<\/p>\n
<\/p>\n
\u00a0<\/strong><\/p>\n PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI<\/strong> I ZA\u0160TITE OD DISKRIMINACIJE<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje jedinici lokalne samouprave:<\/p>\n <\/p>\n – da, ukoliko na njenoj teritoriji nije organizovano pru\u017eanje besplatne pravne pomo\u0107i, obrazuje slu\u017ebu pravne pomo\u0107i koja pru\u017ea besplatnu pravnu pomo\u0107 gra\u0111anima;<\/p>\n <\/p>\n – da, ukoliko na njenoj teritoriji jeste obrazovana slu\u017eba pravne pomo\u0107i koja pru\u017ea besplatnu pravnu pomo\u0107, preduzme sve adekvatne mere koje \u0107e doprineti potpunom informisanju potencijalnih korisnika o njihovim pravima o kori\u0161\u0107enju besplatne pravne pomo\u0107i, kao i o na\u010dinima njenog ostvarivanja i pru\u017eanja.<\/p>\n <\/p>\n Jedinica lokalne samouprave obavesti\u0107e Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o merama koje su preduzete u cilju sprovo\u0111enja ove odluke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n <\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti u skladu sa zakonom nije dopu\u0161tena \u017ealba, niti bilo koje drugo pravno sredstvo.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n O b r a z l o \u017e e nj e<\/em><\/strong><\/p>\n \u00a0<\/em><\/strong><\/p>\n Zakonom o besplatnoj pravnoj pomo\u0107i[2]<\/sup><\/a> koji je usvojen u novembru 2018. godine, a koji se primenjuje od 1. oktobra 2019. godine[3]<\/a> ure\u0111ena je besplatna pravna pomo\u0107 za gra\u0111ane kao korisnike i na\u010dini, odnosno postupak njenog ostvarivanja i pru\u017eanja. \u010clanom 10. ovog zakona propisano je da se besplatna pravna pomo\u0107 zasniva na na\u010delu jednake dostupnosti ovog prava, bez diskriminacije pru\u017eaoca, tra\u017eioca i korisnika, kao i omogu\u0107avanju pristupa objektima u kojima se pru\u017ea. \u010clanom 9. Zakona o besplatnoj pravnoj pomo\u0107i utvr\u0111eno je da besplatnu pravnu pomo\u0107 pru\u017eaju advokatura i slu\u017ebe pravne pomo\u0107i u jedinicama lokalne samouprave<\/strong>, dok u skladu sa odredbom stava 2. ovog \u010dlana udru\u017eenja mogu pru\u017eati besplatnu pravnu pomo\u0107 samo na osnovu odredbi zakona koji ure\u0111uju pravo na azil i zabranu diskriminacije. Jedinice lokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom, mogu organizovati i zajedni\u010dku slu\u017ebu besplatne pravne pomo\u0107i sa drugim pru\u017eaocem, u okviru ovla\u0161\u0107enja koja su tim pru\u017eaocima poverena ovim zakonom, ali ne mogu na drugog pru\u017eaoca preneti pru\u017eanje pravne pomo\u0107i u potpunosti. Tako\u0111e, \u010dlanom 9. ovog zakona propisano je i da besplatnu pravnu pomo\u0107 u ime udru\u017eenja pru\u017eaju advokati, odnosno diplomirani pravnici, samo u okviru ovla\u0161\u0107enja koja su diplomiranim pravnicima odre\u0111ena zakonom kojim se ure\u0111uje odgovaraju\u0107i postupak, kao i da udru\u017eenja mogu da pru\u017eaju op\u0161te pravne informacije i popunjavaju formulare, kao oblike besplatne pravne podr\u0161ke samo u okviru ciljeva zbog kojih su osnovana.<\/p>\n Poverenik isti\u010de da je u postupku izrade i usvajanja navedenog zakona jedan broj organizacija koje se bave za\u0161titom ljudskih prava uputio primedbe povodom odredaba kojom se propisuje ko mo\u017ee biti pru\u017ealac besplatne pravne pomo\u0107i, kao i da Povereniku nacrt ovog zakona nije bio dostavljen na mi\u0161ljenje.<\/p>\n Od po\u010detka primene ovog zakona prema razli\u010ditim istra\u017eivanjima i izve\u0161tajima mo\u017ee se zaklju\u010diti da mnogi gra\u0111ani nailaze na prepreke kada je re\u010d o ostvarivanju prava na besplatnu pravnu pomo\u0107, ili isti\u010du da nisu informisani da imaju pravo na ovakvu vrstu pomo\u0107i. Siroma\u0161ni gra\u0111ani su u istra\u017eivanjima tako\u0111e percipirani kao jedna od najvi\u0161e diskriminisanih dru\u0161tvenih grupa, me\u0111utim broj pritu\u017ebi po osnovu imovnog stanja je zanemarljivo mali i podnose ih uglavnom fizi\u010dka lica, a re\u0111e organizacije civilnog dru\u0161tva u njihovo ime. Mali broj organizacija civilnog dru\u0161tva se bavi problemima najsiroma\u0161nijih iako evidentno postoji potreba za ovom vrstom podr\u0161ke koja je izuzetno zna\u010dajna. Rad na socijalnom uklju\u010divanju siroma\u0161nih zahteva dobru povezanost svih sistema za\u0161tite, uz usagla\u0161avanje republi\u010dkog i lokalnog nivoa i intezivniju saradnju dr\u017eavnih i institucija lokalne samouprave i civilnog sektora.<\/p>\n Pritu\u017ebe koje podnese gra\u0111ani i organizacije civilnog dru\u0161tva pokazuju da u pojedinim lokalnim samoupravama slu\u017ebe besplatne pravne pomo\u0107i nisu uspostavljene ili da te poslove obavlja jedan izvr\u0161ilac iako su potrebe gra\u0111ana daleko ve\u0107e. Tako je organizacija civilnog dru\u0161tva \u201ePraksis\u201c u pritu\u017ebi ukazala da op\u0161tina Bujanovac nema organizovanu slu\u017ebu besplatne pravne pomo\u0107i. U pritu\u017ebi je navedeno da se gra\u0111ani koji nisu u mogu\u0107nosti da plate pravnu pomo\u0107 diskrimini\u0161u na osnovu njihovog imovnog stanja u oblasti pru\u017eanja usluga, odnosno ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomo\u0107. U svom izja\u0161njenju na pritu\u017ebu op\u0161tina je potvrdila da lokalna samouprava nije organizovala slu\u017ebu ve\u0107 da je jedno lice u okviru lokalne samouprave sistematizovano da obavlja taj posao ali da nijedan formalni zahtev za pru\u017eanje besplatne pravne pomo\u0107i nije podnet, \u0161to je organizacija civilnog dru\u0161tva opvrgla. Tako\u0111e, organizacija civilnog dru\u0161tva Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A-11 podnela je pritu\u017ebe Povereniku ukazuju\u0107i na zna\u010daj pru\u017eanja besplatne pravne pomo\u0107i za najsiroma\u0161nije gra\u0111ane koji u obra\u0107anju ovoj organizaciji navode da nisu imali saznanja da imaju pravo na besplatnu pravnu pomo\u0107 ili da nisu mogli da je ostvare zbog \u010dega su propustili rokove za \u017ealbu u postupcima iz oblasti ostvarivanja prava na socijalnu za\u0161titu. Na ovaj na\u010din polo\u017eaj ovih osoba koje su ve\u0107 u te\u0161kom polo\u017eaju se dodatno ote\u017eava, posebno kada je re\u010d o pristupu pravdi i ostvarivanju prava i usluga koje upravo slu\u017ee da bi se njihov polo\u017eaj pobolj\u0161ao. Ne treba zaboraviti da je dostupnost pravde, istovremeno, i jedan od instrumenata za smanjenje siroma\u0161tva i od sna\u017enog je uticaja na zadovoljstvo gra\u0111ana i njihovo identifikovanje sa pravnim sistemom.<\/p>\n U demokratskim dru\u0161tvima mogu\u0107nost efikasne za\u0161tite povre\u0111enih i ugro\u017eenih prava jedan je od osnovnih uslova za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava i funkcionisanje pravnog poretka i principa vladavine prava. Pravna za\u0161tita koja se pru\u017ea mora zadovoljiti odre\u0111ene standarde, koji izviru iz prava na pravi\u010dno su\u0111enje, jednog od ljudskih prava garantovanom me\u0111unarodnim dokumentima o ljudskim pravima i Ustavom Republike Srbije. Pravi\u010dno su\u0111enje podrazumeva da su svi gra\u0111ani ravnopravni u pristupu pravdi i da pred sudom i drugim organima javne vlasti mogu delotvorno, pod jednakim uslovima i bez diskriminacije, da \u0161tite i ostvaruju svoja prava. Da bi se to ostvarilo, svakom pojedincu mora biti dostupna pravna pomo\u0107, \u0161to podrazumeva du\u017enost dr\u017eave da obezbedi pru\u017eanje pravne pomo\u0107i zadovoljavaju\u0107eg kvaliteta, besplatne ili sa smanjenim tro\u0161kovima, kada lice kome je pravna pomo\u0107 potrebna nije u stanju da je plati ili kada pru\u017eanje pravne pomo\u0107i name\u0107u razlozi pravi\u010dnosti.[4]<\/a><\/p>\n Ustav Republike Srbije[5]<\/a>, po ugledu na re\u0161enja u savremenom uporednom pravu, garantuje svakom pojedincu pravo na pravnu pomo\u0107 (\u010dlan 67), \u010dime je ovo pravo po prvi put u na\u0161em pravnom sistemu steklo status Ustavom zajam\u010denog ljudskog prava. Ustavno jemstvo prava na pravnu pomo\u0107 name\u0107e dr\u017eavi obavezu da obezbedi uslove za u\u017eivanje i za\u0161titu ovog prava. Saglasno tome, neophodno je da se zakonom uredi pru\u017eanje pravne pomo\u0107i, \u0161to uklju\u010duje i obavezu da se obezbedi pru\u017eanje besplatne pravne pomo\u0107i. Pored toga, Ustav Republike Srbije u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n \u010clanom 10. Op\u0161te deklaracije o pravima \u010doveka predvi\u0111eno je da: \u201esvako ima potpuno jednako pravo na pravi\u010dno i javno su\u0111enje pred nezavisnim i nepristranim sudom koji \u0107e odlu\u010diti o njegovim pravima i obavezama i o osnovanosti svake krivi\u010dne optu\u017ebe protiv njega\u201d. Pravo na delotvoran pristup pravdi i pravi\u010dno su\u0111enje garantuje i Me\u0111unarodni pakt o gra\u0111anskim i politi\u010dkim pravima[6]<\/a> kojim je predvi\u0111eno da su svi jednaki pred sudovima i da svako ima pravo da zakonom odre\u0111eni nadle\u017eni, nezavisni i nepristrasni sud nepristrasno i javno ispita njegov predmet i odlu\u010di o opravdanosti svake krivi\u010dne optu\u017ebe koja je protiv njega podignuta ili spora o gra\u0111anskopravnim pravima i obavezama (14. stav 1). Jemstvo delotvornog pristupa pravdi, koje izri\u010dito uklju\u010duje i pravo na pravnu pomo\u0107, sadr\u017eano je i u Zakonu o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta[7]<\/a> kojom je, pored ostalog predvi\u0111eno da: \u201esvako dete li\u0161eno slobode ima pravo na hitnu pravnu i drugu odgovaraju\u0107u pomo\u0107, pravo da pred sudom ili drugim nadle\u017enim, nezavisnim i nepristrasnim organom postavi pitanje zakonitosti li\u0161avanja slobode, kao i pravo na hitnu odluku o tom pitanju\u201d (\u010dlan 37. ta\u010dka d).<\/p>\n Obaveza razvijanja sistema pravne pomo\u0107i proizlazi i iz Zakona o ratifikaciji Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda[8]<\/a>.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Zakon o zabrani diskriminacije, kao osnovni zakon u oblasti za\u0161tite i ostvarivanja ravnopravnosti, ure\u0111uje i pitanje posredne diskriminacije, te propisuje da posredna diskriminacija postoji ako na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog li\u010dnog svojstva, u nepovoljan polo\u017eaj u pore\u0111enju sa drugim licima u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena.<\/p>\n U Redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju Ministarstva pravde o nadzoru nad sprovo\u0111enjem Zakona o besplatnoj pravnoj pomo\u0107i[9]<\/a> iz marta 2024. godine (za 2023. godinu) u 84 od ukupno 202 op\u0161tine\/grada (obuhvataju\u0107i i mesta na KiM) nije podnet nijedan zahtev za besplatnu pravnu pomo\u0107 (ne ulaze\u0107i u to da li slu\u017eba u op\u0161tini\/gradu jeste ili nije formirana). Od ukupno 202 op\u0161tine\/grada u samo njih 12 je bilo podnetih zahteva (bez ula\u017eenja u broj prihva\u0107enih i\/ili odbijenih zahteva) za besplatnu pravnu podr\u0161ku. Ovo su samo neki od ilustrativnih primera (ne)efikasnosti u pru\u017eanju besplatne pravne pomo\u0107i na teritoriji Republike Srbije.<\/p>\n <\/p>\n U prilog va\u017enosti unapre\u0111enja sistema besplatne pravne pomo\u0107i, ukazujemo na rezultate istra\u017eivanja Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, koje je sprovedeno krajem 2024. godine. Istra\u017eivanje se odnosi na percepciju \u017eena koje su u ve\u0107em riziku od diskriminacije o rodnoj ravnopravnosti[10]<\/a>\u00a0 i koje je pokazalo da je pristup pravdi jedna od oblasti sa izrazitim preprekama za \u017eene, i to posebno one sa ni\u017eim prihodima koje su socioekonomski ugro\u017eene. Visoki tro\u0161kovi postupaka, nedovoljna informisanost o pravima, neefikasnost postoje\u0107ih mehanizama besplatne pravne pomo\u0107i i strah od stigmatizacije predstavljaju klju\u010dne barijere. Dodatno, ukazano je i na prisutnost rodnih stereotipa u pravosu\u0111u, kao i na fizi\u010dku i geografsku nepristupa\u010dnost pravosudnih organa. Ovi podaci potvr\u0111uju potrebu za hitnim unapre\u0111enjem dostupnosti i delotvornosti besplatne pravne pomo\u0107i u praksi. Tako\u0111e, u Izve\u0161taju o sprovo\u0111enju Zakona o besplatnoj pravnoj pomo\u0107i za 2023. godinu, Ministarstvo pravde navelo je da ve\u0107ina jedinica lokalne samouprave jo\u0161 uvek ne vodi evidenciju o pru\u017eenoj pravnoj pomo\u0107i; isti\u010de se zapa\u017eena zloupotreba sistema, lo\u0161a komunikacija izme\u0111u korisnika i pru\u017ealaca, kao i nedostatak kadrovskih kapaciteta. Ovi pokazatelji nagla\u0161avaju hitnu potrebu za sistemskim unapre\u0111enjem, kako bi se obezbedila transparentna, efikasna i ravnopravna dostupnost pravne za\u0161tite svim gra\u0111anima i gra\u0111ankama.<\/p>\n <\/p>\n U Izve\u0161taju Evropske komisije o napretku Republike Srbije za 2024. godinu[11]<\/a> je navedeno, izme\u0111u ostalog, a u vezi sa pristupom pravdi, da postoji potreba za unapre\u0111enjem kapaciteta lokalnih samouprava za re\u0161avanje zahteva za besplatnu pravnu pomo\u0107, kao i da mehanizam za pru\u017eanje besplatne pravne pomo\u0107i koji finansira dr\u017eava treba pobolj\u0161ati.<\/p>\n <\/p>\n Usvojeni propisi nedvosmisleno ukazuje da je besplatna pravna pomo\u0107 predvi\u0111ena upravo kako osobe lo\u0161ijeg imovnog stanja ne bi bile stavljene u nejednak polo\u017eaj u odnosu na sve ostale gra\u0111ane kada je u pitanju pristup pravdi i pravima. S tim u vezi, Poverenik, na kraju, ukazuje da pravo na besplatnu pravnu pomo\u0107 nije \u201emilostinja\u201c, ve\u0107, naprotiv, uslov za ostvarivanje pravde. Ono predstavlja temelj ravnopravnosti pred zakonom i klju\u010dni mehanizam kojim se dru\u0161tvo bori protiv institucionalne nepravde, siroma\u0161tva i marginalizacije. Gra\u0111ani koji se suo\u010davaju sa slo\u017eenim pravnim izazovima, a nemaju sredstva da anga\u017euju advokata, ostaju bez realne mogu\u0107nosti da za\u0161tite svoja prava \u2013 bez obzira na to koliko su ta prava formalno priznata. Bez dostupne besplatne pravne pomo\u0107i, pravda ostaje privilegija, a ne univerzalna vrednost. Neogranizovanje ove slu\u017ebe i nedostatak podr\u0161ke siroma\u0161nim gra\u0111anima u kriti\u010dnim trenucima \u2013 kada su suo\u010deni sa delo\u017eacijom, nasiljem, diskriminacijom, gubitkom posla ili li\u010dnih dokumenata \u2013 mo\u017ee dovesti do njihovog potpunog isklju\u010denja \u00a0iz dru\u0161tvenog, ekonomskog i pravnog sistema. Obaveza je jedinica lokalne samouprave da u skladu sa zakonom osiguraju da ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomo\u0107 bude stvarno, a ne deklarativno, odnosno da ostvarivanje ovog prava bude dostupno onima zbog kojih je i uvedeno.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, postupaju\u0107i u skladu sa \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upu\u0107uje preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije kojom preporu\u010duje svim jedinicama lokalne samouprave u Republici Srbiji da ukoliko do sada to nisu u\u010dinile, obrazuju i unaprede funkcionisanje slu\u017ebe za pru\u017eanje besplatne pravne pomo\u0107i, uz preduzimanje adekvatnih mera u cilju\u00a0 potpunog informisanja gra\u0111ana o njihovim pravima na besplatnu pravnu pomo\u0107.<\/p>\n <\/p>\n O postupanju po ovoj preporuci potrebno je da jedinica lokalne samouprave obavesti Poverenika u roku od 30 dana od dana prijema ove preporuke.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010d. 7. i 9.<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 87\/2018<\/p>\n [3]<\/a> izuzev odredaba \u010dl. 44. do 52. koje se odnose na besplatnu pravnu pomo\u0107 u prekograni\u010dnim sporovima i koje po\u010dinju da se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji,<\/p>\n [4]<\/a> Obrazlo\u017eenje Predloga zakona https:\/\/pravno-informacioni-sistem.rs\/mml\/viewAct\/9621<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, \u00a0br. 98\/06, 115\/21 i 16\/22<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SFRJ\u201d, broj 7\/71<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SFRJ – Me\u0111unarodni ugovori\u201d, broj 15\/90 i \u201eSlu\u017ebeni list SRJ – Me\u0111unarodni ugovori\u201d, br. 4\/96 i 2\/97<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni list SCG – Me\u0111unarodni ugovori\u201d, br. 9\/03, 5\/05 i 7\/05 \u2013 ispravka<\/p>\n [9]<\/a> https:\/\/www.mpravde.gov.rs\/files\/%D0%A0%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%20%D0%B8%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98%20%D0%BE%20%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B7%D0%BE%D1%80%D1%83%20%D0%BD%D0%B0%D0%B4%20%D1%81%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%92%D0%B5%D1%9A%D0%B5%D0%BC%20%D0%97%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0%20%D0%BE%20%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%98%20%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98%20%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B%D0%B8%20%D0%B7%D0%B0%202023.%20%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%83.pdf<\/p>\n [10]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2025\/01\/Izvestaj-rodna-ravnopravnost-24.12.2024..pdf<\/a><\/p>\n [11]<\/a> https:\/\/www.mei.gov.rs\/upload\/documents\/eu_dokumenta\/2024\/izvestaj_24.pdf<\/a><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
527-25 Preporuka mera svim JLS radi obezbe\u0111ivanja i unapre\u0111enja besplatne pravne pomo\u0107i<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n