\u00a0<\/span><\/strong><\/p>\n Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podnela M. P. iz B. protiv advokatske kancelarije BT-L. iz B, zbog diskriminacije prilikom konkurisanja za posao. Podnositeljka pritu\u017ebe je navela da je 13. marta 2015. godine, tokom razgovora za posao u ovoj advokatskoj kancelariji, advokatica M. T. pitala o bra\u010dnom statusu, ali da je odbila da odgovori na ovo pitanje. Nakon toga, 16. marta 2015. godine telefonom je obave\u0161tena da nije dobila posao. Advokatska kancelarija BT-L. iz B. do okon\u010danja postupka nije dostavila izja\u0161njenje na navode iz pritu\u017ebe, iako je zahtev za izja\u0161njenje uredno primila. Primenom pravila o teretu dokazivanja iz \u010dl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije, utvr\u0111eno je da je advokatska kancelarija BT-L. postavljanjem pitanja M. P. da se izjasni o svom bra\u010dnom statusu, izvr\u0161ila akt diskriminacije na osnovu bra\u010dnog statusa u oblasti rada. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti dala je mi\u0161ljenje da je advokatska kancelarija BT-L, prilikom razgovora za posao za radno mesto Office manager, prekr\u0161ila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, zahtevaju\u0107i od M. P. da se izjasni o svom bra\u010dnom statusu. Advokatskoj kancelariji BT-L. preporu\u010deno je da ubudu\u0107e, prilikom razgovora sa kandidatima i kandidatkinjama koji konkuri\u0161u za posao, ne ponavlja akt diskriminacije postavljanjem nedopu\u0161tenih pitanja koja se ti\u010du njihovih li\u010dnih svojstava, kao i da mi\u0161ljenje i preporuku objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama advokatske kancelarije BT-L.<\/em><\/p>\n 1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se obratila M. P. iz B, koju je podnela protiv advokatske kancelarije BT-L. iz B.<\/p>\n 1.2.<\/strong> U pritu\u017ebi je navedeno:<\/p>\n – da je advokatska kancelarija BT-L. iz B. objavila oglas za posao, za radno mesto Office manager, na sajtu I. https:\/\/…, na koji je konkurisala;<\/p>\n – da se u objavljenom oglasu tra\u017ei da kandidati uz biografiju dostave i sliku, \u0161to smatra da je diskriminacija na osnovu izgleda, ali da se na oglas ipak javila;<\/p>\n – da je nakon testiranja pozvana na razgovor 13. marta 2015. godine, kome su prisustvovali advokatica M. T, advokat M. D. i jo\u0161 jedna osoba \u017eenskog pola;<\/p>\n – da joj je advokatica M. T, tokom razgovora, postavila pitanje o bra\u010dnom statusu, na koje je odbila da odgovori;<\/p>\n – da je 16. marta 2014. godine, advokat M. D. obavestio telefonom da nije primljena na posao;<\/p>\n – da smatra da je diskriminisana prilikom konkurisanja za posao u ovoj advokatskoj kancelariji, jer je odbila da se izjasni o svom bra\u010dnom statusu, a\u00a0\u00a0 ispunjavala je sve uslove za obavljanje poslova Office manager, za koji je konkurisala.<\/p>\n 1.3.<\/strong> Uz\u00a0 pritu\u017ebu je dostavljena fotokopija oglasa za zaposlenje, za radno mesto Office manager, objavljen na sajtu I.<\/p>\n 1.4.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatra\u017eeno izja\u0161njenje advokatske kancelarije BT-L. iz B. Advokatska kancelarija BT-L. iz B. uredno je primila zahtev za izja\u0161njenje, ali do okon\u010danja postupka nije se izjasnila na navode iz pritu\u017ebe.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> Na osnovu navoda pritu\u017ebe i fotokopije oglasa koji je objavila advokatska kancelarija BT-L, za radno mesto Office manager, na sajtu https:\/\/…, utvr\u0111eno je da su u ovom oglasu, pored uslova koji se odnose na stru\u010dne kvalifikacije i iskustvo, kandidati i kandidatkinje koji konkuri\u0161u za ovo radno mesto u obavezi da uz biografiju (CV) dostave i sliku.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Na osnovu navoda iz pritu\u017ebe utvr\u0111eno je da je M. P. konkurisala za posao u advokatskoj kancelariji BT-L.l za radno mesto Office manager, da je 13. marta 2014. godine bila na razgovoru u ovoj advokatskoj kancelariji, a da je 16. marta 2015. godine obave\u0161tena da nije dobila posao.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE MI\u0160LjENjA<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu cenila je navode iz pritu\u017ebe, dokaze koji su prilo\u017eeni, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Ustav Republike Srbije\u00a0 u \u010dl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije\u00a0 koji u \u010dl. 2. st. 1. t. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima.<\/p>\n Odredbom \u010dl. 4. propisano je na\u010delo jednakosti tako \u0161to je regulisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama \u010dl.15-27. Zakona o zabrani diskriminacije definisani su posebni slu\u010dajevi diskriminacije, dok \u010dl. 16. zabranjuje diskriminaciju u oblasti rada, odnosno naru\u0161avanje jednakih mogu\u0107nosti za zasnivanje radnog odnosa ili u\u017eivanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao \u0161to su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u slu\u017ebi, na stru\u010dno usavr\u0161avanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravi\u010dne i zadovoljavaju\u0107e uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na za\u0161titu od nezaposlenosti. Za\u0161titu od diskriminacije iz stava 1. ovog \u010dlana u\u017eiva i lice koje tra\u017ei posao, prema \u010dl. 16. st. 2.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Odredbom \u010dlana 20.\u00a0 Zakona o zabrani diskriminacije regulisana je diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno na\u010delu ravnopravnosti polova, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Stavom 2. ovog \u010dlana zabranjeno je uskra\u0107ivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola. Sli\u010dna odredba sadr\u017eana je i u \u010dlanu 4. Zakona o ravnopravnosti polova kojom je propisano da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi ote\u017ea, ugrozi, onemogu\u0107i ili negira priznanje, u\u017eivanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u politi\u010dkoj, ekonomskoj, dru\u0161tvenoj, kulturnoj, gra\u0111anskoj, porodi\u010dnoj i drugoj oblasti.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Odredbom \u010dl. 15. Zakona o ravnopravnosti polova propisano je da prilikom javnog ogla\u0161avanja poslova i uslova za njihovo obavljanje i odlu\u010divanje o izboru lica koja tra\u017ee zaposlenje radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog anga\u017eovanja, nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu, osim ako postoje opravdani razlozi utvr\u0111eni u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uje rad. Ova odredba je u vezi sa odredbom \u010dl. 26. st. 2. Zakona o radu, prema kojoj poslodavac ne mo\u017ee od kandidata prilikom zasnivanja radnog odnosa da zahteva podatke o porodi\u010dnom, tj. bra\u010dnom statusu i planiranju porodice, odnosno, dostavljanje drugih dokaza koji nisu od neposrednog zna\u010daja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.<\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/span><\/p>\n 3.6.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu sadr\u017einu pritu\u017ebe, kao i nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, u konkretnom slu\u010daju potrebno je utvrditi da li je advokatska kancelarija BT-L. iz B, diskriminatorno postupila prema M. P, prilikom konkurisanja na radno mesto Office manager. Da bi se utvrdilo li je u konkretnom slu\u010daju poslodavac diskriminatorno postupio od klju\u010dne va\u017enosti je pravilna primena pravila o preraspodeli, odnosno, prebacivanju tereta dokazivanja iz \u010dl. 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slu\u010daju, podnosilac pritu\u017ebe treba da u\u010dini verovatnim da je poslodavac izvr\u0161io akt diskriminacije, a ukoliko to u\u010dini, teret dokazivanja da usled tog akta nije do\u0161lo do povrede na\u010dela jednakosti, odnosno, na\u010dela jednakih prava i obaveza le\u017ei na poslodavcu.<\/p>\n 3.7.<\/strong> Podnositeljka pritu\u017ebe je navela da je 13. marta 2015. godine bila na razgovoru kod poslodavca BT-L. iz B, da je advokatkinja M. T, tokom razgovora, pitala o bra\u010dnom statusu, ali je ona odbila da odgovori na ovo pitanje. U zahtevu za izja\u0161njenje, izme\u0111u ostalog, od poslodavca je zatra\u017eeno da se izjasni da li je i ukoliko jeste, iz kojih razloga advokatica M. T. tra\u017eila od M. P. da se izjasni o svom bra\u010dnom statusu. Advokatskoj kancelariji BT-L. upu\u0107eni su 7. aprila i 21. aprila 2014. godine zahtevi za izja\u0161njenje, na adresu na kojoj je registrovano sedi\u0161te ovog advokatsko orta\u010dkog dru\u0161tva (…). Uz izve\u0161taju po\u0161te od\u00a0 27. aprila 2014. godine, zahtev je vra\u0107en sa naznakom po\u0161te \u201eodbija prijem”. U skladu sa odredbama Zakona o op\u0161tem upravnom postupku o dostavljanju, u vezi sa odredbom \u010dl. 40. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije, ovim je izvr\u0161ena uredna dostava. Naime, prema odredbi \u010dl. 85. Zakona o op\u0161tem upravnom postupku, ukoliko lice kome je pismeno upu\u0107eno odbije bez zakonskog razloga da primi pismeno, dostavlja\u010d \u0107e zabele\u017eiti na dostavnici dan, \u010das i razlog odbijanja prijema i smatra sa da je time dostavljanje izvr\u0161eno.<\/p>\n 3.8.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu propisana pravila o teretu dokazivanja, kao i \u010dinjenicu da se poslodavac nije izjasnio niti osporio navode iz pritu\u017ebe, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti je stava da je podnositeljka pritu\u017ebe u\u010dinila verovatnim akt diskriminacije. Naime, podaci pokazuju da su u Srbiji \u017eene u lo\u0161ijem polo\u017eaju na tr\u017ei\u0161tu rada, da uprkos \u010dinjenici da \u010dine vi\u0161e od polovine stanovni\u0161tva radnog uzrasta, one su manjina me\u0111u zaposlenima i \u010dine najve\u0107u ranjivu grupu na tr\u017ei\u0161tu rada Republike Srbije. Tradicionalno utemeljeni stereotip o rodnoj ulozi \u017eene da vreme prvenstveno posveti nepla\u0107enom radu u doma\u0107instvu i podizanju dece, produbljuje rodnu segregaciju i na tr\u017ei\u0161tu rada. \u017dene u reproduktivnom dobu imaju probleme prilikom zapo\u0161ljavanja i na radnom mestu. Kako pokazuje praksa Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, njima \u010desto na razgovorima za posao postavljaju pitanja u vezi sa bra\u010dnim statusom i planiranjem porodice, a neretko se de\u0161ava da poslodavac zaposlenu, nakon kori\u0161\u0107enja prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, premesti na ni\u017ee radno mesto, smanji joj platu ili je proglasi vi\u0161kom zaposlenih. Pri tome, iako postoji zakonska mogu\u0107nost, mu\u0161karci skoro nikada ne odsustvuju sa rada radi nege deteta, nakon porodiljskog odsustva partnerke. Na neke probleme sa kojima se \u017eene suo\u010davaju u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja ukazala su i me\u0111unarodna tela i organizacije. Evropska komisija je u Izve\u0161taju o napretku RS za 2014. godinu navela da je u pogledu jednakih mogu\u0107nosti za \u017eene i mu\u0161karce, potrebno da se sistematski primenjuje zakonodavstvo koje se odnosi na otpu\u0161tanje trudnica i \u017eena na porodiljskom odsustvu, seksualno uznemiravanje i nejednakosti u unapre\u0111ivanjima i platama. Prema rezultatima istra\u017eivanja stavova o diskriminaciji, polovina predstavnika javne vlasti smatra da su \u017eene i starije osobe nejednako tretirane, a \u010dak 60% predstavnica organa javne vlasti smatra da postoji diskriminacija na osnovu pola. Ve\u0107ina predstavnika organa javne vlasti smatra da u oblasti zapo\u0161ljavanja ima najvi\u0161e diskriminacije, a prema mi\u0161ljenju gra\u0111ana, na prvom mestu po izlo\u017eenosti diskriminaciji su \u017eene (42%). Po mi\u0161ljenju vi\u0161e od tre\u0107ine ispitanih, rad i zapo\u0161ljavanje su oblasti u kojima se u naj\u010de\u0161\u0107e javlja diskriminacija. Ovi podaci su sli\u010dni podacima iz prakse Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, jer je najve\u0107i broj pritu\u017ebi od osnivanja institucije podnet upravo zbog diskriminacije u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja. Praksa Poverenika pokazuje da se diskriminacija naj\u010de\u0161\u0107e ispoljava prilikom tra\u017eenja posla, kada poslodavac, pre svega od kandidatkinja koje konkuri\u0161u za odre\u0111eno radno mesto, zahteva da se izjasne o svom bra\u010dnom stanju i planiranju porodice.<\/p>\n S obzirom da je podnositeljka pritu\u017ebe u\u010dinila verovatnim akt diskriminacije, to je\u00a0 shodno \u010dlanu 45. Zakona o zabrani diskriminacije, poslodavac bio u obavezi da doka\u017ee da prilikom konkurisanja za posao i izbor kandidata\/kandidatkinja za radno mesto Office manager, nije do\u0161lo do povrede na\u010dela jednakosti i naru\u0161avanja jednakih mogu\u0107nosti za zasnivanje radnog odnosa, postavljanjem nedozvoljenih pitanja koja se ti\u010du li\u010dnih svojstava kandidata koji su konkurisali za ovo radno mesto. Me\u0111utim, u konkretnom slu\u010daju, advokatska kancelarija BT-L. nije pru\u017eila ove dokaze, niti se do okon\u010danja postupka izjasnila na navode iz pritu\u017ebe.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je samim postavljanjem pitanja o bra\u010dnom statusu advokatska kancelarija BT-L. izvr\u0161ila diskriminaciju na osnovu bra\u010dnog statusa u oblasti rada, zabranjenu \u010dl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti napominje da je zahtev poslodavca da se kandidati\/kandidatkinje prilikom konkurisanja za posao izjasne o svom bra\u010dnom statusu, izri\u010dito zabranjeno antidiskriminacionim propisima. Naime, poslodavac je du\u017ean da prilikom javnog ogla\u0161avanja poslova i izbora kandidata utvr\u0111uje i uzima u obzir objektivne uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za obavljanje konkretnog posla, a ne mo\u017ee da zahteva podatke o njihovom bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu ili planiranju porodice. Pitanja postavljena na ovaj na\u010din u suprotnosti su sa odredbom \u010dl. 26. stav 2. Zakona o radu i predstavljaju akt diskriminacije na osnovu bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa, zabranjen \u010dl. 16. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti isti\u010de da mogu\u0107nost zasnivanja radnog odnosa i u\u017eivanje svih prava u oblasti rada pod jednakim uslovima ne sme biti naru\u0161ena, kako bi sva lica koja tra\u017ee posao ili u\u010destvuju u radu po bilo kom osnovu, imala jednake uslove prilikom zapo\u0161ljavanja ili na poslu, bez ikakve diskriminacije po osnovu bilo kog li\u010dnog svojstva. Poverenica tako\u0111e ukazuje da prema odredbama \u010dl. 16. st. 3. Zakona o zabrani diskriminacije i \u010dl. 22. st. 1. Zakona o radu, isklju\u010divanje ili davanje prvenstva za obavljanje odre\u0111enog posla mo\u017ee biti opravdano, odnosno, ne\u0107e predstavljati diskriminaciju samo u onom slu\u010daju kada neko li\u010dno svojstvo lica predstavlja stvarni i odlu\u010duju\u0107i uslov obavljanja posla, imaju\u0107i u vidu prirodu i osobenost konkretnog posla, a svrha koja se time \u017eeli posti\u0107i je opravdana. Me\u0111utim, u konkretnom slu\u010daju, li\u010dna svojstva lica koja konkuri\u0161u za posao, a ti\u010du se bra\u010dnog statusa, nikako ne predstavljaju stvarni i odlu\u010duju\u0107i uslov, imaju\u0107i u vidu prirodu i osobenost posla radnog mesta Office manager. Advokatska kancelarija BT-L, \u00a0kao i bilo koji drugi poslodavac, prilikom javnog ogla\u0161avanja poslova i samog postupka prijema u radni odnos, mo\u017ee da utvr\u0111uje i uzima u obzir samo objektivne uslove koje kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju za obavljanje konkretnog posla, a ne mo\u017ee da tra\u017ei i prikuplja podatke o bra\u010dnom statusu lica i drugim li\u010dnim svojstvima koja nisu u vezi sa obavljanjem poslova odre\u0111enog radnog mesta.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Poverenica ukazuje i da je advokatska kancelarija BT-L. iz B. zahtevala od kandidata\/kandidatkinja koji konkuri\u0161u za radno mesto Office manager da uz biografiju (CV) dostave i sliku. Povodom postavljanja ovog uslova, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da poslodavac zapravo poru\u010duje kandidatima koji konkuri\u0161u za posao da \u0107e i njihov fizi\u010dki izgled biti vrednovan kao uslov za zaposlenje. Postavljanje ovakvog uslova, koji se odnosi na fizi\u010dki izgled za obavljanje radnih zadataka bilo kog posla, krajnje je neprimereno i nedopu\u0161teno, a predstavlja i posrednu diskriminaciju svih onih koji po mi\u0161ljenju poslodavca nisu \u201eprijatnog izgleda”. Stoga, Poverenica ukazuje da ne postoji opravdan razlog da se tra\u017ei dostavljanje fotografije, jer fizi\u010dki izgled nije relevantan za dobro obavljanje posla, niti je stvarni i odlu\u010duju\u0107i uslov za obavljanje posla.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Nesporno je da poslodavci mogu da propisuju uslove koji kandidati i kandidatkinje treba da ispunjavaju \u00a0za rad na odre\u0111enim radnim mestima, kao i da se pri tome rukovode potrebom bolje i efikasnije organizacije rada i profesionalnim standardima rada, \u010dija je svrha nastojanje da se obezbede adekvatni kadrovi za obavljanje poslova. Nesporno je, tako\u0111e, da poslodavac ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa va\u017ee\u0107im propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlu\u010duje o izboru lica koje \u0107e zaposliti ili radno anga\u017eovati, procenjuju\u0107i njihova stru\u010dna znanja, kompetencije i sposobnosti. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, me\u0111utim, konstatuje da ostvarivanje legitimnog cilja ne sme da dovede do diskriminacije. Ono \u0161to poslodavac ne sme da \u010dini jeste da prilikom ogla\u0161avanja poslova i samog postupka prijema u radni odnos, zahteva podatke koji se ti\u010du li\u010dnih svojstava kandidata i kandidatkinja, a koji nisu stvarni i odlu\u010duju\u0107i uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo pona\u0161anje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezuju\u0107i za sve pravne subjekte.<\/p>\n 4. MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n Advokatsko orta\u010dko dru\u0161tvo BT-L, prilikom razgovora za posao za radno mesto Office manager zahtevalo je od M. P. da se izjasni o podacima koji se ti\u010du njenog li\u010dnog svojstava \u2013 bra\u010dnog statusa, \u010dime su prekr\u0161ene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n 5. PREPORUKA<\/strong><\/p>\n Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, na osnovu \u010dl. 33. st. 1. ta\u010d. 1. Zakona o zabrani diskriminacije, preporu\u010duje advokatskom orta\u010dkom dru\u0161tvu BT- L. iz B. da:<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
Pritu\u017eba M.P. protiv advokatske kancelarije zbog diskriminacije na osnovu bra\u010dnog statusa u oblasti zapo\u0161ljavanja <\/strong> ![\"Preuzmi\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n