\u00a0<\/strong><\/p>\n MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n na Nacrt Zakona o informacionoj bezbednosti<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Ministarstvo informisanja i telekomunikacija dostavilo je Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti Nacrt zakona o informacionoj bezbednosti (u daljem tekstu: Nacrt zakona), sa obrazlo\u017eenjem i Izjavom Vlade.<\/p>\n Sa aspekta delokruga rada Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, obave\u0161tavamo vas da nemamo primedaba na konkretne odredbe \u010dlanova dostavljenog teksta Nacrta zakona, no, imaju\u0107i u vidu va\u017enost usagla\u0161avanja ovog zakonskog teksta sa tekovinama Evropske unije, ukazujemo na slede\u0107e:<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je analizirao tekst Nacrta zakona, kao i Obrazlo\u017eenje za dono\u0161enje ovog zakona, imaju\u0107i u vidu va\u017enost unapre\u0111enja ravnopravnosti i otklanjanja potencijalne mogu\u0107nosti za bilo koji oblik diskriminacije u ovoj sferi dru\u0161tvenih odnosa.\u00a0 Predlaga\u010d Nacrta zakona u Obrazlo\u017eenju navodi da se va\u017ee\u0107i \u201eZakon o informacionoj bezbednosti oslanja na direktivu EU 2016\/1148 Evropskog parlamenta i Saveta od 6.jula 2016. godine\u00a0 koja se ti\u010de mera za visoki zajedni\u010dki nivo bezbednosti mre\u017ea i informacionih sistema (u daljem tekstu: NIS1). U procesu ispunjavanja uslova za punopravno \u010dlanstvo u Evropskoj uniji, Republika Srbija je du\u017ena da svoje zakonodavstvo uskladi sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti informacione bezbednosti<\/strong>. U me\u0111uvremenu, EU je svoj regulatorni okvir upotpunila i revidirala usvajanjem nove Direktive (EU) 2022\/2055 Evropskog parlamenta i Saveta od dana 14. decembra 2022. godine o merama za visok zajedni\u010dki nivo sajber bezbednosti (u daljem tekstu NIS2). U tom smislu, prvi razlog dono\u0161enja novog zakona le\u017ei u potrebi da se regulatorni okvir usaglasi sa okvirom koji je na snazi u EU kako bi se blagovremeno ispratili razvojni trendovi u ovoj oblasti i omogu\u0107ilo da se upotreba IKT u Republici Srbiji odvija u skladu sa najsavremenijim regulatornim tendencijama\u201c<\/em>.<\/p>\n <\/p>\n Nacrtom zakona o informacionoj bezbednosti, kako je u Obrzlo\u017eenju navedeno, ure\u0111uju se, izme\u0111u ostalog, osnovne odredbe kojima se ure\u0111uje predmet zakona kao i zna\u010denje pojedinih pojmova koji se koriste u zakonu, bezbednost informaciono komunikacionog sistema (IKT) od posebnog zna\u010daja, pravni polo\u017eaj i nadle\u017enosti organa nadle\u017enih za prevenciju i za\u0161titu od bezbednosnih rizika u IKT sistemima u Republici Srbiji, kriptobezbednost i za\u0161tita od kompromituju\u0107eg elektromagnetnog zra\u010denja, nadle\u017enosti i odgovornosti subjekata za nadzor nad sprovo\u0111enjem zakona.\u00a0 Imaju\u0107i u vidu neophodnost usagla\u0161avanja odredaba sa standardima Evropske unije u ovoj oblasti, kao i uspe\u0161no uklju\u010denje Republike Srbije u jedinstveno evropsko digitalno tr\u017ei\u0161te, Poverenik smatra da predlaga\u010d Nacrta zakona treba uzeti u obzir i slede\u0107e:<\/p>\n Pojedine zemlje Evropske unije su usvojile zakonska re\u0161enja prema kojima se dru\u0161tvene mre\u017ee obavezuju da uklanjaju sadr\u017eaje koji predstavljaju govor mr\u017enje ili druge nezakonite sadr\u017eaje sa svojih platformi, a u slu\u010daju da to ne u\u010dine bi\u0107e sankcionisane[2]<\/sup><\/a>. Pored toga, Preporukom Evropske komisije 2018\/334 od 1. marta 2018. godine o merama za suzbijanje nezakonitih sadr\u017eaja na internetu<\/strong>[3]<\/sup><\/a> predvi\u0111eno je da bi trebalo utvrditi odredbe o mehanizmima za slanje obave\u0161tenja o nezakonitim sadr\u017eajima na internetu, a koji bi bili lako dostupni i jednostavni za kori\u0161\u0107enje, a putem kojih bi korisnici mogli da dostave precizne informacije na osnovu kojih bi se donela odluka o tome da li se taj sadr\u017eaj smatra nezakonitim, da li treba omogu\u0107iti pristup tom sadr\u017eaju ili ga treba ukloniti.[4]<\/sup><\/a> U dokumentu se preporu\u010duju i proaktivne mere koje bi imaoci internet platformi trebalo da preduzimaju, i to proporcionalne i specifi\u010dne proaktivne mere povezane sa nezakonitim sadr\u017eajima, a koje mogu da uklju\u010duju automatske postupke za otkrivanje tih nezakonitih sadr\u017eaja[5]<\/sup><\/a>.<\/p>\n Tako\u0111e, Kodeksom Evropske komisije i IT preduze\u0107a o postupanju u borbi protiv nezakonitog govora mr\u017enje na internetu <\/strong>kojim je predvi\u0111eno da inernet preduze\u0107a (Facebook, Twitter, Youtube), koja su uklju\u010dena u internet forum Evropske unije, zajedno sa drugim platformama, snose kolektivnu odgovornost za promovisanje i omogu\u0107avanje slobode izra\u017eavanja na internetu. Prema ovom Kodeksu navedena internet preduze\u0107a i dr\u017eave Evropske unije, prihvataju obavezu suzbijanja nezakonitog govora na internetu, pri \u010demu internet preduze\u0107a nagla\u0161avaju da je ovaj Kodeks namenjen usmeravanju njihovih aktivnosti i preduzimanju vo\u0111stva u suzbijanju \u0161irenja nezakonitog govora mr\u017enje na internetu. Ovim Kodeksom se utvr\u0111uju obaveze poput toga da internet preduze\u0107a treba da uspostave jasne i delotvorne postupke za ispitivanje obave\u0161tenja o nezakonitom govoru mr\u017enje u okviru svojih usluga, kako bi se onemogu\u0107io pristup takvom sadr\u017eaju ili da takav sadr\u017eaj uklone. Ukoliko internet preduze\u0107e oceni da je takav sadr\u017eaj nezakonit, ukloni\u0107e ga u roku od 24 \u010dasa od prijema obave\u0161tenja o tome. [6]<\/a><\/sup> Evropska komisija je, u vezi sa ovim Kodeksom izradila, 2019. godine, svojevrsnu analizu, odnosno procenu u\u010dinka Kodeksa. U ovom dokumentu navedeno je da je upotreba Kodeksa svakako uticala na dostizanje brzog progresa u uklanjanju nezakonitog sadr\u017eaja sa interneta. Tako\u0111e, od zna\u010daja u ovom dokumentu jesu i navedeni konkretni mehanizmi koji mogu uticati na smanjenje nezakonitog sadr\u017eaja, a posebno govora mr\u017enje sa interneta. Neki od tih mehanizama su permanentno odr\u017eavanje edukativnih treninga za zaposlene i druge koji kreiraju medijsku sliku, uklju\u010denje u partnerstva i aktivnosti sa institucijama i civilnim dru\u0161tvom radi podizanja svesti o nezakonitom sadr\u017eaju u medijima, kao i rad na promovisanju ovakvih edukativnih sadr\u017eaja za medije i sl. Ovi mehanizmi mogu predstavljati smernice, odnosno aktivnosti za svaki medij, a u cilju prevencije govora mr\u017enje.<\/p>\n Poverenik podse\u0107a i na uredbu 2022\/2065 Evropskog parlamenta i Saveta iz 2022.godine<\/strong>[7]<\/sup><\/a> (DSA) o jedinstvenom tr\u017ei\u0161tu digitalnih usluga i izmeni Direktive 2000\/31\/EZ (Akt o digitalnim uslugama) \u010diji je cilj doprineti pravilnom funkcionisanju unutra\u0161njeg tr\u017ei\u0161ta usluga posredovanja utvr\u0111ivanjem uskla\u0111enih pravila za sigurno, predvidljivo i pouzdano internetsko okru\u017eenje (\u010dl.1.). Ovom uredbom je, izme\u0111u ostalog, propisano da imaoci velikih internetskih platformi i velikih internetskih korisnika moraju prilagoditi sadr\u017eaj, uklju\u010duju\u0107i i brzinu i kvalitet obrade vesti koje se odnose na odre\u0111ene vrste nezakonitog sadr\u017eaja, i prema potrebi hitno uklanjati ili onemogu\u0107avati pristup prijavljenom sadr\u017eaju, posebno u pogledu nezakonitog govora mr\u017enje ili sajbernasilja[8]<\/sup><\/a>.<\/p>\n Tako\u0111e, za potpuno sagledavanje standarda u oblasti informacione bezbednosti u oblasti digitalnog tr\u017ei\u0161ta od zna\u010daja je i direktiva EU 2015\/1535<\/strong> Evropskog parlamenta i Saveta o utvr\u0111ivanju postupka pru\u017eanja informacija u podru\u010dju tehni\u010dkih propisa i pravila o uslugama informacijskog dru\u0161tva.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik podse\u0107a da je u Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period od 2020-2025. godine[9]<\/a> , u okviru cilja broj 5. Unapre\u0111ena profesionalna znanja i razvijene digitalne kompetencije gra\u0111ana, institucija, medija, novinara i medijskih radnika u medijskom okru\u017eenju, <\/em>predvi\u0111ena mera 5.3. Unapre\u0111ena informaciona bezbednost gra\u0111ana u medijskom okru\u017eenju, <\/em>\u010dije se sprovo\u0111enje odnosi i na aktivnost razvijanja svesti\u00a0 o specifi\u010dnoj izlo\u017eenosti, naro\u010dito pripadnika osetljivih dru\u0161tvenih grupa, zloupotrebama privatnosti i bezbednosnim pretnjama, i u onlajn okru\u017eenju.<\/p>\n <\/p>\n U vezi sa pojedina\u010dnim odredbama \u010dlanova Nacrta zakona, Poverenik, a u vezi sa \u010dlanom 38. Nacrta koji se odnosi na za\u0161titu dece pri kori\u0161\u0107enju informaciono-komunikacionih tehnologija, posebno skre\u0107e pa\u017enju (pored drugih relevantnih dokumenata) na novu Evropsku strategiju za bolji internet za decu (BIH+) pod nazivom Komunikacija Komisije Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i odboru regija: Digitalna dekada za decu i mlade. Strategija se temelji na po\u0161tovanju ljudskih prava, uklju\u010duju\u0107i prava deteta, \u0161to je integralni element vrednosti na kojima se temelji Evropska unija. Ta se prava moraju jednako po\u0161tovati na internetu i izvan njega. U digitalnom veku svako dete u Evropi zaslu\u017euje da napreduje u sigurnom digitalnom okru\u017eenju koje ja\u010da njegov polo\u017eaj i treba da bude deo globalne digitalne tranzicije. No, deca se na internetu \u010desto sre\u0107u sa \u0161tetnim i nezakonitim sadr\u017eajem, pona\u0161anjem, kontaktima i rizicima. Digitalne usluge, od dru\u0161tvenih medija do interaktivnih igara, mogu decu izlo\u017eiti rizicima kao \u0161to su neprimeren sadr\u017eaj, zlostavljanje, kao i seksualno zlostavljanje itd. Zato Evropska komisija u ovoj strategiji poziva, izme\u0111u ostalog, na formiranje centara za sigurniji internet, digitalno obrazovanje, pra\u0107enje u\u010dinka digitalne transformacije na dobrobit dece, ulaganje u ve\u0161tine radi \u0161irenja svesti o razli\u010ditim potrebama dece, suzbijanje stereotipa itd.<\/p>\n <\/p>\n S obzirom na va\u017enost Nacrta zakona, Poverenik sugeri\u0161e da predlaga\u010d razmotri navedeno u kreiranju finalnih odredaba Nacrta zakona.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj\u00a0 22\/09, 52\/21 \u010dlan 1. i \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 7.)<\/p>\n [2]<\/a>\u00a0 Nema\u010dka (Germany\u2019s Network Enforcement Law, tzv. NetzDG sadr\u017eaj dostupan na: \u00a0http:\/\/dip21.bundestag.de\/dip21\/btd\/18\/130\/1813013.pdf<\/a><\/p>\n [3]<\/a> https:\/\/eur-lex.europa.eu\/legal-content\/HR\/TXT\/HTML\/?uri=CELEX:32018H0334<\/a><\/p>\n [4]<\/a> Preporuka Komisije (EU) 2018\/334 od 1. marta 2018. godine o merama za suzbijanje nezakonitih sadr\u017eaja na internetu<\/p>\n [5]<\/a> Poglavlje 2, ta\u010dka 18. https:\/\/eur-lex.europa.eu\/legal-content\/HR\/TXT\/HTML\/?uri=CELEX:32018H0334<\/a><\/p>\n [6]<\/a> sadr\u017eaj dostupan na: https:\/\/edri.org\/files\/privatisedenf\/euhatespeechcodeofconduct_20160531.pdf<\/a><\/p>\n [7]<\/a> Uredba (EU) 2022\/2065 Evropskog parlamenta i Saveta od 19. oktobra 2022. o jedinstvenom tr\u017ei\u0161tu digitalnih usluga i izmeni Direktive 2000\/31\/EC (Zakon o digitalnim uslugama) https:\/\/eur-lex.europa.eu\/legal-content\/EN\/TXT\/HTML\/?uri=CELEX:32022R2065<\/a><\/p>\n [8]<\/a> \u010clan 5. stav 1 (c) Uredbe 2022\/2065 ) https:\/\/eur-lex.europa.eu\/legal-content\/EN\/TXT\/HTML\/?uri=CELEX:32022R2065<\/a><\/p>\n [9]<\/a> “Slu\u017ebeni glasnik RS”, broj 11 od 7. februara 2020.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
465-25 Mi\u0161ljenje na Nacrt Zakona o informacionoj bezbednosti<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n