Milica \u0110ur\u0111evi\u0107 Stamenkovski, ministarka<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n 11000 BEOGRAD<\/strong><\/p>\n Bulevar Mihajla Pupina br. 2<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Predmet<\/u><\/strong>: Inicijativa za izmenu, odnosno me\u0111usobno usagla\u0161avanje <\/em><\/strong>propisa koji se odnose na izjedna\u010davanje polo\u017eaja \u017eena u periodu trudno\u0107e, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta bez obzir na osnov njihovog radnog anga\u017eovanja, odnosno izjedna\u010davanje polo\u017eaja preduzetnica i \u017eena anga\u017eovanih po osnovu ugovora van radnog odnosa sa polo\u017eajem \u017eena koje su zaposlene kod poslodavca u pogledu ostvarivanja prava u vezi istog \u017eivotnog doga\u0111aja \u2013 trudno\u0107e i poro\u0111aja<\/em><\/strong><\/p>\n \u00a0<\/em><\/strong><\/p>\n <\/p>\n Po\u0161tovana gospo\u0111o \u0110ur\u0111evi\u0107 Stamenovski,<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti u okviru nadle\u017enosti propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije[1]<\/sup><\/a> prati sprovo\u0111enje zakona i drugih propisa i inicira dono\u0161enje ili izmenu propisa u cilju unapre\u0111enja ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Praksa Poverenika, kao i obra\u0107anja \u017eena i organizacija civilnog dru\u0161tva ukazuju da, iako su u poslednjih nekoliko godina izvr\u0161ene zna\u010dajne izmene Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom[2]<\/a>, i dalje \u017eene preduzetnice, kao i \u017eena koje rade po osnovu nekog od ugovora van radnog odnosa u pogledu ostvarivanja prava u vezi trudno\u0107e i poro\u0111aja nisu u potpunosti izjedna\u010dene sa \u017eenama koje su u radnom odnosu kod poslodavca, odnosno koje su zaposlene kod drugog lica tj. ne obavljaju samostalno delatnost.<\/p>\n Naime, analizom prakse Poverenika, a uzimaju\u0107i u obzir razli\u010dita istra\u017eivanja, iskristalisala su se dva problema. Prvi problem se odnosi na polo\u017eaj \u017eena preduzetnica i onih koje su radno anga\u017eovane po osnovu ugovora (ugovora o privremenim povremenim poslovima, autorskim ugovorima, ugovorima o delu….) u smislu da <\/strong>naknade <\/strong>koje ostvare <\/strong>po osnovu ro\u0111enja i nege deteta i posebne nege deteta<\/strong> ne obuvataju poreze i doprinose (\u010dl-17-20. Zakona o finansisjkoj podr\u0161ci porodici sa decom), dok u slu\u010daju zaposlene \u017eene, naknada koju dr\u017eava ispla\u0107uje obuhvata naknadu zarade, odnosno plate, i pla\u0107ene poreze i doprinose (\u010dlan 14). Drugi problem koji se iskristalisao, odnosi se na zaposlene koje su\u00a0 anga\u017eovane po osnovu nekog od ugovora van radnog odnosa i njihovih prava u vezi trudno\u0107e i poro\u0111aja. <\/strong>Naime, zaposlene \u017eene koje su u radnom odnosu imaju sva prava koja proizilaze iz radnog odnosa, uklju\u010duju\u0107i i pravo na odr\u017eavanje trudno\u0107e, porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, i one u skladu sa zakonom ne mogu da dobiju otkaz ugovora o radu z<\/strong>a vreme trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta<\/strong>. Zakon predvi\u0111a njihovu za\u0161titu tokom rada i u vezi sa radom u smislu za\u0161tite po pitanju prekovremenog, no\u0107nog rada, preraspodele radnog vremena i sl.\u00a0 \u017dene koje rade na osnovu ugovora van radnog odnosa, prema va\u017ee\u0107em zakonodavstvu nemaju ova prava, a prema Ustavu Republike Srbije i prema ratifikovanim konvencijama bi trebalo da ih imaju.<\/strong><\/p>\n Va\u017eno je razumeti da preduzetnice, kao i \u017eene koje obavljaju rad po osnovu razli\u010ditih ugovora van radnog odnosa predstavljaju kategoriju \u017eena koje su pre ro\u0111enja deteta ostvarivale prihode na koje se pla\u0107aju doprinosi ali koji nemaju karakter zarade u smislu propisa o radu. Odnosno u pitanju su razli\u010diti oblici radnog anga\u017eovanja koji u smislu Zakona o radu ne predstavljaju radni odnos, tako da se ove \u017eene ne smatraju zaposlenima u smislu Zakona o radu i nemaju ista prava u vezi sa trudno\u0107om i poro\u0111ajem kao \u0161to imaju \u017eene zaposlene kod poslodavca iako su u propisanom periodu ostvarile prihod po nekom od navedenih osnova. Ova kategorija \u017eena ima pravo, u skladu sa Zakonom o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom, na ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta i posebne nege deteta[3]<\/a>, a ne pravo na naknadu zarade odnosno plate koja podrazumeva i naknadu poreza i doprinosa (\u010dlan 14. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom).<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu va\u017enost pitanja ostvarivanja prava na zaradu\/naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta i posebne nege deteta svake \u017eene bez obzira da li je zaposlena na odre\u0111eno ili neodre\u0111eno vreme ili je anga\u017eovana po osnovu ugovora van radnog odnosa, Poverenik se vi\u0161e puta obra\u0107ao Ustavnom sudu predlozima za ocenu ustavnosti Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom. Pored predloga za ocenu ustavnosti Poverenik se prethodno obra\u0107ao nadle\u017enom ministarstvu i inicijativama za izmenu ovog propisa. Po poslednjem predlogu Poverenika, Ustavn sud je doneo odluku IUz-299\/2018[4]<\/sup><\/a>, 22. decembra 2022. godine kojom je utvrdio da odredba \u010dlana 17. stav 4. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom nije u saglasnosti sa Ustavom. Ovom predlogu prethodili su predlozi za ocenu ustavnosti istog zakona na osnovu kojih je Ustavni sud svojim odlukama IUz-216\/2018, IUz-247\/2018 i IUz-266\/2018 utvrdio da odredbe \u010dlana 12. stav 7, \u010dlana 14. stav 8, \u010dlana 17. stav 2, \u010dlana 18. st. 2, 4. i 6. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom nisu u saglasnosti sa Ustavom. U predlozima je Poverenik, izme\u0111u ostalog ukazivao da Zakon o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom pravi razliku u ostvarivanju prava (pravo na naknadu zarade i pravo na ostale naknade) za isti \u017eivotni doga\u0111aj a to je ro\u0111enje deteta, te da pravljenje razlike po osnovu radnog statusa \u017eene nije opravdan, posebno imaju\u0107i u vidu prevashodni cilj ovog zakona kao \u0161to je finansijska podr\u0161ka porodici sa decom, pobolj\u0161anje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, uskla\u0111ivanje rada i roditeljstva, posebni podsticaji i podr\u0161ka roditeljima da ostvare \u017eeljeni broj dece, kao i pobolj\u0161anje materijalnog polo\u017eaja porodica sa decom.<\/p>\n Poverenik je u ovim predlozima za ocenu ustavnosti naglasio da nema objektivnog i razumnog opravdanja da se u potpuno uporedivim okolnostima, pravi razlikovanje izme\u0111u korisnica prava po osnovu toga da li se samozapo\u0161ljavaju, obavljaju samostalnu delatnost ili su zaposlene kod poslodavca.<\/strong> Umesto da ova mera bude sastavni deo mera podr\u0161ke koje dr\u017eava preduzima u cilju razvoja \u017eenskog preduzetni\u0161tva i samozapo\u0161ljavanja, ovakvo razlikovanje dovodi, pored neravnopravnog polo\u017eaja, do gu\u0161enja \u017eenskog preduzetni\u0161tva i samozapo\u0161ljavanja, ose\u0107aja manje va\u017enosti i \u017eena i dece, odnosno da njihovo materinstvo i roditeljstvo nije podr\u017eano od strane dru\u0161tva na jednak na\u010din. Ovakav nejednak tretman, favorizuje samo jedan oblik radnog anga\u017eovanja, i to radni odnos kod poslodavca u odnosu na druge oblike radnog anga\u017eovanja <\/strong>(rad van radnog odnosa, samozapo\u0161ljavanje, preduzetni\u0161tvo). Ova \u010dinjenica dodatno govori u prilog tome da ovakvo razlikovanje izme\u0111u \u017eena, u aktuelnim okolnostima na tr\u017ei\u0161tu rada, nema racionalnog opravdanja. Ustavni sud je potvrdio argumente koje je Poverenik izneo, kada je svojim odlukama utvrdio nesaglasnost pojedinih odredaba Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom sa Ustavom.<\/strong><\/p>\n Razli\u010dita istra\u017eivanja ukazuju da je sve vi\u0161e novih oblika radnog anga\u017eovanja koji ne podrazumevaju radni odnos, ve\u0107 rad van radnog odnosa, kao i da je zabrana zapo\u0161ljavanja koja je prethodni dugi niz godina bila aktuelna, dovela do toga da se pove\u0107ao broj radnog anga\u017eovanja koje podrazumeva zaklju\u010denje razli\u010ditih ugovora koja ne podrazumevaju radni odnos, ve\u0107 rad van radnog odnosa. Nesigurnost i du\u017eina rada po osnovu ugovora nesporno ima uticaj i na odlu\u010divanje na ra\u0111anje deteta. Aktuelni propisi ne prepoznaju nove oblike radnog anga\u017eovanja ve\u0107 primat daju radnom odnosu kod poslodavca, \u0161to datira jo\u0161 iz vremena socijalisti\u010dkog sistema kada je najve\u0107i broj \u017eena bio zaposlen bilo u dr\u017eavnim organima, javnim slu\u017ebama, javnim preduze\u0107ima ili kod drugog poslodavca, a veoma mali broj njih se odlu\u010divao za samozapo\u0161ljavanje i preduzetni\u0161tvo. Imaju\u0107i u vidu realnost, odnosno broj radnika anga\u017eovanih na osnovu razli\u010ditih ugovora koji ne predstavljaju radni odnos, neophodno je prona\u0107i na\u010dine da se i za ove vidove radnog anga\u017eovanja propi\u0161u isti vidovi za\u0161tite koji podrazumevaju za\u0161titu trudnica i porodilja tokom trajanja radnog anga\u017eovanja.<\/strong> S tim u vezi, Zakon o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom je ve\u0107 prepoznao ove trendove i potrebu za\u0161tite \u017eena koje nisu zaposlene kod poslodavca ve\u0107 obavljaju rad kroz samozapo\u0161ljavanje ili na osnovu nekog od ugovora koji ne spadaju u ugovore o radu, ve\u0107 ugovore van radnog odnosa. U tom smislu, ovaj zakon je predvideo da ove \u017eene ostvaruju odre\u0111ena ista prava kao i zaposlene kod poslodavca, ali ne i pravo na uplatu poreza i doprinosa. Imaju\u0107i u vidu da te izmene podrazumevaju uskla\u0111ivanje vi\u0161e propisa, mi\u0161ljenja smo da je te propise potrebno izmeniti odnosno ukladiti kako bi se svim \u017eenama obezbedio jednak tretman bez obzira na oblik radnog anga\u017eovanja, odnosno da li je zaposlena kod poslodavca ili se samozapo\u0161ljava. Ovakvo ujedna\u010davanje nu\u017eno podrazumeva unapre\u0111enje Zakona o radu, kao <\/strong>lex specialis<\/em><\/strong> u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja, kao i drugih zakona poput <\/strong>Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o porezu na dohodak gra\u0111ana, Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o privrednim dru\u0161tvima, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.<\/strong><\/p>\n Podaci o pojedinim indikatorima na tr\u017ei\u0161tu rada govore o polo\u017eaju \u017eena u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja. Praksa Poverenika pokazala je da se \u017eenama koje su zaposlene na ugovorima van radnog odnosa, nakon vremena na koji je ugovor zaklju\u010den, isti ne produ\u017eava od strane poslodavaca nakon saznanja da je zaposlena ostala u drugom stanju i pored \u010dinjenice da se odredba \u010dlana 187. stav 3. Zakona o radu odnosi ne samo na otkaz ugovora o radu ve\u0107 i na prestanak radnog odnosa pa i po osnovu isteka vremena na koji je ugovor zaklju\u010den. Tako\u0111e, \u017eene te\u017ee napreduju na bolje pozicije na poslu, \u0161to pokazuju rezultati istra\u017eivanja o faktorima koji doprinose efektu \u201estaklenog plafona\u201c\u00a0 u kojem 78% \u017eena tvrdi da \u017eene i mu\u0161karci nisu jednako tretirani na radnom mestu, \u010dak 67% ispitanica radi na ni\u017eim radnim mestima kao neposredni izvr\u0161ilac, a samo 4% \u017eena u Srbiji se nalazi na poziciji direktorki, predsednica i \u010dlanica nadzornih odbora. Vi\u0161e od polovine \u017eena u Srbiji samo donekle je u mogu\u0107nosti da uskladi profesionalne i privatne obaveze. Prema istom istra\u017eivanju 54% ispitanica ima ni\u017ea primanja u odnosnu na svog partnera, a 56% ima ni\u017ea primanja od kolega koje rade isti ili sli\u010dan posao, dok fleksibilno radno anga\u017eovanje za gotovo polovinu njih nije mogu\u0107e.[5]<\/sup><\/a> O polo\u017eaju \u017eena govori i slu\u010daj u kojem je Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti nedavno dobio spor pred sudom u parnici koju je pokrenuo u cilju za\u0161tite \u017eene tokom trudno\u0107e i porodiljskog odsustva u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja. Poverenik je ukazao i na stavove Evropskog suda za ljudska prava po ovom pitanju, posebno citiraju\u0107i delove iz odluke Evropskog suda po predstavci (predstavka br. 54711\/15 od 4. februara 2021. godine, koja je postala pravnosna\u017ena 4. maja 2021. godine) gde je sud zauzeo jasan stav da odbijanje zaposlenja ili priznavanja naknade vezane za zaposlenje (naknade iz zdravstvenog osiguranja na osnovu komlikacija u trudno\u0107i, a kasnije i porodiljskog odsustva) trudnici predstavlja direktnu diskriminaciju na osnovu pola, \u0161to je dovelo do povrede njenih konvencijskih prava tj. kr\u0161enja \u010dlana 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima u vezi sa \u010dlanom 1. Protokola br. 1. uz\u00a0 Konvenciju. Tako\u0111e, prema stavu Evropskog suda raskid radnog odnosa sa \u017eenom koja je trudna sam po sebi predstavlja akt diskriminacije i to direktne diskriminacije zasnovane na polu \u017eene te da je takvo postupanje u suprotnosti sa \u010dlanom 2. stav 3. i 5. direktive 76\/207\/EEZ[6]<\/sup><\/a>. Sud je izrazio zabrinutost zbog prizvuka zaklju\u010daka doma\u0107ih sudova koji su sugerisali da \u017eene ne bi trebale raditi ili tra\u017eiti posao tokom trudno\u0107e, upozoriv\u0161i da takvi rodni stereotipi predstavljaju ozbiljnu prepreku postizanja stvarne su\u0161tinske ravnopravnosti polova. Utvr\u0111eno je da takva razmatranja ne samo da kr\u0161e doma\u0107e zakone, ve\u0107 se kose i sa me\u0111unarodim standardima ravnopravnosti polova.<\/p>\n Poverenik ovom prilikom ukazuje da je u kontekstu ove inicijative va\u017eno imati u vidu i demografsku sliku na\u0161e zemlje koju ve\u0107 du\u017ee vreme karakteri\u0161e demografsko starenje i visoka prose\u010dna starost stanovni\u0161tva kao rezultat krupnih promena koje su se de\u0161avale u starosnoj strukturi u 20. veku, prouzrokovanih prvenstveno dugogodi\u0161njim opadanjem stope fertiliteta, zatim visinom stope mortaliteta, kao i migracionim kretanjima. Prema rezultatima poslednjeg popisa, u Republici Srbiji \u017eivi 6.690.887 stanovnika, \u0161to je za 6,9% manje u odnosu na 2011. godinu kada je realizovan prethodni popis. Smanjenje broja stanovnika zabele\u017eeno je u svim regionima (oko 10%), osim u Beogradskom, gde je broj stanovnika pove\u0107an za oko 1,6%. Efekti smanjenja broja stanovnika su brojni, a ekonomski efekti ovakve situacije prevazilaze negativne efekte starenja stanovni\u0161tva jer se negativno odra\u017eavaju na tr\u017ei\u0161te rada i naro\u010dito pojedine sektore privrede (npr. gra\u0111evinska industrija, infrastruktura), \u0161to dovodi do smanjenja BDP i ni\u017eeg agregatnog rasta \u010ditave zemlje, posebno regiona koji su naro\u010dito pogo\u0111eni depopulacijom govori niz izve\u0161taja i istra\u017eivanja na svetskom nivou.<\/p>\n Na polo\u017eaj \u017eena anga\u017eovanih po osnovu ugovora koji u skladu sa Zakonom o radu predstavljaju rad van radnog odnosa u vezi sa trudno\u0107om i polo\u017eajem ukazalo je i Udru\u017eenje \u201eMame su zakon\u201c koje je predlo\u017eilo dopune Zakona o radu i to \u010dlana 202a i 202b, sa prora\u010dunom finansijskih sredstava potrebnih za primenu tako izmenjenog zakon.\u00a0 Pomenuto udru\u017eenje je u okviru projekta \u201ePorodiljsko odsustvo – pravo a ne privilegija\u201c navelo finanijsku analizu porodiljskog odsustva koju je pripremio Institut za razvoj i inovacije. U analizi je navedeno da je za realizaciju predlo\u017eenih izmena zakona potrebno obezbediti na godi\u0161njem nivou nov\u010dana sredstava na nivou op\u0161teg nivoa dr\u017eave koja se kre\u0107u izme\u0111u 2.868 miliona dinara (24,4 milion evra) i 4.030 miliona dinara (34,3 miliona evra). Od procenjenog iznosa nov\u010danih sredstva za realizaciju na nivou op\u0161te dr\u017eave, sredstva koja se odnose na bud\u017eet Republike Srbije su procenjena u iznosu od 2.645 miliona do 3.360 miliona dinara, a sredstva koja je potrebno obezbediti iz bud\u017eeta Republi\u010dkog fonda za zdravstveno osiguranje su procenjena od 223 do 669 miliona dinara, sve posmatrano na godi\u0161njem nivou[7]<\/sup><\/a>.<\/p>\n Predlo\u017eenom dopunom Zakona o radu kroz \u010dlan 202a koji se odnosi na davanje prava radno anga\u017eovanim radnicama van radnog odnosa (ugovor o privremeno povremenim poslovima, ugovor o delu, ugovor o stru\u010dnom osposobljavanju i usavr\u0161avanju, ugovor o dopunskom radu) da imaju pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, a u skladu sa \u010dlanovima 94, 94a i 95 Zakona o radu, ukazano je da \u0107e do\u0107i do tro\u0161ka po op\u0161ti nivo dr\u017eave u pogledu nadoknade plate za zaposlene van radnog odnosa za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta u trajanju od 12 meseci, kao i pripadaju\u0107ih poreza i doprinosa. U navedenoj analizi je istaknuto da nadoknada plate za zaposlene van radnog odnosa koja je predvi\u0111ena ovom dopunom Zakona o radu kroz \u010dlan 202a ne mo\u017ee biti manja od minimalne zarade, kako bi bila u skladu sa stavom 8, \u010dlan 14** Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom. Naime, tro\u0161kovi koji su posledica dopune Zakona o radu kroz predlo\u017eeni \u010dlan 202a ne\u0107e se ostvariti u punom iznosu jer je deo tro\u0161kova op\u0161te dr\u017eave koji se odnosi na nadoknadu plate ve\u0107 obuhva\u0107en kroz Ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta i posebne nege deteta koje su definisane \u010dlanom 17. Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom i koje zaposlene van radnog odnosa primaju. Nov\u010dani tro\u0161ak po op\u0161ti nivo dr\u017eave postoji usled isplate pripadaju\u0107ih poreza i doprinosa, kao i u slu\u010daju \u017eena koje su zaposlene van radnog odnosa i primaju Ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta koje su manje od minimalne zarade u Republici Srbiji.<\/p>\n Poverenik koristi priliku da uka\u017ee na antidiskrinacione propise kao i propise koji se odnose na polo\u017eaj \u017eena u toku trudno\u0107e i poro\u0111aja u procesu rada i zapo\u0161ljavanja.<\/p>\n \u010clanom 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Poseban oblik diskriminacije predstavlja posredna diskriminacija koja postoji ako se na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njegovog li\u010dnog svojstva, u nepovoljniji polo\u017eaj u pore\u0111enju sa drugim licima u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdana legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nu\u017ena. Odredbom \u010dlana 14. st. 1. i 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, za\u0161tite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom polo\u017eaju, kao i da se posebne mere primenjuju dok se ne postigne cilj zbog kojeg su propisane, ako zakonom nije druga\u010dije propisano.<\/p>\n Odredbom \u010dlana 16. propisana je zabrana diskriminacije u oblasti rada, odnosno naru\u0161avanje jednakih mogu\u0107nosti za zasnivanje radnog odnosa ili u\u017eivanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao \u0161to su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u slu\u017ebi, na stru\u010dno usavr\u0161avanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravi\u010dne i zadovoljavaju\u0107e uslove rada, na odmor, na obrazovanje, na stupanje u sindikat, kao i na za\u0161titu od nezaposlenosti. Za\u0161titu od diskriminacije iz stava 1. ovog \u010dlana u\u017eiva lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje tra\u017ei posao, student i u\u010denik na praksi, lice na stru\u010dnom osposobljavanju i usavr\u0161avanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu u\u010destvuje u radu.<\/p>\n Dalje, odredbama \u010dlana 20. ovog zakona propisano je da diskriminacija na osnovu pola postoji ako se postupa protivno na\u010delu rodne ravnopravnosti, odnosno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda \u017eena i mu\u0161karaca u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota. Istim \u010dlanom je zabranjeno uskra\u0107ivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilago\u0111avanja pola rodnom identitetu, kao i zbog trudno\u0107e, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta ili posebne nege deteta.<\/p>\n Zakonom o privrednim dru\u0161tvima[8]<\/sup><\/a> <\/strong>ure\u0111en je pravni polo\u017eaj privrednih dru\u0161tava i drugih oblika organizovanja, pa tako i pravni polo\u017eaj preduzetnika (\u010dlan 1. stav 1.). Oredbom \u010dlana 83. ovog zakona definisan je pojam preduzetnika kao \u201eposlovno sposobnog fizi\u010dkog lica koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji\u201c. U preduzetnike se ubrajaju i fizi\u010dka lica koja su upisana u poseban registar a koja obavljaju delatnost slobodne profesije ako je to odre\u0111eno posebnim propisom (knji\u017eavnice, umetnice..).<\/p>\n Dalje, odredbama \u010dlana 89. ovog zakona propisano je da preduzetnik mo\u017ee pisanim ovla\u0161\u0107enjem poveriti poslovo\u0111enje poslovno sposobnom fizi\u010dkom licu, odnosno poslovo\u0111i. Poslovo\u0111a mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika (\u010dlan 89. st.3 ovog zakona). Izuzetno, ako je preduzetnik iz opravdanih razloga privremeno odsutan (bolest, \u0161kolovanje, izbor na funkciju i sl.), a nema zaposlenog poslovo\u0111u, on mo\u017ee op\u0161te poslovo\u0111enje poveriti \u010dlanu svog porodi\u010dnog doma\u0107instva za vreme tog odsustva, bez obaveze da ga zaposli. U smislu ovog zakona, poro\u0111aj i\/ili odsustvo sa rada radi nege deteta smatra se opravdanim razlogom priremenog odsustva preduzetnice.<\/p>\n Ukoliko preduzetnica ne zaposli poslovo\u0111u i nema \u010dlana porodi\u010dnog doma\u0107instva da mu\/joj poveri rukovo\u0111enje, ona mora prekinuti\/zatvoriti, privremeno ili trajno, svoj posao. Dakle, ro\u0111enje deteta dovodi u rizik opstanak preduzetni\u010dke radnje, a samim tim i budu\u0107ih izvora prihoda \u017eene koja je odlu\u010dila da zatvori svoju preduzetni\u010dku radnju zbog trudno\u0107e i poro\u0111aja. \u00a0Na ovaj na\u010din su na\u017ealost preduzetnice dovedene u situaciju da moraju da biraju izme\u0111u maj\u010dinstva i bavljenja biznisom.<\/p>\n Dalje, odredbama \u010dl. 7, 8. i 9. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje[9]<\/sup><\/a><\/strong> propisano je da su preduzetnici, izme\u0111u ostalih, obveznici doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, za zdravstveno osiguranje i za osiguranje u slu\u010daju nezaposlenosti, a u skladu sa zakonima koji ure\u0111uju ove sisteme. Odredbama \u010dlana 22. ovog zakona propisano je da osnovica doprinosa za preduzetnike koji u skladu sa zakonom koji ure\u0111uje porez na dohodak gra\u0111ana porez pla\u0107aju na stvarni prihod, je mese\u010dni iznos li\u010dne zarade u smislu zakona koji ure\u0111uje porez na dohodak gra\u0111ana (stav 1.ta\u010dka 1.) ili oporeziva dobit ako preduzetnik ne ispla\u0107uje li\u010dnu zaradu iz stava 1.ta\u010dka 1. ovog \u010dlana. \u010clanom 65b ovog zakona je propisano da se za preduzetnika koji ostvaruje ostale naknade po osnovu ro\u0111enja i nege deteta i posebne nege deteta u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uje finansijska podr\u0161ka porodici sa decom, ne pla\u0107aju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje po tom osnovu za vreme ostvarivanja prava na tu naknadu<\/em> (stav 1).<\/em> Izuzetno od stava 1. ovog \u010dlana, za preduzetnika koji nastavlja da obavlja preduzetni\u010dku delatnost za vreme ostvarivanja prava na ostale naknade, osnovicu doprinosa \u010dini li\u010dna zarada, odnosno oporeziva dobit, odnosno pau\u0161alno utvr\u0111eni prihod (stav 2. ovog \u010dlana). Stavom 3. je propisano da o<\/strong>bveznik pla\u0107anja doprinosa za vreme ostvarivanja prava na ostale naknade je preduzetnik<\/em><\/strong> iz stava 2. ovog \u010dlana<\/em>\u201c.<\/p>\n Zakonom o zdravstvenom osiguranju[10]<\/sup><\/a><\/strong> propisano je da je obavezno zdravstveno osiguranje ono osiguranje kojim se osiguranim licima i drugim licima obezbe\u0111uje pravo na zdravstvenu za\u0161titu i pravo na nov\u010dane naknade u skladu sa ovim zakonom (\u010dlan 3.), kao i da se sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbe\u0111uju uplatom doprinosa, kao i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom (\u010dlan 9. stav 1.). U skladu sa ovim zakonom u osiguranike ulaze i preduzetnici (\u010dlan 11. ta\u010dka 18. ovog zakona).<\/p>\n Odredbama \u010dlana 13. ovog zakona propisano je da preduzetniku prestaje svojstvo osiguranika po predvi\u0111enom osnovu za vreme privremene odjave obavljanja delatnosti, ako<\/em> za to vreme ne pla\u0107a doprinos,<\/em> osim za vreme trajanja privremene spre\u010denosti za rad nastale pre privremene odjave<\/em>, u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Svakako, va\u017eno je ista\u0107i da, van kategorija osiguranika u skladu sa \u010dlanom 11. Zakona o zdravstvenom osiguranju, odnosno lica koja ne ispunjavaju uslove za sticanje svojstva osiguranika iz \u010dlana 11. ovog zakona i koja ne ispunjavaju uslove da budu osigurani kao \u010dlanovi porodice osiguranika, ipak se smatraju osiguranicima u smislu ovog zakona i to su,izme\u0111u ostalog, lica u vezi sa planiranjem porodice, kao i u toku trudno\u0107e, poro\u0111aja i do 12 meseci nakon poro\u0111aja (\u010dlan 16. stav 1. ta\u010dka 2. Zakona o zdravstvenom osiguranju). \u010clanom 17. Zakona o zdravstvenom osiguranju je propisano da lica koja nisu obavezno osigurana u smislu ovog zakona mogu da se uklju\u010de u obavezno zdravstveno osiguranje radi obezbe\u0111ivanja za sebe i \u010dlanove svoje u\u017ee porodice prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, pod uslovima, na na\u010din, u sadr\u017eaju i obimu propisanim ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim za sprovo\u0111enje ovog zakona (stav 1.). Izuzetno od stava 1. ovog \u010dlana preduzetnik kome je prestalo svojstvo osiguranika po osnovu \u010dlana 13. ovog zakona, kao i supru\u017enik, odnosno vanbra\u010dni partner zaposlenog koji je upu\u0107en na rad u inostranstvo u skladu sa zakonom, a kome miruju prava i obaveze iz radnog odnosa za period upu\u0107ivanja, mogu da se uklju\u010de u obavezno zdravstveno osiguranje radi obezbe\u0111ivanja za sebe i \u010dlanove svoje u\u017ee porodice prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, pod uslovima, na na\u010din, u sadr\u017eaju i obimu propisanim ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim za sprovo\u0111enje ovog zakona.<\/em> U skladu sa odredbama \u010dlana 72. stav 1.ta\u010dka 2 ovog zakona preduzetnici imaju pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Dodatno je propisano i to da\u00a0 preduzetnici\/e imaju pravo i na naknadu zarade\u00a0 za vreme privremene spre\u010denosti za rad, ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno \u010dlana njegove u\u017ee porodice takvo da je osiguranik spre\u010den za rad iz razloga propisanih ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade, i to ako je privremeno spre\u010den za rad, izme\u0111u ostalog zbog bolesti ili koplikacija u vezi sa odr\u017eavanjem trudno\u0107e (\u010dlan 73.stav1. ta\u010dka 3.). Odredbom \u010dlana 85. istog zakona propisano je da osiguraniku iz \u010dlana 11. stav 1. ta\u010dka 18) ovog zakona (preduzetniku\/ci i slobodnom umetniku\/ci) ne pripada naknada zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ako za vreme privremene spre\u010denosti za rad nije privremeno odjavio obavljanje delatnosti, bez obzira ko je isplatilac naknade, dok je stavom 2. istog \u010dlana propisano da u slu\u010daju iz stava 1. ovog \u010dlana osiguraniku koji ima zaposlene (jednog ili vi\u0161e) pripada 50% od naknade zarade koja bi mu pripadala da je odjavio obavljanje delatnosti.<\/p>\n Odredbama \u010dlana 13. Zakon o porezu na dohodak gra\u0111ana<\/strong>[11]<\/sup><\/a> propisano je da se pod zaradom u smislu ovog zakona, izme\u0111u ostalog, smatra zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se ure\u0111uju radni odnosi i druga primanja zaposlenog (stav 1.). Zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i ugovorena naknada i druga primanja koja se ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova na osnovu ugovora zaklju\u010denog neposredno sa poslodavcem, kao i na osnovu ugovora zaklju\u010denog preko omladinske ili studentske zadruge, osim sa licem do navr\u0161enih 26 godina \u017eivota, ako je na \u0161kolovanju u ustanovama srednjeg, vi\u0161eg i visokog obrazovanja (stav 2.). Zaradom, u smislu ovog zakona, smatra se i ispla\u0107ena li\u010dna zarada preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika utvr\u0111ena u skladu sa ovim zakonom (stav 3.). Ovim zakonom odre\u0111ena primanja izuzeta su od oporezivanje. Tako se ne pla\u0107a porez na dohodak gra\u0111ana na primanja ostvarena po osnovu primanja koja se ostvaruju u skladu sa zakonom kojim se ure\u0111uje finansijska podr\u0161ka porodici sa decom, osim naknade zarade, odnosno plate (\u010dlan 9. stav 1. ta\u010dka 2. Zakona o porezu na dohodak gra\u0111ana).<\/p>\n Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju[12]<\/sup><\/a><\/strong> obavezno osigurana lica, odnosno osiguranici su, izme\u0111u ostalih i lica koja samostalno obavljaju delatnost (\u010dlan 10. stav 1. ta\u010dka 2.). Dalje odredbom \u010dlana 12. je, izme\u0111u ostalog propisano da su osiguranici samostalnih delatnosti i lica koja, u skladu sa zakonom, samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost, ako nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja (stav 1. ta\u010dka 1.) lica koja, u skladu sa zakonom, obavljaju poljoprivrednu delatnost u svojstvu preduzetnika, ako nisu obavezno osigurani po osnovu zaposlenja (stav 1.ta\u010dka 4a), kao i lica koja su prestala da obavljaju samostalnu delatnost, dok ostavaruju nov\u010danu naknadu prema propisima o radu i zapo\u0161ljavanju (stav 1. ta\u010dka 5.). Odredbama \u010dlana 14. utvr\u0111en je po\u010detak i prestanak svojstva osiguranika, koji se sti\u010de danom po\u010detka a prestaje danom prestanka zaposlenja, obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti, odnosno obavljanja ugovorenih poslova (stav 1.). S tim u vezi navodimo odredbe stava 4. ovog \u010dlana kojim, izuzetno od odredaba stava 1. ovog \u010dlana, svojstvo osiguranika poljoprivrednika mo\u017ee mirovati najdu\u017ee pet godina u toku osiguranja iz objektivnih razloga (elementarne nepogode, bolesti i porodiljskog odsustva), s tim \u0161to to ne mo\u017ee biti uzastopnih pet godina. Ovo, stoga, \u0161to su odredbama ovog \u010dlana obuhva\u0107eni svi osiguranici poljoprivrednici, te se mo\u017ee zaklju\u010diti da u ovu grupu spadaju i oni koji obavljaju poljoprivrednu delatnost u svojstvu preduzetnika.<\/p>\n Zakonom o radu<\/strong>[13]<\/sup><\/a> propisano je da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, ure\u0111uju se ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim me\u0111unarodnim konvencijama (\u010dlan 1. stav 1). Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ure\u0111uju se i kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu \u2013 samo kada je to ovim zakonom odre\u0111eno (\u010dlan 1. stav 2). Dalje, odredbama \u010dlana 2. ovog zakona propisano je da se odredbe ovog zakona primenjuju na zaposlene koji rade na teritoriji Republike Srbije, kod doma\u0107eg ili stranog pravnog, odnosno fizi\u010dkog lica, kao i na zaposlene koji su upu\u0107eni na rad u inostranstvo od strane poslodavca ako zakonom nije druk\u010dije odre\u0111eno; na zaposlene u dr\u017eavnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim slu\u017ebama, ako zakonom nije druk\u010dije odre\u0111eno; na zaposlene kod poslodavaca u oblasti saobra\u0107aja, ako posebnim propisom nije druk\u010dije odre\u0111eno, kao i na zaposlene strane dr\u017eavljane i lica bez dr\u017eavljanstva koji rade kod poslodavca na teritoriji Republike Srbije, ako zakonom nije druk\u010dije odre\u0111eno. Tako\u0111e, \u010dlanom 12. Zakona o radu propisano je da zposleni ima pravo na odgovaraju\u0107u zaradu, bezbednost i\u00a0zdravlje na radu, zdravstvenu za\u0161titu, za\u0161titu li\u010dnog integriteta, dostojanstvo li\u010dnosti\u00a0i druga prava u slu\u010daju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbe\u0111enje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike za\u0161tite, u skladu sa zakonom i op\u0161tim aktom, odnosno ugovorom o radu. Stavom 2. ovog \u010dlana propisano je da z<\/strong>aposlena \u017eena<\/strong> ima pravo na posebnu za\u0161titu za vreme trudno\u0107e i poro\u0111aja, dok je stavom 3. propisano da zaposleni ima pravo na posebnu za\u0161titu radi nege deteta, u skladu sa ovim zakonom.<\/p>\n S obzirom na to da je Zakon o radu krovni zakon u oblasti rada i da je njime stvoren re\u017eim rada van radnog odnosa, promena polo\u017eaja \u017eena koje rad obavljaju van radnog odnosa najbolje \u0107e biti ostvarena upravo dopunama relevantnih \u010dlanova ovog zakona (197\u2012203).[14]<\/a><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje i na va\u017enost izmena i dopuna \u010dl. 94-96. Zakona o radu[15]<\/sup><\/a>, kako bi se i \u017eenama anga\u017eovanim na ugovorima van radnog odnosa omogu\u0107ilo kori\u0161\u0107enje prava na odsustvo sa rada zbog trudno\u0107e i poro\u0111aja, kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, kao i posebne nege deteta, ravnopravno sa \u017eenama zaposlenim po osnovu ugovora o radu na neodre\u0111eno ili odre\u0111eno vreme. Navedeno je potrebno usaglasiti i sa odredbama va\u017ee\u0107ih \u010dl. 115. i 187. ovog zakona koji se odnose na pravo na naknadu zarade, kao i sa posebnim odredbama koje se odnose na za\u0161titu od otkaza ugovora o radu \u017eena anga\u017eovanih na nekim od ugovora van radnog odnosa.<\/p>\n Poverenik podse\u0107a i da su Strategijom podsticanja ra\u0111anja Republike Srbije[16]<\/sup><\/a>\u00a0 predvi\u0111ene mere i mehanizmi u cilju ekonomskog osna\u017eivanja potencijalnih roditelja i roditelja. U prilog tome nave\u0161\u0107emo dva posebna strate\u0161ka cilja i njihove pojedina\u010dne mere i\/ili mehanizme ostvarivanja. U okviru posebnog cilja Strategije (2.2.1. poseban cilj 1.) \u2013 ubla\u017eavanje ekonomske cene podizanja deteta, predvi\u0111ena su dva pojedina\u010dna cilja. Prvi je smanjenje direktnih tro\u0161kova podizanja dece i finansijske mere za podsticanje ra\u0111anja (1.1.), dok se drugi pojedina\u010dni cilj (1.2.) odnosi na podsticaje u sferi stanovanja. Drugi poseban cilj je cilj 2. (2.2.2.poseban cilj 2.) koji se odnosi na uskla\u0111ivanje rada i roditeljstva \u010dija je implementacija, tako\u0111e predvi\u0111ena kroz dva pojedina\u010dna cilja \u2013 uskla\u0111ivanje roditeljskog i profesionalnog domena (2.1.), i uskla\u0111ivanje rada i roditeljstva putem zbrinjavanje dece zaposlenih roditelja (2.2.). Stretegija razra\u0111uje ove ciljeve kroz veliki broj mera, aktivnosti i mehanizama u cilju ekonomskog osna\u017eivanja roditelja i potencijalnih roditelja na direktan ili indirektan na\u010din ( primera radi: \u201esve vrste radnih ugovora, uklju\u010duju\u0107i i ugovore o privremenim i povremenim poslovima, ugovore o stru\u010dnom osposobljavanju i usavr\u0161avanju, ugovore o delu, ugovore o dopunskom radu i dr, treba tretirati na isti na\u010din u pogledu prava na naknadu za vreme trudno\u0107e, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada zarad nege deteta(3)\u201c, \u201eobezbe\u0111ivanje uslova da \u017eena tokom trudno\u0107e kao i nakon vra\u0107anja na posao posle odsustva ne izgubi posao (7)\u201c i dr.).<\/p>\n Analizom svih navedenih propisa mo\u017ee se zaklju\u010diti da i dalje postoji nejednak tretman \u017eena koje samostalno obavljaju delatnost ili rade po osnovu nekog od ugovora van radnog odnosa u odnosu na zaposlene \u017eene, a koji predstavlja povredu \u010dlana 21. koji propisuje da su pred Ustavom[17]<\/sup><\/a> i zakonom svi jednaki, kao i \u010dlana 63. stav 2. Ustava kojim je propisano da Republika Srbija podsti\u010de roditelje da se odlu\u010de na ra\u0111anje dece u \u010demu im poma\u017ee, kao i \u010dlana 66. stav 1. i 2. Ustava kojim je propisano da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji u\u017eivaju posebnu za\u0161titu, u skladu sa zakonom, kao i da se majci pru\u017ea posebna podr\u0161ka i za\u0161tita pre i posle poro\u0111aja. Poverenik ukazuje i na odredbe \u010dlana 18. Ustava kojim je ure\u0111ena neposredna primena zajem\u010denih prava<\/em>. Ovim \u010dlanom je propisano da se lj<\/em>udska i manjinska prava zajem\u010dena Ustavom neposredno primenjuju (stav1). Ustavom se jem\u010de, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajem\u010dena op\u0161teprihva\u0107enim pravilima me\u0111unarodnog prava, potvr\u0111enim me\u0111unarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se mo\u017ee propisati na\u010din ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izri\u010dito predvi\u0111eno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri \u010demu zakon ni u kom slu\u010daju ne sme da uti\u010de na su\u0161tinu zajem\u010denog prava (stav 2. istog \u010dlana). Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tuma\u010de se u korist unapre\u0111enja vrednosti demokratskog dru\u0161tva, saglasno va\u017ee\u0107im me\u0111unarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi me\u0111unarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovo\u0111enje (stav 3. istog \u010dlana).<\/p>\n \u010clanom 60. Ustava propisanao je da se jem\u010di pravo na rad, u skladu sa zakonom (stav 1), da svako ima pravo na slobodan izbor rada (stav 2), da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta (stav3). Svako ima pravo na po\u0161tovanje dostojanstva svoje li\u010dnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu za\u0161titu na radu, ograni\u010deno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, pla\u0107eni godi\u0161nji odmor, pravi\u010dnu naknadu za rad i na pravnu za\u0161titu za slu\u010daj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne mo\u017ee odre\u0107i (stav 4. istog \u010dlana). \u017denama, omladini i invalidima omogu\u0107uju se posebna za\u0161tita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom (stav 5. istog \u010dlana).<\/p>\n Podse\u0107amo i na Konvenciju o jednakim mogu\u0107nostima i tretmanu za radnike i radnice (radnici sa porodi\u010dnim obavezama) broj 156 iz 1981. godine\u00a0 primenjuje se na radnike i radnice koji imaju obaveza prema deci koju izdr\u017eavaju i kada im te obaveze ograni\u010davaju mogu\u0107nost da se ekonomski anga\u017euju i napreduju. Dr\u017eave \u010dlanice su se obavezale da kao cilj nacionalne politike postave mogu\u0107nost da ova lica iskoriste sva prava iz radnog odnosa bez diskriminacije.<\/p>\n Konvencijom o za\u0161titi materinstva Me\u0111unarodne organizacije rada br. 183. iz 2000. godine\u00a0 propisana je obaveza svake \u010dlanice da usvoji mere kako bi obezbedila da materinstvo ne bude izvor diskriminacije u oblasti radnih odnosa.<\/p>\n Akcionim planom za poglavlje 19 koje se odnosi na socijalnu politiku i zapo\u0161ljavanje predvi\u0111eno je izjedna\u010davanje statusa majki anga\u017eovanih po ugovorima van radnog odnosa sa majkama anga\u017eovanim po ugovorima o radnom odnosu. Planom je predvi\u0111eno uskla\u0111ivanje Zakona o radu sa Direktivom Saveta 92\/85\/EEZ od 19. oktobra 1992. godine o uvo\u0111enju mera za podsticanje pobolj\u0161anja bezbednosti i zdravlja na radu trudnica, porodilja ili dojilja, u pogledu primene svih odredbi Direktive na druge radno anga\u017eovane \u017eene, kako bi se za\u0161titile ne samo zaposlene, ve\u0107 sve radne \u017eene anga\u017eovane po ugovoru van radnog odnosa ili drugom osnovu.<\/p>\n U Redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju o stanju u oblasti za\u0161tite ravnopravnosti za 2023. godinu[18]<\/a> Poverenik je dao i op\u0161tu preporuku mera za unapre\u0111enja ravnopravnosti Ministarstvu za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, \u0161umarstva i vodoprivrede, Ministarstvu za brigu o selu, NSZ, jedinicama lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, poslodavcima. U preporuci je navedeno da je potrebno aktivnim merama i subvencijama podsticati zapo\u0161ljavanje \u017eena, razvoj \u017eenskog preduzetni\u0161tva i poljoprivrednih gazdinstava, ostvarivanje ravnopravnosti u pristupu radnim mestima, jednakim zaradama, uslovima za napredovanje, kao i uravnote\u017eeniju zastupljenost \u017eena na rukovode\u0107im mestima i organima upravljanja. Analizirati efekte preduzetih mera na nivou lokalne zajednice i unapre\u0111ivati ih u odnosu na postignute rezultate.<\/p>\n U Posebnom izve\u0161taju Poverenika o diskriminaciji u oblasti rada i zapo\u0161ljavanja[19]<\/a> ukazano je da je naj\u010de\u0161\u0107a je vi\u0161estruka diskriminacija \u017eena na tr\u017ei\u0161tu rada po osnovu pola i bra\u010dnog i porodi\u010dnog statusa kao li\u010dnih svojstava. U izve\u0161taju je navedeno da rodni jaz na tr\u017ei\u0161tu rada opstaje uprkos poklanjanju pa\u017enje ovom problemu u nacionalnim strategijama u oblasti zapo\u0161ljavanja i rodne ravnopravnosti.[20]<\/sup><\/a> U periodu sprovo\u0111enja Akcionog plana, udeo \u017eena me\u0111u preduzetnicima se neznatno pove\u0107ao (sa 26% 2011. godine na 34% 2017. godine). Me\u0111utim, najve\u0107i deo \u017eenskog preduzetni\u0161tva vo\u0111en je neophodno\u0161\u0107u da se samostalno zaposle suo\u010dene sa preprekama na tr\u017ei\u0161tu rada, a ne zbog dobrih poslovnih resursa, \u0161to umanjuje \u0161ansu \u017eenskim preduze\u0107ima da postanu odr\u017eiva i uspe\u0161na. Rodni jaz u zaradama opstaje iako nije tako visok kao u nekim drugim zemljama.[21]<\/sup><\/a> U ovom izve\u0161taju je navedeno da su mere za pove\u0107anje zaposlenosti, preduzetni\u0161tva i poljoprivredne aktivnosti deo sistemskih uslova koji omogu\u0107avaju ekonomsko osna\u017eivanje \u017eena, ali da se samo delimi\u010dno mogu pripisati sprovo\u0111enju ovog akcionog plana, jer poti\u010du iz ranijeg perioda reforme politika zapo\u0161ljavanja, socijalnog uklju\u010divanja i rodne ravnopravnosti.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, Poverenik smatra da je radi izjeda\u010davanja polo\u017eaja \u017eena koje se samozapo\u0161ljavaju, odnosno koje samostalno obavljaju delatnost ili su anga\u017eovane po osnovu ugovora van radnog odnosa sa \u017eenama koje su zaposlene kod poslodavca, neophodno sagledati sve relevantne propise i izvr\u0161iti njihovo uskla\u0111ivanje kako bi sve \u017eene koje rade izjedna\u010dile tj. imale isti tretman i ista prava povodom istog \u017eivotnog doga\u0111aja \u2013 trudno\u0107e i poro\u0111aja.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21, \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 7, a u vezi ta\u010dke 5.<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 113\/17, 50\/18, 46\/21 – Odluka US, 51\/21 – Odluka US, 53\/21 – Odluka US, 66\/21, 130\/21, 43\/23 – Odluka US i 62\/23, 11\/24 \u2013 Odluka US i 79\/24<\/p>\n [3]<\/a> Odluka US broj IUz-299\/2018 od 1.02.2023. str.7<\/p>\n [4]<\/a> Vi\u0161e na: http:\/\/www.ustavni.sud.rs\/page\/view\/149-102933\/saopstenje-sa-16-sednice-ustavnog-suda-odrzane-22-decembra-2022-godine-kojom-je-predsedavala-snezana-markovic-predsednica-ustavnog-suda<\/a><\/p>\n [5]<\/a> \u201eRedovan godi\u0161nji izve\u0161taj Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2022. godinu\u201c – https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/RGI-2022_15.3.pdf<\/a><\/p>\n [6]<\/a> Predmet C-117\/88 Dekker v Stichting Vormingscentrum voor Jonge Volwassenen Plus (1990) ECR I-3941<\/p>\n [7]<\/a>file:\/\/\/C:\/Users\/Poverenik%20403\/Downloads\/Finansijska%20analiza%20Predloga%20zakona%20o%20dopunama%20Zakona%20o%20radu_High%20Quality.pdf<\/a> . Istra\u017eivanje ura\u0111eno 2022. godine<\/p>\n [8]<\/a>\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 36\/11,99\/11,83\/14 \u2013 dr.zakon, 5\/15,44\/18,95\/18,91\/19 i 109\/21<\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 84\/2004, 61\/2005, 62\/2006, 5\/2009, 52\/2011, 101\/2011, 7\/2012 – uskla\u0111eni din. izn., 8\/2013 – uskla\u0111eni din. izn., 47\/2013, 108\/2013, 6\/2014 – uskla\u0111eni din. izn., 57\/2014, 68\/2014 – dr. zakon, 5\/2015 – uskla\u0111eni din. izn., 112\/2015, 5\/2016 – uskla\u0111eni din. izn., 7\/2017 – uskla\u0111eni din. izn., 113\/2017, 7\/2018 – uskla\u0111eni din. izn., 95\/2018, 4\/2019 – uskla\u0111eni din. izn., 86\/2019, 5\/2020 – uskla\u0111eni din. izn., 153\/2020, 6\/2021 – uskla\u0111eni din. izn., 44\/2021, 118\/2021, 10\/2022 – uskla\u0111eni din. izn., 138\/2022, 6\/2023 – uskla\u0111eni din. izn., 92\/2023, 6\/2024 – uskla\u0111eni din. izn. i 94\/2024)<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 25\/19 i 92\/23<\/p>\n [11]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 24\/01, 80\/02, 80\/02 – dr. zakon, 135\/04, 62\/06, 65\/06 \u2013 ispravka, 31\/09, 44\/09, 18\/10, 50\/11, 91\/11 – Odluka US, 7\/12 – uskla\u0111eni din. izn., 93\/12, 114\/12 – Odluka US, 8\/13 – uskla\u0111eni din. izn., 47\/13, 48\/13 – ispravka, 108\/13, 6\/14 – uskla\u0111eni din. izn., 57\/14, 68\/14 – dr. zakon, 5\/15 – uskla\u0111eni din. izn., 112\/15, 5\/16 – uskla\u0111eni din. izn., 7\/17 – uskla\u0111eni din. izn., 113\/17, 7\/18 – uskla\u0111eni din. izn., 95\/18, 4\/19 – uskla\u0111eni din. izn., 86\/19, 5\/20 – uskla\u0111eni din. izn., 153\/20, 156\/20 – uskla\u0111eni din. izn., 6\/21 – uskla\u0111eni din. izn., 44\/21, 118\/21, 132\/21 – uskla\u0111eni din. izn., 10\/22 – uskla\u0111eni din. izn., 138\/22, 144\/22 – uskla\u0111eni din. izn., 6\/23 – uskla\u0111eni din. izn., 92\/23, 116\/23 – uskla\u0111eni din. izn., 6\/24 – uskla\u0111eni din. izn. i 94\/24<\/p>\n [12]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 34\/03, 64\/04 – odluka USRS, 84\/04 – dr. zakon, 85\/05, 101\/05 – dr. zakon, 63\/06 – odluka USRS, 5\/09, 107\/09, 101\/10, 93\/12, 62\/13, 108\/13, 75\/14, 142\/14, 73\/18, 46\/19 – Odluka US, 86\/19, 62\/21, 125\/22, 138\/22, 76\/23 i 94\/24<\/p>\n [13]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 24\/05, 61\/05, 54\/09, 32\/13, 75\/14, 13\/17-Odluka US, 113\/17 i 95\/18 – Autenti\u010dno tuma\u010denje<\/p>\n [14]<\/a> file:\/\/\/C:\/Users\/Poverenik%20403\/Downloads\/Finansijska%20analiza%20Predloga%20zakona%20o%20dopunama%20Zakona%20o%20radu_High%20Quality.pdf<\/a> .<\/p>\n [15]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS”, br. 24\/05, 61\/05, 54\/09, 32\/13, 75\/14, 13\/17 – odluka US, 113\/17 i 95\/18 – autenti\u010dno tuma\u010denje<\/p>\n [16]<\/a> \u201eSl.glasnik RS\u201c, br. 25\/18-16 https:\/\/aler.rs\/files\/STRATEGIJA_PODSTICANJA_RADJANJA.pdf<\/p>\n [17]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, \u00a0br. 98\/06, \u00a0115\/21 i 16\/22<\/p>\n <\/p>\n [18]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/RGI-2023.pdf<\/p>\n [19]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/03\/12-19.pdf<\/p>\n [20]<\/a> Finalni izve\u0161taj evaluacije Akcionog plana za sprovo\u0111enje Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost Republike Srbije<\/em>, SeCons \u2013 grupa za razvojnu inicijativu, 2018, dostupno na internet adresi: https:\/\/www.secons.net\/files\/publications\/99-publication.pdf<\/a><\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
19-25 Inicijativa Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju za izjedna\u010davanje preduzetnica i \u017eena koje rade po ugovoru sa zaposlenim \u017eenama kod poslodavca tokom trudno\u0107e i poro\u0111aja<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n