\u00a0<\/strong><\/p>\n PREPORUKU<\/strong> MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZA\u0160TITE OD DISKRIMINACIJE<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje Gradu Prokuplju:<\/p>\n <\/p>\n – da preduzme hitne mere u cilju obezbe\u0111ivanja elektri\u010dne energije doma\u0107instvima i humanih uslova za \u017eivot u selu Miljkovica, kako bi stanovnici ovog sela mogli da zadovolje osnovne \u017eivotne potrebe i minimalne uslove za normalan \u017eivot, bez diskriminacije.<\/p>\n Grad Prokuplje obavesti\u0107e Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovo\u0111enja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.<\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Obrazlo\u017eenje<\/strong><\/p>\n <\/p>\n U obra\u0107anju Povereniku AA, starija stanovnica sela Miljkovica kod Prokuplja, ukazala je na problem sa kojim se suo\u010dava njena porodica. Naime, u dopisu je navela da zbog lo\u0161ijeg imovnog stanja ona i njena porodica nisu u mogu\u0107nosti da finansiraju izgradnju elektro mre\u017ee u du\u017eini 1 kilometra, te da \u017eive u mraku koriste\u0107i petrolejsku lampu. Napomenula je da njen bratanac \u017eivi sa bolesnom suprugom i sinom koji je osoba sa invaliditetom. Veliki izazovi za stanovnike sela nastupaju kada do\u0111e zima u okolnostima ni\u017eih atmosferskih temperatura jer ove porodice nemaju mogu\u0107nost da greju ku\u0107e, odnosno nemaju pristup odr\u017eivim modernim energetskim uslugama. Na kraju, ukazano je i da je selo Miljkovica nepristupa\u010dno mesto bez puta i prevoza, te su stanovnici istog primorani da prelaze po nekoliko kilometara kako bi stigli do lekara, prodavnice, odnosno kako bi ostvarili osnovne \u017eivotne potrebe.<\/p>\n <\/p>\n Ustavom Republike Srbije[2]<\/a> propisano je da je Republika Srbija dr\u017eava srpskog naroda i svih gra\u0111ana koji u njoj \u017eive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, na\u010delima gra\u0111anske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.[3]<\/a>\u00a0 Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.[4]<\/sup><\/a><\/p>\n <\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima[5]<\/sup><\/a>. Odredbama \u010dlana 13. ovog zakona propisani su te\u0161ki oblici diskriminacije me\u0111u kojim je i diskriminacija lica po osnovu dva ili vi\u0161e li\u010dnih svojstava bez obzira na to da li se uticaj pojedinih li\u010dnih svojstava mo\u017ee razgrani\u010diti (vi\u0161estruka diskriminacija) ili se ne mo\u017ee razgrani\u010diti (intersekcijska diskriminacija). Dalje, odredbom \u010dlana 23. stav 1. istog zakona zabranjena je diskriminicija lica na osnovu starosnog doba, dok je stavom 2. da stariji imaju pravo na dostojanstvene uslove \u017eivota bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i za\u0161titu od zanemarivanja i uznemiravanja u kori\u0161\u0107enju zdravstvenih i drugih javnih usluga. Odredbom \u010dlana 26. Zakona propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Na kraju, \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 9. ovog zakona propisano je da Poverenik upu\u0107uje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n \u010cl. 20. i 66. Zakona lokalnoj samoupravi[6]<\/a> propisano je da op\u0161tina, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom donosi svoj statut, bud\u017eet i zavr\u0161ni ra\u010dun, prostorni i urbanisti\u010dki plan i program razvoja op\u0161tine, kao i strate\u0161ke planove i programe lokalnog ekonomskog razvoja; ure\u0111uje i obezbe\u0111uje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, lokalni prevoz, kori\u0161\u0107enje gra\u0111evinskog zemlji\u0161ta i poslovnog prostora; stara se o izgradnji, rekonstrukciji, odr\u017eavanju i kori\u0161\u0107enju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih objekata od op\u0161tinskog zna\u010daja; stara se o zadovoljavanju potreba gra\u0111ana u oblasti prosvete (pred\u0161kolsko vaspitanje i obrazovanje i osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje), nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dke i inovacione delatnosti, kulture, zdravstvene i socijalne za\u0161tite, de\u010dije za\u0161tite, sporta i fizi\u010dke kulture; obezbe\u0111uje ostvarivanje posebnih potreba osoba sa invaliditetom i za\u0161titu prava osetljivih grupa; stara se o razvoju i unapre\u0111enju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine; donosi i realizuje programe za podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja, preduzima aktivnosti za odr\u017eavanje postoje\u0107ih i privla\u010denje novih investicija i unapre\u0111uje op\u0161te uslove poslovanja; stara se o za\u0161titi \u017eivotne sredine, za\u0161titi od elementarnih i drugih nepogoda, za\u0161titi kulturnih dobara od zna\u010daja za op\u0161tinu; stara se o za\u0161titi, unapre\u0111enju i kori\u0161\u0107enju poljoprivrednog zemlji\u0161ta i sprovodi politiku ruralnog razvoja; stara se o ostvarivanju, za\u0161titi i unapre\u0111enju ljudskih i manjinskih prava, rodnoj ravnopravnosti, kao i o javnom informisanju u op\u0161tini; obrazuje i ure\u0111uje organizaciju i rad organa, organizacija i slu\u017ebi za potrebe op\u0161tine, organizuje slu\u017ebu pravne pomo\u0107i gra\u0111anima i ure\u0111uje organizaciju i rad mirovnih ve\u0107a, kao i obavlja druge poslove od lokalnog zna\u010daja odre\u0111ene zakonom, kao i poslove od neposrednog interesa za gra\u0111ane, u skladu sa Ustavom, zakonom i statutom.<\/p>\n <\/p>\n Svako ima pravo na standard \u017eivota koji obezbe\u0111uje zdravlje i blagostanje, njegovo i njegove porodice, uklju\u010duju\u0107i hranu, ode\u0107u, stan i lekarsku negu i potrebne socijalne slu\u017ebe, propisano je odredbom \u010dlana 25. stav 1. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (1948). Dr\u017eave ugovornice Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima priznaju pravo svakog lica na \u017eivotni standard dovoljan za njega i njegovu porodicu, podrazumevaju\u0107i tu i odgovaraju\u0107u ishranu, odevanje i stanovanje, kao i stalno pobolj\u0161anje \u017eivotnih uslova. Dr\u017eave ugovornice \u0107e preduzeti celishodne mere za obezbe\u0111enje ostvarivanja ovog prava.[7]<\/a><\/p>\n <\/p>\n O zna\u010daju adekvatnih \u017eivotnih uslova, posebno u pogledu stanovanja, higijenskih uslova i elektri\u010dne energije, govori i Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena (CEDAW)[8]<\/a>. Naime, odredbom \u010dlana 14. ove konvencije propisano je da \u0107e dr\u017eave \u010dlanice preduzeti sve odgovaraju\u0107e mere radi eliminisanja diskriminacije \u017eena u seoskim podru\u010djima kako bi obezbedile da one, na osnovi ravnopravnosti mu\u0161karaca i \u017eena, u\u010destvuju u razvoju sela i da od toga imaju koristi, posebno da bi obezbedile njihovo pravo na adekvatne \u017eivotne uslove, posebno u pogledu stanovanja, higijenskih uslova, elektri\u010dne energije i snabdevanja vodom, saobra\u0107aja i veza.<\/p>\n Svako ima pravo na po\u0161tovanje svog privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota, doma i prepiske, proklamovano je \u010dlanom 8. stav 1. Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda.[9]<\/a> Tako, kao primer dobre prakse navodimo primer odluke jednog\u00a0 nacionalnog suda koji se bavio ovim pitanjem sa aspekta primene Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava. Naime, Apelacioni sud u Briselu je 1988. godine ukazao da je u\u017eivanje usluga elektri\u010dne energije i gasa neizostavan deo ljudskog dostojanstva. Sud je naveo da javne vlasti imaju obavezu da pru\u017eaju usluge gasa i elektri\u010dne energije u okviru usluga socijalne za\u0161tite.[10]<\/a><\/p>\n Povezanost pristupa energiji i prava na \u017eivot, zdravlje i socijalnu sigurnost, istaknuta je u Zaklju\u010dnom dokumentu Konferencije Ujedinjenih nacija o odr\u017eivom razvoju Rio + 20.[11]<\/a> Naime, u paragrafu 125. ovog dokumenta navedeno je: \u201ePrepoznajemo da energija igra klju\u010dnu ulogu u procesu razvoja, s obzirom na to da pristup odr\u017eivim modernim energetskim uslugama doprinosi iskorenjivanju siroma\u0161tva, spa\u0161ava \u017eivote, pobolj\u0161ava zdravlje i poma\u017ee da se obezbede osnovne ljudske potrebe. Nagla\u0161avamo da su ove usluge od su\u0161tinskog zna\u010daja za socijalnu inkluziju i ravnopravnost polova, kao i da je energija klju\u010dni \u010dinilac za proizvodnju. Prepoznajemo da je pristup ovim uslugama klju\u010dan za postizanje odr\u017eivog razvoja.\u201c<\/p>\n Uvidom u statisti\u010dke podatke Republi\u010dkog zavoda za statistiku[12]<\/a>, prema Popisu stanovni\u0161tva, doma\u0107instava i stanova iz 2002. godine u selu je \u017eivelo 62 ljudi, da bi se taj broj prema Popisu iz 2011. godine smanjio na 34, zatim na 11 ljudi prema poslednjem odr\u017eanom popisu 2022. godine. Prose\u010dna starost stanovnika je 62,5 godina, odnosno prose\u010dna starost mu\u0161karaca je 60,9, a \u017eena 64,3 godine \u017eivota. Do ovog sela nema izgra\u0111enog puta, niti elektro mre\u017ee, iako prema navodima iz pritu\u017ebe, razdaljina koju je potrebno premostiti da bi selo dobilo elektri\u010dnu energiju je oko jednog kilometra. U dana\u0161njim uslovima razvoja ovaj problem je daleko od nere\u0161ivog, posebno imaju\u0107i u vidu da Republika Srbija izdvaja zna\u010dajna sredstva i daje podsticaje za povratak na selo u cilju obezbe\u0111ivanja ravnomernog regionalnog razvoja. Zanemarivanjem potreba ljudi koji ve\u0107 \u017eive u seoskoj sredini \u0161alje se pogre\u0161na i odvra\u0107aju\u0107a poruka i prakti\u010dno se podsti\u010de iseljavanje iz ove seoske sredine u kojoj \u017eive generacijama.<\/p>\n Pristup elektri\u010dnoj energiji za stanovnike ovog malog sela nije pitanje komfora ve\u0107 je osnovni faktor koji im omogu\u0107ava normalne uslove \u017eivota i zadovoljavanje vitalnih potreba, odr\u017eavanje zdravlja i sigurnosti, rada i obrazovanja, bez diskriminacije. Treba tako\u0111e imati u vidu da pored nemogu\u0107nosti zadovoljavanja osnovnih \u017eivotnih potreba, nedostatak elektri\u010dne energije onemogu\u0107ava bavljenje poljoprivredom i\/ili bilo kojom drugom delatno\u0161\u0107u. Na ovaj na\u010din se obrada zemlje ili bilo koja delatnost mo\u017ee obavljati samo na osnovni\/primitivni na\u010din koji je odavno prevazi\u0111en.<\/p>\n U pitanju su starije osobe, lo\u0161ijeg imovnog stanja, koje ne mogu same da obezbede sredstva i re\u0161e problem dostupnosti elektri\u010dne energije, pri \u010demu je potrebno posebno imati u vidu da je jedan od stanovnika sela (bratanac podnositeljke pritu\u017ebe), osoba sa invaliditetom, \u0161to dodatno ote\u017eava \u017eivot u uslovima stanovanja bez elektri\u010dne energije.<\/p>\n Uzimaju\u0107i u obzir sve navedeno, Poverenik ukazuje da je potrebno u \u0161to kra\u0107em roku re\u0161iti problem pristupa elektri\u010dnoj energiji za \u017eitelje ovog sela kojima je uskra\u0107eno pravo na adekvatne \u017eivotne uslove, a samim tim i ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, bez diskriminacije. Poverenik jo\u0161 jednom isti\u010de da je pristup elektri\u010dnoj energiji u 21. veku jedan od preduslova za dostojanstvene uslove \u017eivota i od velikog je uticaja na kvalitet \u017eivota koji \u0107e osoba ostvariti.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti u skladu sa \u010dlanom 33. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upu\u0107uje Gradu Prokuplju preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010d. 9.<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c br. 98\/2006 i 115\/2021<\/p>\n [3]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c br. 98\/2006 i 115\/2021). \u010dlan 1.<\/p>\n [4]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c br. 98\/2006 i 115\/2021). \u010dlan 21, stav 1. i stav 3.<\/p>\n [5]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c br. 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 2. stav 1. ta\u010dka 1<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c br. 129\/2007, 83\/2014 – dr. zakon, 101\/2016 – dr. zakon, 47\/2018 i 111\/2021 – dr. zakon<\/p>\n [7]<\/a> Me\u0111unarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (\u201eSlu\u017ebeni list SFRJ\u201c (Me\u0111unarodni ugovori), br. 7\/1971), \u010dlan 11. stav 1.<\/p>\n [8]<\/a> (\u201eSlu\u017ebeni list SFRJ – Me\u0111unarodni ugovori”, br. 11\/81)<\/p>\n [9]<\/a> (\u201eSlu\u017ebeni list SCG – Me\u0111unarodni ugovori”, br. 9\/2003, 5\/2005 i 7\/2005 – ispr. i \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS – Me\u0111unarodni ugovori”, br. 12\/2010 i 10\/2015)<\/p>\n [10]<\/a> Aviles L. A. (2012) Pristup elektri\u010dnoj energiji u Evropskom pravu: Ljudsko pravo?, SSRN Elektronski \u017eurnal<\/em>, str. 8.<\/p>\n [11]<\/a> Dostupno na: https:\/\/expeditio.org\/images\/stories\/downloads\/Buducnost_kakvu_zelimo-FINAL.pdf<\/a><\/p>\n [12]<\/a> https:\/\/www.stat.gov.rs\/<\/a> ; https:\/\/data.stat.gov.rs\/Home\/Result\/31010102?languageCode=sr-Latn<\/a><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
290-25 Preporuka mera mere Gradu Prokuplju – obezbe\u0111ivanje elektri\u010dne energije doma\u0107instvima i humanih uslova za \u017eivot u selu Miljkovica<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n