biti dovedeni u podre\u0111eni polo\u017eaj na osnovu svojih li\u010dnih stavova.<\/p>\n <\/p>\n Ustav Republike Srbije[1]<\/sup><\/a> propisuje da se ljudska i manjinska prava zajem\u010dena Ustavom neposredno primenjuju (\u010dlan 18. stav 1.); da se Ustavom jem\u010de, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajem\u010dena op\u0161teprihva\u0107enim pravilima me\u0111unarodnog prava, potvr\u0111enim me\u0111unarodnim ugovorima i zakonima, kao i da se zakonom mo\u017ee propisati na\u010din ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izri\u010dito predvi\u0111eno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri \u010demu zakon ni u kom slu\u010daju ne sme da uti\u010de na su\u0161tinu zajem\u010denog prava<\/strong> (\u010dlan 18. stav 2.); da ljudska i manjinska prava zajem\u010dena Ustavom mogu zakonom biti ograni\u010dena<\/strong> ako ograni\u010denje dopu\u0161ta Ustav<\/strong>, u svrhe radi kojih ga Ustav dopu\u0161ta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograni\u010denja zadovolji u demokratskom dru\u0161tvu i bez zadiranja u su\u0161tinu zajem\u010denog prava (\u010dlan 20. stav 1.). Tako\u0111e, \u010dlan 21. propisuje da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku za\u0161titu, bez diskriminacije (stav 2.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu,<\/strong> a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja<\/strong>, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta (stav 3). \u010clanom 46. Ustava jem\u010di se sloboda mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja <\/strong>kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje<\/strong>. Stavom 2. ovog \u010dlana je propisano da s<\/u><\/strong>loboda izra\u017eavanja mo\u017ee se zakonom ograni\u010diti,<\/u><\/strong> ako je to neophodno radi za\u0161tite prava i ugleda drugih, \u010duvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i za\u0161tite javnog zdravlja, morala demokratskog dru\u0161tva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije<\/strong>. \u010clanom 194. st. 3. i 4. i \u010dlanom 195. stav 1. Ustava Republike Srbije propisano je da svi zakoni i drugi op\u0161ti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom, odnosno da ne smeju biti u suprotnosti sa potvr\u0111enim me\u0111unarodnim ugovorima i op\u0161teprihva\u0107enim pravilima me\u0111unarodnog prava, kao i da svi podzakonski op\u0161ti akti Republike Srbije, op\u0161ti akti organizacija kojima su poverena javna ovla\u0161\u0107enja, politi\u010dkih stranaka, sindikata i udru\u017eenja gra\u0111ana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu.<\/p>\n <\/p>\n Evropska konvencija za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda[2]<\/sup><\/a> kao i Ustav Republike Srbije \u00a0u \u010dlanu 10. stav 1. propisuje da svako ima pravo na slobodu izra\u017eavanja. Ovo pravo uklju\u010duje slobodu posedovanja sopstvenog mi\u0161ljenja, primanja i saop\u0161tavanja informacija i ideja bez me\u0161anja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj \u010dlan ne spre\u010dava dr\u017eave da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduze\u0107a. Stavom 2. je dalje propisano da po\u0161to kori\u0161\u0107enje ovih sloboda povla\u010di za sobom du\u017enosti i odgovornosti, ono se mo\u017ee podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograni\u010denjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom dru\u0161tvu <\/strong>u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi spre\u010davanja nereda ili kriminala, za\u0161tite zdravlja ili morala, za\u0161tite ugleda ili prava drugih, spre\u010davanja otkrivanja obave\u0161tenja dobijenih u poverenju, ili radi o\u010duvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. \u00a0Dalje, \u010dlanom 14. Evropske konvencije zabranjena je diskriminacija, odnosno propisano je da se u\u017eivanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbe\u0111uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao \u0161to su pol, rasa, boja ko\u017ee, jezik, veroispovest, politi\u010dko ili drugo mi\u0161ljenje<\/strong>, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, ro\u0111enje ili drugi status.<\/p>\n <\/p>\n Me\u0111unarodni pakt o gra\u0111anskim i politi\u010dkim pravima[3]<\/a> u \u010dlanu 19. proklamuje da niko ne mo\u017ee biti uznemiravan zbog svojih mi\u0161ljenja; da s<\/strong>vako lice ima pravo na slobodu izra\u017eavanja; ovo pravo bez obzira na granice, podrazumeva slobodu iznala\u017eenja, primanja i \u0161irenja informacija i ideja svih vrsta, u usmenom, pismenom, \u0161tampanom ili<\/strong> umetni\u010dkom obliku,<\/strong> ili na bilo koji na\u010din po slobodnom izboru; da ostvarivanje sloboda predvi\u0111enih u ta\u010dki 2. ovog \u010dlana obuhvata posebne du\u017enosti i odgovornosti; da sledstveno tome, ono mo\u017ee biti podvrgnuto izvesnim ograni\u010denjima koja moraju, me\u0111utim, biti izri\u010dito odre\u0111ena zakonom<\/strong>, a potrebna su iz razloga: a) po\u0161tovanja prava ili ugleda drugih lica; b) za\u0161tite dr\u017eavne bezbednosti, javnog reda, javnog zdravlja i morala.<\/p>\n <\/p>\n Zakon o zabrani diskriminacije[4]<\/a>, u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima<\/strong>, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama <\/strong>i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. \u010clanom 4. ovog zakona propisano je da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva i da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. \u010clanom 6. ovog zakona propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj.<\/p>\n Odredbom \u010dlana 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da povreda na\u010dela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, osim ako je to opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena. Tako\u0111e, odredbom \u010dlana 16. ovog zakona propisano je da je zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno naru\u0161avanje jednakih mogu\u0107nosti za zasnivanje radnog odnosa ili u\u017eivanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao \u0161to su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u slu\u017ebi, na stru\u010dno usavr\u0161avanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravi\u010dne i zadovoljavaju\u0107e uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na za\u0161titu od nezaposlenosti, dok je stavom 2. istog \u010dlana propisano da za\u0161titu od diskriminacije iz stava 1. ovog \u010dlana u\u017eiva lice u radnom odnosu<\/strong>, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje tra\u017ei posao, student i u\u010denik na praksi, lice na stru\u010dnom osposobljavanju i usavr\u0161avanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu u\u010destvuje u radu. \u00a0\u010clanom 25. ovog zakona zabranjena je diskriminacija zbog politi\u010dkih ube\u0111enja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti politi\u010dkoj stranci odnosno sindikalnoj organizaciji.<\/p>\n Poverenik dalje ukazuje da je Narodno pozori\u0161ta ustanova kulture od izrazitog zna\u010daja, osnovana u skladu sa Zakonom o kulturi[5]<\/sup><\/a>. \u010clanom 25a stav 2. Zakona o kulturi propisano je da je u<\/strong>stanov<\/strong>a<\/strong> savremenog stvarala\u0161tva \u010diji je osniva\u010d Republika Srbija<\/strong>, pored pobrojanih ustanova u ovom \u010dlanu, i <\/strong>Narodno pozori\u0161te u Beogradu<\/strong>. Obaveza ustanova kulture \u010diji je osniva\u010d Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave je da svojim radom doprinesu o\u010duvanju, istra\u017eivanju, prou\u010davanju, predstavljanju, prikupljanju i podsticanju doma\u0107eg kulturnog i umetni\u010dkog nasle\u0111a kao i doma\u0107eg kulturnog i umetni\u010dkog savremenog stvarala\u0161tva. \u010clanom 3. stav 1. ta\u010dka 9) propisano je da se Republika Srbija stara o ostvarivanju op\u0161teg interesa u kulturi i o sprovo\u0111enju kulturne politike kao skupa ciljeva i mera podsticanja kulturnog razvoja koji se zasniva, izme\u0111u ostalog i na na\u010delu ravnopravnosti subjekata u osnivanju ustanova i drugih pravnih lica u kulturi i ravnopravnost<\/strong>i<\/strong> u radu svih ustanova i drugih subjekata u kulturi<\/strong>. \u010clanom <\/strong>29.<\/strong> ovog zakona propisano je da se na<\/strong> prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u ustanovama primenjuju op\u0161ti propisi o radu, ako zakonom nije druk\u010dije odre\u0111eno.<\/strong><\/p>\n <\/p>\n \u010clanom 1. stav 1. Zakona o radu[6]<\/sup><\/a> propisano je da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, ure\u0111uju ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim me\u0111unarodnim konvencijama, dok je stavom 2. propisano da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure\u0111uju i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu – samo kada je to ovim zakonom odre\u0111eno. \u010clanom 18. ovog zakona zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja tra\u017ee zaposlenje kao i zaposlenih, s obzirom (pored pobrojanih li\u010dnih svojstava), na politi\u010dko ili drugo uverenje,<\/strong> kao i \u010dlanstvo u politi\u010dkim organizacijama i sindikatima ili neko drugo li\u010dno svojstvo. \u010clanom 179. stav 2. ta\u010dka 8) Zakona o radu propisani su razlozi za otkaz ugovora o radu, me\u0111u kojima je naveden razlog ako zaposleni ne po\u0161tuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo pona\u0161anje takvo da ne mo\u017ee da nastavi rad kod poslodavca. Poverenik ukazuje na odredbe \u010dlana 183. Zakona o radu koji propisuje koji se razlozi ne smatraju opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu<\/u><\/strong>, me\u0111u kojima se kao razlog navodi<\/strong> i \u010dlanstvo u politi\u010dkoj organizaciji, sindikatu<\/strong>, politi\u010dko ili drugo uverenje<\/strong> ili neko drugo li\u010dno svojstvo zaposlenog.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik dalje ukazuje da je v.d. upravnik Narodnog pozori\u0161ta na osnovu \u010dlana 179. stav 3. i \u010dlana 163. stav 5. Zakona o radu (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 24\/05, 61\/05, 54\/09, 32\/13, 75\/14, 13\/17-US, 113\/17 i 95\/18-autenti\u010dno tuma\u010denje), \u010dlana 62. stav 2. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u ustanovama kulture \u010diji je osniva\u010d Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 3\/22 i 114\/23) i \u010dlana 32. stav 1. ta\u010dka 5) Statuta narodnog pozori\u0161ta u Beogradu, br. 10714 od 28.11.20216. godine i Statuta o izmenama i dopunama br. 8291 od 21.12.2021. godine, dana 25. septembra 2025. godine doneo Pravilnik o radnoj disciplini i pravilima pona\u0161anja zaposlenih i naknadi \u0161tete u Narodnom pozori\u0161tu u Beogradu.<\/p>\n <\/p>\n Pre ula\u017eenja u analizu sporne odredbe \u010dlana 3. stav 1. ta\u010dka 7. Pravilnika, Poverenik ukazuje da \u010dlanovi 179. stav 3. i \u010dlan 163. stav 5. Zakona o radu ne predstavljaju valjan pravni osnov za dono\u0161enje ovog pravilnika. Naime, navedeni \u010dlanovi se odnose na razloge otkaza ugovora o radu zaposlenom i odgovornost zaposlenog za \u0161tetu, a ne na pravni osnov za dono\u0161enje Pravilnika, \u0161to samo upu\u0107uje da cilj Pravilnika nije da uredi pravila pona\u0161anja ve\u0107 je u pitanju prvenstveno regulisanje odgovornosti i otkaza ugovora o radu.<\/p>\n <\/p>\n Sporna odredba \u010dlana 3. stav 1. ta\u010dka 7) Pravilnika propisuje da se smatra da zaposleni ne po\u0161tuje radnu disciplinu, odnosno pravila pona\u0161anja ako \u201eu obavljanju poslova Pozori\u0161ta, javno, verbalno, simbolima kao i gestikulaciojom izra\u017eava svoju politi\u010dku i drugu opredeljenost koja nije u vezi sa obavljanjem poslova Pozori\u0161ta, zatim javno saop\u0161tava politi\u010dke ili druge sadr\u017eaje zatim poziva na aktivnosti koje imaju politi\u010dki karakter ili nisu vezane za obavljanje poslova Pozori\u0161ta ili isti\u010de simbole ili obele\u017eja \u010dije je isticanje zabranjeno zakonom<\/em><\/strong>\u201c, pri \u010demu je \u010dlanom 6. Pravilnika propisano da \u201eza nepo\u0161tovanje radne discipline i pravila pona\u0161anja, poslodavac mo\u017ee zaposlenom da otka\u017ee ugovor o radu\u201c, \u0161to zna\u010di i zbog kr\u0161enja \u010dlana 3. stav 1. ta\u010dka 7) Pravilnika.<\/p>\n <\/p>\n Analizom navedenih odredaba nesporno proizlazi da se kao pravilo pona\u0161anja koje ukoliko se prekr\u0161i sledi otkaz propisuje ograni\u010denje slobode mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja i to na osnovu politi\u010dkog uverenja kao li\u010dnog svojstva.<\/u> Pri \u010demu je va\u017eno ukazati da se ova zabrana odnosi i na vreme provedeno van Narodnog pozori\u0161ta, odnosno van radnog vremena s obzirom da je odredbom propisano da ukoliko lice (bilo gde i na bilo kom mestu) javno saop\u0161tava politi\u010dke ili druge sadr\u017eaje zatim poziva na aktivnosti koje imaju politi\u010dki karakter ili nisu vezane za obavljanje poslova Pozori\u0161ta ili isti\u010de simbole ili obele\u017eja \u010dije je isticanje zabranjeno zakonom.<\/em><\/strong><\/p>\n \u00a0<\/em><\/strong><\/p>\n S tim u vezi, Poverenik najpre isti\u010de da se pravilnikom ne mogu propisivati ograni\u010denja ljudskih prava, odnosno Poverenik smatra da je <\/u><\/strong>donosilac osporenog Pravilnika prekora\u010dio svoja zakonska ovla\u0161\u0107enja i podzakonskim aktom ograni\u010dio slobodu <\/u><\/strong>mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja koja je proklamovana \u010dlanom 46. Ustava i to na osnovu politi\u010dkog uverenja kao li\u010dnog svojstva koje predstavlja osnov diskriminacije i pravo za\u0161ti\u0107eno \u010dlanom 21. Ustava, kao i \u010dlanovima 10. i 14. <\/u><\/strong>Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojima su izri\u010dito utvr\u0111eni principi na osnovu kojih je mogu\u0107e <\/u><\/strong>izvr\u0161iti <\/u><\/strong>ograni\u010denje ljudskih i manjinskih prava i sloboda.<\/u><\/strong> Imaju\u0107i u vidu da se ograni\u010denja ljudskih i manjinskih prava i sloboda mogu propisati samo zakonom, ako ograni\u010denje dopu\u0161ta Ustav, Poverenik isti\u010de, da se podzakonskim aktima ne mo\u017ee ure\u0111ivati\u00a0materia legis<\/em>, a jo\u0161 manje\u00a0materia constitutionis<\/em>. Ni jedan od nabrojanih zakona ne sadr\u017ee odredbe kojima se ograni\u010dava ili zabranjuje izra\u017eavanje politi\u010dkih ili drugih uverenja zaposlenih u ustanovama kulture, \u010dak naprotiv Zakon o radu koji se primenjuje na ove zaposlene u \u010dlanu 183. propisuje da nije opravdan razlog za otkaz \u010dlanstvo u politi\u010dkoj organizaciji, sindikatu, politi\u010dko ili drugo uverenje ili neko drugo li\u010dno svojstvo zaposlenog.\u00a0 <\/strong><\/p>\n <\/p>\n Kao \u0161to je navedeno \u010dlanom 46. Ustava se jem\u010di sloboda mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja <\/strong>kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje<\/strong>, pri \u010demu je izri\u010dito propisano da se u slu\u010daju ograni\u010denja s<\/strong>loboda izra\u017eavanja <\/u><\/strong>jedino <\/u><\/strong>mo\u017ee zakonom ograni\u010diti,<\/u><\/strong> i to ako <\/u><\/strong>je to neophodno radi za\u0161tite prava i ugleda drugih, \u010duvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i za\u0161tite javnog zdravlja, morala demokratskog dru\u0161tva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije<\/u><\/strong>. Navedeno je gotovo na identi\u010dan na\u010din propisano \u010dlanom 10. Evropske konvencije, koju je Republika Srbija ratifikovala. Pored toga, kao \u0161to je ve\u0107 navedeno \u010dlanom 21. Ustava i \u010dlanom 14. Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisana je op\u0161ta zabrana diskriminacije u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota, odnosno propisano je da je zabranjena je diskriminacija, bilo posredna ili neposredna na osnovu bilo kog li\u010dnog svojstva, me\u0111u kojima je eksplicitno navedeno politi\u010dko ili drugo uverenje kao osnov diskriminacije. Dakle zabranjeno je neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje u odnosu na lice, na otvoren ili prikriven na\u010din a koje se zasniva na politi\u010dkom ube\u0111enju ili \u010dlanstvu u politi\u010dkim organizacijama i drugim stvarnim ili pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima kako to propisuje Zakon o zabrani diskriminacije u \u010dlanu 2. i \u010dlanu 25.<\/u><\/p>\n <\/p>\n I bez ula\u017eenja u dalju analizu spornog Pravilnika, Poverenik smatra da je navedeno dovoljan razlog da Ustavni sud oglasi spornu odredbu Pravilnika nezakonitom i neustavnom jer se ve\u0107 samim propisivanjem ograni\u010denja zajam\u010denih ljudskih prava na slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eabanja i nediskriminacije povre\u0111uju odredbe Ustava kojima se ova prava garantuju.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik ukazuje na ranije zauzet stav Ustavnog suda u sli\u010dnom predmetu u kojem je Ustavni sud doneo odluku da Pravilnik i pojedine odredbe drugog pravilnika koje je doneo poslodavac nisu u saglasnosti sa Ustavom, potvr\u0111enim me\u0111unarodnim ugovorom i zakonom.[7]<\/a><\/p>\n <\/p>\n Poverenik ukazuje i na presude Evropskog suda za ljudska prava (ESLjP) koje se odnose na ograni\u010denje slobode mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja i zabranu diskriminacije. Tako je primera radi ESLjP razmatrao predstavku[8]<\/sup><\/a> zaposlene u Ministarstvu obrazovanja koja je navela da je otpu\u0161tena na osnovu odluke disciplinske komisije zbog \u201elajkovanja\u201c odre\u0111enih politi\u010dkih sadr\u017eaja na fejsbuku. Sud je utvrdio povredu prava i u odluci ukazao da \u010dlan 10. stav 2. Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda ostavlja jako malo prostora za ograni\u010denja slobode izra\u017eavanja[9]<\/sup><\/a>. \u0160iroka za\u0161tita izra\u017eavanja, uklju\u010duju\u0107i i ono \u0161to bi moglo biti politi\u010dko; i \u201elajk\u201c na dru\u0161tvenim mre\u017eama mo\u017ee biti smatran izrazom mi\u0161ljenja koje je za\u0161ti\u0107eno konvencijom. Obaveza dr\u017eave\/suda da vodi balans izme\u0111u prava zaposlenog na izra\u017eavanje i legitimnih interesa poslodavca. Restrikcije mogu biti dozvoljene, ali samo ako su zakonski predvi\u0111ene, imaju legitiman cilj i ako su neophodne u demokratskom dru\u0161tvu (proporcionalnost).<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Tako\u0111e u jednom predmetu protiv Srbije koji je ESLjP razmatrao u vezi sa pravom na slobodu izra\u017eavanja i mi\u0161ljenja, ovaj sud je analizirao 1) postojanje me\u0161anja u slobodu izra\u017eavanja, 2) da li je me\u0161anje bilo propisano zakonom, 3) da li je me\u0161anje slu\u017eilo legitimnom cilju i 4) da li je me\u0161anje bilo neophodno u demokratskom dru\u0161tvu\u201c.[10]<\/a> \u0160to u slu\u010daju ograni\u010denja propisanih Pravilnikom nije ispo\u0161tovano.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik podse\u0107a i na odluku Vrhovnog suda[11]<\/sup><\/a> koja se odnosi na slobodu izra\u017eavanja i mi\u0161ljenja, u kojoj je Sud, odlu\u010duju\u0107i o reviziji tu\u017eilaca naveo: \u201eSloboda izra\u017eavanja zajem\u010dena \u010dlanom 46. stav 1. Ustava Republike Srbije i \u010dlanom 10. stav 1. Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda u demokratskom dru\u0161tvu predstavlja pravo da se neometano od bilo koga izra\u017eavaju mi\u0161ljenja, informacije i ideje, bez obzira na sadr\u017einu i njihovo dejstvo (nezavisno od toga da li informacija predstavlja \u010dinjeni\u010dni, vrednosni ili me\u0161oviti sud, da li je infomracija politi\u010dka, obrazovna, informativna ima li nau\u010dnu, umetni\u010dku ili neku drugu vrednost), a da pri tome sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee obuhvatiti i odre\u0111eni stepen preterivanja ili \u010dak provociranja. U ovoj odluci je dalje navedeno da prema praksi Evropskog suda za ljudska prava sloboda izra\u017eavanja, koja je za\u0161ti\u0107ena \u010dlanom 10. Evropske konvencije, primenjuje se ne samo na informacije ili ideje koje se povoljno prihvataju ili se smatraju neuvredljivim ili indiferentnim, ve\u0107 i na one informacije koje povre\u0111uju, \u0161okiraju ili uznemiravaju. Takvi su zahtevi pluralizma, tolerancije i otvorenosti uma, bez kojih nema demokratskog dru\u0161tva\u201c.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik dalje ukazuje na odredbe Zakona o zabrani diskriminacije koje propisuju da povreda na\u010dela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica zbog njihovog li\u010dnog svojstva uskra\u0107uju prava ili slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili name\u0107u drugom licu ili grupi lica, osim ako je to opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena. Dakle, \u010dak i da su ograni\u010denja propisana zakonom, moralo bi se voditi ra\u010duna da su opravdana legitimnim ciljem, da sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena, odnosno proporcionalna cilju koji se \u017eeleo posti\u0107i.<\/p>\n U pogledu ostvarivanja na\u010dela jednakosti sporna odredba Pravilnika je i neprecizna i podlo\u017ena razli\u010ditom tuma\u010denju u zavisnosti ko i na koji na\u010din tuma\u010di normu i procenjuje koji gestovi ili radnje predstavljaju povredu prava za koju je sankcija otkaz. Spornom odredbom je propisano da povredu pravila predstavlja pored politi\u010dkih i izra\u017eavanje \u201edrugih opredeljenosti<\/em><\/strong>\u201c<\/em>. Da li navedeno zna\u010di da \u0107e se ka\u017enjavati iskazivanje verske, nacionalne pripadnosti ili neke druge pripadnosti, \u0161to je tako\u0111e zabranjeno Zakonom o zabrani diskriminacije imaju\u0107i u vidu da navedena li\u010dna svojstva predstavljaju osnove diskriminacije u skladu sa \u010dlanom 2. ovog zakona. Na ovaj na\u010din pau\u0161alno opredeljivanje pravila pona\u0161anja koje povla\u010di odre\u0111ene sankcije dodatno je posebno opasno sa aspekta ostvarivanja na\u010dela jednakosti i ravnopravnosti, s obzirom na potencijalno razli\u010dito pona\u0161anje prema zaposlenima s obzirom na njihovo stvarno ili pretpostavljeno politi\u010dko ube\u0111enje ili drugo li\u010dno svojstvo propisano zakonom.<\/p>\n Poverenik jo\u0161 jednom podse\u0107a da je Zakonom o radu izri\u010dito propisano da politi\u010dko i drugo uverenje zaposlenog ne mogu biti razlog za otkaz ugovora o radu, \u0161to je jedna od sankcija propisanih ovim Pravilnikom zbog \u010dega se postavlja pitanje i zakonitosti odredbe \u010dlana 6. Pravilnika u smislu razloga za otkaz iz \u010dlana 3. stav 1. ta\u010dka 7) Pravilnika.<\/p>\n Na kraju Poverenik ukazuje da je u pitanju akt ustanova kulture od posebnog zna\u010daja, \u0161to ukoliko Ustavni sud ovaj akt ne oglasi neustavnim u kratkom roku, on mo\u017ee uticati da i druga pozori\u0161ta postupe na isti na\u010din izmenom ili dono\u0161enjem svojih pravilnika kojima \u0107e urediti navedeno pravilo na isti na\u010din.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno primena spornog Pravilnika mo\u017ee dovesti do neotklonjivih \u0161tetnih posledica, zbog \u010dega Poverenik predla\u017ee Ustavnom sudu da hitno reaguje i preispita ovaj Pravilnik. Na osnovu svega navedenog, koriste\u0107i svoja zakonska ovla\u0161\u0107enja da podnese predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti, prema \u010dlanovima 50. stav. 1. Zakona o Ustavom sudu, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti predla\u017ee da Ustavni sud, nakon sprovedenog postupka, donese slede\u0107u<\/p>\n O D L U K U<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 98\/06 i 115\/21<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SCG – Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br. 9\/03, 5\/05, 7\/05 – ispr. i \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS – Me\u0111unarodni ugovori\u201c, br. 12\/10 i 10\/15<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 7\/71<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [5]<\/a> Zakon o kulturi, \u010dlan 25a; \u201cSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 72 od 3. septembra 2009, 13 od 19. februara 2016, 30 od 23. marta 2016 – ispravke, 6 od 24. januara 2020, 47 od 10. maja 2021, 78 od 3. avgusta 2021, 76 od 7. septembra 2023.<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 24\/05, 61\/05, 54\/09, 32\/13, 75\/14, 13\/17-US , 113\/17 i 95\/18-autenti\u010dno tuma\u010denje<\/p>\n [7]<\/a> Odluka Ustavnog suda, br IUo-125\/2024<\/p>\n [8]<\/a> Melike protiv Turske, 15. jun 2021, br. predstavke 35786\/19, dostupno na: https:\/\/hudoc.echr.coe.int\/eng#{%22itemid%22:[%22002-13303%22]}<\/a><\/p>\n [9]<\/a> file:\/\/\/C:\/Users\/Korisnik\/Downloads\/Judgment%20Melike%20v.%20Turkey%20-%20Dismissal%20of%20a%20public-sector%20employee%20for%20having%20_Liked_%20Facebook%20posts%20.pdf str.3;<\/p>\n [10]<\/a> Bilten Ustavnog suda za 2023. godinu, delovi iz predmet pred ESLjP – Radio-difuzno preduze\u0107e B92 a.d. protiv Srbije, predstavka 67369\/16, 05.09.2023. godine<\/p>\n [11]<\/a> https:\/\/www.vrh.sud.rs\/sr-lat\/rev-4662017-standardi-za%C5%A1tite-ljudskih-prava-sloboda-izra%C5%BEavanja<\/a><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
1190-25 Predlog za ocenu ustavnosti Pravilnika Narodnog pozori\u0161ta<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n