\u00a0<\/strong><\/p>\n PREPORUKU<\/strong> MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZA\u0160TIT<\/strong>E<\/strong> OD DISKRIMINACIJE<\/strong><\/p>\n <\/p>\n U cilju unapre\u0111enja ravnopravnosti osoba sa invaliditetom koje imaju trajne posledice telesnog ili senzornog o\u0161te\u0107enja zbog kojih nisu u mogu\u0107nosti da se svojeru\u010dno potpi\u0161u ve\u0107 za potpisivanje koriste faksimil (pe\u010dat koji sadr\u017ei podatke o li\u010dnom identitetu\/pe\u010dat sa ugraviranim potpisom), Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje banci da:<\/p>\n – unapredi pristup bankarskim proizvodima i uslugama (otvaranje ra\u010duna, podizanje nov\u010danih sredstava sa ra\u010duna i sl.) bez diskriminacije i bez nametanja dodatnih uslova (kao \u0161to je primera radi potpisivanje preko punomo\u0107nika) kada je god to u skladu sa zakonom mogu\u0107e.<\/p>\n <\/p>\n Potrebno je da o preduzetom banka obavesti Poverenika u roku od 30 dana od prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njome ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n O b r a z l o \u017e e nj e<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti obratila su se udru\u017eenja osoba sa invaliditetom navode\u0107i da pojedine filijale banaka u Beogradu odbijaju da pru\u017ee uslugu (otvaranje deviznog ra\u010duna, podizanja nov\u010danih sredstava sa ra\u010duna banke) slepim osobama uz potpis faksimilom. U prostorijama Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti, poverenica je sa svojim saradnicima odr\u017eala sastanak sa predstavnicima i predsednikom Saveza slepih Srbije i Saveza civilnih invalida rata u vezi sa problemima sa kojima se susre\u0107u slepe i slabovide osobe prilikom kori\u0161\u0107enja faksimila. Predstavnici saveza su istakli da je ovaj problem posebno izra\u017een prilikom upotrebe faksimila u pristupu bankarskim uslugama (prilikom otvaranja ra\u010duna, podizanja novca, odobravanja kredita), kao i u postupku overe dokumenata kod javnih bele\u017enika. Smatraju da se u primeni Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom krajnje restriktivno tuma\u010di, mimo cilja koji se uvo\u0111enjem mogu\u0107nosti upotrebe faksimila hteo posti\u0107i. Ukazuju da su diskriminisani nejednakim postupanjem jer im se u velikom broju slu\u010dajeva ne daje mogu\u0107nost da se potpi\u0161u faksimilom u skladu sa Zakonom o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom ve\u0107 se tra\u017ei da ovlaste neko lice koje \u0107e ih zastupati u ostvarivanju njihovih prava pred bankom ali i drugim institucijama. Navode da slepe i slabovide osobe bez problema potpisuju ra\u010dune saveza faksimilom u postupku pred Trezorom, te im je nejasno za\u0161to onda banke prave problem kada je u pitanju fizi\u010dko lice koje primera radi \u017eeli da otvori ra\u010dun ili podigne novac potpisuju\u0107i naloge faksimilom. Naveli su da u bankama, slepe osobe dobijaju informacije da se prema njima tako postupa, jer postoji instrukcija Narodne banke Srbije. Smatraju da je ovakvo postupanje slu\u017ebenika banke diskriminatorno, protivzakonito\u00a0 i poni\u017eavaju\u0107e za slepe osobe\u00a0 koje su poslovno sposobne, zaposlene, ili korisnici penzija, a pri tom ne mogu da koriste usluge banke ravnopravno kao i drugi gra\u0111ani. Tako\u0111e su ukazali da treba preduzeti mere u cilju unapre\u0111enja i uskla\u0111ivanja pojedinih\u00a0 propisa i to Zakona o vanparni\u010dnm postupku, Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa i Zakona o menici i Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Na sastanku je predstavnik Saveza civilnih invalida rata izneo li\u010dna iskustva kada mu je onemogu\u0107ena upotreba faksimila od strane razli\u010ditih banaka, nakon \u010dega je podneo i pritu\u017ebe Povereniku protiv tih banaka.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti se jo\u0161 od 2016. godine, kada su se prvi put pojavile nedoumice u tuma\u010denju i primeni pravnih normi iz Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom u cilju razre\u0161enja problema i pravilne primene propisa vi\u0161e puta obra\u0107ao Ministarstvu za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, Ministarstvu pravde, Udru\u017eenju banaka, Javnobele\u017eni\u010dkoj komori. Ova obra\u0107anja su dala odre\u0111ene rezultate, tako \u0161to su banke u svom postupanju manje restriktivno tuma\u010dile zakon i dozvoljavale su upotrebu faksimila u ve\u0107em broju slu\u010dajeva nego na po\u010detku primene zakona. Tako\u0111e nakon inicijative i brojnih sastanaka u Ministarstvu pravde, smanjena je taksa koju slepe osobe pla\u0107aju prilikom overavanja dokumenta uz prisustvo svedoka u postupcima pred javnim bele\u017enikom. Tako\u0111e, upravo u cilju ukazivanja na va\u017enost upotrebe faksimila koji koriste osobe sa invaliditetom u pravnom prometu, Poverenik je pokrenuo i dobio strate\u0161ku parnicu protiv javnog bele\u017enika koji nije dozvolio osobi sa invaliditetom da se potpi\u0161e faksimilom.<\/p>\n <\/p>\n Nakon odr\u017eanog sastanka i podnetih pritu\u017ebi, Poverenik je zatra\u017eio izja\u0161njenje od banaka. U izja\u0161njenju je, izme\u0111u ostalog, navedeno je da ra\u010dun mo\u017ee da se otvori uz potpis faksimilom uz prezentovanje potvrde o kori\u0161\u0107enju faksimila koju izdaje Savez slepih Srbije a na kojoj treba da bude otisnut faksimil koji \u0107e koristiti slabovido\/slepo lice, iznad koga treba da stoji tekst-otisak faksimila, \u0161to \u0107e predstavljati deponovan potpis u banci. Transakcije se ne mogu obavljati bez prisustva bar jo\u0161 jedne osobe (pratioca). Tako\u0111e, navedeno je da \u0107e banka nastojati da u narednom periodu unapredi odre\u0111ene procedure u radu u skladu sa kojima su postupali zaposleni u filijali. U izja\u0161njenju druge banke navedeno je da prilikom zaklju\u010denja okvirnog ugovora o platnim uslugama po\u0161tuje preporuka NBS iz 2022. godine u kojoj je, izme\u0111u ostalog, navedeno da upotreba faksimila kao potpisa za zaklju\u010denje okvirnog ugovora i pravno dejstvo faksimila nisu ure\u0111eni va\u017ee\u0107im propisima i da faksimil ne mo\u017ee da zameni svojeru\u010dni potpis onda kada je forma propisana kao uslov punova\u017enosti ugovora, \u0161to je slu\u010daj kod okvirnog ugovora o platnim uslugama.\u00a0 Dalje, u izja\u0161njenju je navedeno da banka prilikom poslovanja posebnu pa\u017enju pru\u017ea osetljivoj kategoriji klijenata kao \u0161to su slepa i slabovida lica i druga lica sa invaliditetom, kao i da slepom licu banka nije odbila pru\u017eanje usluge podizanja nov\u010danih sredstava, ve\u0107 da je, u skladu sa procedurom banke, bilo potrebno da pored zaposlenog na blagajni bude prisutan kontrolor i \u0161ef\/odgovorno lice ekspoziture, kao i da na nalogu za isplatu pored potpisa zaposlenog koji treba da izvr\u0161i isplatu, bude potis \u0161efa\/odgovornog lica ekspoziture. Tako\u0111e, navedeno je da ova banka poseduje svoj akt\/instrukciju za postupanje sa osobama sa invaliditetom, kojom je propisano da su zaposleni banke prilikom isplate nov\u010danih sredstava osobama sa invaliditetom du\u017eni da na jasan i razumljiv na\u010din navedu iznos i apoene u kojima se izdaju nov\u010dana sredstva i da na nalogu za isplatu navedu broj apoena koji se ispla\u0107uje. Pored toga i na nalogu za isplatu, uz potpis zaposlenog koji je izvr\u0161io isplatu potrebno je da se potpi\u0161e i \u0161ef\/odgovorno lice ekspoziture. Korisnik koji je slepo lice naloge potpisuje faksimilom.<\/p>\n <\/p>\n Kako bi se \u0161to bolje sagledao problem do kojeg dolazi prilikom primene odredaba Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom koje se odnose na upotrebu faksimila, Poverenik se obratio Narodnoj banci Srbije. Narodna banka je Povereniku dostavila detaljan odgovor koji zahvaljuju\u0107i iscrpnim poja\u0161njenjima mo\u017ee doprineti unapre\u0111enju polo\u017eaja osoba sa invaliditetom koje u skladu sa zakonom koriste faksimil. Narodna banka Srbije je u dopisu ukazala da odredba \u010dlana 34a Zakona o spre\u010davanju diskriminacije ne reguli\u0161e na jasan na\u010din postupak kori\u0161\u0107enja faksimila, imaju\u0107i u vidu da se iz upotrebljenog izraza \u201ekori\u0161\u0107enje usluga uz pomo\u0107\u201c ne mo\u017ee jasno zaklju\u010diti da li je u tom smislu dovoljno koristiti samo faksimil, ili se uz faksimil, kao dodatak, mo\u017ee zahtevati i preduzimanje i drugih radnji i ispunjenje dodatnih uslova. Dalje je navedeno da je na osnovu odr\u017eanih sastanaka sa predstavnicima Saveza slepih Srbije i analize i sagledavanja prakse banaka u Republici Srbiji, koja je raznovrsna po pitanju pru\u017eanja usluga slepim i slabovidim osobama, Narodna banka Srbije, u nastojanju da se u granicama propisa pobolj\u0161a polo\u017eaj osoba sa invaliditetom i da im se olak\u0161a dostupnost platnih i drugih bankarskih usluga, dana 11. marta 2025. godine uputila preporuku svim bankama za postupanje u pru\u017eanju svojih usluga slepim i slabovidim osobama. U preporuci je, izme\u0111u ostalog, navedeno da je potrebno da banke razmotre da slepim i slabovidim osobama ponude mogu\u0107nost izbora, tj. da im omogu\u0107e da saglasnost za izvr\u0161enje platnih transakcija odnosno za zaklju\u010denje ugovora daju na neki od slede\u0107ih na\u010dina: svojeru\u010dnim potpisom (za osobe koje su u stanju da se na taj na\u010din potpi\u0161u), ostavljanjem otiska rukoznaka ili pak uz pomo\u0107 faksimila, ukoliko njihova procena rizika to dozvoljava i uz primenu odre\u0111enih mera kojima se obezbe\u0111uje pravilna identifikacija osobe. Tako\u0111e, navedeno je i da su banke du\u017ene da omogu\u0107e osobama sa invaliditetom koje u skladu sa zakonom koriste faksimil da samostalno zaklju\u010duju razli\u010dite bankarske ugovore, bez zahteva za anga\u017eovanjem punomo\u0107nika kada je re\u010d o poslovno sposobnim licima, budu\u0107i da propisi iz nadle\u017enosti Narodne banke Srbije ne predvi\u0111aju obavezu da slepe i slabovide osobe zaklju\u010duju te ugovore preko punomo\u0107nika. Posebno je napomenuto da je pri pru\u017eanju bankarskih usluga ovoj kategoriji lica bitno da se ona na odgovaraju\u0107i i pouzdan na\u010din upoznaju sa sadr\u017einom dokumenta\/akta sa kojim se sagla\u0161avaju, te da bi trebalo da se obezbedi adekvatna potvrda da su ta lica upoznata sa sadr\u017einom navedenog, \u010dime im se pru\u017ea odgovaraju\u0107a za\u0161tita i spre\u010davaju eventualne zloupotrebe. S tim u vezi, kada je re\u010d o zahtevima pojedinih banaka za prisustvom svedoka pri izvr\u0161enju platnih transakcija ovih osoba ili pri zaklju\u010divanju ugovora sa njima, navedeno je da je potrebno da banke, ukoliko njihova procena rizika to dozvoljava, razmotre mogu\u0107nosti da, i na drugi odgovaraju\u0107i na\u010din, obezbede upoznavanje osobe sa sadr\u017einom platnog naloga, odnosno ugovora koji se zaklju\u010duje, npr. obezbe\u0111ivanjem tonskog ili audiovizuelnog zapisa koji sadr\u017ei tekst tog naloga odnosno ugovora, kao i potvrdu osobe da je upoznata sa navedenom sadr\u017einom (u kojem slu\u010daju je prethodno potrebno obezbediti i odgovaraju\u0107u saglasnost osobe za sa\u010dinjavanje pomenutog zapisa), te da u tom smislu ponude mogu\u0107nost izbora, a sve u cilju olak\u0161avanja dostupnosti pomenutih usluga, i time pobolj\u0161anja njihovog polo\u017eaja kao posebno ranjive kategorije korisnika bankarskih usluga.<\/p>\n Tako\u0111e, navedeno je da banke u skladu sa preporukom Narodne banke Srbije mogu prihvatiti kori\u0161\u0107enje faksimila kao na\u010din potpisivanja slepih i slabovidih osoba pri pru\u017eanju svojih uspuga, odnosno mogu omogu\u0107iti zaklju\u010divanje ugovora i kori\u0161\u0107enje tih uspuga uz pomo\u0107 faksimila, ako njihova procena rizika to dozvoljava i uz primenu odre\u0111enih mera u cilju odgovaraju\u0107eg upoznavanja osobe sa invaliditetom koja koristi faksimil sa sadr\u017einom dokumenta\/akta sa kojim se sagla\u0161avaju, \u010dime se obezbe\u0111uje njihova za\u0161tita od eventualnih zloupotreba, kao i sigurno i bezbedno kori\u0161\u0107enje bankarskih usluga. S tim u vezi, ne postoji propis ili bilo koji drugi akt Narodne banke Srbije koji osobama sa invaliditetom zabranjuje, odnosno onemogu\u0107ava pru\u017eanje pojedinih usluga banaka uz potpis faksimilom.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno kao i da je preporuka Narodne banke Srbije data sa aspekta propisa koji su u nadle\u017enosti Narodne banke Srbije,\u00a0 Poverenik\u00a0 upu\u0107uje preporuku mera bankama, u skladu sa \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 9) Zakona o zabrani diskriminacije, sa aspekta andidiskriminacionih propisa, kako bi se unapredio\u00a0 polo\u017eaj \u00a0osoba sa invaliditetom koje umesto svojeru\u010dnog potpisa koriste faksimil i obezbedila ravnopravnost ovih osoba prilikom pru\u017eanja bankarskih usluga.<\/p>\n S tim u vezi, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti najpre ukazuje da je Ustavom Republike Srbije[2]<\/sup><\/a> propisana zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n <\/p>\n Tako\u0111e, Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[3]<\/sup><\/a> kojoj je osnovni cilj da unapredi, za\u0161titi i osigura puno i jednako u\u017eivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi po\u0161tovanje njihovog uro\u0111enog dostojanstva.<\/p>\n <\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, polnim karakteristikama, seksualnoj orijentaciji, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Odredbom \u010dlana 8. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da povreda na\u010dela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva, uskra\u0107uju prava i slobode ili name\u0107u obaveze koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi lica, osim ako je to opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena.<\/p>\n \u010clanom 17. stav 1. ovog zakona propisano je da diskriminacija u \u00a0pru\u017eanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizi\u010dko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu li\u010dnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pru\u017eanje usluge, za pru\u017eanje usluge tra\u017ei ispunjenje uslova koji se ne tra\u017ee od drugih lica ili grupe lica, odnosno, ako u pru\u017eanju usluga neopravdano omogu\u0107i prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Odredbom \u00a0\u010dl. 26. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da diskriminacija osoba sa invaliditetom postoji ako se postupa protivno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n Zakonom o za\u0161titi korisnika finansijskih usluga[4]<\/sup><\/a>, u \u010dlanu 5. propisuje da uslovi za pru\u017eanje finansijskih usluga ne mogu biti zasnovani na diskriminaciji po osnovu dr\u017eavljanstva, prebivali\u0161ta, boravi\u0161ta, pola, rase, boje ko\u017ee, etni\u010dkog ili socijalnog porekla, genetskih osobenosti, jezika, religije ili uverenja, politi\u010dkog ili bilo kakvog drugog mi\u0161ljenja, pripadnosti nacionalnoj manjini, imovine, ro\u0111enja, predaka, invaliditeta, starosne dobi, polne orijentacije ili bilo kog drugog pretpostavljenog li\u010dnog svojstva.<\/p>\n Zakon o platnim uslugama[5]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 73b propisuje da je pri otvaranju ra\u010duna potro\u0161a\u010da koji ima zakonit boravak u Republici Srbiji zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, genetskih osobenosti, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, mesta boravka, kulture, jezika, starosti, seksualnog opredeljenja ili invaliditeta.<\/p>\n \u010clanom 33. stav 1. ta\u010dka 9) Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da Poverenik upu\u0107uje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije, dok je \u010dlanom 48. Poslovnika o radu propisano da Poverenik upu\u0107uje ove preporuke kada oceni da je to celishodno s obzirom na okolnosti slu\u010daja, mogu\u0107nost preventivnog delovanja ili radi unapre\u0111enja polo\u017eaja i za\u0161tite od diskriminacije. U skladu sa \u010dlanom 49. stav 1. ovog poslovnika Poverenik dostavlja preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije organu javne vlasti ili drugom licu u \u010dijem je delokrugu oblast na koju se preporuka odnosi, nakon \u010dega prati sprovo\u0111enje preporuka.<\/p>\n Zakonom o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[6]<\/a> propisana je zabrana povrede na\u010dela jednakih prava i obaveza, do koje dolazi ukoliko se diskriminisanom isklju\u010divo ili uglavnom, zbog njegovog invaliditeta, neopravdano uskra\u0107uju prava i slobode, odnosno name\u0107u obaveze, koje se u istoj ili sli\u010dnoj situaciji ne uskra\u0107uju ili ne name\u0107u drugom licu ili grupi, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, odnosno, ako ne postoji srazmera izme\u0111u preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje\u00a0. \u010clanom 34.a Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom propisano je da su pravna i fizi\u010dka lica iz \u010dlana 13. ovog zakona du\u017ena da osobi sa invaliditetom koja ima trajne posledice telesnog ili senzornog o\u0161te\u0107enja omogu\u0107i kori\u0161\u0107enje usluga potpisivanjem, kada je to potrebno, uz pomo\u0107 pe\u010data koji sadr\u017ei podatke o li\u010dnom identitetu ili uz pomo\u0107 pe\u010data sa ugraviranim potpisom.<\/p>\n Intencija zakonodavca u konkretnom slu\u010daju je bila da se pobolj\u0161a polo\u017eaj osoba sa invaliditetom, posebno u domenu pristupa\u010dnosti usluga i da im se pru\u017ei podr\u0161ka neophodna za u\u017eivanje i ostvarivanje prava pod istim uslovima pod kojima ih u\u017eivaju i ostvaruju lica koja nemaju invaliditet.<\/p>\n <\/p>\n Me\u0111utim praksa je pokazala da je ovu odredbu zakona, kao \u0161to je ukazala i Narodna banka Srbije potrebno dodatno unaprediti odnosno precizirati kako ne bi dolazilo do razli\u010ditog tuma\u010denja i primene u praksi.<\/p>\n <\/p>\n Preporuka koju je, nakon obra\u0107anja Poverenika, Narodna banka uputila svim bankama u mnogome \u0107e doprineti ujedna\u010denijoj primeni zakona u praksi. S tim u vezi Poverenik isti\u010de da odredbu \u010dlana 34. i 34a Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom treba najmanje restriktivno tuma\u010diti i kada je god to mogu\u0107e u skladu sa preporukom Narodne banke omogu\u0107iti osobi sa invaliditetom da umesto potpisa koristi faksimil, odnosno pe\u010data koji sadr\u017ei podatke o li\u010dnom identitetu\/pe\u010dat sa ugraviranim potpisom, bez nametanja dodatnih uslova kao \u0161to je to na primer obavezna prisutnost pratioca. Kako navedeno predstavlja samo delimi\u010dno re\u0161enje problema imaju\u0107i u vidu ograni\u010denja koja predvi\u0111a Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Poverenik \u0107e u narednom periodu izvr\u0161iti analizu stanja u praksi, kao i uporedno-pravnu analizu prakse drugih zemalja, nakon \u010dega \u0107e sagledati pokretanje inicijative za izmene Zakona o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom sa ciljem unapre\u0111enja stanja i preciznog regulisanja upotrebe faksimila u pravnom prometu.<\/p>\n <\/p>\n U tom smislu ova preporuka mera ujedno predstavlja i poziv bankama da dostave Povereniku opis stanja, eventualne predloge i dobre prakse koje su se uspostavile prilikom primene zakona u pogledu kori\u0161\u0107enja faksimila prilikom pru\u017eanja bankarskih usluga, imaju\u0107i u vidu va\u017enost za\u0161tite interesa korisnika prilikom pru\u017eanja bankarskih usluga, ali i ravnopravnost i jednakost u pru\u017eanju usluga. Kako je Narodna banka Srbije dala dobre smernice ostavljaju\u0107i bankama da prona\u0111u najbolje na\u010dine koji su \u0161to povoljniji za stranku, svako unapre\u0111enje koje banka uspostavi izmenom internih procedura mo\u017ee pomo\u0107i da se unapredi polo\u017eaj svih osoba sa invaliditetom koje koriste faksimil u bankarskom sektoru.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik nagla\u0161ava da se omogu\u0107avanjem pristupa bankarskim uslugama osobama koje koriste faksimil umesto svojeru\u010dnog potpisa obezbe\u0111uje puna i efektivna ravnopravnost izme\u0111u osoba sa invaliditetom koja ima trajne posledice telesnog ili senzornog o\u0161te\u0107enja zbog kojih ne mo\u017ee da se potpi\u0161e i drugih osoba koje to mogu da urade bez upotrebe faksimila.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik podse\u0107a da su osobe sa invaliditetom jedna od najugro\u017eenijih grupa u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota i da je diskriminacija na osnovu invaliditeta od osnivanja institucije Poverenika, me\u0111u prvih pet osnova diskriminacije, dok je u 2024. godine, invaliditet drugi osnov diskriminacije na osnovu obra\u0107anja gra\u0111ana. Brojnost problema sa kojima se svakodnevno suo\u010davaju u ostvarivanju fundamentalnih prava i usluga, uz istovremeno neprepoznavanje kapaciteta i sposobnosti, dovodi osobe sa invaliditetom u ve\u0107i rizik od diskriminacije. Treba imati u vidu da su osobe sa invaliditetom heterogena grupa koju \u010dine osobe razli\u010ditog starosnog doba, pola, zdravstvenog stanja, bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa, ekonomskog i socijalnog polo\u017eaja, \u0161to uti\u010de i na to da su u ve\u0107oj meri izlo\u017eeni i vi\u0161estrukoj i intersekcijskoj diskriminaciji, odnosno diskriminaciji po vi\u0161e li\u010dnih svojstava.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti u skladu sa \u010dlanom 33. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upu\u0107uje preporuku mera banci.<\/p>\n Potrebno je da o preduzetom banka obavesti Poverenika u roku od 30 dana od prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, kao i da u navedenom roku dostavi akta kojima dokazuje da su procedure unapre\u0111ene.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 9)<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 98\/06 i 115\/21<\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 42\/09<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, 19\/25<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS, 139\/14, 44\/18 i 64\/24<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 33\/06 i 13\/16<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
394-25 Preporuka mera bankama<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n