Mi\u0161ljenje je doneto u postupku po pritu\u017ebi D. P. P, protiv Ministarstva finansija, Poreske uprave, Filijala Palilula. Podnositeljka pritu\u017ebe bila je na porodiljskom odsustvu, a u maju 2014. godine poslodavac joj je sa zaka\u0161njenjem uplatio iznos od 133.423,22 dinara na ima naknade zarade, zbog \u010dega ju je Poreska uprava obavezala da plati \u201esolidarni porez”, shodno Zakonu o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru. U izja\u0161njenju na pritu\u017ebu navedeno je da je D. P. P. poslodavac na ime naknade za porodiljsko odsustvo u maju 2014. godine isplatio tri zaostale isplate, pri \u010demu joj nije obra\u010dunao umanjenje neto prihoda, zbog \u010dega je Poreska uprava, Filijala Palilula utvrdila obavezu pla\u0107anja razlike za uplatu neto prihoda. U toku postupka je utvr\u0111eno da je D. P. P, zbog porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, vi\u0161e zaostalih isplata ispla\u0107eno odjednom u istom mesecu, zbog \u010dega je njen mese\u010dni pojedina\u010dni prihod, koji ina\u010de ne bi bio \u201esolidarno oporezovan”, nakon sabiranja iznosa nekoliko naknada zarada pre\u0161ao neoporezivi iznos od 60.000,00 dinara, te joj je Poreska uprava, Filijala Palilula utvrdila obavezu pla\u0107anja razlike za uplatu neto prihoda. Poverenica je stava da su D. P. P. i sve druge trudnice i porodilje kojima se naknada za porodiljsko odsustvo i\/ili odsustvo sa rada radi nege deteta ispla\u0107uje sa zaka\u0161njenjem, posredno diskriminisane primenom zakonskog pravila o utvr\u0111ivanju \u201esolidarnog oporezivanja”, koje za njih u praksi proizvodi izrazito negativne posledice, jer su na ovaj na\u010din \u201eka\u017enjene” zbog odsustva sa rada zbog poro\u0111aja i radi nege deteta. Zbog toga je Poverenica dala mi\u0161ljenje da je Poreska uprava, Filijala Palilula utvr\u0111ivanjem obaveze pla\u0107anja razlike za uplatu neto prihoda D. P. P, prekr\u0161ila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Uz mi\u0161ljenje je izdata i preporuka da Poreska uprava, Filijala Palilula otkloni posledice diskriminatorskog postupanja i da ubudu\u0107e, prilikom obavljanja poslova iz svoje nadle\u017enosti, ne kr\u0161i odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.<\/em><\/p>\n 1. TOK POSTUPKA<\/strong><\/p>\n 1.1.<\/strong> Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti pritu\u017ebom se obratila D. P. P. iz B, izjavljenom protiv Ministarstva finansija, Poreske uprave, Filijala Palilula. U pritu\u017ebi je navedeno:<\/p>\n – da je bila na porodiljskom odustvu od 24. februara do 20. juna 2014. godine i odsustvu sa rada radi nege deteta od 21. juna 2014. godine do 23. februara 2015. godine;<\/p>\n – da joj je poslodavac, K. c. S. na ime naknade zarade za februar, mart i april 2014. godine, sa zaka\u0161njenjem isplatio ukupan iznos od 133.423,22 dinara, u maju 2014. godine;<\/p>\n – da je na ovaj ukupan iznos Poreska uprava, Filijala Palilula re\u0161enjem od 4. juna 2015. godine obavezala da plati \u201esolidarni porez” u iznosu od 16.355,81 dinara, na osnovu Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru;<\/p>\n – da je ulo\u017eila \u017ealbu, odnosno primedbe na zapisnik Poreskoj upravi, s obzirom da njena mese\u010dna primanja ne prelazi oporezovan iznos od 60.000,00 dinara;<\/p>\n – da smatra da je diskriminisana i da je posledica ovakvog postupanja Poreske uprave \u010dinjenica da je bila na porodiljskom odsustvu, jer bi u suprotnom redovno primala mese\u010dnu zaradu (59.299,00 dinara).<\/p>\n 1.2.<\/strong> Uz pritu\u017ebu je dostavila slede\u0107e dokaze: 1) zapisnik Ministarstva finansija – Poreske uprave od 13. marta 2015. godine, 2) primedbe koje je podnela na zapisnik, 3) dopuna zapisnika Poreske uprave od 3. juna 2015. godine, 4) re\u0161enje Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu od 7. maja 2015. godine, 5) evidencioni list o ispla\u0107enim naknadama za vreme porodiljskog odsustva i 6) re\u0161enje Poreske uprave od 4. juna 2015. godine.<\/p>\n 1.3.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvr\u0111ivanja pravno relevantnih \u010dinjenica i okolnosti, a u skladu sa \u010dl. 35. st. 4. i \u010dl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka pribavljeno izja\u0161njenje Poreske uprave, Filijale Palilula.<\/p>\n 1.4.<\/strong> U izja\u0161njenju direktorke G. A, navedeno je:<\/p>\n – da je u maju 2014. godine, Klini\u010dki centar Srbije isplatio D. P. P. tri zaostale naknade za porodiljsko odsustvo u iznosu od 133.000,00 dinara, a da joj nije obra\u010dunao umanjenje neto prihoda u iznosu od 16.355,81 dinara;<\/p>\n – da je Poreska uprava, Filijala Palilula, D. P. P. izdala zapisnik od 13. marta 2015. godine, na koji je ona ulo\u017eila primedbe, te je poreski inspektor Poreske uprave sastavio dopunu zapisnika od 3. juna 2015. godine;<\/p>\n – da je Poreska uprava, Filijala Palilula 4. juna 2015. godine donela re\u0161enje kojim je D. P. P. utvr\u0111ena obaveza pla\u0107anja razlike za uplatu neto prihoda u iznosu od 16.355,81 dinara, za period od 1. aprila do 30. juna 2014. godine, na osnovu Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru i Pravilnika o na\u010dinu umanjenja neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru.<\/p>\n 1.5.<\/strong> U prilogu izja\u0161njenja, dostavljeni su slede\u0107i dokazi: 1) Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, 2) Pravilnik o na\u010dinu umanjenja neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru i 3) mi\u0161ljenje Ministarstva finansija, Sektor za fiskalni sistem br. 401-22-973-2014-04.<\/p>\n 2. \u010cINjENI\u010cNO STANjE<\/strong><\/p>\n 2.1.<\/strong> U toku postupka utvr\u0111eno je da je D. P. P, zaposlena u Klini\u010dkom centru Srbije bila na porodiljskom odsustvu od 24. februara do 20. juna 2014. godine i odsustvu sa rada radi nege detata od 21. juna 2014. godine do 23. februara 2015. godine.<\/p>\n 2.2.<\/strong> Na osnovu potvrde Klini\u010dkog centra Srbije od 7. maja 2015. godine utvr\u0111eno je da je u maju 2014. godine D. P. P. ispla\u0107ena naknada zarade na ime porodiljskog odsustva za deo februara u iznosu od 14.824,80 dinara, zatim naknada zarade za mart 2014. godine u iznosu od 59.299,21 dinara i april 2014. godine u iznosu od 59.299,21 dinara, ukupno 133.423,22 dinara. Utvr\u0111eno je, tako\u0111e, da Klini\u010dki centar Srbije za D. P. P. nije izvr\u0161io obustavu na ime \u201esolidarnog poreza” po osnovu zarade u periodu od 1. aprila do 30. juna 2014. godine.<\/p>\n 2.3.<\/strong> Na osnovu re\u0161enja Ministarstva finansija – Poreske uprave, Fulijala Palilula od 4. juna 2015. godine, D. P. P. utvr\u0111ena je obaveza pla\u0107anja razlike za uplatu neto prihoda u iznosu od 16.355,81 dinara za period od 1. aprila do 30. juna 2014. godine i nalo\u017eeno da navedeni iznos plati u roku od 30 dana od dana prijema re\u0161enja.<\/p>\n 3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONO\u0160ENjE PREPORUKE<\/strong><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imala je u vidu navode iz pritu\u017ebe i izja\u0161njenja, dokaze koji su dostavljeni tokom postupka, kao i relevantne pravne propise iz oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/span><\/p>\n 3.2.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan dr\u017eavni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u dru\u0161tvenim odnosima. Nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti \u0161iroko je odre\u0111ena, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima, kako bi se omogu\u0107ilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da predla\u017ee postupak mirenja, kao i da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi prekr\u0161ajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n 3.3.<\/strong> U preambuli Direktive 2010\/18\/EZ o roditeljskom odsustvu navedeno je da je potrebno dati prvenstvo postupcima u oblasti podr\u0161ke ravnote\u017ei rada i \u017eivljenja, a istovremeno je ukazano da je, da bi se nastavilo ostvarivanje napretka po pitanju uskla\u0111enosti, nu\u017eno uspostaviti uravnote\u017eenu, integrisanu i odr\u017eivu politiku koja obuhvata re\u0161enja vezana za odsustvo, uz rad i uz infrastrukturu namenjenu brizi o detetu. U \u010dl. 4. ove direktive odre\u0111eno je da dr\u017eave \u010dlanice, kako bi osigurale da radnici koriste pravo na roditeljsko odsustvo, moraju preduzeti potrebne mere kako bi za\u0161titile radnike od postupaka koji su za njih nepovoljniji. Pored toga, u \u010dl. 5. je propisano da prava koja je radnik stekao ili treba da stekne na datum kada zapo\u010dinje roditeljsko odsustvo, moraju ostati u istom obimu sve do zavr\u0161etka roditeljskog odsustva. Na kraju roditeljskog odsustva primenjuju se ta prava i sve promene koje su proistekle iz nacionalnog prava, kolektivnih ugovora i\/ili prakse.<\/p>\n 3.4.<\/strong> Ustav Republike Srbije, odredbom \u010dlana 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Odredbom \u010dl. 66. Ustava RS propisano je da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u\u017eivaju posebnu za\u0161titu, i da se majci pru\u017ea posebna podr\u0161ka i za\u0161tita pre i posle poro\u0111aja.<\/p>\n 3.5.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je regulisana op\u0161ta zabrana diskriminacije, i to tako \u0161to je propisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti. Prema odredbi \u010dl. 2. st. 1. ta\u010d. 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, a posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva stavlja u nepovoljniji polo\u017eaj aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem koje je prividno zasnovano na na\u010delu jednakosti i zabrani diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena.<\/p>\n 3.6.<\/strong> Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru u \u010dl. 4. propisuje da je isplatilac prihoda du\u017ean da obra\u010duna, obustavi i na propisani uplatni ra\u010dun bud\u017eeta Republike Srbije prenese zbir razlika za uplatu obra\u010dunatih za svako lice zaposleno u javnom sektoru istog dana kada ovim licima ispla\u0107uje umanjeni neto prihod. Odredbom stava 2. ovog \u010dlana propisano je da po isteku kalendarskog tromese\u010dja, a najkasnije do 15. u prvom mesecu narednog kalendarskog tromese\u010dja, Poreska uprava kontroli\u0161e da li je za prethodno kalendarsko tromese\u010dje neto prihod zaposlenih u javnom sektoru umanjen u skladu sa ovim zakonom. Ukoliko Poreska uprava utvrdi da zaposlenom u javnom sektoru neto prihod nije umanjen prema odredbama ovog zakona, utvrdi\u0107e razliku za uplatu neto prihoda. Ako je u prethodnom kalednarskom tromese\u010dju neto prihod koji je ostvario zaposleni u javnom sektoru od isplatioca prihoda ve\u0107i od umanjenog neto prihoda, Poreska uprava re\u0161enjem nala\u017ee fizi\u010dkom licu da iznos razlike za uplatu neto prihoda uplati na propisani ra\u010dun bud\u017eeta Republike Srbije u roku od 30 dana od dana prijema re\u0161enja (st. 3. i 4). Ovaj zakon primenjivao se na sve isplate koje su se izvr\u0161avale od 1. januara 2014. godine do 31. oktobra 2014. godine, na osnovu Zakona o privremenom ure\u0111ivanju osnovica za obra\u010dun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja korisnika javnih sredstava, koji je prestao da va\u017ei 1. novembra 2014. godine (a izuzetno, kod korisnika javnih sredstava koji do 1. novembra 2014. godine nisu isplatili plate i druga stalna primanja za mesec oktobar 2014. godine i ranije mesece, Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru primenjiva\u0107e se i posle 1. novembra 2014. godine zaklju\u010dno sa isplatom plate, odnosno drugog stalnog primanja za mesec oktobar 2014. godine).<\/p>\n 3.7.<\/strong> Pravilnikom o na\u010dinu umanjivanju neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru bli\u017ee se ure\u0111uje na\u010din umanjivanja neto zarade i neto zarade i drugih primanja lica koje se u skladu sa Zakonom o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, smatra zaposlenim u javnom sektoru Republike Srbije. Prema \u010dlanu 2. ovog pravilnika, umanjivanje neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru odnosi se na umanjivanje iznosa koji \u010dini zbir neto zarade i neto drugih primanja ispla\u0107enih u mesecu kod isplatioca prihoda u javnom sektoru iz \u010dl. 2. st. 1. t. 2. zakona. Ukoliko se zarada ispla\u0107uje u jednom mesecu u vi\u0161e delova za isti mesec, odnosno za razli\u010dite mesece, umanjivanje neto zarade vr\u0161i se najkasnije pri poslednjoj isplati u tom mesecu, za sve isplate izvr\u0161ene u tom mesecu. Zarada iz stava 2. ovog \u010dlana obuhvata zaradu, odnosno platu i naknadu zarade, odnosno plate u skladu sa ovim zakonom (st. 2. i 3). Odredbom \u010dl. 5. propisano je da ako Poreska uprava utvrdi da zaposlenom u javnom sektoru neto prihod ostvaren kod svih isplatilaca prihoda nije umanjen za svaki mesec u prethodnom kalendarskom tromese\u010dju u skladu sa zakonom, utvrdi\u0107e razliku za uplatu neto prihoda. Razlika za uplatu neto prihoda utvr\u0111uje se re\u0161enjem Poreske uprave, kojim se nala\u017ee fizi\u010dkom licu da iznos razlike za uplatu neto prihoda uplati na ra\u010dun propisan za uplatu javnih prihoda bud\u017eeta Republike Srbije.<\/p>\n Analiza navoda iz pritu\u017ebe, izja\u0161njenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/span><\/p>\n 3.8.<\/strong> Na osnovu navoda iz pritu\u017ebe i dokaza koji su dostavljeni uz pritu\u017ebu, utvr\u0111eno je da je Poreska uprava, Filijala Palilula, re\u0161enjem od 4. juna 2015. godine obavezala D. P. P, koja je tada bila na porodiljskom odsustvu, da uplati iznos od 16.355,81 dinara na ime razlike za uplatu neto prihoda, prema Zakonu o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru. Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti konstatuje da je sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije potrebno ispitati da li je ovakvo postupanje Poreske uprave u suprotnosti sa imperativnim propisima kojima je diskriminacija zabranjena i koji su obavezuju\u0107i za sve. Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe kao i zakonska ovla\u0161\u0107enja i nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, potrebno je utvrditi da li je Poreska uprava, Filijala Palilula, utvr\u0111ivanjem obaveze pla\u0107anja \u201esolidarnog poreza” stavila u nepovoljniji polo\u017eaj D. P. P, koja je koristila porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta i kojoj je bez njene krivice sa zaka\u0161njenjem upla\u0107eno vi\u0161e zaostalih primanja.<\/p>\n 3.9.<\/strong> Poverenica najpre ukazuje da saglasno \u010dl. 6. i 7. Zakona o zabrani diskriminacije, treba imati u vidu da za razliku od neposredne diskriminacije, kod koje je ve\u0107 na prvi pogled vidljivo da je razlikovanje, odnosno, dovo\u0111enje u nepovoljniji polo\u017eaj zasnovano na li\u010dnom svojstvu, kod posredne diskriminacije ovo razlikovanje nije uvek o\u010digledno. Naime, koncept posredne diskriminacije zasniva se na ideji da prema licima koji se nalaze u razli\u010ditoj poziciji, treba postupati razli\u010dito, u onoj meri u kojoj je to nu\u017eno da bi im se omogu\u0107io jednak pristup dru\u0161tvenim dobrima i jednake mogu\u0107nosti za u\u017eivanje prava i sloboda. U skladu sa ovom idejom, prilikom propisivanja odre\u0111enog pravila, postavljanja kriterijuma i\/ili uslova koji va\u017ee za sve, treba uzeti u obzir poziciju koju odre\u0111ene grupe lica imaju zbog nekih svojih li\u010dnih svojstava. Ako bi se to zanemarilo, onda bi to pravilo, kriterijum i\/ili uslov bilo diskriminatorno, jer u odnosu na neke grupe proizvodi izrazito nepovoljnije dejstvo. Dakle, kod posredne diskriminacije, naizgled neutralno pravilo primenjuje se jednako prema svima, ali se upravo zbog jednake primene pravila odre\u0111ena lice ili grupa lica, na osnovu nekog njihovog li\u010dnog svojstva, stavljaju u nepovoljniji polo\u017eaj u odnosu na sve druge koji to svojstvo nemaju.<\/p>\n 3.10.<\/strong> Iz utvr\u0111enog \u010dinjeni\u010dnog stanja proizlazi da je D. P. P, zbog porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, vi\u0161e zaostalih isplata (za mesec februar, mart i april 2014. godine) ispla\u0107eno u maju 2014. godine, zbog \u010dega je njen mese\u010dni pojedina\u010dni prihod od 59.299,00 dinara, koji ina\u010de ne bi bio \u201esolidarno oporezovan”, nakon sabiranja isplata koje je primila u maju 2014. godine, ukupno pre\u0161ao neoporezivi iznos od 60.000,00 dinara, te joj je Poreska uprava, Filijala Palilula utvrdila obavezu pla\u0107anja razlike za uplatu neto prihoda u iznosu od 16.355,81 dinara.<\/p>\n 3.11.<\/strong> U izja\u0161njenju na pritu\u017ebu navedeno je da je Poreska uprava, Filijala Palilula, primenjuju\u0107i odredbe \u010dl. 4. 3akona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru i odredbe \u010dl. 5. Pravilnika o na\u010dinu umanjenja neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru i slu\u017ebeno mi\u0161ljenje o primeni Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, D. P. P. utvrdila obavezu pla\u0107anja razlike za uplatu neto prihoda u iznosu od 16.355,81 dinara za period od 1. aprila do 30. juna 2014. godine.<\/p>\n Prema odredbi \u010dl. 4 st. 3. Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, nesporno je da ako Poreska uprava utvrdi da zaposlenom u javnom sektoru neto prihod nije umanjen prema odredbama ovog zakona, utvrdi\u0107e razliku za uplatu neto prihoda, a prema \u010dl. 5. Pravilnika o na\u010dinu umanjenja neto prihoda zaposlenog u javnom sektoru, ako Poreska uprava utvrdi da zaposlenom u javnom sektoru neto prihod ostvaren kod svih isplatilaca prihoda nije umanjen za svaki mesec u prethodnom kalendarskom tromese\u010dju u skladu sa zakonom, utvrdi\u0107e razliku za uplatu neto prihoda. Prema mi\u0161ljenju Sektora za fiskalni sistem Ministarstva finansija, Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru primenjuje se na sve isplate koje su tim zakonom definisane kao zarada, odnosno druga primanja zaposlenih u javnom sektoru, pri \u010demu za umanjivanje neto prihoda ispla\u0107enih u mesecu nije od zna\u010daja da li je isplata prihoda koji je predmet umanjenja izvr\u0161ena u vi\u0161e delova, za jedan mesec, odjednom za ceo mesec ili odjednom za vi\u0161e meseci. Poreska uprava vr\u0161i kontrolu primene Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru, tako \u0161to proverava da li je za prethodno kalendarsko tromese\u010dje neto prihod zaposlenih u javnom sektoru umanjen u skladu sa zakonom i utvr\u0111uje razliku za uplatu neto prihoda ako zaposlenom u javnom sektoru neto prihod nije umanjen prema zakonskim odredbama.<\/p>\n 3.12.<\/strong> Saglasno \u010dl. 7. Zakona o zabrani diskriminacije, jednak tretman onih koji se nalaze u nejednakom polo\u017eaju nije dopu\u0161ten, izuzev ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena, tj. ako postoji srazmernost izme\u0111u cilja i mere koja je preduzeta radi njegovog ostvarivanja. S obzirom da je cilj Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru bio da \u201esolidarno oporezuje” mese\u010dne prihode koji prelaze odre\u0111eni iznos, a da Poreska uprava, nakon provere, ukoliko zaposlenom u javnom sektoru neto prihod nije umanjen prema zakonskim odredbama, utvrdi razliku za uplatu neto prihoda, mo\u017ee se konstatovati da je u pitanju zakoniti cilj koji se \u017eeli posti\u0107i.<\/p>\n Me\u0111utim, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuju da je pored zakonitog cilja, neophodno da sredstva za postizanje tog cilja budu primerena i nu\u017ena, kao i da postoji srazmernost izme\u0111u mere koja je preduzeta i cilja koji se tom merom \u017eeli ostvariti. U konkretnom slu\u010daju, evidentno je da ne postoji srazmera izme\u0111u preduzete mere i cilja, s obzirom da primena ovakvog pravila u praksi, prilikom utvr\u0111ivanja \u201esolidarnog oporezivanja”, proizvodi izrazito negativne posledice na D. P. P, kao i na sve druge trudnice i porodilje kojima se naknada za porodiljsko odsustvo ili odsustvo sa rada radi nege deteta ispla\u0107uje sa zaka\u0161njenjem, te se u istom mesecu izvr\u0161i vi\u0161e zaostalih isplata, zbog \u010dega Poreska uprava nakon sabiranja ukupnih prihoda u istom mesecu utvr\u0111uje obavezu tzv. \u201esolidarnog oporezivanja”. Posledica primene ovakvog pravila za trudnice i porodilje dovodi do toga da one budu dodatno \u201eka\u017enjene” zbog porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta i pored toga \u0161to su ve\u0107 \u201eka\u017enjene” time \u0161to poslodavac kasni sa isplatom mese\u010dne zarade ili naknade zarade zbog porodiljskog odsustva, \u0161to ugro\u017eava i njihovu egzistenciju. Ovo jasno pokazuje da primena ovog pravila u praksi proizvodi posledice koje nisu srazmerne cilju koji se \u017eeleo posti\u0107i dono\u0161enjem Zakona o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru.<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
\u00a0Pritu\u017eba D.P.P. protiv Ministarstva finansija zbog diskriminacije na osnovu porodi\u010dnog statusa u oblasti postupanja organa javne vlasti<\/strong> ![\"\u041f\u0440\u0435\u0443\u0437\u043c\u0438\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"\u041f\u0440\u0435\u0443\u0437\u043c\u0438\u0442\u0435"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n