\u00a0<\/strong><\/p>\n PREPORUKU<\/strong> MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI\u00a0 I ZA\u0160TITE OD DISKRIMINACIJE<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje SOKOJ-u:<\/p>\n SOKOJ \u0107e obavestiti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovo\u0111enja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njome ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n <\/p>\n Obrazlo\u017eenje<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti se obratila grupa gra\u0111ana i gra\u0111anki (njih 138) ukazuju\u0107i na \u201ealarmantan i kontinuiran trend normalizacije antiromskih stereotipa u popularnoj muzici, koji zahteva hitnu institucionalnu reakciju<\/em>\u201c. U dopisu je ukazano da se u naslovu i tekstu pesme \u010desto koriste izrazi \u201eCiganin\u201c, \u201eCiganka\u201c, \u201eCiga\u201c, \u201eGanci\u201c, \u201eCigan\u010de\u201c, koji su vekovima kori\u0161\u0107eni u kontekstu marginalizacije i dehumanizacije Roma. Ukazano je da upotreba ovih izraza nije samo uvredljiva, ve\u0107 doprinosi \u0161irenju narativa koji umanjuju dostojanstvo i poja\u010davaju dru\u0161tvenu stigmatizaciju romske zajednice. Navedeno je da brojne pesme koje su javno emitovane i dostupne putem medija i digitalnih platformi, predstavljaju kulturne proizvode koji direktno doprinose o\u010duvanju i reprodukciji ciganizma \u2013 specifi\u010dnog oblika rasizma usmerenog prema Romima. U obra\u0107anju je navedeno vi\u0161e pesama kojima se podsti\u010du stereotipi i predrasude i u kojima se odre\u0111ena pona\u0161anja pripisuju romskoj \u201etradiciji\u201c ili \u201efolklornoj\u201c kulturi a Romi predstavljaju kao \u201eneodgovorna bi\u0107a\u201c, \u201esklona kriminalu\u201c, naj\u010de\u0161\u0107e u kontekstu siroma\u0161tva i putuju\u0107eg \u017eivota uz prisutnu seksualnu objektivizaciju Romkinja. Na kraju obra\u0107anja je zatra\u017eeno da Poverenik preduzme mere iz svoje nadle\u017enosti i uka\u017ee SOKOJ-u na neophodnost izrade eti\u010dkih smernica.<\/p>\n Pored tekstova pesama kojim se podsti\u010du stereotipi i predrasude o Romima i Romkinjama, sve \u010de\u0161\u0107e smo svedoci da se kroz popularnu kulturu i muziku favorizuje nasilje i to naj\u010de\u0161\u0107e prema \u017eenama, kriminal kao i razli\u010diti mizogini, seksisti\u010dki i homofobni sadr\u017eaji kojima se vre\u0111a dostojanstvo lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva i stvara zastra\u0161uju\u0107e, neprijateljsko, degradiraju\u0107e, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje.<\/p>\n Tako je u istra\u017eiva\u010dkom radu[2]<\/sup><\/a> koji je analizirao jedan manji segment pesama nastalih od 1980. godine do 2021. godine konstatovano da se kroz tekstove podsti\u010du negativni stavovi o \u017eenama, normalizuje mizoginija, romantizuje i opravdava kontrola, posesivnost i nasilje nad \u017eenama. U pesmama koje je autorka rada uzela kao primer, \u017eene se prikazuju kao objekti koje mu\u0161karac \u201eposeduje\u201c, \u201ekupuje\u201c, u kojima se veli\u010da mu\u0161ka dominacija, agresivnost, dok se \u017eena svodi na objekat, ukras ili nagradu.<\/p>\n Praksa Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da se neretko u javnom prostoru ponavljaju isti diskriminatorni odnosno stereotipni obrasci\/narativi u odnosu na pripadnike odre\u0111enih grupa.<\/p>\n Umetnost i kultura imaju veliki uticaj na na\u0161e pona\u0161anje i na\u010din \u017eivota, pogotovo popularna ili pop kultura. Pop kultura obuhvata dominantne oblike zabave, izraza i pona\u0161anja koji su masovno dostupni, konzumirani i prepoznati u svakodnevnom \u017eivotu, a naj\u010de\u0161\u0107e se prenose putem medija, muzike, televizije, interneta, mode, filma i reklama. Kultura uti\u010de na na\u0161e vrednosti, norme, o\u010dekivanja i na\u010din interakcije s drugima. Ona odre\u0111uje \u0161ta smatramo prihvatljivim ili neprihvatljivim pona\u0161anjem, kao i na\u0161e stavove prema porodici, prijateljima, autoritetima i drugim aspektima \u017eivota. Kultura igra klju\u010dnu ulogu u formiranju na\u0161eg identiteta. Kroz kulturu sti\u010demo razumevanje o na\u0161em mestu u dru\u0161tvu, na\u0161e poreklo, na\u0161e vrednosti i na\u0161u ulogu u zajednici. Identitet je duboko povezan sa kulturom i mo\u017ee se razviti kroz prihvatanje ili odbacivanje odre\u0111enih aspekata kulture. Kroz kulturu usvajamo odre\u0111ene norme i vrednosti koje nam govore kako treba da se pona\u0161amo i \u0161ta se smatra pravilnim ili prihvatljivim. Zato pop kultura mo\u017ee odra\u017eavati i oblikovati dominantne dru\u0161tvene vrednosti, ali i stereotipe. Ona je zna\u010dajan dru\u0161tveni fenomen jer uti\u010de na identitet, stavove, pona\u0161anje i na\u010din razmi\u0161ljanja velikog broja ljudi, posebno mladih.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu va\u017enost dominantnog javnog narativa potrebno je da se u javnom govoru ne upotrebljavaju re\u010di ili izrazi koji mogu izazvati ose\u0107aj poni\u017eenja ili predstavljati povredu dostojanstva lica ili grupe lice na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, kao i da svi koji imaju uticaj na oblikovanje javnog \u017eivota, me\u0111u kojima su i umetnici i autori tekstova, po\u0161tuju propise i profesionalne standarde i da vode ra\u010duna da li se tekstom, slikom ili re\u010dju ne vre\u0111a dostojanstvo i stvara poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje za neko lice ili grupu lica na osnovu odre\u0111enog li\u010dnog svojstva.<\/p>\n Na\u010din na koji se o pojedinim dru\u0161tvenim grupama govori u pop kulturi, ali i u op\u0161toj kulturi, zna\u010dajno uti\u010de na stavove \u0161ire populacije o konkretnoj grupi, \u0161to dalje uti\u010de na razvoj novih ili pothranjivanje ve\u0107 postoje\u0107ih stereotipa i predrasuda o pripadnicima odre\u0111ene grupe (\u017eene, Rome i Romkinje, pripadnike LGBTI+ populacije i dr). Op\u0161te je poznato da stereotipi i predrasude o pojedincima i \u010ditavim grupama u velikoj meri uti\u010du na odnose zajednice prema njima, a samim tim i na njihovo ostvarivanje zagarantovanih prava i sloboda. Mo\u0107 i snaga pop kulture, i kulture generalno, da kroz zabavu izgra\u0111uje i menja stavove, mo\u017ee doprineti podizanju svesti i izmeni negativne klime kroz razli\u010dite kulturne aktivnosti, kao \u0161to su muzika, filmovi, tribine, reklame.<\/p>\n Poverenik podse\u0107a da Ustav Republike Srbije[3]<\/sup><\/a> zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Ustav Republike Srbije \u010dlanom 46. jem\u010di slobodu mi\u0161ljenja i izra\u017eavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi na\u010din tra\u017ee, primaju i \u0161ire obave\u0161tenja i ideje, i propisuje da se sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee zakonom ograni\u010diti, ako je to neophodno radi za\u0161tite prava i ugleda drugih. Dalje, odredbama \u010dlana 81. propisano da Republika Srbija u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja, podsti\u010de duh tolerancije i me\u0111ukulturalnog dijaloga i preuzima efikasne mere za unapre\u0111enje uzajamnog po\u0161tovanja, razumevanja i saradnje me\u0111u svim ljudima koji \u017eive na njenoj teritoriji.<\/p>\n Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[4]<\/sup><\/a>, koja u \u010dlanu 7. propisuje da se dr\u017eave \u010dlanice obavezuju se da preduzmu hitne i efikasne mere, naro\u010dito u oblasti nastave, vaspitanja, kulture i informisanja radi borbe protiv predrasuda koje vode rasnoj diskriminaciji, i pomaganja razumevanja, tolerancije i prijateljstva me\u0111u narodima, rasnim ili etni\u010dkim grupama, kao i unapre\u0111enja ciljeva i na\u010dela Povelje Ujedinjenih nacija, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Deklaracije Ujedinjenih nacija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije i ove Konvencije.<\/p>\n Tako\u0111e, Zakonom o ratifikaciji konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena[5]<\/sup><\/a> je u \u010dlanu 5. propisano da dr\u017eave \u010dlanice preduzimaju sve podesne mere radi izmene dru\u0161tvenih i kulturnih obi\u010daja u pogledu pona\u0161anja mu\u0161karaca i \u017eena da bi se otklonile predrasude, kao i uobi\u010dajena i svaka druga praksa zasnovana na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi mu\u0161karaca, odnosno \u017eena.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji diskriminaciju defini\u0161e kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima (\u010dlan 2). \u010clanom 11. i 12. propisano zabranjeno uznemiravanje, poni\u017eavaju\u0107e postupanje i polno i rodno uznemiravanje, kao i govor mr\u017enje. Odredbama \u010dlana 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno je i fizi\u010dko i drugo nasilje, eksploatacija, izra\u017eavanje mr\u017enje, omalova\u017eavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, odnosno rod i rodni identitet, kao i javno zagovaranje, podr\u017eavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, obi\u010dajima i drugim dru\u0161tvenim obrascima pona\u0161anja koji su zasnovani na ideji podre\u0111enosti ili nadre\u0111enosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.<\/p>\n Zakon o kulturi[6]<\/sup><\/a> propisuje da se Republika Srbija stara o ostvarivanju op\u0161teg interesa u kulturi i o sprovo\u0111enju kulturne politike kao skupa ciljeva i mera podsticanja kulturnog razvoja koji se zasniva na na\u010delima, me\u0111u kojima su i: o\u010duvanje kulturnog i istorijskog nasle\u0111a; sloboda izra\u017eavanja u kulturnom i umetni\u010dkom stvarala\u0161tvu; podsticanje kulturnog i umetni\u010dkog stvarala\u0161tva; otvorenost i dostupnost kulturnih sadr\u017eaja; uva\u017eavanje kulturnih i demokratskih vrednosti lokalne, nacionalne, regionalne, evropske i svetske tradicije; za\u0161tita i unapre\u0111enje kulturne raznolikosti i ja\u010danje interkulturnog dijaloga (\u010dlan 3).<\/p>\n Zakon o autorskom i srodnim pravima[7]<\/a> u \u010dlanu 1. stav 1. defini\u0161e pojam autorskog dela kao originalnu duhovnu tvorevinu autora,\u00a0 izra\u017eenu u odre\u0111enoj formi, bez obzira na njegovu umetni\u010dku, nau\u010dnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veli\u010dinu, sadr\u017einu i na\u010din ispoljavanja, kao i dopu\u0161tenost javnog saop\u0161tavanja njegove sadr\u017eine. Zakon tako\u0111e propisuje \u0161ta se ta\u010dno smatra autorskim delom, pa je tako u stavu 2. ta\u010dka 4. istog \u010dlana propisano da se autorskim delom smatraju, naro\u010dito muzi\u010dka dela, sa re\u010dima ili bez re\u010di. Nadalje, \u010dlanom 8. stav 1. propisano je da je\u00a0 autor fizi\u010dko lice koje je stvorilo autorsko delo (u daljem tekstu: delo), dok je stavom 3. istog \u010dlana propisano da je autor dela nosilac autorskog prava. \u010clanom 17. Zakona propisano je da autor ima isklju\u010divo pravo da \u0161titi integritet svog dela.<\/p>\n Zakon o javnom informisanju i medijima[8]<\/sup><\/a> propisuje da pravila o javnom informisanju obezbe\u0111uju i \u0161tite izno\u0161enje, primanje i razmenu informacija, ideja i mi\u0161ljenja putem medija u cilju unapre\u0111ivanja vrednosti demokratskog dru\u0161tva, spre\u010davanja sukoba i o\u010duvanja mira, spre\u010davanja govora mr\u017enje i netolerancije, istinitog, blagovremenog, verodostojnog i potpunog informisanja uklju\u010duju\u0107i i informisanje i podizanje nivoa poznavanja ljudskih i manjinskih prava i omogu\u0107avanja slobodnog razvoja li\u010dnosti (\u010dlan 2), da se idejama, mi\u0161ljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog li\u010dnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem u\u010dinjeno krivi\u010dno delo (\u010dlan 86). Propisano je i da nadle\u017eni sud mo\u017ee zabraniti distribuciju informacije ili drugog medijskog sadr\u017eaja ako je to neophodno u demokratskom dru\u0161tvu i ako se u informaciji, izme\u0111u ostalog, poziva na akt neposrednog nasilja prema licu ili grupi na osnovu rase, nacionalne pripadnosti, politi\u010dke pripadnosti, veroispovesti, polu, seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta, invaliditeta ili drugog li\u010dnog svojstva, a od objavljivanja informacije neposredno preti ozbiljna i nepopravljiva posledica \u010dije se nastupanje ne mo\u017ee spre\u010diti na drugi na\u010din (\u010dlan 70. stav 1. ta\u010dka 2).<\/p>\n Pravilnikom o za\u0161titi ljudskih prava u oblasti pru\u017eanja medijskih usluga[9]<\/sup><\/a> propisano je da je pru\u017ealac medijske usluge du\u017ean da prilikom pru\u017eanja medijske usluge po\u0161tuje ljudska prava korisnika, u\u010desnika u programu ili lica na koje se odnosi objavljena informacija, zajem\u010dena Ustavom i potvr\u0111enim me\u0111unarodnim aktima koji ure\u0111uju oblast ljudskih prava (\u010dlan 2). Tako\u0111e, informacije u vezi sa nacionalnim, etni\u010dkim, rasnim ili verskim sukobima emituju se nakon temeljnog ispitivanja \u010dinjenica u vezi sa takvim sukobima i na na\u010din kojim se doprinosi razvoju duha tolerancije i ne ugro\u017eava o\u010duvanje ili uspostavljanje reda i mira. a naro\u010dito nije dozvoljeno u vezi sa nacionalnim, etni\u010dkim, rasnim ili verskim sukobima objavljivati informacije na senzacionalisti\u010dki na\u010din ili na na\u010din kojim se povre\u0111uje zabrana govora mr\u017enje (\u010dlan 17). Pru\u017ealac medijske usluge je du\u017ean da medijsku uslugu pru\u017ea na na\u010din kojim se po\u0161tuje dostojanstvo li\u010dnosti korisnika medijske usluge, u\u010desnika u programu i lica na koje se objavljena informacija odnosi (\u010dlan 20). Pru\u017ealac medijske usluge ne sme objaviti programski sadr\u017eaj koji sadr\u017ei informacije kojima se podsti\u010de, na otvoren ili prikriven na\u010din, diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihove rase, boje ko\u017ee, predaka, dr\u017eavljanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili politi\u010dkih ube\u0111enja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, ro\u0111enja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa, osu\u0111ivanosti, starosne dobi, izgleda, \u010dlanstva u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugih stvarnih, odnosno pretpostavljenih li\u010dnih svojstava (\u010dlan 27. stav 1). On ne sme objaviti sadr\u017eaje kojim se diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica iz stava 1. ovog \u010dlana veli\u010daju, opravdavaju ili im se umanjuje zna\u010daj (\u010dlan 27. stav 2).<\/p>\n Pravilnikom o za\u0161titi prava maloletnika u oblasti pru\u017eanja medijskih usluga[10]<\/sup><\/a> posebno su obra\u0111eni neki od medijskih formata, te je tako u rijaliti programskom sadr\u017eaju zabranjeno prikazivati te\u0161ko nasilje, seksualnost, zloupotrebu opojnih droga, kao i pona\u0161anje koje predstavlja govor mr\u017enje ili kojim se vre\u0111a ljudsko dostojanstvo ili drugo ljudsko pravo (\u010dlan 17. stav 3). Sadr\u017eaji \u010dije je objavljivanje zakonom zabranjeno, a naro\u010dito sadr\u017eaj koji isti\u010de i podr\u017eava nasilje, pona\u0161anje koje je zakonom predvi\u0111eno kao krivi\u010dno delo, prekr\u0161aj ili privredni prestup, ili zloupotrebu opojnih droga, kao i ako zloupotrebljava lakovernost gledalaca ili slu\u0161alaca, sadr\u017eaj kojim se ne po\u0161tuje dostojanstvo li\u010dnosti ili drugo ljudsko pravo, a naro\u010dito ako prikazuje poni\u017eavaju\u0107e postupanje, scene nasilja i mu\u010denja, osim kada za to postoji programsko i umetni\u010dko opravdanje predstavljaju sadr\u017eaje nepodesne za osobe mla\u0111e od 18. godina (\u010dlan 16. stav 2. ta\u010d.1. i 2.).<\/p>\n Nesporno je da sloboda izra\u017eavanja predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, va\u017enih za demokratiju i razvoj svakog pojedinca u bilo kom dru\u0161tvu, kao i da satira[11]<\/sup><\/a>, poezija[12]<\/sup><\/a>, romani[13]<\/sup><\/a>\u00a0<\/em><\/strong>i druga sli\u010dna autorska dela u\u017eivaju poseban stepen za\u0161tite, \u0161to potvr\u0111uje i praksa kako doma\u0107ih sudova tako i praksa Evropskog suda za ljudska prava. Generalno, umetni\u010dki izrazi (pesme, romani, filmovi) smatraju se posebno va\u017enim za slobodu izra\u017eavanja jer doprinose kulturnom, dru\u0161tvenom i politi\u010dkom dijalogu. Zbog toga \u010desto u\u017eivaju \u0161iru za\u0161titu nego, recimo druge forme govora koje ne spadaju u ovaj vid izra\u017eavanja. Me\u0111utim treba imati u vidu da ta za\u0161tita nije apsolutna. Sloboda izra\u017eavanja mo\u017ee biti ograni\u010dena u odre\u0111enim slu\u010dajevima \u2014 npr. kada umetni\u010dko delo poziva na nasilje, mr\u017enju, ili kr\u0161i prava drugih. Dakle, sud prepoznaje va\u017enost umetnosti kao sredstva kritike i dru\u0161tvenog komentara. Tako i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi te\u017ei za\u0161titi umetni\u010dkog izraza, ali je spreman da dozvoli ograni\u010denja kada su opravdana va\u017enim dru\u0161tvenim interesima i proporcionalno\u0161\u0107u. Dakle, umetnost mo\u017ee biti provokativna i uvredljiva, ali ne neograni\u010deno ve\u0107 u granicama propisanim Ustavom i zakonom.<\/p>\n U Redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju Poverenika o stanju u oblasti za\u0161tite ravnopravnosti za 2024. godinu, kao jedan od klju\u010dnih problema u toku 2024. godine, izdvojen i dalje prisutan diskriminatoran govor u javnom prostoru, podsticanje atmosfere netrpeljivosti, stvaranje straha i neprijateljskog okru\u017eenja, \u010demu su doprineli i brojne neprimerene poni\u017eavaju\u0107e i uvredljive izjave, komentari i sadr\u017eaji, naj\u010de\u0161\u0107e prema politi\u010dkim neistomi\u0161ljenicima, \u017eenama, LGBTI+, Romima. Tako\u0111e, ukazano je i na rodno zasnovane stereotipe i diskriminatoran govor, seksisti\u010dke, mizogine izjave u javnom govoru kada su u pitanju \u017eene.U okviru ovog izve\u0161taja data je i op\u0161ta preporuka mera u kojoj je izme\u0111u ostalog navedeno da je potrebno raditi na prepoznavanju i prevenciji govora mr\u017enje, uznemiravaju\u0107eg i poni\u017eavaju\u0107eg postupanja, seksizma, homofobije, mizoginije i sl, kao i da je potrebno pove\u0107ati broj informativnih kampanja, doga\u0111aja i sadr\u017eaja u javnom i medijskom prostoru, sprovoditi programe i podsticati teme kojima se promovi\u0161e kultura me\u0111usobnog po\u0161tovanja, nediskriminacije, tolerancije, razumevanja i uva\u017eavanja razli\u010ditosti, rodne ravnopravnosti, me\u0111ugeneracijske solidarnosti.<\/p>\n Pored navedenog, Poverenik je po\u010detkom ove godine uputio televizijama sa nacionalnom frekvencijom, \u0161tampanim medijima i internet portalima (u daljem tekstu: mediji) upisanim u Registar medija koji vodi Agencija za privredne registre preporuku\u00a0mera za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije. Poverenik je preporu\u010dio medijima da preduzmu sve potrebne mere u cilju spre\u010davanja objavljivanja, ali i uklanjanja ve\u0107 objavljenih sadr\u017eaja i komentara koji podsti\u010du diskriminaciju, mr\u017enju ili nasilje protiv lica ili grupa lica zbog njihovog li\u010dnog svojstva ili predstavljaju uznemiravaju\u0107e, poni\u017eavaju\u0107e postupanje i polno i rodno uznemiravanje koje ima za cilj povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah, zastra\u0161uju\u0107e, neprijateljsko, degradiraju\u0107e, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. Preporuka mera je dostupna na https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/292-25-preporuka-mera-za-medije\/<\/a><\/p>\n Poverenik je prepoznao da je SOKOJ, kao organizacija koja okuplja veliki broj umetnika – tekstopisaca i izvo\u0111a\u010da, akter pod nadzorom nadle\u017enog ministarstva koji mo\u017ee svojim aktivnostima, odnosno izradom smernica doprineti unapre\u0111enju ravnopravnosti ukazivanjem da se u javnom govoru, odnosno u muzi\u010dkim sadr\u017eajima ne upotrebljavaju re\u010di ili izrazi koji mogu izazvati ose\u0107aj poni\u017eenja ili predstavljati povredu dostojanstva lica ili grupe lice na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva.<\/p>\n Naime, SOKOJ \u2013 Organizacija muzi\u010dkih autora Srbije[14]<\/a> ostvaruje prava autora muzike, autora teksta, autora aran\u017emana muzike i drugih nosilaca autorskih prava na muzi\u010dkim delima svih \u017eanrova, sa re\u010dima i bez re\u010di i zastupa preko\u00a012.000 doma\u0107ih muzi\u010dkih autora<\/strong>\u00a0i drugih nosilaca autorskog prava na muzi\u010dkim delima svih \u017eanrova. SOKOJ kroz Fond za kulturna davanja podsti\u010de, unapre\u0111uje i\/ili promovi\u0161e muzi\u010dko stvarala\u0161tvo doma\u0107ih autora svih \u017eanrova koji su za\u0161titu svojih dela poverili SOKOJ-u.<\/p>\n S obzirom na sve navedeno, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnost, u skladu sa svojim nadle\u017enostima iz \u010dlana 33. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije preporu\u010dio je SOKOJ-u da razvije eti\u010dke smernice u ocenjivanju muzi\u010dkih sadr\u017eaja, sa posebnim fokusom na zabranu \u0161irenja rasisti\u010dkih i seksisti\u010dkih narativa, kao i sadr\u017eaja koji podsti\u010du diskriminaciju, mr\u017enju ili nasilje protiv lica ili grupa lica zbog njihovog li\u010dnog svojstva ili predstavljaju uznemiravaju\u0107e, poni\u017eavaju\u0107e postupanje i polno i rodno uznemiravanje koje ima za cilj povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah, zastra\u0161uju\u0107e, neprijateljsko, degradiraju\u0107e, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje, koje \u0107e biti dostupne \u010dlanovima udru\u017eenja na internet prezentaciji SOKOJ-a.<\/p>\n [1]<\/a> Zakona o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010d. 7. i 9.<\/p>\n [2]<\/a> Ana Ninkovi\u0107, Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, dostupno na https:\/\/www.youtube.com\/watch?v=AH3QtYQswho&t=691s<\/a><\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 98\/06<\/p>\n [4]<\/a> Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije \u201eSlu\u017ebeni list SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201d, broj 31\/67<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SFRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 11\/81<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 72\/2009, 13\/2016, 30\/2016 \u2013 ispr., 6\/2020, 47\/2021, 78\/2021 i 76\/2023<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSl. glasnik RS”, br. 104\/09, 99\/11, 119\/12, 29\/16 – odluka US i 66\/19<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 92\/23<\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 43\/24<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 43\/24<\/p>\n <\/a>SE-Prirucnik-sloboda-izrazavanja-i-sloboda-medija.pdf<\/p>\n [11] Ziembi\u0144ski protiv Poljske<\/p>\n [12]<\/a> Karatas protiv Turske<\/p>\n [13]<\/a> Akadas protiv Turske<\/p>\n [14]<\/a> https:\/\/www.sokoj.rs\/o-nama\/<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
924-25 Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti SOKOJ-u<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n