Adrijana Mesarovi\u0107, ministarka<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong>\u00a0<\/strong><\/p>\n 11000 Beograd<\/strong><\/p>\n Kneza Milo\u0161a 20<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/u><\/strong><\/p>\n Predmet:<\/u><\/strong> Inicijativa za izmenu Zakona o privrednim dru\u0161tvima, Zakona o javnim preduze\u0107ima i Zakona o upravljanju privrednim dru\u0161tvima koja su u vlasni\u0161tvu Republike Srbije radi uvo\u0111enja kvota za manje zastupljeni pol u organima upravljanja<\/strong><\/p>\n Po\u0161tovana gospo\u0111o Mesarovi\u0107,<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, u okviru svojih zakonom propisanih nadle\u017enosti, prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa, kao i njihovu uskla\u0111enost sa na\u010delom ravnopravnosti, te inicira dono\u0161enje ili izmenu propisa u cilju unapre\u0111enja za\u0161tite od diskriminacije.[1]<\/sup><\/a> Polaze\u0107i od navedenog, a imaju\u0107i u vidu Direktivu (EU) 2022\/2381 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. novembra 2022. godine o unapre\u0111enju rodne ravnote\u017ee me\u0111u direktorima privrednih dru\u0161tava \u010dije su akcije uklju\u010dene u trgovinu na regulisanom tr\u017ei\u0161tu, kao i prate\u0107e mere,[2]<\/sup><\/a> te obavezu Republike Srbije, kao dr\u017eave kandidata, da postepeno uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama Evropske unije, Poverenik Vam se ovom inicijativom obra\u0107a radi izmena i dopuna Zakona o privrednim dru\u0161tvima,[3]<\/sup><\/a> Zakona o javnim preduze\u0107ima[4]<\/sup><\/a> i Zakona o upravljanju privrednim dru\u0161tvima koja su u vlasni\u0161tvu Republike Srbije.[5]<\/sup><\/a><\/p>\n Razlozi za podno\u0161enje ove inicijative, pored obaveza Republike Srbije koja proizlaze iz procesa pristupanja EU, proizilaze i iz \u010dinjenice da su \u017eene u Republici Srbiji i dalje nedovoljno zastupljene na upravlja\u010dkim pozicijama u privrednim dru\u0161tvima i javnim preduze\u0107ima. Iako su tokom prethodne dve decenije ostvareni izvesni pomaci u pravcu dostizanja ve\u0107e rodne ravnopravnosti u javnom \u017eivotu, \u017eene nisu ravnopravno uklju\u010dene u procese ekonomskog odlu\u010divanja i upravljanja, a podaci pokazuju da je njihovo u\u010de\u0161\u0107e u upravlja\u010dkim telima, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru, zna\u010dajno ispod uravnote\u017eene zastupljenosti.<\/p>\n Prema jedinstvenoj bazi podataka Evropske komisije, kada je u pitanju zastupljenost \u017eena me\u0111u \u010dlanovima upravnih odbora, podaci pokazuju da se Srbija nalazi na donjem delu liste evropskih zemalja. Tako\u0111e, u pogledu udela \u017eena me\u0111u generalnim direktorima najve\u0107ih kompanija sa berzanske liste Srbija, na\u017ealost, deli sudbinu ve\u0107ine zemalja u smislu odsutnosti \u017eena sa ovih pozicija. Prema podacima Agencije za privredne registre, kada je re\u010d o privrednim dru\u0161tvima, pre svega dru\u0161tvima sa ograni\u010denom odgovorno\u0161\u0107u, \u017eene su vlasnice u svega 27,3 odsto slu\u010dajeva. Na poziciji zakonskih zastupnika \u2013 koja po svojoj su\u0161tini odgovara funkciji generalnog direktora \u2013 nalazi se svega 27 odsto \u017eena, odnosno manje od 30.000, dok je ukupan broj ovih pozicija u Srbiji 109.790. Kada je re\u010d o direktorskim pozicijama uop\u0161te, \u017eene zauzimaju tek 2.594 mesta, iako u Srbiji ima preko 10.000 direktora.<\/p>\n Ovi podaci svedo\u010de o rodnoj neravnopravnosti u domenu ekonomskog odlu\u010divanja, kao i o duboko ukorenjenim preprekama koje \u017eenama ote\u017eavaju pristup liderskim pozicijama u poslovnom svetu.<\/p>\n S tim u vezi, ukazali bismo na polo\u017eaj \u017eena menad\u017eerki, odnosno direktorki u kompanijama u Republici Srbiji. Podaci iz istra\u017eivanja[6]<\/sup><\/a> pokazuju da su menad\u017eerke u Srbiji u proseku imale radni sta\u017e od 11 godina pre nego \u0161to su dospele na sada\u0161nju poziciju. Pored toga, dve tre\u0107ine (66.3%) je imalo i iskustvo u upravljanju preduze\u0107em i to u proseku u trajanju od 4 godine. Izrazita ve\u0107ina (79%) imala je i prethodno iskustvo u grani delatnosti sada\u0161njeg preduze\u0107a i to u proseku u trajanju od 7.3 godine. Uprkos bogatom znanju i iskustvu, vi\u0161e od polovine menad\u017eerki iz istra\u017eivanja (52.5%) navelo je da se suo\u010dilo sa te\u0161ko\u0107ama prilikom uspona na menad\u017eersku poziciju. Naime, 40.8% menad\u017eerki ukazalo je da je tokom karijere imalo prilike da iskusi neki oblik rodne diskriminacije. Diskriminacija se naj\u010de\u0161\u0107e ispoljavala u formi podcenjivanja sposobnosti \u017eena, odbijanja da se pregovara o poslu sa \u017eenama, da se sklope ugovori sa \u017eenama i sl. Na ovaj oblik \u201espoljnje\u201c diskriminacije ukazala je gotovo polovina (46.5%) ispitanica koje su navele da su bile izlo\u017eene rodnoj diskriminaciji. Pored toga, 22% ispitanica je ukazalo na razli\u010dite oblike diskriminacije unutar preduze\u0107a, kao \u0161to je sabotiranje, omalova\u017eavanje, nepo\u0161tovanje od kolega i podre\u0111enih. Mali broj ispitanica (2.4%) naveo je da je bio izlo\u017een i razli\u010ditim oblicima seksualnog uznemiravanja, dok su neke ukazale na neke druge oblike rodne diskriminacije, poput ni\u017ee plate, osporavanja stru\u010dnosti i sl. Za razliku od svojih mu\u0161kih kolega, \u017eene na rukovode\u0107im polo\u017eajima su navodile da nisu bile jednako ozbiljno shvatane kao mu\u0161ke kolege, da se kolektiv odnosio sa nepoverenjem prema njihovom usponu na direktorski polo\u017eaj, da nisu bile jednako ocenjivane ili nagra\u0111ivane, a dvostruke prepreke javljale su se onda kada je re\u010d o mla\u0111im \u017eenama i po osnovu pola i po osnovi starosnog doba.[7]<\/sup><\/a><\/p>\n Va\u017eno je naglasiti da sistemski izostanak \u017eena iz upravlja\u010dkih struktura ima vi\u0161estruke negativne posledice \u2013 ne samo po individualne karijere i ekonomsku osna\u017eenost \u017eena, ve\u0107 i po konkurentnost privrede i odr\u017eivost ekonomskog razvoja u celini. Brojne me\u0111unarodne studije pokazuju da rodno raznovrsna upravlja\u010dka tela doprinose boljim finansijskim rezultatima kompanija, ve\u0107oj transparentnosti u radu i ve\u0107oj otpornosti u kriznim situacijama. Stoga je od posebne va\u017enosti da se na sistemskom nivou preduzmu posebne (afirmativne) mere, propisane Ustavom Republike Srbije i Zakonom o zabrani diskriminacije, koje \u0107e obezbediti pravednije uslove za u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u upravlja\u010dkim strukturama, uklju\u010duju\u0107i i uvo\u0111enje obaveznih kvota za manje zastupljeni pol u organima upravljanja, po uzoru na dobre prakse u Evropskoj uniji.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da su se i dr\u017eave \u010dlanice Evropske unije suo\u010dile sa zna\u010dajno manjim u\u010de\u0161\u0107em \u017eena na pozicijama odlu\u010divanja u preduze\u0107ima, 23. novembra 2022. godine, usvojena je Direktiva 2022\/2381 Evropskog parlamenta i Saveta o o unapre\u0111enju rodne ravnote\u017ee me\u0111u direktorima privrednih dru\u0161tava \u010dije su akcije uklju\u010dene u trgovinu na regulisanom tr\u017ei\u0161tu hartija od vrednosti i srodne mere.\u00a0 Ovom Direktivom propisano je da su dr\u017eave \u010dlanice du\u017ene, najkasnije do 30. juna 2026. godine, obezbede da najmanje 40% \u010dlanova neizvr\u0161nih organa (na primer, nadzorni odbori), ili 33% ukupnog broja \u010dlanova svih upravlja\u010dkih organa (izvr\u0161nih i neizvr\u0161nih) bude sa\u010dinjeno od lica manje zastupljenog pola.<\/p>\n Razlozi za dono\u0161enje Direktive le\u017ee u \u010dinjenici da, uprkos dosada\u0161njim inicijativama i merama na nivou Evropske unije i pojedinih dr\u017eava \u010dlanica, \u017eene su i dalje nedovoljno zastupljene u upravlja\u010dkim telima privrednih dru\u0161tava \u010dije su akcije uklju\u010dene u trgovinu na regulisanom tr\u017ei\u0161tu hartija od vrednosti. Iskustva su pokazala da se rodna neravnopravnost u organima upravljanja ne mo\u017ee prevazi\u0107i isklju\u010divo samoregulacijom, te je bilo potrebno uvesti obavezuju\u0107e mere kako bi se unapredila rodna ravnote\u017ea me\u0111u direktorima. Stoga, osnovni cilj Direktive jeste, kako je navedeno u prethodnom tekstu, da se obezbedi da najkasnije do 30. juna 2026. godine najmanje 40% \u010dlanova neizvr\u0161nih organa (npr. nadzornih odbora), ili 33% ukupnog broja \u010dlanova upravlja\u010dkih tela (i izvr\u0161nih i neizvr\u0161nih), \u010dine lica manje zastupljenog pola. Ovi ciljevi se odnose na ukupnu rodnu strukturu organa uprravljanja i ne ograni\u010davaju slobodu dru\u0161tava da samostalno biraju konkretne kandidate, ve\u0107 se odnose na obavezu uspostavljanja rodnog balansa u celini.<\/p>\n Drugim re\u010dima, Direktiva ne isklju\u010duje pojedina\u010dne kandidate odre\u0111enog pola niti uvodi obavezu imenovanja konkretnih lica, ve\u0107 nala\u017ee da se izbor kandidata obavlja na osnovu prethodno definisanih, jasnih, rodno neutralnih i nedvosmislenih kriterijuma, koji su poznati pre po\u010detka samog postupka selekcije. Primeri kriterijuma mogu biti: rukovode\u0107e ili nadzorne kompetencije, me\u0111unarodno iskustvo, multidisciplinarnost, liderske i komunikacijske sposobnosti, umre\u017eenost, kao i stru\u010dna znanja iz oblasti finansija, nadzora ili upravljanja ljudskim resursima. Kada se kandidati istih kvalifikacija nalaze u konkurenciji, prednost se daje kandidatima manje zastupljenog pola. Me\u0111utim, ova prednost nije automatska i apsolutna, u izuzetnim situacijama, mogu\u0107e je dati prednost kandidatu drugog pola ako postoje objektivni i konkretno obrazlo\u017eeni razlozi koji ne dovode do diskriminacije manje zastupljenog pola.<\/p>\n Postupci selekcije mogu da se razlikuju u skladu sa nacionalnim propisima i unutra\u0161njim aktima privrednih dru\u0161tava, ali se kriterijumi za izbor moraju primeniti u relevantnoj fazi postupka (npr. tokom odre\u0111ivanja liste u\u017eeg izbora kandidata).<\/p>\n Direktiva, tako\u0111e, propisuje i obavezu informisanja. Tako, na zahtev kandidata, dru\u0161tvo je du\u017eno da mu saop\u0161ti kriterijume na osnovu kojih je vr\u0161ena selekcija, rezultate uporedne ocene i, ako je primenjeno, obrazlo\u017eenje za\u0161to je kandidat drugog pola dobio prednost.<\/p>\n Direktiva, nadalje, propisuje da privredna dru\u0161tva na koja se odnosi ova obaveza, a koja ne dostignu zadate procente do propisanog roka, moraju preduzeti konkretne mere kako bi postigla ciljeve, uklju\u010duju\u0107i godi\u0161nje izve\u0161tavanje o strukturi organa upravljanja i preduzetim merama. Te informacije moraju biti dostupne javnosti, objavljene na internet stranici dru\u0161tva i uklju\u010dene u godi\u0161nje izve\u0161taje. Za dr\u017eave \u010dlanice koje su ve\u0107 usvojile jednako efikasne mere na nacionalnom nivou, propisana je mogu\u0107nost suspendovanja pojedinih odredbi Direktive, pod uslovom da je ispunjen propisani nivo zastupljenosti polova. Pored mera za neizvr\u0161ne funkcije, Direktiva podsti\u010de i usvajanje individualnih ciljeva za ravnomerniju zastupljenost polova me\u0111u izvr\u0161nim direktorima.<\/p>\n Republika Srbija ima status kandidata za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji i ima obavezu postupnog uskla\u0111ivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. U tom kontekstu, Direktiva 2022\/2381 Evropskog parlamenta i Saveta predstavlja va\u017ean korak ka unapre\u0111enju rodne ravnote\u017ee u organima upravljanja privrednim subjektima i, kao takva, zaslu\u017euje blagovremenu inkorporaciju u doma\u0107i pravni sistem. U nastavku teksta obrazlo\u017ei\u0107emo zna\u010daj inkorporacije obaveza iz Direktive u relevatne zakone kojima se ure\u0111uje funkcionisanje privrednih subjekata u Srbiji.<\/p>\n Va\u017eno je ista\u0107i da javna preduze\u0107a u Republici Srbiji predstavljaju ne samo va\u017ean ekonomski resurs, ve\u0107 i odraz na\u010dina na koji dr\u017eava ostvaruje svoju dru\u0161tvenu i razvojnu funkciju. Imaju\u0107i u vidu zna\u010daj ovih preduze\u0107a za ukupno funkcionisanje javnog sektora, kao i to da su imenovanja u upravlja\u010dke i nadzorne organe javnih preduze\u0107a naj\u010de\u0161\u0107e u nadle\u017enosti dr\u017eave ili lokalne samouprave, upravo ovaj segment predstavlja klju\u010dnu polugu za pokaznu primenu principa rodne ravnopravnosti, postepenu promenu kulture odlu\u010divanja i stvaranje modela dobre prakse koji mo\u017ee poslu\u017eiti kao uzor i privatnom sektoru. Uno\u0161enjem mehanizama propisanih Direktivom (ciljano uvo\u0111enje kvota za manje zastupljeni pol u organima upravljanja, transparentni kriterijumi za izbor, obaveze izve\u0161tavanja i sl.), dr\u017eava bi konkretizovala svoju posve\u0107enost principima rodne ravnopravnosti, u skladu sa svojim obavezama iz Ustava, potvr\u0111enih me\u0111unarodnih ugovora i Zakona o zabrani diskriminacije; unapredila upravljanje javnim resursima, jer istra\u017eivanja pokazuju da upravlja\u010dke strukture koje uklju\u010duju ve\u0107i broj \u017eena imaju bolje rezultate u transparentnosti, inovacijama i odgovornosti, te postigla ve\u0107u legitimnost i poverenje gra\u0111ana u upravljanje javnim dobrom. Stoga, javna preduze\u0107a su logi\u010dno i prioritetno podru\u010dje za po\u010detak primene Direktive, jer dr\u017eava ima direktan uticaj na imenovanja i mo\u017ee svojom voljom i politi\u010dkom odlukom odmah postaviti nove standarde u pogledu rodne zastupljenosti.<\/p>\n Zakon o privrednim dru\u0161tvima\u00a0 ure\u0111uje organizaciju, upravljanje i na\u010din funkcionisanja svih oblika privrednih dru\u0161tava u Srbiji. Inkorporacija osnovnih na\u010dela Direktive u ovaj zakon omogu\u0107ila bi puno po\u0161tovanje na\u010dela rodne ravnopravnosti u upravlja\u010dkim telima svih privrednih dru\u0161tava \u010dije su akcije uklju\u010dene u trgovinu na regulisanom tr\u017ei\u0161tu hartija od vrednosti. Na taj na\u010din bi se obezbedila pravna osnova za postavljanje konkretnih ciljeva u pogledu rodne strukture uprave i nadzornih odbora, \u0161to do sada nije bilo izri\u010dito regulisano.<\/p>\n Pored navedenog, uvo\u0111enje mehanizama propisanih ovom direktivom u Zakon o privrednim dru\u0161tvima, Zakon o javnim preduze\u0107ima i Zakon o upravljanju privrednim dru\u0161tvima koja su u vlasni\u0161tvu Republike Srbije bi obezbedilo preventivno uskla\u0111ivanje sa budu\u0107im obavezama Srbije kao kandidata za \u010dlanstvo u EU, pove\u0107alo vidljivost i uticaj \u017eena u privrednom sektoru, doprinelo transparentnijem i inkluzivnijem procesu imenovanja u upravlja\u010dke strukture, te i osna\u017eilo celokupni okvir korporativnog upravljanja u skladu sa evropskim standardima.<\/p>\n Nakon predstavljanja razloga zbog kojih je inkorporiranje Direktive opravdano i potrebno u sva tri zakona, u nastavku, najpre, sledi prikaz klju\u010dnih odredaba Zakona o javnim preduze\u0107ima, u cilju formulisanja preporuka za usagla\u0161avanje Direktive sa doma\u0107im zakonodavstvom, imaju\u0107i u vidu da, kako je navedeno, javna preduze\u0107a predstavljaju logi\u010dno upori\u0161te za primenu Direktive, budu\u0107i da dr\u017eava (ili autonomna pokrajina\/jedinica lokalne samouprave) kao osniva\u010d i ve\u0107inski vlasnik ima mogu\u0107nost da neposredno uti\u010de na proces imenovanja. Upravo zbog te institucionalne kontrole, dr\u017eava mo\u017ee sopstvenim primerom odmah postaviti vi\u0161e standarde rodne ravnopravnosti u upravlja\u010dkim strukturama javnih preduze\u0107a.<\/p>\n Naime, kada je re\u010d o Zakonu o javnim preduze\u0107ima<\/strong>,\u00a0 prema \u010dlanu 15, organi upravljanja su: nadzorni odbor i direktor. Prema odredbi \u010dlana 16, nadzorni odbor javnog preduze\u0107a se sastoji se od pet \u010dlanova (za preduze\u0107a \u010diji je osniva\u010d Republika Srbija), odnosno od tri \u010dlana (za preduze\u0107a \u010diji je osniva\u010d pokrajina ili jedinica lokalne samouprave). Nadle\u017enosti nadzornog odbora, izme\u0111u ostalog su da: donosi planove i programe poslovanja (dugoro\u010dni, srednjoro\u010dni, godi\u0161nji, trogodi\u0161nji); usvaja izve\u0161taje (finansijske, periodi\u010dne, realizacije programa); nadzire rad direktora; usvaja i donosi statut, odluke o statusnim promenama, raspodeli dobiti; zaklju\u010duje ugovor o radu sa direktorom, te ima isklju\u010divu nadle\u017enost nad pitanjima navedenim u zakonu. Nadzorni odbor ne mo\u017ee preneti svoja ovla\u0161\u0107enja na druge organe ili lica.<\/p>\n Prema odredbi \u010dlana 24. Zakona o javnim preduze\u0107ima direktora imenuje Vlada (ako je osniva\u010d Republika) ili nadle\u017eni organ pokrajine ili lokalne samouprave (ako je osniva\u010d jedinica teritorijalne autonomije), sa mandatom od 4 godine, uz obavezu sprovo\u0111enja javnog konkursa. \u010clanom 26. su propisane nadle\u017enosti direktora, da: zastupa, organizuje, rukovodi i da je odgovoran za poslovanje i zakonitost; predla\u017ee i realizuje sve planske dokumente; sprovodi odluke nadzornog odbora; bira izvr\u0161ne direktore i zaklju\u010duje ugovore sa njima; donosi akt o sistematizaciji; obavlja i druge poslove propisane zakonom, osniva\u010dkim aktom i statutom.<\/p>\n Pored direktora, javno preduze\u0107e mo\u017ee imati do 7 izvr\u0161nih direktora. Izvr\u0161ni direktor mora biti u radnom odnosu u javnom preduze\u0107u. Ne mo\u017ee imati zamenika, i odgovara za svoj rad direktoru, te obavlja poslove u okviru ovla\u0161\u0107enja koja mu daje direktor.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da je osniva\u010d javnih preduze\u0107a dr\u017eava, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, te da ove jedinice vlasti imaju direktan uticaj na imenovanje \u010dlanova nadzornih odbora i direktora, te da ne postoje objektivne, pravne ili institucionalne prepreke za primenu principa rodne ravnopravnosti u procesima imenovanja, Poverenik preporu\u010duje da se u svim javnim preduze\u0107ima u vlasni\u0161tvu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, izmenom Zakona o javnim preduze\u0107ima, uvede jedan od slede\u0107ih modela:<\/p>\n Propisati da najmanje 40% \u010dlanova nadzornog odbora javnog preduze\u0107a moraju biti lica manje zastupljenog pola, do, primera radi, 31. decembra 2028. godine.<\/p>\n ili<\/p>\n Propisati da najmanje 33% ukupnog broja \u010dlanova nadzornog odbora, direktora i izvr\u0161nih direktora javnog preduze\u0107a moraju biti lica manje zastupljenog pola, do ,primera radi, 31. decembra 2028. godine.<\/p>\n Tako\u0111e, potrebno je da se na oba modela primeni pravilo kojim se odre\u0111uje da broj pozicija koji se smatra neophodnim za postizanje ovih procenata treba da bude najbli\u017ei proporciji od 40%, odnosno 33%, ali ne sme pre\u0107i 49% (u skladu sa \u010dlanom 5. stav 2. Direktive).<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnipravnosti posebno napominje da se ovaj model alternativnih kvota zasniva se na \u010dlanu 5. Direktive 2022\/2381 EU, kojom je propisano da dr\u017eave \u010dlanice Evropske unije obezbede primenu navedenih kvota do 30. juna 2026. godine. Imaju\u0107i u vidu status Srbije kao dr\u017eave kandidata i potrebu za adekvatnim tranzicionim periodom, predla\u017ee se da se krajnji rok za primenu ovih mera u nacionalnom zakonodavstvu projektuje kao 31. decembar 2028. godine.<\/p>\n <\/p>\n Nadalje, kada je re\u010d o Zakonu o privrednim dru\u0161tvima<\/strong>, ukazujemo na pojedine odredbe zakona kojima se odre\u0111uju organi upravljanja, posebno kada je re\u010d o akcionarskim dru\u0161tvima, na koja se odredbe Direktive i odnose. Tako, odredbom \u010dlana 198. propisano je da upravljanje mo\u017ee biti jednodomno,\u00a0 u kom slu\u010daju su organi dru\u0161tva skup\u0161tina i direktor(i); te dvodomno, u kom slua\u010daju su organi dru\u0161tva skup\u0161tina, nadzorni odbor i direktor(i). Osniva\u010dkim aktom dru\u0161tva se bira model upravljanja. Prema \u010dlanu 218. ovog zakona svako dru\u0161tvo ima jednog ili vi\u0161e direktora, koji su zakonski zastupnici dru\u0161tva. \u010clanom 221. propisane su nadle\u017enosti direktora u dvodomnom modelu, te je, izme\u0111u ostalog odre\u0111eno da direktor sprovodi odluke skup\u0161tine i postupa po uputstvima nadzornog odbora ako postoji. \u010clanom 387. propisano je da se direktori dele na izvr\u0161ne, koji vode poslove dru\u0161tva i neizvr\u0161ne, koji nadziru izvr\u0161ne direktore. U dru\u0161tvima sa manje od tri direktora \u2013 svi su izvr\u0161ni, a javno akcionarsko dru\u0161tvo mora imati vi\u0161e neizvr\u0161nih nego izvr\u0161nih direktora.<\/p>\n \u010clan 398. Zakona o privrednim dru\u0161tvima odnosi se na odbor direktora (u jednodomnom modelu), koji postoji ukoliko dru\u0161tvo ima vi\u0161e direktora, te ima \u0161iroka ovla\u0161\u0107enja, me\u0111u kojima su, vo\u0111enje poslovne strategije, kontrola finansija, sazivanje skup\u0161tine, ugovori sa direktorima itd. Nadle\u017enosti odbora direktora ne mogu se preneti na izvr\u0161ne direktore. \u010clanom 417. je propisano da ako dru\u0161tvo ima tri ili vi\u0161e izvr\u0161nih direktora oni \u010dine izvr\u0161ni odbor, a javno akcionarsko dru\u0161tvo mora imati minimum tri izvr\u0161na direktora.<\/p>\n \u010clan 427.\u00a0 odre\u0111uje dvodomni model koji uklju\u010duje izvr\u0161ne direktore i nadzorni odbor. Ako dru\u0161tvo ima samo jednog ili dva direktora, i dalje se primenjuju pravila o izvr\u0161nom odboru, osim pravila o sednicama. Kada je re\u010d o nadzornom odboru, prema \u010dlanu 433. ovog zakona nadzorni odbor ima najmanje tri \u010dlana, neparan broj. \u010clanovi ne mogu biti ni izvr\u0161ni direktori. Odredbom \u010dlana 441. propisano je da nadzorni odbor, izme\u0111u ostalog, odre\u0111uje strategiju, nadzire izvr\u0161ne direktore, vr\u0161i finansijski i operativni nadzor; odlu\u010duje o sukobu interesa, odobrava ugovore s direktorima; saziva skup\u0161tinu i predla\u017ee dnevni red. Va\u017eno je ukazati da nadle\u017enosti nadzornog odbora ne mogu biti prenesene na izvr\u0161ne direktore.<\/p>\n Stoga, imaju\u0107i u vidu analizu nadle\u017enost organa upravljanja priverednih dru\u0161tava, prema odredbama Zakona\u00a0 priverednim dru\u0161tvima, a u cilju uskla\u0111ivanja sa Direktivom (EU) 2022\/2381, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje da se, u okviru Zakona o privrednim dru\u0161tvima, uvede mehanizme koji \u0107e osigurati uravnote\u017eenu zastupljenost \u017eena i mu\u0161karaca u organima upravljanja akcionarskih dru\u0161tava koja se kotiraju na berzi, u skladu sa pristupima predvi\u0111enim Direktivom.<\/p>\n S obzirom na postojanje dva modela upravljanja \u2013 jednodomni i dvodomni, Poverenik, najpre,\u00a0 preporu\u010duje za akcionarska dru\u0161tva sa jednodomnim sistemom upravljanja (odbor direktora), da se u Zakon o privrednim dru\u0161tvima unese obaveza da, do 31. decembra 2028. godine, najmanje 33% \u010dlanova odbora direktora bude iz reda manje zastupljenog pola, u skladu sa alternativom koju Direktiva predvi\u0111a za strukture u kojima se ne razlikuju izvr\u0161ne i neizvr\u0161ne funkcije.<\/p>\n Za akcionarska dru\u0161tva sa dvodomnim sistemom upravljanja (izvr\u0161ni i nadzorni odbor), Poverenik preporu\u010duje da se u Zakon o privrednim dru\u0161tvima unese jedna od slede\u0107ih obaveza, do 31. decembra 2028. godine:<\/p>\n –\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 da najmanje 40% \u010dlanova nadzornog odbora bude iz reda manje zastupljenog pola;<\/p>\n ili<\/p>\n –\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 da najmanje 33% ukupnog broja \u010dlanova i izvr\u0161nog i nadzornog odbora bude iz reda manje zastupljenog pola.<\/p>\n Radi izbegavanja nove disproporcije u suprotnom pravcu, potrebno je u zakonu precizirati da se broj \u010dlanova upravlja\u010dkih tela koji se smatra potrebnim za ispunjenje cilja od najmanje 40% (u slu\u010daju neizvr\u0161nih organa), odnosno 33% (u slu\u010daju svih organa), utvr\u0111uje kao broj najbli\u017ei tim procentima, ali koji ne prelazi 49%.<\/p>\n Tako\u0111e, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje da se, u cilju potpune i delotvorne primene Direktive (EU) 2022\/2381, u Zakon o privrednim dru\u0161tvima i Zakon o javnim preduze\u0107ima uvedu slede\u0107e dopunske odredbe:<\/p>\n –\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ukoliko javno preduze\u0107e ili privredno dru\u0161tvo ne ispuni propisanu kvotu, u postupku imenovanja kandidata koji su jednako kvalifikovani, prednost ima kandidat manje zastupljenog pola, u skladu sa \u010dlanom 6. Direktive;<\/p>\n –\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Sva javna preduze\u0107a i privredna dru\u0161tva imaju obavezu da jednom godi\u0161nje objave polnu strukturu svojih upravlja\u010dkih tela, kao i da te podatke dostave nadle\u017enom telu (npr.Agenciji za privredne registre, odnosno resornom ministarstvu);<\/p>\n –\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Uvesti prelazni period sa progresivnim pristupom dostizanju kvota, uz kona\u010dan rok za puno ispunjenje do 31. decembra 2028. godine.<\/p>\n <\/p>\n Kada je re\u010d o Zakonu o upravljanju privrednim dru\u0161tvima koja su u vlasni\u0161tvu Republike Srbije<\/strong>, \u010dlanom 1. ovog zakona utvr\u0111uje se da se na upravljanje dru\u0161tvima kapitala primenjuje i Zakon o privrednim dru\u0161tvima. S tim u vezi, ovaj zakon ne defini\u0161e organe upravljanja direktno, ali ukazuje na primarnu regulativu.<\/p>\n \u010clanom 3. je definisano da je \u201edru\u0161tvo kapitala\u201c dru\u0161tvo sa preko 50% u vlasni\u0161tvu Republike Srbije. \u010clan 19. utvr\u0111uje da se upravljanje mo\u017ee organizovati kao jednodomno ili dvodomno, u zavisnosti od veli\u010dine dru\u0161tva. \u010clan 20. uvodi predstavnika Republike Srbije u skup\u0161tini dru\u0161tva kapitala, koji zastupa interese dr\u017eave u organima dru\u0161tva. Pominje se i obaveza konsultacija sa Ministarstvom pre imenovanja nadzornog odbora (\u0161to implicira njegovu va\u017enost u dvodomnom modelu). Prema \u010dlan 21, u dvodomnom sistemu, dru\u0161tvo kapitala ima nadzorni odbor, te je obavezno je da najmanje jedan \u010dlan bude nezavisan, u skladu sa Zakonom o privrednim dru\u0161tvima. \u010clanom 22. je propisano da se pitanje broja predstavnika Republike Srbije i broja \u010dlanova nadzornog odbora ure\u0111uje osniva\u010dkim aktom ili statutom. Posebno se isti\u010de potreba za uravnote\u017eenom rodnom zastupljeno\u0161\u0107u. Dalje, \u010dlanom 23. je propisano da funkciju direktora obavlja fizi\u010dko lice koje se imenuje putem javnog konkursa, \u0161to va\u017ei za oba modela, a do imenovanja, mogu\u0107e je postaviti vr\u0161ioca du\u017enosti, najdu\u017ee do godinu dana.<\/p>\n Zakonom se implicitno sugeri\u0161u dva modela upravljanja. Tako, jednodomni model se sastoji od skup\u0161tina dru\u0161tva (u kojoj je predstavnik Republike Srbije) i direktora. Dvodomnom modelu se sastoji od skup\u0161tina dru\u0161tva, nadzornog odbora i direktora.<\/p>\n u cilju uskla\u0111ivanja sa Direktivom (EU) 2022\/2381, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje da se, u okviru Zakonu o upravljanju privrednim dru\u0161tvima koja su u vlasni\u0161tvu Republike Srbije, uvedu mehanizmi koji \u0107e osigurati uravnote\u017eenu zastupljenost \u017eena i mu\u0161karaca u organima upravljanja akcionarskih dru\u0161tava koja se kotiraju na berzi, u skladu sa pristupima propisanim Direktivom.<\/p>\n Model 1 \u2013 Kvota u postupku imenovanja direktora:<\/p>\n Uvesti zakonsku obavezu da se u postupku javnog konkursa za direktora, ukoliko vi\u0161e kandidata ispunjava uslove, prednost daje kandidatima manje zastupljenog pola, u skladu sa \u010dlanom 6. Direktive.<\/p>\n Model 2 \u2013 Princip progresivnog uvo\u0111enja rodne kvote:<\/p>\n Predvideti da najmanje 40% novoimenovanih direktora u dru\u0161tvima kapitala u periodu do kraja 2028. godine bude iz reda manje zastupljenog pola. Potrebno je propisati obavezu javnog izve\u0161tavanja o strukturi po polu i postupcima imenovanja, uz nadzor od strane Ministarstva privrede.<\/p>\n Model 1 \u2013 Kvota u nadzornom odboru (potpuno uskla\u0111en model):<\/p>\n Zakonom propisati da najmanje 40% \u010dlanova nadzornog odbora moraju \u010diniti osobe iz reda manje zastupljenog pola. Ukoliko broj \u010dlanova nije deljiv, primenjuje se najbli\u017ei broj ispod 49%. Ova mera bi se primenjivala progresivno do kraja 2028. godine.<\/p>\n Model 2 \u2013 Alternativna kvota u svim organima (\u010dlan 5. Direktive):<\/p>\n Uvesti u zakon opciju da se kvota od 33% odnosi na oba upravlja\u010dka organa zajedno (direktor i nadzorni odbor), ali ne vi\u0161e od 49%, kako bi se spre\u010dila nova rodna disproporcija u suprotnom pravcu. Potrebno je obezbediti evidenciju i transparentnost pri imenovanju \u010dlanova, kao i godi\u0161nje objavljivanje strukture po polu.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu va\u017enost ostvarenja na\u010dela ravnopravnosti polova u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota, uklju\u010duju\u0107i privredu, a polaze\u0107i od nadle\u017enosti propisanih \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik podnosi ovu inicijativu kako bi se na sistemski na\u010din pove\u0107ala zastupljenosti \u017eena, kao manje zastupljenog pola, na pozicijama u organima upravljanja u privrednim dru\u0161tvima\/javnim preduze\u0107ima, bez obzira na vlasni\u010dku strukturu.<\/p>\n Iako se obaveze propisane Direktivom 2022\/2381 o unapre\u0111enju rodne ravnopravnosti me\u0111u \u010dlanovima upravlja\u010dkih tela formalno primenjuju isklju\u010divo na akcionarska dru\u0161tva \u010dije se akcije kotiraju na regulisanim tr\u017ei\u0161tima (tzv. “listed companies”), Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da upravo dru\u0161tva kapitala u ve\u0107inskom vlasni\u0161tvu Republike Srbije, kao i javna preduze\u0107a, predstavljaju logi\u010dno i prioritetno podru\u010dje za primenu standarda Direktive.<\/p>\n Razlozi za to su vi\u0161estruki:<\/p>\n –\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Dr\u017eava kao ve\u0107inski vlasnik ima direktan uticaj na izbor \u010dlanova upravlja\u010dkih i nadzornih tela, \u0161to podrazumeva mogu\u0107nost brzog i efikasnog uspostavljanja novih standarda rodne ravnopravnosti.<\/p>\n –\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Primena Direktive na ova tela, iako nije formalno obavezna, predstavlja izraz politi\u010dke volje i odgovornosti u oblasti ravnopravnosti polova.<\/p>\n –\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Uvo\u0111enje kvota i obaveza izve\u0161tavanja u ovim telima slu\u017ei kao primer dobre prakse, koji podsti\u010de promene i u privatnom sektoru.<\/p>\n Nakon ukazivanja na mogu\u0107e modele harmonizacije navedenih zakona sa Direktivom 2022\/2381, Poverenik koristi priliku da uka\u017ee na antidiskrinacione propise kao i propise koji se odnose na polo\u017eaj \u017eena u oblasti privrede.<\/p>\n Tako, u \u010dlanu 11. Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije nad \u017eenama (CEDAW), dr\u017eave ugovornice obavezuju se da preduzmu sve neophodne mere radi uklanjanja diskriminacije u oblasti rada, sa ciljem da se \u017eenama i mu\u0161karcima obezbedi jednak pristup zaposlenju, izboru profesije, kao i jednake mogu\u0107nosti za napredovanje i unapre\u0111enje radnih uslova.<\/p>\n Pekin\u0161ka deklaracija i Platforma za akciju ukazuju na zna\u010dajan problem nedostatka \u017eena na menad\u017eerskim i rukovode\u0107im pozicijama u privatnom sektoru, uklju\u010duju\u0107i i transnacionalna i nacionalna preduze\u0107a. Ova pojava se prepoznaje kao odraz postoje\u0107ih diskriminatornih praksi u procesima zapo\u0161ljavanja i unapre\u0111enja. Platforma isti\u010de i niz strate\u0161kih ciljeva kojima dr\u017eave treba da te\u017ee kako bi unapredile u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u privrednim aktivnostima. Izme\u0111u ostalog, preporu\u010duju se zakonske intervencije kojima se zabranjuje diskriminacija prilikom zapo\u0161ljavanja i unapre\u0111enja, reforme kojima se obezbe\u0111uje jednak pristup ekonomskim resursima, kao i uspostavljanje mehanizama za aktivno u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u kreiranju ekonomskih politika.<\/p>\n Isto tako, Konvencija br. 111. Me\u0111unarodne organizacije rada o diskriminaciji u pogledu zapo\u0161ljavanja i zanimanja, usvojena 1958. godine, predstavlja jedan od klju\u010dnih me\u0111unarodnih instrumenata za za\u0161titu \u017eena u radnim odnosima, uklju\u010duju\u0107i i oblasti rukovo\u0111enja.<\/p>\n Jedno od osnovnih na\u010dela Ustava Republike Srbije\u00a0 je ravnopravnost polova, jer dr\u017eava jem\u010di ravnopravnost \u017eena i mu\u0161karaca i razvija politiku jednakih mogu\u0107nosti. Zatim, u \u010dlanu 21. Ustav zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. Istim \u010dlanom propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija mo\u017ee uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su su\u0161tinski u nejednakom polo\u017eaju sa ostalim gra\u0111anima.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u odredbama \u010dlana 2. propisuje da akt diskriminacije ozna\u010dava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima . Na\u010delo jednakosti razra\u0111eno je \u010dlanom 4. ovog zakona u kojem je propisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva i da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Dalje, \u010dlanom 14. propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju. Stavom 3. istog \u010dlana propisano je da su poslodavci du\u017eni da preduzmu odgovaraju\u0107e mere ako je to potrebno u konkretnom slu\u010daju u cilju (…) u\u010de\u0161\u0107a, stru\u010dnog usavr\u0161avanja i napredovanja u poslu zaposlenih koji se nalaze u neravnopravnom polo\u017eaju u odnosu na druge zaposlene, a naro\u010dito osoba sa invaliditetom, pripadnika nacionalnih manjina, \u017eena, mu\u0161karaca, osoba druga\u010dije seksualne orijentacije, rodnog identiteta, starijih osoba i drugih, osim ako bi ove mere predstavljale nesrazmeran teret za poslodavca. Ne smatra se da je teret nesrazmeran ako je umanjen primerenim merama javnih politika u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja.<\/p>\n Postizanje rodne ravnopravnosti na radnom mestu zahteva sveobuhvatan pristup, koji obuhvata i rodno uravnote\u017eeno u\u010destvovanje u dono\u0161enju odluka na svim nivoima unutar kompanija, kao i zatvaranje jaza u zaradama po osnovu pola. Obezbe\u0111ivanje ravnopravnosti u oblasti rada tako\u0111e predstavlja klju\u010dni preduslov za smanjenje siroma\u0161tva me\u0111u \u017eenama. S tim u vezi, Evropski parlament je u svojoj Rezoluciji od 6. jula 2011. godine o \u017eenama i liderstvu u poslovnom svetu pozvao kompanije da dostignu kriti\u010dni prag od 30% \u017eenskih \u010dlanova upravlja\u010dkih tela do 2015. i 40% do 2020. godine. Parlament je pozvao Evropsku komisiju da, ukoliko koraci koje preduzimaju kompanije i dr\u017eave \u010dlanice budu nedovoljni, predlo\u017ei zakonodavne mere, uklju\u010duju\u0107i i uvo\u0111enje kvota.<\/p>\n Me\u0111utim, \u017eene su i dalje znatno nedovoljno zastupljene u najvi\u0161im telima za odlu\u010divanje unutar preduze\u0107a u Evropskoj uniji. Statistike pokazuju da je u 2021. godini prose\u010dan udeo \u017eena u odborima najve\u0107ih kompanija \u010dije se akcije kotiraju na berzi iznosio 30,6%, dok je udeo \u017eena predsednica odbora iznosio samo 8,5%. Ova podzastupljenost ukazuje na sistemsku diskriminaciju i podriva osnovna na\u010dela EU o jednakim mogu\u0107nostima i tretmanu. Zato je va\u017eno uvesti mere za podsticanje napredovanja \u017eena kroz sve nivoe upravljanja, posebno u akcionarska dru\u0161tva \u010dije se akcije kotiraju na berzi, imaju\u0107i u vidu njihov zna\u010daj za ekonomiju i dru\u0161tvo. Institucije EU moraju da poka\u017eu liderstvo u otklanjanju rodnih neravnote\u017ea i u sopstvenim menad\u017ement strukturama.<\/p>\n Savet EU je u svojim preporukama (84\/635\/EEC i 96\/694\/EC) pozvao dr\u017eave \u010dlanice da preduzmu mere kako bi se afirmativnim merama podstaklo aktivno u\u010destvovanje \u017eena u organima odlu\u010divanja, uklju\u010duju\u0107i kroz planove ravnopravnosti i programe afirmativnih mera.<\/p>\n Evidentno je da Direktiva 2022\/2381\/EU ima za cilj da obezbedi primenu na\u010dela jednakih mogu\u0107nosti i dostizanje rodne ravnote\u017ee u upravlja\u010dkim strukturama uspostavljanjem procedura za imenovanje kandidata na osnovu transparentnosti i zasluga. Naime, unapre\u0111enje u\u010de\u0161\u0107a \u017eena u ekonomskom odlu\u010divanju, posebno u upravlja\u010dkim telima, o\u010dekuje se da \u0107e imati pozitivne efekte i na \u0161iru zaposlenost \u017eena i celokupnu ekonomiju. Nakon krize izazvane pandemijom KOVID-19, rodna ravnopravnost i inkluzivno liderstvo su zna\u010dajniji nego ikada, jer su istra\u017eivanja pokazala da raznolikost i uklju\u010divanje podsti\u010du oporavak, otpornost, konkurentnost i inovacije.<\/p>\n S tim u vezi, preduze\u0107a i privredna dru\u0161tva, bez obzira na pravo svojine, treba da aktivno razvijaju i podstaknu \u017eene na svim nivoima karijere kako bi obrazovane i kompetentne \u017eene dobile priliku da u\u010destvuju, kao \u010dlanice, u izvr\u0161nim i nadzornim odborima, kao i da budu postavljene za direktore kompanija.<\/p>\n Na nivou Evropske unije ve\u0107 postoje dokazi o pozitivnim efektima rodne ravnote\u017ee po same kompanije i \u0161iru ekonomiju, \u0161to jo\u0161 vi\u0161e ukazuje na potrebu uskla\u0111ivanja propisa kojima se reguli\u0161e upravljanje preduze\u0107ima i preivrednim dru\u0161tvima sa Direktivom 2022\/2381\/EU.<\/p>\n Tako, IBM \u2013 transnacionalna korporacija za informati\u010dke tehnologije, sa vi\u0161e od 430 000 zaposlenih \u0161irom sveta, zapo\u010dela je program pove\u0107anja rodne raznolikosti zaposlenih jo\u0161 krajem 1990ih godina. Kao deo ove op\u0161te strategije rodna ravnopravnost je postala jedan od va\u017enih stubova korporacijske politike i kulture. Naime, rodna ravnopravnost je prepoznata kao preduslov razvoja inovativnih tehnologija, ali i kao preduslov o\u010duvanja imid\u017ea organizacije kao po\u017eeljnog poslodavca. Ocenjeno je da je potrebno pove\u0107ati udeo \u017eena u svim profesionalnim krugovima i obrascima karijere i omogu\u0107iti unapre\u0111ivanje \u017eena na osnovu zasluga kao vitalnu karakteristiku sistema unapre\u0111ivanja u koproraciji. Kao jedan od va\u017enih mehanizama u ostvarivanju ovih ciljeva osmi\u0161ljeno je uspostavljanje Saveta liderki u svim zemljama u kojima posluje ova kompanija. Uloge Saveta su da brine o pove\u0107anju udela \u017eena me\u0111u zaposlenima i unapre\u0111ivanju uslova za napredovanje \u017eena na rukovode\u0107e polo\u017eaje. To je podrazumevalo da se unutar kompanije radi na op\u0161toj promeni stava prema \u017eenama, na promeni kompanijskih struktura, organizacijskih procesa i procedura, a na spoljnjem planu na unapre\u0111enju imid\u017ea kompanije kao rodno odgovorne. Opisane aktivnosti dovele su do toga da IBM postane jedna od vode\u0107ih kompanija u pogledu rodne odgovornosti, ali i ukupnih performansi. IBM je 2012. godine bio rangiran me\u0111u prvih 10 kompanija ne listi 50 kompanija za \u017eene na rukovode\u0107im pozicijama (2012), u 2013. godini je ostvario 100% skor na indeksu Kampanje za korporativnu ravnopravnost u ostvarivanju ljudskih prava, a redovno se nalazi na listi 100 najboljih kompanija za zaposlene majke.[8]<\/sup><\/a><\/p>\n Axel Springer AG je jedna od vode\u0107ih medijskih grupa u Nema\u010dkoj, sa 12.800 zaposlenih. U 2010. godini ova medijska grupa je zapo\u010dela projekat pove\u0107anja udela \u017eena na rukovode\u0107im polo\u017eajima, jer je ustanovljeno da samo 16% rukovode\u0107ih polo\u017eaja zauzimaju \u017eene, te da je u kompaniji prisutna izrazito \u201emu\u0161ka\u201c kultura u kojoj su \u017eene te\u0161ko uspevale da usklade poslovne obaveze sa porodi\u010dnim. Kompanija je tokom projekta uvela razli\u010dite mere od zna\u010daja za uravnote\u017eeno uskla\u0111ivanje porodi\u010dnog \u017eivota i profesionalnog anga\u017emana. To je uklju\u010dilo razli\u010dite oblike odsustva (povoljniji aran\u017emani roditeljskog odsustva, odsustva zbog brige o \u010dlanovima porodice), fleksibilne radne aran\u017emane (fleksibilno radno vreme, skra\u0107eno radno vreme, podela radnog mesta \u2013 job sharing i sl.) i fleksibilno radno mesto (rad od ku\u0107e). Neprestano su odr\u017eavane konsultacije sa zaposlenima koji su imali decu kako bi se unapre\u0111ivali uslovi. Pored toga, niz mera se odnosio i na promociju me\u0161ovitih timova u izradi novina, sa ukazivanjem na to kako se pove\u0107ava kvalitet i u skladu sa time tira\u017e u slu\u010daju kada me\u0161oviti autorski timovi proizvode sadr\u017eaje novina. Rezultati su se vrlo brzo osetili i ve\u0107 u 2011. godini udeo \u017eena me\u0111u rukovodiocima je porastao na 25%, vi\u0161e mu\u0161karaca na rukovode\u0107im polo\u017eajima je uzimalo roditeljska odsustva, a \u017eene na rukovode\u0107im polo\u017eajima su uspevale da bolje usklade porodi\u010dni \u017eivot sa profesionalnim obavezama.[9]<\/sup><\/a><\/p>\n Kleemann Hellas SA je gr\u010dka multinacionalna kompanije osnovana 1983. godine koja proizvodi i instalira lift sisteme. Od 2004. godine kompanija po\u010dinje strate\u0161ki da deluje u pravcu pove\u0107anja udela \u017eena, jer su one bile izuzetno slabo zastupljene me\u0111u zaposlenima (tek 13% u 2004.), a posebno u prodajnom odeljenju gde su \u010dinile tek 5% zaposlenih. Razli\u010dite aktivnosti su preduzete da bi se cilj ostvario, uklju\u010duju\u0107i i pridobijanje posve\u0107enosti najvi\u0161eg rukovodstva ovoj strategiji, otklanjanje stereotipa, optimizacija radnih praksi, osna\u017eivanje pozicije kompanije kao firme koja primenjuje politiku jednakih mogu\u0107nosti. Rukovodstvo kompanije je potpisalo \u201eDeklaraciju o raznolikosti\u201c Helenske Mre\u017ee za korporativnu dru\u0161tvenu odgovornost (Hellenic Network for Corporate Social Responsibility), a menad\u017ement je imao va\u017enu ulogu u ostvarivanju svih navedenih aktivnosti. Kao rezultat opisanih napora, u 2012. godini udeo \u017eena me\u0111u zaposlenima je porastao na 18%, a izuzetan rezultat je ostvaren upravo u odeljenju prodaje, gde je udeo \u017eena dostigao 30%.[10]<\/sup><\/a><\/p>\n Opisani slu\u010dajevi rodno odgovornih korporativnih praksi, samo su neki od primera dobrih\u00a0 praksi unapre\u0111ivanja polo\u017eaja \u017eena u biznis sektoru. Ono \u0161to je zajedni\u010dko opisanim kompanijama jeste \u010dinjenica da je re\u010d o velikim korporacijama u kojima je \u017eenama daleko te\u017ee da napreduju na polo\u017eaje odlu\u010divanja, \u0161to je problem koji je prisutan i u na\u0161em dru\u0161tvu. Zato upravo ovakvi primeri treba da poka\u017eu drugim korporacijama kako je zna\u010dajno i mogu\u0107e promeniti postoje\u0107e nepravi\u010dne i rodno neodgovorne prakse.<\/p>\n <\/p>\n Nedovoljna zastupljenost \u017eena u upravlja\u010dkim telima predstavlja ne samo problem ravnopravnosti, ve\u0107 i zna\u010dajan propu\u0161ten potencijal za unapre\u0111enje korporativnog upravljanja, ekonomske konkurentnosti i dru\u0161tvenog razvoja u celini. Iako zakonske mere mogu dati sna\u017ean podsticaj promenama, trajni efekat mogu osigurati samo sveobuhvatne intervencije koje obuhvataju i obrazovni sistem, podsticaje za dobre prakse, kao i aktivno promovisanje pozitivnih modela u poslovnoj zajednici.<\/p>\n S obzirom na to da preko polovine\u00a0 visokoobrazovanih u Evropskoj uniji, ali i Srbiji \u010dine \u017eene, neophodno je obezbediti uslove da se ovaj resurs u potpunosti iskoristi kroz jednaku zastupljenost u organima odlu\u010divanja. Istra\u017eivanja potvr\u0111uju da rodno raznovrsni upravni odbori doprinose boljim poslovnim rezultatima, inovativnijem modelu poslovanja i dono\u0161enju odluka koje odra\u017eavaju realne potrebe tr\u017ei\u0161ta i dru\u0161tva.<\/p>\n Pove\u0107anje u\u010de\u0161\u0107a \u017eena u upravnim telima ne uti\u010de isklju\u010divo na pojedina\u010dna imenovanja, ve\u0107 ima \u0161iri efekat na celokupnu radnu sredinu \u2013 podsti\u010de anga\u017eovanje kompetentnih \u017eena na svim nivoima, smanjuje rodni jaz u zaposlenosti i platama, i doprinosi dugoro\u010dnom odr\u017eivom razvoju. Uvo\u0111enje kvota od najmanje 40% za nedovoljno zastupljeni pol u upravnim odborima ne uti\u010de na slobodu izbora konkretnih kandidata, ve\u0107 ima za cilj obezbe\u0111ivanje pravi\u010dne strukture odlu\u010divanja, koja ostaje u nadle\u017enosti samih kompanija i njihovih akcionara.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da je stvorena po\u017eeljna atmosfera u okviru poslovnih zajednica za uvo\u0111enje afirmativnih mera za \u017eene u organima upravljanja, \u0161to potvr\u0111uje spremnost zna\u010dajnog broja doma\u0107ih kompanija da prihvate Kodeks ravnopravnosti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti iz 2017. godine.<\/p>\n Potrebno je da Ministarstvo obavesti Poverenika o postupanju po ovoj inicijativi.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon ozabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 7, a u vezi ta\u010dke 5.<\/p>\n [2]<\/a> Tekst Direktive dostupan na: https:\/\/eur-lex.europa.eu\/eli\/dir\/2022\/2381\/oj\/eng?utm<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 36\/2011, 99\/2011, 83\/2014 – dr. zakon, 5\/2015, 44\/2018, 95\/2018, 91\/2019, 109\/2021 i 19\/2025<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 15\/2016 i 88\/2019<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 76\/2023<\/p>\n [6]<\/a> Dr Marija Babovi\u0107, Polo\u017eaj \u017eena u biznis sektoru u Srbiji, Ministarstvo za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, 2013.<\/p>\n [7]<\/a> Ibid.<\/p>\n [8]<\/a> Ibid.<\/p>\n\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
960-25 Inicijativa za izmenu Zakona o privrednim dru\u0161tvima, Zakona o javnim preduze\u0107ima i Zakona o upravljanju privrednim dru\u0161tvima koja su u vlasni\u0161tvu Republike Srbije radi uvo\u0111enja kvota za manje zastupljeni pol u organima upravljanja<\/strong>![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n