Goran \u010colakovi\u0107, direktor<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 11000 BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Bulevar Fran\u0161e d’ Eperea br. 5<\/strong><\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Predmet<\/strong>: Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije<\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovani gospodine \u010colakovi\u0107u,<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti primio je pritu\u017ebu BB podnetu u ime VV, protiv Zavoda za urgentnu medicinu Beograd. Prema pritu\u017ebenim navodima, devedeset\u010detvorogodi\u0161nja VV diskriminisana je na osnovu starosnog doba u za nju najte\u017eim trenucima, kada joj je preminula k\u0107erka GG. Kako je podnosilac pritu\u017ebe naveo, k\u0107erki VV je pozlilo zbog \u010dega su pozvali Zavod za urgentnu medicinu Beograd tj. Hitnu pomo\u0107, \u010dija ekipa je do\u0161la i konstatovala da \u0107e \u201eto pro\u0107i\u201d. Me\u0111utim, GG je preminula par sati kasnije. Podnosilac pritu\u017ebe smatra da je operater slu\u017ebe Hitne pomo\u0107i diskriminatorno postupao prema VV zbog njenih godina, jer mu je na osnovu njenog glasa bilo jasno da je re\u010d o veoma staroj osobi, \u0161to zahteva posebnu pa\u017enju u postupanju, a ne potcenjivanje poziva za pomo\u0107. Kako je u pritu\u017ebi dalje navedeno, posle prvog odlaska ekipe Hitne pomo\u0107i, k\u0107erki VV se drasti\u010dno pogor\u0161alo zdravstveno stanje i izgubila je svest, nakon \u010dega je ona vi\u0161e puta zvala Hitnu pomo\u0107, tihim isprekidanim stara\u010dkim glasom, dok su je oni ostavljali na \u010dekanju, a kada ce operater kona\u010dno javio poru\u010deno joj je: \u201e\u0160ta ho\u0107ete, ve\u0107 smo bili kod vas\u201d, \u201eImamo mi i drugih pacijenata\u201d itd.\u00a0 Kada su shvatili da je GG bez svesti poslali su ekipu, me\u0111utim, nakon dolaska konstatovali su smrt. Podnosilac pritu\u017ebe je od Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti zatra\u017eio da donese odgovaraju\u0107e odluke iz svoje nadle\u017enosti ili da se posebnim saop\u0161tenjem, upravo na osnovu ovog konkretnog slu\u010daja, skrene pa\u017enja javnosti na neprimereno pona\u0161anje operatera Hitne pomo\u0107i prema starijim osobama, uz apel da se takve situacije vi\u0161e ne ponavljaju.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti primio je izja\u0161njenje Zavoda za urgentnu medicinu Beograd br. 672 u kojem su istakli da su razgovori vo\u0111eni u skladu sa Protokolom o radu Pozivnog centra Zavoda i Poslovnog kodeksa Zavoda, kao i odredbama zakonskih i podzakonskih propisa koji reguli\u0161u oblast eti\u010dkog postupanja zdravstvenih radnika. U prilogu izja\u0161njenja dostavljen je izve\u0161taj Komisije za vanrednu unutra\u0161nju proveru kvaliteta stru\u010dnog rada povodom zahteva nadle\u017enog zdravstvenog inspektora, elektronska evidencija primljenih poziva povodom ukazivanja pomo\u0107i sada pok. GG, fono zapisi navedenih razgovora, transkripti telefonskih razgovora i lekarski izve\u0161taji u vezi sa intervencijom lekarskih ekipa na terenu i ukazivanja medicinske pomo\u0107i pacijentkinji.<\/p>\n <\/p>\n U toku postupka je najpre konstatovano da je predmet pritu\u017ebe odnos operatera Zavoda za urgentnu medicinu prema VV kao starijoj osobi. Poverenik ukazuje da u slu\u010daju da se pritu\u017eba odnosila na kvalitet pru\u017eene zdravstve za\u0161tite sada pok. GG, ovaj organ ne bi mogao da postupa jer zabrana diskriminacije prema fizi\u010dkom licu predstavlja li\u010dno neprenosivo i neimovinsko pravo, koje se gasi smr\u0107u fizi\u010dkog lica. S tim u vezi Zdravstvena inspekcija je nadle\u017ena da utvrdi da li je adekvatno pru\u017eena zdravstvena za\u0161tita u postupku unutra\u0161nje kontrole koji je ve\u0107 pokrenut.<\/p>\n <\/p>\n Analizom navoda pritu\u017ebe, izja\u0161njenja i dostavljenih dokaza nesporno je da je na prvi poziv starije osobe Hitna pomo\u0107 iza\u0161la na teren, te da se u tom smislu ne mo\u017ee se zaklju\u010diti da je sam izlazak na hitnu intervenciju u uzro\u010dno-posledi\u010dnoj vezi sa starosnim dobom kao li\u010dnim svojstvom. Me\u0111utim, analiza svih dostavljenih dokaza je pokazala odsustvo razumevanja, empatije, pa i po\u0161tovanja operatera Zavoda za hitnu medicinsku pomo\u0107 prema devedesed\u010detvorogodi\u0161njoj gospo\u0111i koja je pozivala Hitnu pomo\u0107 nakon pogor\u0161anja zdravstvenog stanja njene, sada pok. k\u0107erke. Kako je i u Izve\u0161taju Komisije za vanrednu unutra\u0161nju proveru kvaliteta stru\u010dnog rada povodom zahteva nadle\u017enog zdravstvenog inspektora br. 9677 od 18.10.2024. godine izme\u0111u ostalog zaklju\u010deno, komunikacija je bila donekle ote\u017eana i zbog starosti i uznemirenosti pozivaoca, zbog \u010dega je o\u010digledno bilo neophodno pozivateljki pristupiti na druga\u010diji na\u010din. Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti nije ovla\u0161\u0107en da ispituje medicinski aspekt pru\u017eanja lekarske pomo\u0107i, ali uo\u010dava da je od prvog do poslednjeg poziva VV (pri pozivanju na drugu intervenciju) pro\u0161lo ukupno sedamnaest minuta, tokom kojih je VV vi\u0161e puta zvala Hitnu pomo\u0107. Iz dostavljenih audio zapisa se zaklju\u010duje da su tokom ovih razgovora operateri Pozivnog centra Zavoda za hitnu medicinsku pomo\u0107 trebali da postupaju sa ve\u0107im strpljenjem i ve\u0107im \u00a0nivoom uva\u017eavanja izuzetno stresne situacije u kojoj se devedeset\u010detvorogodi\u0161nja osoba na\u0161la.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu ovakvo stanje stvari, Poverenik je izvr\u0161io uvid u procedure propisane za pru\u017eanje hitne medicinske pomo\u0107i.<\/p>\n \u010clanom 83. stav 1. Zakona o zdravstvenoj za\u0161titi[1]<\/sup><\/a> propisano je da je Zavod za urgentnu medicinu zdravstvena ustanova koja obavlja hitnu medicinsku pomo\u0107 na mestu medicinske hitnosti, u Zavodu za urgentnu medicinu, tokom prevoza obolelih i povre\u0111enih u odgovaraju\u0107u zdravstvenu ustanovu radi definitivnog zbrinjavanja i le\u010denja, kao i hitan sanitetski prevoz i prevoz pacijenata na dijalizi. Stavom 2. istog \u010dlana propisano je da\u00a0 Zavod za urgentnu medicinu obavlja i sanitetski prevoz koji nije hitan, kada je opravdan i medicinski neophodan, u skladu sa propisima kojima se ure\u0111uje obavezno zdravstveno osiguranje.<\/p>\n Prema odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju, obolelim, odnosno povre\u0111enim osiguranim licima, u zavisnosti od medicinskih indikacija i stru\u010dno-metodolo\u0161kih i doktrinarnih stavova, obezbe\u0111uju se, izme\u0111u ostalog: ukazivanje hitne medicinske pomo\u0107i na mestu medicinske hitnosti ili u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi; hitan sanitetski prevoz u slu\u010daju bolesti ili povrede koje su opasne po \u017eivot osiguranog lica; sanitetski prevoz koji nije hitan, kada je opravdan i medicinski neophodan.[2]<\/sup><\/a><\/p>\n <\/p>\n Poslovnim kodeksom Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomo\u0107 \u2013 Beograd propisana je du\u017enost zaposlenog da se sa posebnom pa\u017enjom odnosi prema osobama sa invaliditetom i osobama sa \u201eposebnim potrebama\u201c[3]<\/sup><\/a> i da im u pru\u017eanju zdravstvene za\u0161tite obezbedi prioritet, pod uslovom da to ne ugro\u017eava interes drugih pacijenata i da takav prioritet nije u suprotnosti sa zakonom i podzakonskim aktima donetim za sprovo\u0111enje zakona.[4]<\/sup><\/a> U poslovnoj komunikaciji potrebno je govoriti razgovetno i jasno. Ton razgovora treba da bude prijateljski i otvoren. U poslovnoj komunikaciji ne sme se ispoljiti ljutnja, nervoza i agresivnost u razgovoru. U poslovnoj komunikaciji ne sme se prekidati lice koje govori dok ne saop\u0161ti svoj problem ili pitanje, a razgovor treba da privede kraju osoba koja je pozvala. U slu\u010daju da je osoba preterano op\u0161irna, potrebno je ljubazno ali odlu\u010dno zavr\u0161iti razgovor.[5]<\/sup><\/a><\/p>\n <\/p>\n Praksa Poverenika je raznovrsna i pokazuje razli\u010dite probleme u oblasti pru\u017eanja zdravstvene za\u0161tite. Neke od pritu\u017ebi i drugih obra\u0107anja gra\u0111ana odnosile su se na rad slu\u017ebi Hitne pomo\u0107i i pote\u0161ko\u0107e u ostavarivanju prava na hitnu zdravstvenu za\u0161titu. Gra\u0111ani su ukazivali da im pomo\u0107 nije pru\u017eena na vreme ili da uop\u0161te nije pru\u017eena jer se radi o starijoj osobi, jer je u pitanju udaljeno ruralno mesto i sl. Iako se u ve\u0107ini slu\u010dajeva nije radilo o povredi prava iz Zakona o zabrani diskrimnacije, praksa Poverenika pokazuje da je potrebno unaprediti propise u ovoj oblasti u pogledu pru\u017eanja adekvatne i pravovremene pomo\u0107i na celoj teritoriji zemlje, ali i kako bi se postiglo ve\u0107e razumevanje u pogledu funkcionisanja ovih slu\u017ebi. Nesporno je da je broj vozila i medicinskog osoblja ograni\u010den, dok su sa druge strane potrebe gra\u0111ana velike u pogledu adekvatne reakcije sistema zdravstvene za\u0161tite. Ne postoji dovoljno istra\u017eivanja o radu slu\u017ebi hitne pomo\u0107i, a ne\u0161to vi\u0161e javno dostupnih podataka mo\u017ee se na\u0107i samo na nivou pojedinih lokalnih samouprava koje su nadle\u017ene da donose planove rada i razvoja pru\u017eanja ove vrste medicinske pomo\u0107i.[6]<\/sup><\/a><\/p>\n <\/p>\n S tim u vezi, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je 2. oktobra 2024. godine Ministarstvu zdravlja uputio inicijativu za izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj za\u0161titi ili dono\u0161enje posebnog propisa kojim bi se detaljnije uredio rad slu\u017ebi Hitne pomo\u0107i, kako bi se na \u0161to celovitiji na\u010din regulisalo efikasno funkcionisanje ovog sistema, kao veoma va\u017enog segmenta zdravstvene za\u0161tite.[7]<\/sup><\/a> Unaprediti propise koji se odnose na rad slu\u017ebi hitne pomo\u0107i jedna je i od preporuka za ostvarivanje ravnopravnosti sadr\u017eana u Redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju za 2024. godinu[8]<\/sup><\/a> koji je Poverenik dostavio Narodnoj skup\u0161tini.<\/p>\n Rad slu\u017ebi Hitne pomo\u0107i, pored kvantitativnih i kvalitativnih kapaciteta ovih slu\u017ebi, velikim delom zavisi od rada svih zdravstvenih slu\u017ebi u sistemu.<\/p>\n Tokom 2023. godine NALED je uradio istra\u017eivanje o zadovoljstvu gra\u0111ana i lekara zdravstvenim sistemom[9]<\/sup><\/a> u kome je, izme\u0111u ostalog, navedeno da je kvalitetom zdravstvenih usluga zadovoljno 54% ispitanih gra\u0111ana, a kao najve\u0107i problemi u zdravstvu navedeni su: lo\u0161a organizacija zdravstvenih ustanova (predugo \u010dekanje na preglede\/prijem u zakazanom terminu, nemogu\u0107nost zakazivanja termina); nedostatak stru\u010dnih\/kvalitetnih kadrova i nedovoljno motivisani i nedovoljno posve\u0107eni zdravstveni radnici. U ovom istra\u017eivanju je navedeno i da vi\u0161e od polovine gra\u0111ana koji su u prethodnih pet godina pose\u0107ivali lekare u dr\u017eavnim zdravstvenim ustanovama gotovo uvek ili uglavnom su morali da nose prethodnu zdravstvenu dokumentaciju u papiru, zato \u0161to lekari nisu mogli da je vide u elektronskom obliku u sistemu, \u0161to ote\u017eava i rad samih lekara koji veliki deo svog radnog vremena posve\u0107uju dokumentaciji. U delu istra\u017eivanja koje se odnosi na zadovoljstvo lekara zdravstvenim sistemom kao najve\u0107e probleme u zdravstvu lekari identifikuju preoptere\u0107enost medicinskog osoblja (50%) i niske zarade, previ\u0161e administracije i papirologije (33%), naru\u0161en ugled profesije (28%), dok 21% smatra da je neadekvatna oprema u ustanovama najve\u0107i problem. Kao najbolje strane zdravstvenog sistema navode posve\u0107enost i stru\u010dnost lekara (60%), teritorijalnu pokrivenost (26), poverenje u dr\u017eavni zdravstveni sistem (24%), postojanja elektronskih servisa u zdravstvu (21%), nova infrastruktura (15%)\u00a0 i dr.<\/p>\n U okviru fokus grupa koje su odr\u017eane u sklopu istra\u017eivanja Polo\u017eaj starijih \u017eena u Srbiji[10]<\/strong><\/sup><\/a><\/em>, u\u010desnice su istakle vi\u0161e problema sa kojima se suo\u010davaju prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu za\u0161titu – poput kori\u0161\u0107enja usluga hitne pomo\u0107i, dugog \u010dekanja na specijalisti\u010dke usluge, neljubaznosti i nepo\u0161tovanja od lekara specijalista.[11]<\/sup><\/a><\/p>\n Uvidom u internet prezentaciju Lekarske komore Srbije dostupni su podaci[12]<\/sup><\/a> u kojima je navedeno da su nedostaci postoje\u0107eg sistema hitne medicinske pomo\u0107i u Republici Srbiji, nedovoljno edukovan zdravstveni kadar, nepostojanje jasno profilisanog kadra koji treba da radi u slu\u017ebi, nepostojanje protokola le\u010denja i osnovne medicinske opreme za hitna stanja, nepostojanje jasno definisanog kretanja urgentnog pacijenta kroz zdravstveni sistem, lo\u0161a teritorijalna pokrivenost ekipama hitne pomo\u0107i i radio vezom, slaba komunikacija i koordinacija svih slu\u017ebi koje u\u010destvuju u vandrednim situacijama. Iz perspektive stru\u010dnjaka navedeno je i da su problem, izme\u0111u ostalog, niske plate, lo\u0161i uslovi rada, preoptere\u0107enost, nedovoljan broj ambulantnih vozila, ra\u010dunara i sl.<\/p>\n Uvidom u Analizu efikasnosti rada Zavoda za urgentnu medicinu Beograd koju je objavila\u00a0 organizacija civilnog dru\u0161tva \u201ePokret Meri\u201c, <\/em>izme\u0111u ostalog, navedeno je \u201eda je Srbija jedina zemlja u regionu koja nema zakon (ni podzakonski akt) koji ure\u0111uje rad slu\u017ebe hitne pomo\u0107i.\u201c U analizi je navedeno da ovaj nedostatak uti\u010de na neujedna\u010denu praksu u pru\u017eanju hitne zdravstvene za\u0161tite i da pru\u017eanje ove pomo\u0107i zavisi od zaposlenih u svakom konkretnom mestu\/naselju.[13]<\/sup><\/a><\/p>\n Kako Republika Srbija spada u red demografski starih dr\u017eava, sa perspektivom daljeg starenja i produ\u017eenja \u017eivotnog veka stanovni\u0161tva, dinami\u010dne i zna\u010dajne demografske promene postavljaju velike dru\u0161tvene izazove koji se odnose kako na zdravstvenu za\u0161titu, tako i na pru\u017eanje razli\u010ditih usluga za ovu grupu stanovni\u0161tva u potrebnom obimu.[14]<\/sup><\/a> Praksa Poverenika i rezultati razli\u010ditih istra\u017eivanja pokazuju da se stariji suo\u010davaju sa brojnim problemima, ali re\u0111e obra\u0107aju nadle\u017enima, jer smatraju da im upravo \u201etakav polo\u017eaj neminovno pripada\u201c. Zbog toga je naro\u010dito va\u017eno ukazati na potrebu da se i starijima mora omogu\u0107iti puno u\u017eivanje svih prava uz uva\u017eavanje njihovog polo\u017eaja i godina starosti.<\/p>\n Ustav Republike Srbije[15]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. Na\u010delo jednakosti razra\u0111eno je \u010dlanom 4. ovog zakona u kojem je propisano da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva i da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj.[16]<\/sup><\/a> Dalje, \u010dlanom 27. propisano je da je zabranjena diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i \u010dlanova njihovih porodica.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, a posebno uzimaju\u0107i u obzir zna\u010daj pravovremenog reagovanja zdravstvenih radnika, Poverenik u skladu sa \u010dlanom 33. ta\u010d. 9. Zakona o zabrani diskriminacije upu\u0107uje Zavodu za urgentnu medicinu Beograd preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti:<\/p>\n – Da u Poslovnom kodeksu Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomo\u0107 \u2013 Beograd, kojim je propisana du\u017enost zaposlenog da se sa posebnom pa\u017enjom odnosi prema osobama sa invaliditetom i da im u pru\u017eanju zdravstvene za\u0161tite obezbedi prioritet, pod uslovom da to ne ugro\u017eava interes drugih pacijenata i da takav prioritet nije u suprotnosti sa zakonom i podzakonskim aktima donetim za sprovo\u0111enje zakona, uvrsti i kategoriju starijih osoba, te da se u praksi pridr\u017eava te du\u017enosti.<\/p>\n – Da za zaposlene organizuje obuku o senzibilizaciji u radu sa starijim osobama, kako bi se na adekvatan na\u010din do\u0161lo do neophodnih informacija o zdravstvenom stanju i potrebi pru\u017eanja hitne medicinske pomo\u0107i.<\/p>\n Potrebno je Gradski zavod za hitnu medicinsku pomo\u0107 \u2013 Beograd, u roku od 30 dana od dana dostavljanja ove preporuke mera, obavesti Poverenika o postupanju po datoj preporuci.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSl. glasnik RS\u201c, br. 25\/19 i 92\/23- autenti\u010dno tuma\u010denje<\/p>\n [2]<\/a> Zakon o zdravstvenom osiguranju(\u201eSl. glasnik RS”, br. 25\/19 i 92\/23), \u010dlan 55. stav 1.<\/p>\n [3]<\/a> Poverenik ovom prilikom ukazuje da je termin \u201eosobe sa posebnim potrebama\u201c neodgovaraju\u0107i i uvredljiv, jer svaka osoba ima iste potrebe samo ih realizuje na razli\u010dite na\u010dine, bez obzira na to da li ima invaliditet ili ne.<\/p>\n [4]<\/a> \u010clan 18. Poslovnog kodeksa br. 2091\/1 od 13. marta 2008. godine (Dostupno na: https:\/\/www.beograd94.rs\/images\/pdf_dokumenta\/pos_kod.pdf<\/a> )<\/p>\n [5]<\/a> \u010clan 58. Poslovnog kodeksa br. 2091\/1 od 13. marta 2008. godine (Dostupno na: https:\/\/www.beograd94.rs\/images\/pdf_dokumenta\/pos_kod.pdf<\/a> )<\/p>\n [6]<\/a> Redovni godi\u0161nji izve\u0161taj o radu Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2024. godinu, dostupno na: https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/izvestaji\/<\/a><\/p>\n [7]<\/a> Dostupno na: https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/594-24-inicijativa-za-izmene-i-dopune-zakona-o-zdravstvenoj-zastiti-ili-donosenje-posebnog-propisa-kojim-bi-se-detaljnije-uredio-rad-sluzbi-hitne-pomoci\/<\/a><\/p>\n [8]<\/a> Dostupno na: https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/izvestaji\/<\/a><\/p>\n [9]<\/a> Istra\u017eivanje zadovoljstva gra\u0111ana i lekara zdravstvenim sistemom, <\/em>NALED, 2023, dostupno na: https:\/\/naled.rs\/htdocs\/Files\/12608\/Zadovoljstvo-gradjana-i-lekara-zdravstvenim-sistemom-u-Srbiji_NALED.pdf<\/a><\/p>\n [10]<\/a> Polo\u017eaj starijih \u017eena u Srbiji, <\/em>Beograd, 2019, dostupno na internet stranici: http:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/08\/Polozaj-starijih-zena-u-Srbiji-10.4.2019.-digitalna-verzija.pdf<\/a><\/p>\n [11]<\/a> Poseban izve\u0161taj Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o diskriminaciji starijih gra\u0111ana, dostupno na: https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/posebni-izvestaji\/<\/a><\/p>\n [12]<\/a> Regionalizacija slu\u017ebe hitne medicinske pomo\u0107i Srbije \u2013 prihvatljiv model reforme https:\/\/www.lks.org.rs\/images\/Documents\/finansije\/3.%20Regionalizacija%20slu%C5%BEbe%20hitne%20medicinske%20pomo%C4%87i%20%E2%80%93prihvatlj.pdf<\/a><\/p>\n [13]<\/a> https:\/\/pokretmeri.org.rs\/home\/2023\/02\/20\/analiza-efikasnosti-rada-zavoda-za-urgentnu-medicinu-beograd\/<\/a><\/p>\n [14]<\/a> Poseban izve\u0161taj Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o diskriminaciji starijih gra\u0111ana, dostupno na: https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/posebni-izvestaji\/<\/a><\/p>\n [15]<\/a> \u201eSl. glasnik RS\u201c, br. 98\/06 i 115\/21<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
291-25 Preporuka mera Zavodu za urgentnu medicinu Beograd<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n