br. 07-00-512\/2024-02 datum: 25.4.2025.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe <\/em>AA<\/em> protiv <\/em>Advokatske komore Beograd (<\/em>u daljem tekstu<\/em>: <\/em>AKB)<\/em> zbog diskriminatornog postupanja Upravnog odbora komore AKB kojim mu je onemogu\u0107eno da se upi\u0161e <\/em>u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera A<\/em>KB<\/em> (<\/em>u daljem tekstu<\/em>:<\/em> Imenik<\/em>)<\/em> zato \u0161to je zvanje diplomirani pravnik stekao na Pravnom fakultetu \u010diji osniva\u010d nije Republika Srbija, odnosno na \u201eprivatnom\u201c Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu (<\/em>u daljem tekstu<\/em>:<\/em> PFUUB). U pritu\u017ebi je navedeno da je <\/em>AA<\/em>\u00a0 21.02.2024. godine podneo molbu za upis u <\/em>Imenik<\/em> koja je zavedena pod brojem 1584\/2024. Tako\u0111e je nave<\/em>den<\/em>o da je imaju\u0107i u vidu da AKB nije u zakonskom roku od 60 dana od dana podno\u0161enja molbe odlu\u010dila o <\/em>molbi<\/em>, da je uputio dve po\u017eurnice\/urgencije AKB i Advokatskoj komori Srbije <\/em>(<\/em>od 14. i 31. maja 2024. godine<\/em>)<\/em> sa zahtevom da na prvoj slede\u0107oj sednici odlu\u010di o istoj. U prilogu pritu\u017ebe <\/em>dostavljeni su dokazi za ove navode<\/em>.<\/em> U izja\u0161njenju AKB <\/em>navedeno je da je U<\/em>pravni odbor<\/em> AKB postupao po zahtevu <\/em>AA<\/em> za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AKB na sednicama odr\u017eanim 11. aprila, 16. maja i 12. jula 2024. godine ali da povodom <\/em>zahteva<\/em> nije doneta odluka. Dalje <\/em>su naveli<\/em> da je \u010dlanom 14. Poslovnika o radu Upravnog odbora AKB propisano da ako broj glasova <\/em>\u201e<\/em>za<\/em>\u201c<\/em> i <\/em>\u201e<\/em>protiv<\/em>\u201c<\/em> predloga odluke bude jednak, glasanje se ponavlja, a ukoliko se rezultat glasanja ponovi, rasprava povodom sporne odluke se odla\u017ee za prvu narednu sednicu. Na kraju je navedeno da prilikom odlu\u010divanja o zahtevu <\/em>AA<\/em> nije bilo potrebne ve\u0107ine glasova ni \u201eza\u201c ni \u201eprotiv\u201c predloga odluke, te <\/em>da <\/em>iz tog razloga nije doneta odluka. Tako\u0111e, u izja\u0161njenju je navedeno da je na sednicama odr\u017eanim 11. aprila, 16. maja i 12. jula 2024. godine AKB odlu\u010divala o zahtevima za upis u Imenik <\/em>lica koja su<\/em> zvanje diplomirani pravnik stekli na pravnom fakultetu \u010diji osniva\u010d je Republika Srbija, o \u010demu kao dokaz dostavljeni delovi zapisnika sa sednica <\/em>11. aprila i 16. maja 2024. godine<\/em> iz kojih se vidi da su o istim odlu\u010divali.<\/em> S tim u vezi, Poverenik je pristupio analizi pomenutih zapisnika i utvrdio da isti nisu kompletni, te je Poverenik zatra\u017eio od AKB da dostavi kompletne zapisnike<\/em> iz kojih se vidi i da je U<\/em>pravni odbor<\/em> AKB odlu\u010diva<\/em>o<\/em> o zahtevu <\/em>AA<\/em> za upis u Imenik advokatskih pripravnika AKB. Postupaju\u0107i po nalogu Poverenika, AKB je ponovo dostavila delove zapisnika odr\u017eanih 11. aprila i 16. maja 2024. godine ali iz kojih se vidi da je zahtev podnosioca pritu\u017ebe za upis u Imenik stavljen na glasanje. Sa druge strane, imaju\u0107i u vidu da je podnosilac pritu\u017ebe uz pritu\u017ebu dostavio molbu koju je uputio <\/em>AKB radi ispravke tehni\u010dke gre\u0161ke u imenu u zapisniku, Poverenik mu je zatra\u017eio da dostavi ispravljene zapisnike, kao i zapisnik sa sednice 12. jula 2024. godine ukoliko je u me\u0111uvremenu usvojen. Postupaju\u0107i po zahtevu Poverenika, podnosilac pritu\u017ebe je 3. februara 2024. godine dostavio zapisnik sa 43. sednice Upravnog odbora AKB od 2. jula 2024. godine na kojoj je konstatovano da se ispravlja tehni\u010dka gre\u0161ka u pogledu imena kandidata za upis u Imenik.<\/em><\/p>\n Poverenik je u toku postupka utvrdio da je U<\/em>pravni odbor<\/em> AKB na sednici odr\u017eanoj 11. aprila done<\/em>o<\/em> odluku o upisu 40 kandidata za upis u Imenik advokatskih pripravnika \u2013 podlistak volontera \u010diji je osniva\u010d Republika Srbija, dok sa druge strane na istoj <\/em>sednici <\/em>nije doneta odluka o zahtevu podnosioca pritu\u017ebe<\/em> koji zvanje diplomirani pravnik stekao na PFUUB<\/em>. Dalje <\/em>je utvr\u0111eno <\/em>da je na sednici odr\u017eanoj 16. maja 2024. godine done<\/em>ta<\/em> odluk<\/em>a<\/em> o upisu 31 kandidata, a da nije doneta odluka <\/em>p<\/em>o zahtevu <\/em>AA<\/em> uz napomenu da o istoj nije odlu\u010deno zbog nedovoljnog broja glasova \u201eza\u201c i \u201eprotiv\u201c odluke. Poverenik posebno ukazuje da AKB u dopuni izja\u0161njenja nije dostavila zapisnik sa sednice odr\u017eane 12. jula 2024. godine, te nije pru\u017eila dokaze da je na <\/em>ovoj sednici odlu\u010deno p<\/em>o zahtevu <\/em>AA<\/em> za upis u Imenik.<\/em> Prilikom dono\u0161enja mi\u0161ljenja u ovom predmetu, Poverenik je imao u vidu i da je protiv AKB iz istih razloga podneto vi\u0161e pritu\u017ebi ovom organu, a u prilogu kojih su dostavljeni statisti\u010dki podaci koji su pribavljeni putem zahteva za pristup informacijama od javnog zna\u010daja, a iz kojih se mo\u017ee zaklju\u010diti da je i ranija praksa AKB bila da na istim sednicama odlu\u010duje samo o zahtevima lica koja su zavr\u0161ila pravni fakultet \u010diji je osniva\u010d Republika Srbija, dok po zahtevima lica koja su zavr\u0161ila pravni fakultet \u010diji osniva\u010d nije Republika Srbija nije odlu\u010divano. S tim u vezi, Poverenik posebno ukazuje da je Zakonom o zabrani diskriminacije propisano da je z<\/em>abranjena diskriminacija vaspitnih i obrazovanih ustanova koje obavljaju delatnost u skladu sa zakonom i drugim propisom, kao i lica koja koriste ili su koristili usluge ovih ustanova u skladu sa zakonom.<\/em> Saglasno svemu navedenom, <\/em>uz primenu pravila o preraspodeli tereta dokazivanja<\/em>, Poverenik zaklju\u010duje da je u konkretnom slu\u010daju o\u010digledno <\/em>od strane AKB <\/em>napravljena razlika <\/em>prilikom odlu\u010divanja po zahtevu <\/em>AA<\/em> za upis u Imenik samo zbog \u010dinjenice <\/em>da je <\/em>podnosilac pritu\u017ebe stekao <\/em>zvanje diplomirani pravnik na <\/em>\u201e<\/em>privatnom<\/em>\u201c fakultetu<\/em> PFUUB, tj. <\/em>Pravnom fakultetu \u010diji osniva\u010d nije Republika Srbija<\/em>, \u010dime mu je <\/em>onemogu\u0107eno<\/em> da <\/em>obavlja pripravni\u010dku ve\u017ebu<\/em>,<\/em> odnosno da se <\/em>stru\u010dno usavr\u0161ava za bavljenje poslom <\/em>za koji se \u0161kolovao.<\/em> Poverenik je doneo mi\u0161ljenje da je p<\/em>ropu\u0161tanjem <\/em>AKB<\/em> da donese odluku o zahtevu <\/em>AA<\/em> za upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera A<\/em>KB zato \u0161to je zvanje diplomirani pravnik stekao na Pravnom fakultetu \u010diji osniva\u010d nije Republika Srbija, odnosno na PFUUB, AKB<\/em> povredila odredbe \u010dlana\u00a0 6<\/em>, 16. st.1 i \u010dlana 19. st. <\/em>1. <\/em>i <\/em>2.<\/em>\u00a0 Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je <\/em>AKB<\/em> preporu\u010dio da odmah po prijemu ovog mi\u0161ljenja<\/em> odlu\u010di o zahtevu <\/em>AA<\/em> za upis u Imenik advokatskih pripravnika \u2013 volontera AKB<\/em>;<\/em> da jednako postupa po zahtevima podnosioca bez obzira da li su diplomu stekli na PFUUB ili na pravnom fakultetu \u010dije je osniva\u010d Republika Srbija<\/em>, <\/em>odnosno na visoko\u0161kolskim ustanovama koje imaju re\u0161enje Nacionalnog tela za akreditaciju da su na ovim fakultetima ispunjeni uslovi u pogledu odgovaraju\u0107e akreditacije i dozvole za rad za studijski program pravo u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima koji ure\u0111uju oblast visokog obrazovanja; <\/em>d<\/em>a sa mi\u0161ljenjem Poverenika upozna Advokatsku komoru Srbije, kao i da se ubudu\u0107e pridr\u017eava propisa o zabrani diskriminacije.<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n – da je podnosilac pritu\u017ebe 16.10.2023. godine diplomirao i stekao zvanje na akreditovanoj visoko\u0161kolskoj ustanovi na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu;<\/p>\n – da je 21.02.2024. godine podneo AKB molbu za odobrenje upisa u Imenik advokatskih pripravnika AKB koja je zavedena pod brojem 1584\/2024 a radi sticanja znanja i ve\u017ebe u advokatskoj kancelariji njegovog oca, advokata BB;<\/p>\n – da Upravni odbor AKB do dana podno\u0161enja pritu\u017ebe nije doneo odluku o njegovoj molbi za upis u Imenik, te da nema uslov za otpo\u010dinjanje dvogodi\u0161nje pripravni\u010dke ve\u017ebe;<\/p>\n – da na 40. sednici Upravnog odbora AKB koja je odr\u017eana 11.04.2024. godine nije doneta odluka o njegovoj molbi, kao i da ista nije doneta ni na sednici odr\u017eanoj 12.07.2024. godine;<\/p>\n – da je zbog nejednakog postupanja Advokatske komore Beograda doveden u nejednak polo\u017eaj u odnosu na ostale diplomce, kao i da ne mo\u017ee da zapo\u010dne sta\u017eiranje kao advokatski pripravnik radi sticanja znanja za samostalan rad;<\/p>\n – da zbog neodlu\u010divanja Upravnog odbora AKB o njegovoj molbi za upis u Imenik advokatskih pripravnika AKB onemogu\u0107en da sti\u010de sopstvene prihode i re\u0161ava egzistencijalna pitanja;<\/p>\n – da ispunjava sve uslove propisane \u010dlanom 54. stav 1. ta\u010dka 1. Zakona o advokaturi radi upisivanja u Imenik advokatskih pripravnika AKB;<\/p>\n – da ga je Upravni odbor Advokatske komore Beograda diskriminisao i prekr\u0161io odredbe \u010dlana 13. ta\u010dka 6. i \u010dlana 19. Zakona o zabrani diskrminacije.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, prilikom odlu\u010divanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode sadr\u017eane u pritu\u017ebi, izja\u0161njenju, dostavljene dokaze i druge \u010dinjenice utvr\u0111ene u postupku, kao i relevantne pravne propise u oblasti za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n 3.1.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan dr\u017eavni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvr\u0111enih zakonom. Odredbama \u010dlana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije i izri\u010de zakonom utvr\u0111ene mere. Pored toga, Poverenik je ovla\u0161\u0107en da pokre\u0107e sudske postupke za za\u0161titu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekr\u0161ajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, tako\u0111e, ovla\u0161\u0107en da upozorava javnost na naj\u010de\u0161\u0107e, tipi\u010dne i te\u0161ke slu\u010dajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporu\u010duje mere za ostvarivanje ravnopravnosi[2]<\/sup><\/a>.<\/p>\n 3.2.<\/strong> Ustav Republike Srbije[3]<\/a> propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n 3.3.<\/strong> Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije[4]<\/a>, koji u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Dalje, \u010dlanom 6. ovog zakona je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj. S obzirom na okolnosti konkretnog slu\u010daja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe \u010dlana 16. stav 1. ovog zakona kojim je zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno naru\u0161avanje jednakih mogu\u0107nosti za zasnivanje radnog odnosa ili u\u017eivanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao \u0161to su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u slu\u017ebi, na stru\u010dno usavr\u0161avanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravi\u010dne i zadovoljavaju\u0107e uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na za\u0161titu od nezaposlenosti. \u010clanom 19. stav 1. Zakona propisano je da svako ima pravo na pred\u0161kolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stru\u010dno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, dok je stavom 2. istog \u010dlana da je zabranjeno licu ili grupi lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, ote\u017eati ili onemogu\u0107iti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isklju\u010diti ih iz ovih ustanova, ote\u017eati ili uskratiti mogu\u0107nost pra\u0107enja nastave i u\u010de\u0161\u0107a u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati u\u010denike po li\u010dnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi na\u010din neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima. Stavom 3. ovog \u010dlana propisano je da je zabranjena diskriminacija vaspitnih i obrazovanih ustanova koje obavljaju delatnost u skladu sa zakonom i drugim propisom, kao i lica koja koriste ili su koristili usluge ovih ustanova u skladu sa zakonom.\u010clanom 45. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da ako je sud utvrdio da je izvr\u0161ena radnja neposredne diskriminacije ili je to me\u0111u strankama nesporno, tu\u017eeni se ne mo\u017ee osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv. Stavom 2. istog \u010dlana je propisano da ukoliko tu\u017eilac u\u010dini verovatnim da je tu\u017eeni izvr\u0161io akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije do\u0161lo do povrede na\u010dela jednakosti, odnosno na\u010dela jednakih prava i obaveza snosi tu\u017eeni. Na kraju, stavom 4. istog \u010dlanapropisano je da se odredbe stava 1-3. ovog \u010dlana shodno primenjuju i na postupak pred Poverenikom.<\/p>\n 3.4.<\/strong> \u010clanom 14. stav 1. ta\u010dka 14. Zakona o advokaturi[5]<\/a> propisano je da \u201eadvokatski pripravnik\u201c je diplomirani pravnik upisan u imenik advokatskih pripravnika, koji se obavljanjem pripravni\u010dke ve\u017ebe kod advokata, osposobljava za rad u advokaturi, dok je ta\u010dkom 15) propisano da \u201eimenik advokatskih pripravnika\u201c je imenik advokatskih pripravnika koji se osposobljavaju za rad u advokaturi. \u010clanom 23. stav 1. ta\u010dka 1. ovog zakona je propisano da Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu imaju slede\u0107a javna ovla\u0161\u0107enja, i to odlu\u010divanje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajedni\u010dkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B imenika advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera. Dalje, \u010dlanom 54. istog zakona, propisano je da su uslovi za dono\u0161enje odluke o upisu u imenik advokatskih pripravnika: 1) diploma pravnog fakulteta ste\u010dena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta ste\u010dena u stranoj dr\u017eavi i priznata u skladu sa propisima koji ure\u0111uju oblast visokog obrazovanja; 2) dr\u017eavljanstvo Republike Srbije; 3) op\u0161ta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost; 4) nepostojanje radnog odnosa; 5) neosu\u0111ivanost za krivi\u010dno delo koje bi kandidata \u010dinilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom; 6) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika ili direktora u pravnom licu, predsednika upravnog odbora u dobitnom pravnom licu, \u010dlana ili predsednika izvr\u0161nog odbora banke, zastupnika dr\u017eavnog kapitala, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvr\u0111enu zabranu konkurencije; 7) nepostojanje polo\u017eenog pravosudnog ispita ili radnog iskustva koje kandidatu daje pravo na polaganje pravosudnog ispita; 8) dostojnost za obavljanje advokatske slu\u017ebe; 9) zaklju\u010den ugovor o radu sa advokatom koji ima najmanje tri godine advokatske prakse, sedi\u0161te kancelarije na teritoriji iste advokatske komore i va\u017ee\u0107u advokatsku legitimaciju ili zaklju\u010den ugovor o radu sa dru\u0161tvom u kome iste uslove ispunjava advokat koji je ozna\u010den da \u0107e biti zadu\u017een za realizaciju plana i programa obuke advokatskog pripravnika i nadzirati njegov rad i stru\u010dno usavr\u0161avanje. \u010clanom 53. ovog zakona propisano je Advokatski pripravnik mo\u017ee da zapo\u010dne obavljanje pripravni\u010dke ve\u017ebe ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika i ako je polo\u017eio zakletvu advokatskog pripravnika.<\/p>\n 3.5.<\/strong> \u010clanom 4. Zakona o visokom obrazovanju[6]<\/a> propisani su principi visokog obrazovanja. U stavu 1. ta\u010dka 10) ovog \u010dlana kao jedan od principa propisan je princip ravnopravnosti visokoobrazovnih ustanova bez obzira na oblik svojine, odnosno na to ko je osniva\u010d. \u010clanom 23. stav 1. ovog zakona propisano je da se akreditacijom utvr\u0111uje da visoko\u0161kolska ustanova i studijski programi ispunjavaju standarde iz \u010dlana 12. ta\u010d. 13) i 14) ovog zakona i da visoko\u0161kolska ustanova ima pravo na izdavanje javnih isprava u skladu sa ovim zakonom. Stavom 9. ta\u010dka 1. ovog \u010dlana propisano je da u postupku akreditacije Nacionalno akreditaciono telo izdaje uverenje o akreditaciji visoko\u0161kolske ustanove, odnosno studijskog programa, na osnovu re\u0161enja Komisije za akreditaciju o akreditaciji visoko\u0161kolske ustanove, odnosno studijskog programa, odnosno na osnovu re\u0161enja Komisije za \u017ealbe o akreditaciji visoko\u0161kolske ustanove, odnosno studijskog programa.<\/p>\n 3.6<\/strong>. \u010clanom 137. stav 1. Zakona o op\u0161tem upravnom postupku[7]<\/a> propisano je da kolegijalni organ donosi re\u0161enja ve\u0107inom glasova ukupnog broja \u010dlanova, ako druga\u010dije nije propisano, dok je stavom 2. istog \u010dlana \u00a0propisano da kod podeljenog broja glasova, odlu\u010duje glas predsedavaju\u0107eg kolegijalnog organa.<\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n