\u00a0<\/strong><\/p>\n OP\u0160TINA UB<\/strong><\/p>\n Aleksandar Jovanovi\u0107 D\u017eaji\u0107, predsednik op\u0161tine<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 14210 UB<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n PREDMET: Preporuka mera za sanaciju i rekultivaciju nesanitarne deponije prema naselju Bogdanovica u kojem prete\u017eno \u017eive Romi<\/strong><\/p>\n Po\u0161tovani gospodine Jovanovi\u0107u D\u017eaji\u0107u,<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti primio je Va\u0161 dopis, kojim ste se izjasnili na navode\u00a0 pritu\u017ebe AA, podnete u ime stanovnika sela Bogdanovica, protiv op\u0161tine Ub, osnova\u010da komunalnog javnog preduze\u0107a \u201e\u0110unis\u201e. Pritu\u017eba je podneta zbog neodgovaraju\u0107e lokacije gradske deponije\u00a0 KJP \u201e\u0110unis\u201c u Ubu, koja se nalazi u blizini\u00a0 naselja Bogdanovica, gde prete\u017eno \u017eive Romi.<\/p>\n U dopisu navodite da u Bogdanovici postoji nesanitarna deponija kojom upravlja komunalno preduze\u0107e \u0110unis.\u00a0 Isti\u010dete da je u toku izgradnja Regionalnog centra\u00a0 za upravljanje\u00a0 komunalnim neopasnim otpadom \u201eEko-Tamnava\u201c d.o.o. Ub u okviru koga \u0107e se nalaziti Regionalna sanitarna deponija komunalnog neopasnog otpada \u201eKaleni\u0107\u201c koja se nalazi na teritoriji op\u0161tine Ub i \u010diji zavr\u0161etak izgradnje se o\u010dekuje krajem 2025. godine. Regionalna sanitarna deponija nije u blizini\u00a0 naseljenog mesta i nalazi se na devastiranoj povr\u0161ini u okviru povr\u0161inskog kopa uglja RB \u201eKolubara\u201c. Pre zavr\u0161etka izgradnje\u00a0 Regionalnog centra\u00a0 i stavljanja u funkciju Regionalne deponije planirana je sanacija i rekultivaciju svih nesanitarnih deponija kod 11 gradova i op\u0161tina u\u010desnika u projektu \u0161to se odnosi i na nesanitarnu deponiju u Bogdanovici.<\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da je ravnopravno ostvarivanje prava na adekvatan \u017eivotni standard i adekvatno stanovanje garantovano brojnim me\u0111unarodnim dokumentima koji promovi\u0161u i garantuju ljudska i manjinska prava.<\/p>\n Ovo pravo je garantovano odredbama \u010dlana 25. stav 1. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. godine[1]<\/sup><\/a>. Ratifikacijom Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. godine[2]<\/sup><\/a>, Republika Srbija se obavezala da \u0107e priznati svakom licu pravo na \u017eivotni standard dovoljan za njega samog i njegovu porodicu, ubrajaju\u0107i tu i dovoljnu koli\u010dinu hrane, ode\u0107u i sme\u0161taj, kao i stalno pobolj\u0161anje njegovih uslova \u017eivota[3]<\/sup><\/a>.<\/p>\n Okvirnom konvencijom za za\u0161titu nacionalnih manjina[4]<\/sup><\/a>, u \u010dl. 4. odeljka II, pripadnicima nacionalnih manjina garantovana je ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija. Tako\u0111e, Me\u0111unarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[5]<\/sup><\/a> propisana je obaveza dr\u017eava potpisnica da preduzmu, ako okolnosti to zahtevaju, u socijalnoj, ekonomskoj, kulturnoj i ostalim oblastima, posebne i konkretne mere za obezbe\u0111ivanje razvoja ili za\u0161tite izvesnih rasnih grupa ili pojedinaca koji pripadaju ovim grupama radi garantovanja pod uslovima jednakosti, punog ostvarenja prava \u010doveka i osnovnih sloboda[6]<\/sup><\/a>.<\/p>\n Istambulskom deklaracijom iz 1996. godine[7]<\/sup><\/a>, koja je usvojena na drugoj UN Konferenciji o ljudskim naseljima, dr\u017eave su obavezane na postizanje ciljeva obezbe\u0111enja stambenog prostora za sve stanovnike i uspostavljanje odr\u017eivog razvoja ljudskih naselja u kontekstu progresivne urbanizacije u celom svetu. Na ovoj konferenciji usvojena je Habitat agenda, u kojoj je u \u010dlanu 11. nagla\u0161eno da svako ima pravo na adekvatne \u017eivotne standarde za sebe i svoju porodicu, uklju\u010duju\u0107i pravo na adekvatno stanovanje i stalno pobolj\u0161anje \u017eivotnih uslova. Prema ovom dokumentu, prava na stanovanje smatraju se progresivnim zakonskim obavezama, \u0161to podrazumeva da su dr\u017eave du\u017ene da neprestano nastoje da oja\u010daju ekonomska, socijalna i kulturna prava, uklju\u010duju\u0107i i pravo na adekvatno stanovanje. Ideja progresivne realizacije obavezuje dr\u017eavu da nastoji da \u0161to br\u017ee, \u0161to efikasnije i u potpunosti, ostvari pravo na stanovanje.<\/p>\n Ustav Republike Srbije[8]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta. \u010clanom 76. stav 3. Ustava Republika Srbije propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebni propisi i privremene mere koje Republika Srbija mo\u017ee uvesti u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i politi\u010dkom \u017eivotu, radi postizanja pune ravnopravnosti izme\u0111u pripadnika nacionalne manjine i gra\u0111ana koji pripadaju ve\u0107ini, ako su usmerene na uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova \u017eivota koji ih posebno poga\u0111aju.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije[9]<\/sup><\/a>, koji u \u010dl. 4. propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom \u010dl. 24. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etni\u010dkog porekla, verskih uverenja i jezika.<\/p>\n Zakon o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina[10]<\/sup><\/a>, pored op\u0161te zabrane diskriminacije lica koja pripadaju nacionalnim manjinama, preporu\u010duje mere za obezbe\u0111enje ravnopravnosti u vidu propisa, pojedina\u010dnih pravnih akata i mera u cilju popravljanja polo\u017eaja lica koja pripadaju romskoj nacionalnoj manjini.<\/p>\n Socijalno uklju\u010divanje Roma i Romkinja prepoznato je kao jedan od prioriteta Vlade Republika Srbijate u klju\u010dnim strate\u0161kim dokumentima. Osnovni razlog za dono\u0161enje Strategije za socijalno uklju\u010divanje Roma i Romkinja za period od 2016. do 2025. godine[11]<\/sup><\/a> je stvaranje uslova za njihovu socijalnu uklju\u010denost \u2013 smanjenje siroma\u0161tva i suzbijanje diskriminacije Roma i Romkinja, odnosno stvaranje uslova za pun pristup ostvarivanju ljudskih prava lica romske nacionalnosti, i to prava na stanovanje, rad, obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu za\u0161titu i sl. U strategiji je, u delu: \u201eStanovanje\u201c navedeno da su Romska naselja prostorne gradske i vangradske (seoske i prigradske) celine prete\u017eno nastanjene pripadnicima romske nacionalne manjine, \u010desto vi\u0111ena i kao mesta prostorne i dru\u0161tvene segregacije Roma i Romkinja. Prema procenama stru\u010dnjaka, oko 70% Roma i Romkinja u Republici Srbiji \u017eivi u romskim naseljima. Razlika postoji i izme\u0111u uslova stanovanja Roma i Romkinja i drugih ranjivih grupa.\u00a0<\/strong>Kvalitet stambenih objekata u kojima \u017eive Romi i Romkinje, kao i interno raseljena lica znatno je lo\u0161iji u pore\u0111enju sa drugim raseljenim licima.<\/p>\n Zakonom o upravljanju otpadom[12]<\/a> ure\u0111uju se: vrste i klasifikacija otpada; planiranje upravljanja otpadom; subjekti upravljanja otpadom; odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom; organizovanje upravljanja otpadom; upravljanje posebnim tokovima otpada; uslovi i postupak izdavanja dozvola; prekograni\u010dno kretanje otpada; izve\u0161tavanje o otpadu i baza podataka; finansiranje upravljanja otpadom; nadzor, kao i druga pitanja od zna\u010daja za upravljanje otpadom. Upravljanje otpadom je delatnost od op\u0161teg interesa. Odredbom \u010dlana 4. ovog zakona propisano je da se upravljanje otpadom vr\u0161i na na\u010din kojim se obezbe\u0111uje najmanji rizik po ugro\u017eavanje \u017eivota i zdravlja ljudi i \u017eivotne sredine, kontrolom i merama smanjenja:1) zaga\u0111enja voda, vazduha i zemlji\u0161ta; 2) opasnosti po biljni i \u017eivotinjski svet; 3) opasnosti od nastajanja udesa, eksplozija ili po\u017eara; 4) negativnih uticaja na predele i prirodna dobra posebnih vrednosti; 5) nivoa buke i neprijatnih mirisa.<\/p>\n Uredbom o odlaganju otpada na deponijama[13]<\/a> bli\u017ee se propisuju uslovi i kriterijumi za odre\u0111ivanje lokacije, tehni\u010dki i tehnolo\u0161ki uslovi za projektovanje, izgradnju i rad deponija otpada, vrste otpada \u010dije je odlaganje na deponiji zabranjeno, koli\u010dine biorazgradivog otpada koje se mogu odlo\u017eiti, kriterijumi i procedure za prihvatanje ili neprihvatanje, odnosno odlaganje otpada na deponiju, na\u010din i procedure rada i zatvaranja deponije, sadr\u017eaj i na\u010din monitoringa rada deponije, kao i naknadnog odr\u017eavanja posle zatvaranja deponije.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu navode iz Va\u0161eg dopisa, nesporno je da je lokalna samouprava, kojom rukovodite, svesna problema i sada\u0161njeg stanja nesanitarne deponije u naseljenom mestu Bogdanovica. Tako\u0111e, op\u0161tina UB je zapo\u010dela preduzimnje mera u cilju re\u0161avanja ovog problema i sanacije nesanitarne deponije na teritoriji ove op\u0161tine.<\/p>\n Sve do pronala\u017eenja adekvatnog re\u0161enja i\u00a0 izgradnje Regionalne sanitarne deponije na teritoriji op\u0161tine Ub,\u00a0 na osnovu \u010dlana 33. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti upu\u0107uje preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije op\u0161tini Ub kojom ovoj op\u0161tini preporu\u010duje da s obzirom na potrebu hitnog preduzimanja mera<\/strong> u cilju obezbe\u0111ivanja bezbednih uslova za \u017eivot i stanovanje u naselju Bogdanovica, u \u0161to kra\u0107em roku zapo\u010dne radove na sanaciji i rekultivaciji nesanitarne deponije u Bogdanovici, prvenstveno dela deponije koji se pro\u0161irio ka naselju u kojem prete\u017eno \u017eive pripadnici romske nacinalne manjine.<\/p>\n [1]<\/a> Generalna skup\u0161tina UN, 10. decembra 1948. godine<\/p>\n [2]<\/a> Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (\u201eSl. list SFRJ\u201c, br. 7\/71)<\/p>\n [3]<\/a> \u010cl. 11. st. 1 Zakona o ratifikaciji me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima<\/p>\n [4]<\/a> Zakon potvr\u0111ivanju okvirne konvencije za za\u0161titu nacionalnih manjina (\u201eSl. list SFRJ\u201c, br. 9\/68)<\/p>\n [5]<\/a> Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (\u201eSl. list SFRJ\u201c, br. 31\/67)<\/p>\n [6]<\/a> \u010cl. 2. st. 2. Zakona o ratifikaciji Me\u0111unarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije<\/p>\n [7]<\/a>Istanbulska deklaracija o ljudskim naseljima i Habitat agenda,<\/em> Rezolucija 1 \u2013 Izve\u0161taj UN Konferencije o ljudskim naseljima A\/CONF.165\/14 od 7. avgusta 1996.<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSl. glasnik RS\u201c, br. 98\/06 i 115\/21<\/p>\n [9]<\/a> \u201eSl. glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSl. list SRJ\u201c, br. 11\/02, \u201eSl. list SCG\u201c, br. 1\/03-Ustavna povelja i \u201eSl. glasnik RS\u201c, br. 72\/09-dr.zakon, 97\/13-odluka US i 47\/18<\/p>\n [11]<\/a> \u201eSl.glasnik RS\u201c, br. 26\/16<\/p>\n [12]<\/a> \u201eSl. glasnik RS\u201c, br, 36\/9, 88\/10,14716, 95\/18-dr.zakon i 35\/23<\/p>\n [13]<\/a> \u201eSl. glasnik RS\u201c, br. 92\/10<\/p>\n <\/p>\n\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
536-24 Preporuka mera op\u0161tini Ub<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n