\u201eNOVOSTI\u201cA.D. <\/strong><\/p>\n Milorad Vu\u010deli\u0107, glavni i odgovorni urednik<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 11000 BEOGRAD <\/strong><\/p>\n Trg Nikole Pa\u0161i\u0107a 71<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n PREDMET<\/strong>: <\/strong>PREPORUKA MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZA\u0160TITE OD DISKRIMINACIJE<\/strong><\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovani gospodine Vu\u010deli\u0107u,<\/p>\n <\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti, obratio se dopisom Nacionalni savet bo\u0161nja\u010dke nacionalne manjine, povodom teksta na internet stranici lista \u201eVe\u010dernje novosti\u201c od 6. i 7.8.2024. godine, pod nazivom: \u201eAnaliza Novosti: \u0160ta se krije iza poku\u0161aja izmene programa na univerzitetu u Novom Pazaru\u201c. U dopisu se navodi da oba dela \u201eAnalize Ve\u010dernjih novosti\u201c kao i izjave sagovornika sadr\u017ee povrede brojnih pravnih regulativa koje su uredile status i prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji, me\u0111u kojima su Ustav Republike Srbije, Zakon o javnom informisanju, Zakon o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima i dr. Smatraju da su negiranjem bosanskog jezika grubo prekr\u0161ena prava Bo\u0161njaka na vlastiti nacionalni i jezi\u010dki identitet.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[1]<\/a> kao samostalan dr\u017eavni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvr\u0111enih zakonom. Odredbama \u010dlana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadle\u017enost Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadle\u017enosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritu\u017ebe zbog diskriminacije, daje mi\u0161ljenja i preporuke u konkretnim slu\u010dajevima diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n Ustav Republike Srbije[2]<\/a> zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. \u010clanom 79. Ustava propisano je da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: na izra\u017eavanje, \u010duvanje, negovanje, razvijanje i javno izra\u017eavanje nacionalne, etni\u010dke, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim mestima; na kori\u0161\u0107enje svog jezika i pisma; da u sredinama gde \u010dine zna\u010dajnu populaciju, dr\u017eavni organi, organizacije kojima su poverena javna ovla\u0161\u0107enja, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku; na \u0161kolovanje na svom jeziku u dr\u017eavnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina; na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova; da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime; da u sredinama gde \u010dine zna\u010dajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku; na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obave\u0161tavanje na svom jeziku, uklju\u010duju\u0107i i pravo na izra\u017eavanje, primanje, slanje i razmenu obave\u0161tenja i ideja; na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obave\u0161tavanja, u skladu sa zakonom. U skladu sa Ustavom, na osnovu zakona, pokrajinskim propisima mogu se ustanoviti dodatna prava pripadnika nacionalnih manjina.<\/p>\n Zakonom o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima[3]<\/a> i to \u010dlanom 3. \u00a0propisano je da prilikom predaje ratifikacionog instrumenta, Srbija i Crna Gora \u0107e dati slede\u0107e izjave: 1. U skladu sa \u010dlanom 2. stav 2. Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima, Srbija i Crna Gora prihvata da se u Republici Srbiji za albanski, bosanski, bugarski, ma\u0111arski, romski, rumunski, rusinski, slova\u010dki, ukrajinski i hrvatski jezik primenjuju \u010dlan 8. stav 1. a (iii), a (iv), b (iv), c (iv), d (iv), e (ii), f (iii), g; \u010dlan 9. stav 1 a (ii), a (iii), b (ii), c (ii), d, stav 2. a, b, c, stav 3, \u010dlan 10. stav 1. a (iv), a (v), c, stav 2. b, c, d, g, stav 3. c, stav 4 c, stav 5. \u010dlan 11. stav 1. a (iii), b (ii), c (ii), d, e (i), f (ii), stav 2. stav 3. \u010dlan 12. stav 1. a, b, c, f, stav 2. \u010dlan 13. stav 1. c. \u010dlan 14. a, b, a u Republici Crnoj Gori za albanski i romski jezik primenjuju \u010dlan 8. stav 1. a (iii), a (iv), b (ii), b (iv), c (iii), c (iv), d (iv), e (ii), f (iii), g, h; \u010dlan 9. stav 1. a (ii), a (iii), a (iv), b (ii), b (iii), c (ii), c (iii), d, stav 2. a, b, c, stav 3, \u010dlan 10. stav 1. a (iii), a (iv), a (v), c, stav 2. b, d, g, stav 3. a, stav 4. a, c, stav 5. \u010dlan 11. stav 1. a (iii), b (ii), c (ii), d, e (i), f (ii), stav 2. stav 3. \u010dlan 12. stav 1. a, b, c, f, stav 2. \u010dlan 13. stav 1. c.<\/p>\n <\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako \u0161to je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu i \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima.\u00a0 Odredbom \u010dlana 11. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je izra\u017eavanje ideja, informacija i mi\u0161ljenja kojima se podsti\u010de diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, u javnim glasilima ili drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi na\u010din.\u00a0Odredbom \u010dlana 12. stav 1. zabranjeno je uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje i polno i rodno uznemiravanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog li\u010dnog svojstva, a naro\u010dito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e i uvredljivo okru\u017eenje. \u010clanom\u00a0 24. stav 1. propisano je da je zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etni\u010dkog porekla, verskih uverenja i jezika, dok je stavom 2. istog \u010dlana propisano je da na\u010din ostvarivanja i za\u0161tite prava pripadnika nacionalnih manjina ure\u0111uje se posebnim zakonom.<\/p>\n <\/p>\n Zakon o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina\u00a0 u \u010dlanu 10. propisuje da pripadnici nacionalnih manjina mogu slobodno upotrebljavati svoj jezik i pismo, privatno i javno, dok je \u010dlanom 17. stav 1. propisano da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na potpuno i nepristrasno obave\u0161tavanje na svom jeziku, uklju\u010duju\u0107i pravo na izra\u017eavanje, primanje, slanje i razmenu informacija i ideja putem \u0161tampe i drugih sredstava javnog obave\u0161tavanja.<\/p>\n <\/p>\n Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina[4]<\/a> propisano je \u010dlanom 19. da nacionalni savet mo\u017ee da osnuje ustanove i privredna dru\u0161tva radi ostvarivanja prava na javno informisanje na jeziku nacionalne manjine, odnosno fondacije radi ostvarivanja op\u0161tekorisnog cilja unapre\u0111enja javnog informisanja na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom, dok je stavom 2. istog \u010dlana propisano da akti o osnivanju ustanove, privrednog dru\u0161tva odnosno fondacije, koja je izdava\u010d medija, moraju biti usagla\u0161eni sa zakonima kojima se ure\u0111uje oblast javnog informisanja i medija.<\/p>\n <\/p>\n Tako\u0111e, odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima[5]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 43. stav 1. propisano je da impresum medija sadr\u017ei: naziv medija, naziv i sedi\u0161te izdava\u010da, adresu elektronske po\u0161te ili internet stranice, li\u010dna imena glavnog urednika medija i odgovornih urednika za pojedina izdanja, rubrike, odnosno programske celine, podatke o nadle\u017enim regulatornim, odnosno nadzornim telima, kao i registracioni broj medija. \u010clanom 45. Zakona o javnom informisanju i medijima izme\u0111u ostalog propisano je da Registar medija i Evidenciju proizvo\u0111a\u010da medijskih sadr\u017eaja vodi Agencija za privredne registre, dok je \u010dlanom 47. stav 1. ta\u010dka 2. izme\u0111u ostalog propisano da se u Registru regustruje li\u010dno ime i JMBG doma\u0107eg fizi\u010dkog lica ili broj paso\u0161a i dr\u017eava izdavanja paso\u0161a stranog fizi\u010dkog lica koje je glavni urednik medija. \u010clanom 63. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da medij mora imati glavnog urednika. Stavom 2. iste odredbe propisano je da glavni urednik medija ima svojstvo odgovornog urednika tog medija, dok je stavom 3. iste odredbe zakona propisano da urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara glavnom uredniku za sadr\u017eaj koji ure\u0111uje. Na kraju je stavom 6. propisano da se za glavnog urednika imenuje lice koje ime prebivali\u0161te na teritoriji Republike Srbije. \u00a0Odredbom \u010dlana 86. ovog zakona propisano je da se idejama, mi\u0161ljenjima, odnosno informacijama koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mr\u017enja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne orijentacije, rodnog identiteta ili drugog li\u010dnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem u\u010dinjeno krivi\u010dno delo. Tako\u0111e, odredbama \u010dlana 114. ovog zakona propisano je da se tu\u017eba iz stava 112. ovog zakona podnosi protiv glavnog urednika medija u kome je informacija, odnosno zapisan objavljen[6]<\/sup><\/a>. Odredbe zakona koje propisuje pasivnu legitimaciju lica protiv kojih se podnosi tu\u017eba u sporovima protiv medija, analogno treba imati u vidu i u postupku pred Poverenikom za za\u0161titu ravnopravnosti.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da se Nacionalni savet bo\u0161nja\u010dke nacionalne manjine obratio Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti dopisom povodom tekstova na internet stranici lista \u201eNovosti\u201c od 6. i 7.8.2024. godine, Poverenik konstatuje da navedeni tekstovi sadr\u017ee navode autora teksta kao i izjave sagovornika koji se navode u tekstu, odnosno njihove iskaze. Tako je, izme\u0111u ostalog, u podnaslovu prvog teksta navedeno: \u201eNa dr\u017eavnom univerzitetu u Novom Pazaru uzburkale su se strasti zbog jezika koji ne postoji.\u201c dok se u uvodu nastavka navodi \u201euvo\u0111enje nepostoje\u0107eg jezika\u201c. Ne ulaze\u0107i u analizu stavova nauke po pitanju razlike u jezicima i standardima koje jedan jezik treba da dostigne, Poverenik je u konkretnom slu\u010daju imao u vidu pravni aspekt, odnosno da su ratifikacijom Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima, uz ratifikacini instrument, u \u010dlanu 3. Zakona o ratifikaciji Povelje, pobrojani jezici na koje \u0107e se odredbe ove Povelje primenjivati, a koje se odnose na pravo kori\u0161\u0107enja jezika u razli\u010ditim sferama \u017eivota, a me\u0111u kojim jezicima je naveden i bosanski jezik. Stoga, imaju\u0107i u vidu da je ova povelja ratifikovana, odnosno da je ona postala sastavni deo pravnog sistema Republike Srbije, ista je pravno obavezuju\u0107a za sve.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da u konkretnom slu\u010daju nije podneta prutu\u017eba, a polaze\u0107i od navedenih propisa kao i \u010dinjenice da je dr\u017eava preuzela obavezu da prilikom ratifikacije Povelje precizira svaki od regionalnih i manjinskih jezika na koji \u0107e se odredbe odnositi, te da je prilikom predaje ratifikacinog instrumenta dr\u017eava dala izjavu da \u0107e se odredbe primenjivati i za bosanski jezik, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, na osnovu ovla\u0161\u0107enja iz \u010dlana 33. stav 1. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskrimiancije preporu\u010duje \u201eNovosti\u201c a.d. da prilikom objavljivanja sadr\u017eaja po\u0161tuje odredbe Zakona o ratifikaciji Evropske povelje o manjinskim i regionalnim jezicima kao i odredbe Zakona o zabrani diskriminacije kojim je zabranjeno izno\u0161enje ideja, stavova i mi\u0161njenja koja vre\u0111aju dostojanstvo lica ili podsti\u010du diskriminaciju na osnovu nacionalne pripadnosti.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d br. 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 1. stav 2.<\/p>\n [2]<\/a> “Sl. glasnik RS”, br. 98\/2006 i 115\/2021<\/p>\n <\/a><\/p>\n [3] \u201eSlu\u017ebeni list SCG – Me\u0111unarodni ugovori\u02ee, br. 18\/05<\/p>\n [4]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u02ee, br. 72\/09, 20\/14, osluka US 55\/14 i 47\/18;<\/p>\n [5]<\/a>\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 92\/2023<\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
597-24 Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n