<\/p>\n
Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podneo M. L. protiv P. banke B. zbog diskriminacije na osnovu \u010dlanstva u sindikalnoj organizaciji. Podnosilac pritu\u017ebe je naveo da je ekspozitura u kojoj je radio zatvorena i da su svi ostali zaposleni preme\u0161teni na rad u druge poslovne jedinice u B, a da je samo on preme\u0161ten u poslovnu jedinicu u drugo naseljeno mesto, u S. P, kao i da je to posledica njegovog sindikalnog anga\u017eovanja. Naime, podnosilac pritu\u017ebe obavestio je poslodavca da je registrovao sindikat zaposlenih i da je on sindikalni poverenik, nakon \u010dega je preme\u0161ten u poslovnu jedinicu van B, a zatim je dobio i upozorenje o postojanju razloga za raskid ugovora o radu. Banka je u izja\u0161njenju navela da se prema podnosiocu pritu\u017ebe nije ponela diskriminatorno, ve\u0107 da ga je premestila na drugo radno mesto jer je dugo bio odsutan sa posla zbog bolesti, pa njegovo preme\u0161tanje nije moglo biti re\u0161eno kada je re\u0161avano za druge zaposlene, dok je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu uru\u010deno jer je prekr\u0161io va\u017ee\u0107a pravila poslovanja banke. U toku postupka utvr\u0111eno je da je banka sve zaposlene (32) iz ekspoziture koja je prestala da postoji, premestila u razli\u010dite organizacione jedinice u B, a da je samo podnosilac pritu\u017ebe preme\u0161ten u organizacionu jedinicu van B, u S. P. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti utvrdila je da postupak P. banke B. kojim je M. L. posle zatvaranja ekspoziture u B. k. a. br – preme\u0161ten u Uslu\u017eni centar u S. P, dok su svi ostali zaposleni preme\u0161teni u druge poslovne jedinice u B, nije u skladu sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije i predstavlja diskriminaciju na osnovu li\u010dnog svojstva \u2013 \u010dlanstva u sindikalnoj organizaciji. P. banci preporu\u010deno je da mi\u0161ljenje i preporuku Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Centrale banke i elektronskom putem dostavi svim zaposlenima P. banke u svim ekspoziturama u Republici Srbiji, kao i da ubudu\u0107e ne kr\u0161i zakonske propise o zabrani diskriminacije.<\/p>\n
1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se 25. septembra 2013. godine obratio M. L. protiv poslodavca P. banke B. zbog diskriminacije na osnovu \u010dlanstva u sindikalnoj organizaciji.<\/p>\n 1.2.<\/strong> M. L. je u pritu\u017ebi naveo:<\/p>\n \u2013 da nakon osnivanja sindikata, \u010diji je glavni poverenik, trpi diskriminaciju, da je u fazi dobijanja otkaza ugovora o radu i da poslodavac P. banke B. namerno kr\u0161i zakon kako bi zabranio sindikalno delovanje; 1.3.<\/strong> U prilogu pritu\u017ebe dostavljeno je: re\u0161enje Ministarstva rada, zapo\u0161ljavanja i socijalne politike, Sektor za rad broj 110-00-349\/2013-02 od 24. maja 2013. godine o upisu sindikata u registar; dva mejla od 1. i 8. jula 2013. godine kojim M. L. obave\u0161tava rukovodstvo banke o registraciji sindikata; elektronsko pismo rukovodstva banke od 10. jula 2013. godine svim zaposlenima kao odgovor na poziv da se zaposleni priklju\u010de sindikatu; obave\u0161tenje o ponudi za zaklju\u010divanje aneksa ugovora o radu od 12. jula 2013. godine i aneks ugovora o radu br. 319\/07; slu\u017ebena bele\u0161ka B. O, direktora Uslu\u017enog centra u S. P. od 6. avgusta 2013. godine i upozorenje zaposlenom o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 16. septembra 2013. godine.<\/p>\n 1.4.<\/strong> U elektronskom pismu pod nazivom \u201ePismo menad\u017ementa”, koje je rukovodstvo banke 10. jula 2013. godine poslalo svim zaposlenima, navedeno je:<\/p>\n \u2013 da je \u201eosnivanje sindikata zakonsko pravo i mogu\u0107nost dostupna svim zaposlenima u Republici Srbiji”, da je to na\u010din da zaposleni za\u0161tite svoja naru\u0161ena prava i da osiguraju bolje uslove rada, kada su im prava da rade svoj posao uskra\u0107ena, ali da \u201eto nije opis koji pristaje P. banci, odnosno, da to nije slu\u010daj u P. banci 1.5.<\/strong> U toku postupka, M. L. je dostavio i kopiju izjave biv\u0161eg kolege H. S. od 23. septembra 2013. godine u kojoj H. S. navodi da je bio slu\u017ebenik P. banke u periodu od 2005. do 2013. godine, da je sa svog slu\u017ebenog mejla pozvao kolege na osnivanje sindikata i da je istog dana (18. marta 2013. godine) dobio upozorenje o postojanju razloga za otkaz, a nedelju dana kasnije i otkaz ugovora o radu. Dalje navodi da je u zvani\u010dnom kodeksu pona\u0161anja P. banke do pre nekoliko godina bilo zabranjeno osnivanje sindikata i bilo kakvo drugo sli\u010dno udru\u017eivanje zaposlenih.<\/p>\n 1.6.<\/strong> U dopuni pritu\u017ebe od 2. decembra 2013. godine, M. L. je naveo da sindikat \u010diji je predstavnik nije reprezentativan i da trenutno ima 10 \u010dlanova, da zaposleni nemaju hrabrosti da se u\u010dlane u sindikat jer je poslodavac pokazao svoj negativan stav prema njemu kao povereniku sindikata i prema svima koji \u017eele da se u\u010dlane u sindikat. Tako\u0111e je dostavio i adresu biv\u0161eg kolege H. S.<\/p>\n 1.7.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije , pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje P. banke B.<\/p>\n 1.8.<\/strong> U izja\u0161njenju S. T. D, predsednice Izvr\u0161nog odbora i D. J, \u010dlana Izvr\u0161nog odbora P. banke B. je, izme\u0111u ostalog, navedeno:<\/p>\n \u2013\u00a0da su navodi iz pritu\u017ebe neosnovani u celosti; 1.9.<\/strong> U prilogu izja\u0161njenja P. banka je dostavila i Kodeks pona\u0161anja P. banke.<\/p>\n 1.10.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti zatra\u017eila je 19. novembra 2013. godine da P. banka dopuni izja\u0161njenje podacima koliko zaposlenih je radilo u ekspozituri u B. k. a. br – u B, neposredno pre zatvaranja, spisak zaposlenih koji su radili u ekspozituri sa podatkom o ekspozituri u koju su preme\u0161teni, kao i podatak o datumu preme\u0161taja.<\/p>\n 1.11.<\/strong> U dopuni izja\u0161njenja S. T. D, predsednice Izvr\u0161nog odbora i D. J, \u010dlana Izvr\u0161nog odbora P. banke B, izme\u0111u ostalog, navedeno je:<\/p>\n \u2013\u00a0da su navodi iz pritu\u017ebe neosnovani i da u prilogu pritu\u017ebe nisu dostavljeni dokazi na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da je postupcima banke izvr\u0161ena diskriminacija i da banka spre\u010dava sindikalno organizovanje zaposlenih, kao i da podnosilac pritu\u017ebe ne dostavlja Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti podatke potrebne za utvr\u0111ivanje pravilnog \u010dinjeni\u010dnog stanja ili Poverenik te podatke ne tra\u017ei od podnosioca pritu\u017ebe; 1.12.<\/strong> U prilogu dopune izja\u0161njenja P. banke naknadno su dostavljen podaci o tome koliko je bilo zaposlenih u ekspozituri u B. k. a. br – sa stanjem na dan 30. jun 2013. godine i u koje poslovne jedinice su preme\u0161teni.<\/p>\n 1.13.<\/strong> U toku postupka, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dostavila je H. S. kopiju njegove izjave i u skladu sa \u010dlanom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, zatra\u017eila da se u roku od 15 dana, izjasni da li \u017eeli da dopuni iskaz, odnosno, da li ima jo\u0161 nekih \u010dinjenica koje smatra bitnim za postupanje povodom pritu\u017ebe M. L. protiv P. banke. H. S. je dopis primio 16. decembra 2013. godine i nije dostavio novi iskaz.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Uvidom u re\u0161enje Ministarstva rada, zapo\u0161ljavanja i socijalne politike, Sektor za rad, broj 110-00-349\/2013-02 od 24. maja 2013. godine, utvr\u0111eno je da je \u201ePrvi sindikat P. banke” upisan u registar sindikata pod brojem 23229, a iz dopune pritu\u017ebe utvr\u0111eno je da sindikat nije reprezentativan i da ima 10 \u010dlanova.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Uvidom u elektronska pisma koje je M. L. uputio rukovodstvu banke 1. i 8. jula 2013. godine, utvr\u0111eno je da je obavestio poslodavca da je sindikat registrovan i zatra\u017eio od rukovodstva banke da zaka\u017ee sastanak sa licem koje \u0107e predstavljati banku u pregovorima sa sindikatom.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Uvidom u dokaze prilo\u017eene uz pritu\u017ebu, utvr\u0111eno je da je rukovodstvo banke 10. jula 2013. godine svim zaposlenima poslalo mejl u kojem iznosi svoj stav o potrebi postojanja sindikata zaposlenih u P. banci.<\/p>\n 2.4.<\/strong> Utvr\u0111eno je da je 12. jula 2013. godine M. L. uru\u010deno obave\u0161tenje o ponudi za zaklju\u010denje aneksa ugovora o radu i dostavljen aneks ugovora o radu br. 319\/07 od 13. avgusta 2007. godine, jer je ekspozitura sa sedi\u0161tem na adresi B. k. a. br -, u kojoj je M. L. radio, prestala da postoji.<\/p>\n 2.5.<\/strong> Uvidom u aneks ugovora o radu br. 319\/07 od 13. avgusta 2007. godine, utvr\u0111eno je da je ta\u010dka 3. stav 1. ugovora o radu promenjena tako da glasi: zaposleni \u0107e obavljati poslove – slu\u017ebenik za upravljanje kreditima u ka\u0161njenju, Uslu\u017eni centar S. P. po\u010dev od 25. jula 2013. godine.<\/p>\n 2.6.<\/strong> Uvidom u re\u0161enje Agencije za privredne registre broj BD 73233\/2013 od 5. jula 2013. godine, utvr\u0111eno je P. banke B. podnela registracionu prijavu promene podataka 28. juna 2013. godine i da je Ekspozitura BG – B. k. a, sa sedi\u0161tem na adresi B. k. a. 240, prestala da postoji.<\/p>\n 2.7.<\/strong> Uvidom u tabelarni prikaz zaposlenih u poslovnoj jedinici BG- B. k. a. br – sa stanjem na dan 30. jun 2013. godine, utvr\u0111eno je da je u poslovnoj jedinici bilo 32 zaposlenih i da su posle zatvaranja poslovne jedinice raspore\u0111eni na druga radna mesta u B, osim jednog zaposlenog kojem je prestao radni odnos i jednog zaposlenog koji je preme\u0161ten u S. P. Naime, zaposleni su od 1. jula 2013. godine raspore\u0111eni na slede\u0107i na\u010din: u Ekspozituru B. (M. M.) raspore\u0111eno je 11 zaposlenih; u Uslu\u017eni centar B. (U) raspore\u0111eno je 16 zaposlenih; u poslovnu jedinicu BG (B. k. a. II) raspore\u0111ena je jedna zaposlena osoba; u Uslu\u017eni centar u S. P. raspore\u0111en je jedan zaposleni; u Poslovnicu B. (B. d. s.) raspore\u0111ena je jedna zaposlena osoba; u Uslu\u017eni centar B. (P.) raspore\u0111ena je jedna zaposlena osoba i jednoj zaposlenoj osobi je prestao radni odnos 31. jula 2013. godine.<\/p>\n 2.8.<\/strong> Uvidom u slu\u017ebenu bele\u0161ku pod nazivom \u201eZapisnik” koju je 6. avgusta 2013. godine sa\u010dinio B. O, direktor Uslu\u017enog centra P. banke, utvr\u0111eno je da B. O. izjavio da M. L. 5. avgusta 2013. godine nije obavljao poslove koji su vezani za njegovu poziciju u banci i da je od po\u010detka radnog vremena pa do 11,55 \u010dasova bio posve\u0107en pisanju dopisa sindikata, a koji su svi zaposleni dobili oko 13,30.<\/p>\n 2.9.<\/strong> Daljim uvidom u upozorenje zaposlenom o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 16. septembra utvr\u0111eno je da je upozorenje upu\u0107eno M. L. zbog povrede radne obaveze i kr\u0161enja Kodeksa pona\u0161anja P. banke.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe, dokaze, izja\u0161njenje i antidiskriminacione i druge doma\u0107e i me\u0111unarodne propise.<\/p>\n Pravni okvir<\/strong><\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Tako\u0111e, odredbom \u010dlana 55. stav 1. propisano je da se jem\u010di sloboda politi\u010dkog, sindikalnog i svakog drugog udru\u017eivanja.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije , kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koja se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. \u010clanom 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj. Odredbama \u010dl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slu\u010dajevi diskriminacije. Pored toga, \u010dlanom 25. zabranjena je diskriminacija zbog politi\u010dkog ube\u0111enja lica ili grupe lica, odnosno pripadnosti ili nepripadnosti politi\u010dkoj stranci, odnosno sindikalnoj organizaciji. S obzirom na okolnosti konkretnog slu\u010daja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba \u010dlana 16. kojom je propisana zabrana diskriminacije u oblasti rada, odnosno naru\u0161avanje jednakih mogu\u0107nosti za zasnivanje radnog odnosa ili u\u017eivanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao \u0161to su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u slu\u017ebi, na stru\u010dno usavr\u0161avanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravi\u010dne i zadovoljavaju\u0107e uslove rada, na odmor, na obrazovanje, na stupanje u sindikat, kao i na za\u0161titu od nezaposlenosti.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Zakon o radu tako\u0111e zabranjuje diskriminaciju, odnosno, svaki oblik diskriminacije lica koja tra\u017ee zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, ro\u0111enje, jezik, rasu, boju ko\u017ee, starost, trudno\u0107u, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bra\u010dni status, porodi\u010dne obaveze, seksualno opredeljenje, politi\u010dko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovno stanje, \u010dlanstvo u politi\u010dkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo li\u010dno svojstvo. Odredbama \u010dlana 20. diskriminacija je zabranjena, izme\u0111u ostalog, i u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa.<\/p>\n Dalje, Zakonom o radu je propisana sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz upis u registar , obavezu sindikata da, u propisanom roku, dostavi poslodavcu akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i \u010dlanova organa sindikata i obavezu poslodavca da sindikatu obezbedi tehni\u010dko-prostorne uslove i pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti . Tako\u0111e, zakonom je propisano da ovla\u0161\u0107eni predstavnik sindikata ima pravo na pla\u0107eno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije, u skladu sa kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata, srazmerno broju \u010dlanova sindikata. Ako kolektivni ugovor ili sporazum nije zaklju\u010den, ovla\u0161\u0107eni predstavnik sindikata za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo na 40 pla\u0107enih \u010dasova rada mese\u010dno ako sindikat ima najmanje 200 \u010dlanova i po jedan \u010das mese\u010dno za svakih slede\u0107ih 100 \u010dlanova, odnosno na srazmerno manje pla\u0107enih \u010dasova ako sindikat ima manje od 200 \u010dlanova .<\/p>\n 3.6.<\/strong> Uredbom o ratifikaciji konvencije Me\u0111unarodne organizacije rada broj 87 o sindikalnim slobodama i za\u0161titi sindikalnih prava propisano je da radnici i poslodavci, bez ikakvih izuzetaka, imaju pravo da bez prethodnog odobrenja obrazuju organizacije po svom izboru, kao i da pristupaju ovim organizacijama, pod isklju\u010divim uslovima da se pridr\u017eavaju statuta organizacija.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Uredbom o ratifikaciji konvencije Me\u0111unarodne organizacije rada broj 98 o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje propisano je da radnici treba da koriste odgovaraju\u0107u za\u0161titu protiv svih dela diskriminacije u materiji zaposlenja koja bi mogla da bude \u0161tetna po sindikalne slobode. Dalje je propisano da se takva za\u0161tita mo\u017ee naro\u010dito primeniti ukoliko se radi o delima koja bi imala za cilj da se zaposlenje radnika podredi uslovu da se on ne u\u010dlanjuje u sindikat ili da prestane da pripada sindikatu, da se otpusti radnik ili da mu se svim ostalim sredstvima nanese \u0161teta zbog toga \u0161to je \u010dlan sindikata ili \u0161to u\u010destvuje u sindikalnim delatnostima izvan radnih \u010dasova ili, sa pristankom poslodavca, za vreme radnih \u010dasova.<\/p>\n Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/strong><\/span><\/p>\n 3.8.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, u konkretnom slu\u010daju potrebno je utvrditi da li je P. banke B. razli\u010dito tretirala M. L. na osnovu njegovog sindikalnog delovanja, u odnosu na druge zaposlene u P. banci u pogledu preme\u0161taja na drugo radno mesto nakon zatvaranja poslovne jedinice banke u kojoj je radio.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Me\u0111u stranama nije sporno da je M. L. zaposlen u P. banci i da je radio u poslovnoj jedinici banke u B. k. a. br -, a da je od 25. jula 2013. godine preme\u0161ten u Uslu\u017eni centar S. P. Potrebno je utvrditi da li je ovakvo postupanje poslodavca, odnosno preme\u0161taj M. L. u poslovnu jedinicu u S. P, zasnovano na li\u010dnom svojstvu – \u010dlanstvu u sindikalnoj organizaciji.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti cenila je navode iz izja\u0161njenja banke da je preme\u0161taj M. L. bio uslovljen njegovim dugim odsustvom sa rada zbog bolesti i da je banka zavr\u0161ila sa preme\u0161tajem ostalih zaposlenih u momentu kada se on vratio sa odsustva, odnosno, da je ovakvo postupanje banke predstavlja organizaciju posla i da banka ima puno pravo da organizuje rad na na\u010din koji najvi\u0161e odgovara potrebama banke, po\u0161tuju\u0107i zakonske propise. Me\u0111utim, u toku postupka je utvr\u0111eno da su svi zaposleni iz poslovne jedinice koja je prestala da postoji preme\u0161teni u druge poslovne jedinice u B, a da je jedino M. L. preme\u0161ten u poslovnu jedinicu van B.<\/p>\n Analiza hronologije doga\u0111aja pokazuje da od dana kada se M. L. vratio na rad i obavestio poslodavca da je sindikat banke registrovan i da je on glavni sindikalni poverenik (1. i 8. jul 2013. godine), sledi niz aktivnosti poslodavca koje se negativno odra\u017eavaju na polo\u017eaj M. L. na radnom mestu. Pre svega, pismo rukovodstva od 10. jula 2013. godine, koje je upu\u0107eno svim zaposlenima, pokazuje negativan stav rukovodstva prema osnivanju sindikata, a posebno prema zaposlenima koji se izdvajaju kao sindikalni aktivisti. Naime, u ovom pismu, menad\u017ement banke na indirektan ali nedvosmislen na\u010din, upu\u0107uje zaposlenima poruku da sindikalna organizacija nije po\u017eeljna u banci i da one zaposlene koji se sindikalno anga\u017euju smatra neradnicima: \u201eIpak, postoji i kategorija koja veruje da \u0107e kroz prizmu ‘za\u0161tite kolektivnih interesa’ prikriti svoju nezainteresovanost za rad, sa\u010duvati posao koji dokazano ne rade u skladu sa standardima. Za\u0161to se ideja osnivanja sindikata javlja (uglavnom) samo zaposlenima sa najmanjim zalaganjem i najlo\u0161ijim rezultatima? […] Da li je to briga o interesima zaposlenih ili su u pitanju neki drugi motivi? Mo\u017eda to ima veze sa povla\u0161\u0107enim statusom koji zakon propisuje za rukovodstvo sindikata?”. Nadalje, uru\u010denje aneksa ugovora od radu samo \u010detiri dana po obave\u0161tavanju da je glavni poverenik sindikata (12. jul 2013. godine), mo\u017ee se opravdati \u010dinjenicom da je podnosilac pritu\u017ebe dugo bio odsutan zbog bolesti i da se na rad vratio tek 1. jula 2013. godine. Me\u0111utim, preme\u0161taj na radno mesto koje se nalazi u drugom naseljenom mestu, dok je ostalih 30 zaposlenih preme\u0161teno u poslovne jedinice u B, ukazuju na nejednak tretman sindikalnog poverenika u odnosu na druge zaposlene. Naime, u ekspozituri banke u B. k. a. br -, pre njenog zatvaranja, bile su zaposlene 32 osobe. Svi zaposleni su od 1. jula 2013. godine preme\u0161teni na nova radna mesta, i to u poslovne jedinice u B. (u U. ulici, ulici M. M, u P. ulici i u B. k. a.). Jedino je podnosilac pritu\u017ebe preme\u0161ten u S. P, dok je jednom zaposlenom\/j radni odnos prestao 31. jula 2013. godine.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da se negativan stav banke o osnivanju sindikata i sindikalnim aktivnostima u banci mo\u017ee uo\u010diti i kroz postupanje banke u slu\u010daju H. S, biv\u0161eg zaposlenog u P. banci a. d. B. Naime, H. S. je pozvao zaposlene da osnuju sindikat i istog dana je dobio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, a nedelju dana kasnije i otkaz ugovora o radu. Nekoliko meseci kasnije, M. L. je neposredno nakon registracije sindikata i poziva zaposlenima da se u\u010dlane u sindikat, preme\u0161ten u poslovnu jedinicu u drugo naseljeno mesto, a odmah zatim i obave\u0161ten o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.<\/p>\n 3.12.<\/strong> \u0160to se ti\u010de navoda banke da je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu uru\u010deno M. L. jer je prekr\u0161io va\u017ee\u0107a pravila poslovanja banke, odnosno, jer nije obavljao poslove koji su u vezi sa njegovom pozicijom u banci, kao i da je obavljao poslove koji se odnose na sindikalnu aktivnost, vi\u0161e sati nego \u0161to je zakonom propisano, neophodno je konstatovati da je Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti dr\u017eavni organ u \u010dijoj nadle\u017enosti je da sprovodi postupak po pritu\u017ebama koje se odnose na akte diskriminacije. Saglasno tome, analiza ovog predmeta ograni\u010dena je samo na navode i dokaze koji se odnose na povredu antidiskriminacionih propisa, dok eventualne povrede drugih propisa nisu analizirane jer ne spadaju u nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti. U tom smislu, nisu analizirani prilozi koji se odnose na pravnu osnovanost upu\u0107ivanja upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Me\u0111utim, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti \u017eeli da uka\u017ee da je banka navela kao razloge za potencijalni otkaz ugovora upravo aktivnosti podnosica pritu\u017ebe koje se neposredno odnose na njegove sindikalne aktivnosti (utro\u0161eno vreme na sindikalne aktivnosti, kori\u0161\u0107enje slu\u017ebenih elektronskih adresa zaposlenih za obave\u0161tavanje o sindikalnim delatnostima) i to u periodu neposredno po osnivanju sindikata. Indikativno je i \u0161to banka nije htela da se odazove na poziv M. L. i odr\u017ei sastanak sa njim kao sindikalnim predstavnikom, radi dogovora o daljoj saradnji i o na\u010dinu ostvarivanja prava i obaveza zaposlenog koji je sindikalni predstavnik. Iz ovkvog postupanja banke mo\u017ee se zaklju\u010diti da banka nema pozitivan stav prema sindikalnom organizovanju i delovanju zaposlenih i ujedno se \u0161alje poruka zaposlenima o mogu\u0107im posledicama sindikalnog aktivizma u banci.<\/p>\n 3.13.<\/strong> Povodom navoda iz izja\u0161njenja banke da je podnosilac pritu\u017ebe vodio postupke protiv banke pred Inspektoratom rada i da je u toku postupka utvr\u0111eno da u radnjama i postupcima banke nisu utvr\u0111ene nedozvoljene radnje \u201epa ni diskriminatorno pona\u0161anje”, neophodno je napomenuti da je Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti samostalan, nezavisan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije i jedini specijalizovani dr\u017eavni organ koji radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Zakonom o zabrani diskriminacije propisana je nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, koja izme\u0111u ostalog, obuhvata ovla\u0161\u0107enje Poverenika da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere, iz \u010dega sasvim nedvosmisleno proizlazi da je Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti nezavisni dr\u017eavni organ koji daje mi\u0161ljenja o povredama prava iz ovog zakona.<\/p>\n 3.14.<\/strong> Po pitanju navoda iz izja\u0161njenja banke da podnosilac pritu\u017ebe nije dostavio dokaze kojima potvr\u0111uje da je banka postupila diskriminatorno, odnosno, da Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti te dokaze nije tra\u017eio od podnosioca pritu\u017ebe, potrebno je ukazati da je odredbama \u010dlana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da je potrebno da podnosilac pritu\u017ebe u\u010dini verovatnim da je izvr\u0161en akt diskriminacije, a da teret dokazivanja da u konkretnom slu\u010daju nije do\u0161lo do povrede na\u010dela jednakosti, snosi lice protiv kojih je podneta pritu\u017eba. U konkretnom slu\u010daju, imaju\u0107i u vidu sve \u010dinjenice i okolnosti, podnosilac pritu\u017ebe u\u010dinio je verovatnim akt diskriminacije, tj. da je stavljen u nepovoljniji polo\u017eaj u odnosu na druga lica u uporedivim okolnostima jer je nesporno da je jedino on preme\u0161ten u poslovnu jedinicu van B, tj. van njegovog mesta stanovanja, i to samo nekoliko dana po obave\u0161tavanju da je glavni poverenik sindikata. Saglasno \u010dl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije, teret dokazivanja preba\u010den je na banku, koja treba da iznese \u010dinjenice i ponudi dokaze na osnovu kojih se mo\u017ee pouzdano zaklju\u010diti da u konkretnom slu\u010daju nije do\u0161lo do povrede na\u010dela jednakosti. Banka, me\u0111utim, u svojim izja\u0161njenjima nije ponudila \u010dinjenice i dokaze koji bi potvrdili da su za nepovoljniji tretman M. L. u odnosu na druge zaposlene u ekspozituri banke u B. k. a. br -, tj. za njegovo preme\u0161tanje u poslovnu jedinicu van B. postojali objektivni faktori koji nisu ni kakvoj vezi s njegovim li\u010dnim svojstvom sindikalnog poverenika i ni sa kakvim njegovim dovo\u0111enjem u vezu s ovim svojstvom. U tom smislu neprihvatljiv je razlog kojim je banka poku\u0161ala da opravdava preme\u0161tanje M. L: da je u vreme raspore\u0111ivanja zaposlenih on bio na bolovanju i da je raspore\u0111ivanje zavr\u0161eno u momentu kada se on vratio sa odsustva, odnosno, da je ovakvo postupanje banke predstavlja organizaciju posla i da banka ima puno pravo da organizuje rad na na\u010din koji najvi\u0161e odgovara potrebama banke, po\u0161tuju\u0107i zakonske propise. Banka nesumnjivo ima pravo da organizuje rad koji najvi\u0161e odgovara njenim potrebama, ali je banka, kao i svi drugi pravni subjekti, du\u017ena da po\u0161tuje propise o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 3.15.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je veoma zna\u010dajno postojanje Kodeksa pona\u0161anja banke kojim su propisane, izme\u0111u ostalog, zabrana diskriminacije i uznemiravanja i po\u0161tovanje kulturolo\u0161ke raznovrsnosti. Kodeksom pona\u0161anja banke propisano je da svi klijenti i \u010dlanovi kolektiva imaju pravo na pravi\u010dan i fer tretman bez obzira na rasu, boju, jezik, politi\u010dka ili verska ube\u0111enja, nacionalno poreklo ili kulturu. Dalje je propisano da se diskriminacija i uznemiravanje smatraju neprihvatljivim pona\u0161anjem u banci i propisuje odgovornost svih \u010dlanova kolektiva da u banci nema diskriminacije i uznemiravanja. Postojanje ovog akta predstavlja odli\u010dnu osnovu na kojoj treba izgraditi praksu po\u0161tovanja razli\u010ditosti, po\u0161tovanja na\u010dela ravnopravnosti i zabrane diskriminacije.<\/p>\n Tako\u0111e, pohvalno je \u0161to banka, kao poslodavac, i preko svojih zakonskih obaveza, pru\u017ea svim svojim zaposlenima dodatne mogu\u0107nosti individualnog usavr\u0161avanja i dodatne pogodnosti kojima im pobolj\u0161ava kvalitet \u017eivota i radnih sposobnosti.<\/p>\n 3.16.<\/strong> Sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja zaposlenima zagarantovana je Ustavom RS i Zakonom o radu. Isticanje negativnog stava prema sindikalnom organizovanju i prema zaposlenom koji se sindikalno anga\u017eovao, u kontekstu sa preme\u0161tanjem na radno mesto u drugo naseljeno mesto i upozorenjem na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu neposredno posle registrovanja sindikata, predstavlja indirektan pokazatelj svim zaposlenima u P. banci kako se rukovodstvo banke odnosi prema zaposlenima koji \u017eele da ostvare zakonsko pravo sindikalnog okupljanja i delovanja. Navodi rukovodstva banke da se ne me\u0161aju u rad i organizaciju sindikata, odudaraju od postupanja rukovodstva u praksi prema M. L, poverniku \u201ePrvog sindikata P. banke”. Ovakvu negativnu praksu poslodavca prema sindikalnom aktivizmu zaposlenih potvr\u0111uje i slu\u010daj H. S, biv\u0161eg zaposlenog.<\/p>\n 3.17.<\/strong> Sagledavaju\u0107i sve \u010dinjenice i okolnosti, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je mi\u0161ljenja da u konkretnom slu\u010daju P. banke B. nejednako postupila prema zaposlenom M. L. time \u0161to ga je premestila u drugu poslovnu jedinicu izvan njegovog mesta stanovanja, koje je uslovljeno li\u010dnim svojstvom podnosioca pritu\u017ebe \u2013 \u010dlanstvom u sindikalnoj organizaciji.<\/p>\n 3.18.<\/strong> Preporuke su date imaju\u0107i u vidu potrebu da se otklone posledice diskriminatornog postupanja i spre\u010di diskriminatorno postupanje prema zaposlenima.<\/p>\n 4. MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n Postupak P. banke B. kojim je M. L. posle zatvaranja ekspoziture u B. k .a. br – preme\u0161ten u Uslu\u017eni centar u S. P, dok su svi ostali zaposleni preme\u0161teni u poslovne jedinice u B, nije u skladu sa odredbama Zakona o zabrani diskriminacije i predstavlja diskriminaciju na osnovu li\u010dnog svojstva \u2013 \u010dlanstva u sindikalnoj organizaciji.<\/p>\n
\n\u2013 da je u P. banke B. zaposlen od 13. avgusta 2007. godine, na radnom mestu slu\u017ebenik za upravljanje kreditima u ka\u0161njenju;
\n\u2013 da se po\u010detkom 2013. godine me\u0111u zaposlenima pojavila ideja o osnivanju sindikata, koja je sprovo\u0111ena u tajnosti zbog straha od otkaza;
\n\u2013 da je \u201ePrvi sindikat P. banke” osnovan 24. maja 2013. godine re\u0161enjem Ministarstva rada, zapo\u0161ljavanja i socijalne politike broj 110-00-349\/2013-02;
\n\u2013 da je on imenovan za glavnog poverenika sindikata i da je u trenutku osnivanja sindikata bio na bolovanju;
\n\u2013 da je po povratku na posao, elektronskim pismom, obavestio nadre\u0111ene da je osnovan sindikat i zamolio ih da ga prime na sastanak radi dogovora o daljoj saradnji;
\n\u2013 da je ponovio mejl, po\u0161to nije dobio odgovor od nadre\u0111enih i grupnim mejlom obavestio kolege i koleginice da je sindikat osnovan;
\n\u2013 da je, nakon ovog, izvr\u0161ni odbor banke svim radnicima uputio mejl, koji je bio nekorektan;
\n\u2013 da je poslovnica u kojoj je radio zatvorena, a da je jedino on preba\u010den na rad u drugi grad, u S. P, dok su svi ostali ostali u B;
\n\u2013 da se povodom ovog preme\u0161taja obratio inspekciji rada ali se ona oglasila nenadle\u017enom i uputila ga da svoja prava za\u0161titi na sudu;
\n\u2013 da mu je 16. septembra 2013. godine uru\u010deno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i da mu je usmeno re\u010deno da \u0107e dobiti otkaz;
\n\u2013 da su \u0161efovi svim kolegama usmeno nagovestili, odnosno, zabranili da se u\u010dlanjuju u sindikat i da su kolege prestale da komuniciraju sa njim zbog straha od otkaza;
\n\u2013 da je biv\u0161i kolega H. S. tako\u0111e poku\u0161ao da osnuje sindikat, ali da je dobio otkaz kada je poku\u0161ao da putem mejla pozove kolege da osnuju sindikat, tj. kada je sa svog slu\u017ebenog mejla ve\u0107em broju kolega u banci poslao mejl;
\n\u2013 da smatra da se sve ovo de\u0161ava jer je osnovao sindikat u banci i da poslodavac namerno kr\u0161i zakon, ugro\u017eava ga i \u0161alje jasnu poruku kako se obra\u010dunava sa ljudima koji pomisle da se u\u010dlane u sindikat.<\/p>\n
\n\u2013 da je banka, tokom proteklih godina, \u201eu\u010dinila puno kako bi zaposlenima omogu\u0107ila da budu zadovoljni onim \u0161ta i kako rade”;
\n\u2013 da su mnogi zaposleni prona\u0161li sebe u prilikama i mogu\u0107nostima da se razvijaju i napreduju, ali da postoji i \u201ekategorija koja veruje da \u0107e kroz prizmu ‘za\u0161tite kolektivnih interesa’ prikriti svoju nezainteresovanost za rad, sa\u010duvati posao koji dokazano ne rade u skladu sa standardima”;
\n\u2013 da se postavlja pitanje za\u0161to se ideja osnivanja sindikata javlja zaposlenima sa najmanjim zalaganjem i najlo\u0161ijim rezultatom, za\u0161to zaposleni koji su dugo odsustvovali sa posla smatraju da najbolje poznaju brige i probleme onih koji svakodnevno dolaze na posao i rade, kao i da li je u pitanju zaista briga o interesima zaposlenih ili postoje skriveni interesi koji imaju veze sa povla\u0161\u0107enim statusom koji zakon propisuje za rukovodstvo sindikata;
\n\u2013 da je preporuka svim zaposlenima da \u201ene dopuste podele na ‘ove’ i ‘one’.”<\/p>\n
\n\u2013\u00a0da je M. L. zaposlen u banci od 13. avgusta 2007. godine i da trenutno radi na poziciji slu\u017ebenika za upravljanje kreditima u ka\u0161njenju i svoj rad obavlja u Uslu\u017enom centru banke u S. P. od 25. jula 2013. godine;
\n\u2013\u00a0da je M. L. odsustvovao sa rada, zbog bolovanja, od kraja 2012. godine do 1. jula 2013. godine, kada se vratio na posao;
\n\u2013\u00a0da je u tom periodu organizacioni deo banke u kojem je radio M. L, ekspozitura B. k. a, zatvoren i prestao sa radom i da su zaposleni iz ove ekspoziture preme\u0161teni u druge poslovne jedinice banke;
\n\u2013\u00a0da su se uslovi za re\u0161avanje radnopravnih pitanja M. L. stekli 1. jula 2013. godine, kada se sa bolovanja vratio na rad, pa je banka dala ponudu za zaklju\u010divanje aneksa ugovora o radu, u skladu sa Zakonom o radu;
\n\u2013\u00a0da je o zatvaranju ekspoziture u kojoj je radio M. L. obave\u0161tena i Agencija za privredne registre Republike Srbije, koja je na osnovu podnete prijave donela re\u0161enje o brisanju poslovne jedinice iz registra broj BD – 73233\/2013 od 5. jula 2013. godine;
\n\u2013\u00a0da je M. L. ponu\u0111eno da sa daljim radom nastavi u okviru Uslu\u017enog centra banke u S. P, da mu tom prilikom nije promenjena pozicija, zarada i bilo koji drugi uslovi rada, kao i da su mu pla\u0107eni tro\u0161kovi prevoza u visini cene karte u javnom prevozu;
\n\u2013\u00a0da je obavljanje poslova koje izvr\u0161ava M. L, a odnose se na naplatu spornih potra\u017eivanja banke, od velikog zna\u010daja za rad banke i ostvarivanje poslovnih zadataka, bez obzira na poslovnu jedinicu u kojoj se ti poslovi obavljaju, kao i da se zaposlenima na ovim pozicijama pru\u017ea velika podr\u0161ka i ukazuje veliko poverenje, jer od njihovog rada zavisi ostvarivanje postavljenih ciljeva i zbog toga ove poslove mogu obavljati zaposleni sa odgovaraju\u0107im iskustvom;
\n\u2013\u00a0da se ne mo\u017ee govoriti o diskriminaciji M. L, ve\u0107 o organizaciji posla u banci, koja je sprovedena u skladu sa odredbama Zakona o radu;
\n\u2013\u00a0da je Kodeksom pona\u0161anja zaposlenih u P. banke B. detaljno definisana zabrana diskriminatornog pona\u0161anja i da kodeks predstavlja sastavni deo ugovora o radu svakog radnika banke;
\n\u2013\u00a0da je M. L. uru\u010deno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu jer je prekr\u0161io va\u017ee\u0107a pravila poslovanja banke i procedure koje va\u017ee za sve zaposlene, koje je doneto u skladu sa odredbama Zakona o radu i da podnosilac pritu\u017ebe i dalje radi u banci a njegov status nije promenjen;
\n\u2013\u00a0da se banka kao poslodavac ne me\u0161a u rad sindikalne organizacije, ne spre\u010dava rad organizacije i u odnosu na sindikalnu organizaciju postupa i radi na na\u010din kako je to definisano va\u017ee\u0107im propisima, \u0161to ukazuje na savesno i odgovorno postupanje banke;
\n\u2013\u00a0da banka, kao poslodavac svim svojim zaposlenima omogu\u0107ava veliki broj privilegija samo zato \u0161to su zaposleni u banci, bez pravljenja bilo kakve razlike i takvo pona\u0161anje mo\u017ee biti samo primer drugim poslodavcima, a ne razlog za podno\u0161enje pritu\u017ebe i vo\u0111enje postupka pred Povernikom za za\u0161titu ravnopravnosti (privatno zdravstveno osiguranje za zaposlene i \u010dlanove njihovih porodica, individualno usavr\u0161avanje, besplatna rekreacija i dr).<\/p>\n
\n\u2013\u00a0da je podnosilac pritu\u017ebe ve\u0107 vodio postupak protiv banke pred Ministarstvom rada, zapo\u0161ljavanja i socijalne politike, Inspektorat rada, kada je u toku postupka utvr\u0111eno da u radnjama i postupcima banke nisu utvr\u0111ene bilo kakve nedozvoljene radnje, \u201epa ni diskriminatorno pona\u0161anje”.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba M. L. protiv P. banke zbog diskriminacije po osnovu \u010dlanstva u sindikalnoj organizaciji u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja<\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n