\u00a0<\/strong><\/p>\n PREPORUKU<\/strong> MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZA\u0160TIT<\/strong>E<\/strong> OD DISKRIMINACIJE<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje banci da izbeglicama, licima sa odobrenom supsidijarnom za\u0161titom i tra\u017eiocima azila:<\/p>\n <\/p>\n – omogu\u0107i pristup bankarskim proizvodima i uslugama (kao \u0161to je primera radi, otvaranje i kori\u0161\u0107enje osnovnog platnog ra\u010duna) bez diskriminacije po bilo kom stvarnom ili pretpostavljenom li\u010dnom svojstvu, uzimaju\u0107i u obzir u skladu sa propisima specifi\u010dnost statusa izbeglice u pogledu boravka, prava na rad, izgleda li\u010dne karte i dokumenata koji se izdaju u postupku azila.<\/p>\n <\/p>\n Potrebno je da o preduzetom banka obavesti Poverenika u roku od 30 dana od prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njome ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n <\/p>\n O b r a z l o \u017e e nj e<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti obra\u0107aju se izbeglice i tra\u017eioci azila kao i organizacije civilnog dru\u0161tva u njihovo ime, ukazuju\u0107i na probleme sa kojima se ova lica susre\u0107u prilikom otvaranja ra\u010duna i kori\u0161\u0107enja bankarskih usluga. Tako se Povereniku obratilo udru\u017eenje Beogradski centar za ljudska prava, organizacija koja godinama zastupa i pru\u017ea pomo\u0107 izbeglicama i tra\u017eiocima azila, poja\u0161njavaju\u0107i pojedine probleme na koje su nai\u0161le osobe sa dodeljenom privremenom za\u0161titom ili sa odobrenim pravom na azil u pogledu pristupa bankarskim uslugama. U svom obra\u0107anju su istakli da zaposleni u bankama veoma \u010desto ne prepoznaju i u svom postupanju ne prave razliku izme\u0111u stranaca na koje se odnosi Zakon o strancima, i tra\u017eilaca azila, osoba sa dodeljenom privremenom za\u0161titom i izbeglica koji pripadaju ranjivoj kategoriji i koji jesu poreklom dr\u017eavljani drugih zemalja ali prema nacionalnim zakonima nisu stranci ve\u0107 izbeglice na koje se primenjuje drugi propis, kao \u0161to je Zakon o azilu i privremenoj za\u0161titi. Kako je navedeno, u praksi se pote\u0161ko\u0107e ogledaju u tome \u0161to se od njih zahteva da prilikom podno\u0161enja zahteva za otvaranje ra\u010duna dostave paso\u0161 i prijavu boravka. Pojedini od njih uop\u0161te nemaju paso\u0161 ili im je taj dokument istekao ali svi imaju li\u010dnu kartu koju izdaje Kancelarija za azil Ministarstva unutra\u0161njih poslova. Navedeno je da se identitet izbeglica i tra\u017eilaca azila mo\u017ee utvrditi li\u010dnim dokumentima koje im izdaje ova kancelarija i to: li\u010dnom kartom za lice kome je odobreno pravo na uto\u010di\u0161te, li\u010dnom kartom za lice kome je dodeljena supsidijarna za\u0161tita, li\u010dnom kartom za lice kome je dodeljena privremena za\u0161tita (izbeglice iz Ukrajine) i li\u010dnom kartom za tra\u017eioce azila. Pored li\u010dnih karata, svi oni imaju uverenje da poseduju evidencijski broj stranca (EBS) koji tako\u0111e izdaje Kancelarija za azil. Tako\u0111e, poja\u0161njavaju da treba razumeti da ova kategorija ljudi ne vr\u0161i prijavu boravka u de\u017eurnoj slu\u017ebi policijske stanice na \u010dijoj teritoriji je adresa objekta u kojem je stranac sme\u0161ten ili u podru\u010dnoj policijskoj upravi, ve\u0107 u Kancelariji za azil, kao organizacionoj jedinici Ministarstva unutra\u0161njih poslova. Iako li\u010dne karte koje imaju nisu biometrijske (plastificirane su i popunjene rukom), MUP poseduje biometrijske podatke o osobama kojim je izdao identifikacioni dokument. Udru\u017eenje poja\u0161njava da pristup finansijskim proizvodima \u010desto za izbeglice zna\u010di pristup u\u010de\u0161\u0107u u ekonomskom \u017eivotu, kao i izgradnji samostalnosti i stabilnosti za sebe i svoje porodice. Isti\u010du da su platni ra\u010duni izbeglicama i tra\u017eiocima azila potrebni iz razli\u010ditih razloga, a naj\u010de\u0161\u0107e onih koji se ti\u010du primanja mese\u010dnih zarada ili finansijske pomo\u0107i. Dalje ukazuju da su se javile nove pote\u0161ko\u0107e nakon izmena Zakona o zapo\u0161ljavanju stranaca prema kojem je tra\u017eiocima azila omogu\u0107en slobodan pristup tr\u017ei\u0161tu rada \u0161est meseci nakon podno\u0161enja zahteva za azil. Banke osobama koje u Republici Srbiji borave manje od godinu dana nude samo mogu\u0107nost da otvore ra\u010dun za nerezidente, pod uslovom da ispunjavaju dodatne uslove. Godinu dana nakon boravka u Republici Srbiji, postoji mogu\u0107nost da se otvori ra\u010dun za rezidente ali banke ne uzimaju u obzir potvrdu o statusu koju izdaje Kancelarija za azil, u kojoj je nazna\u010den datum kada je osoba podnela zahtev za azil, ve\u0107 samo izdate li\u010dne karte. Zahtev za izdavanje li\u010dne karte se mo\u017ee podneti tek nakon podno\u0161enja zahteva za azil i u praksi se de\u0161ava da se nekada mora malo sa\u010dekati na izdavanje ove li\u010dne karte. Treba razumeti da su prilikom preuzimanja nove li\u010dne karte, ova lica u obavezi da neva\u017ee\u0107i dokument vrate Kancelariji za azil, i ukoliko nemaju fotografiju dokumenta koji je istekao, nisu u mogu\u0107nosti da prilo\u017ee dokaze kakav banka zahteva \u2013 da u Republici Srbiji borave du\u017ee od godinu dana. Tako\u0111e navode da banke zahtevaju jo\u0161 jedan dokument – ugovor o radu ili zvani\u010dni akt dr\u017eavnih organa ili me\u0111unarodnih organizacija, na osnovu koga se vidi razlog otvaranja ra\u010duna u banci. Imaju\u0107u i vidu da poslodavci prilikom zapo\u0161ljavanja tra\u017eilaca azila, skoro uvek sa\u010dinjavaju ugovore o radu koji podrazumevaju rad od nekoliko meseci jer je trajanje ugovora uslovljeno trajanjem li\u010dne karte koja se izdaje na period od \u0161est meseci, nijedan tra\u017eilac azila nije u mogu\u0107nosti da ispuni ovaj uslov.<\/p>\n <\/p>\n Ove probleme na koje je ukazalo udru\u017eenje i izbeglice koje se obra\u0107aju Povereniku\u00a0 u ostvarivanju bankarskih usluga potvr\u0111uju i nalazi Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), kao i Komesarijata za izbeglice i migracije. Njihova iskustva tako\u0111e pokazuju da je ve\u0107ina izazova u pristupu ra\u010dunima i drugim finansijskim proizvodima povezana prvenstveno sa neprepoznavanjem li\u010dnih dokumenata izbeglica i tra\u017eilaca azila, kao i upravljanjem rizicima od strane banaka.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu va\u017enost bankarskih usluga za izbeglice i tra\u017eioce azila, 15. novembra 2024. godine odr\u017eana je i konferencija \u00a0koju je organizovao UNHCR sa ciljem unapre\u0111enja pristupa izbeglica finansijskim uslugama.[2]<\/a> Nakon konferencije UNHCR sa partnerima, uklju\u010duju\u0107i i Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti Republike Srbije obratili su se bankarskom sektoru sa ciljem omogu\u0107avanja i pobolj\u0161anja pristupa platnim ra\u010dunima za izbeglice i tra\u017eioce azila. U zaklju\u010dcima ove konferencije je, pored ostalog navedeno da i<\/strong>zbeglicama i tra\u017eiocima azila u Srbiji treba omogu\u0107iti neometan pristup makar osnovnim bankarskim proizvodima i uslugama, kao \u0161to su platni ra\u010duni, <\/strong>jer ove<\/strong> osobe imaju su\u0161tinsku potrebu za platnim ra\u010dunima kako bi mogle da dobijaju i koriste mese\u010dne zarade ili finansijsku pomo\u0107, \u0161to je njihovo osnovno pravo, direktno povezano s materijalnim uslovima prihvata definisanim u Zakonu o azilu i privremenoj za\u0161titi<\/strong>. Dalje je navedeno da finansijska inkluzija ne samo da omogu\u0107ava izbeglicama da ponovo izgrade \u017eivote na dostojanstven na\u010din, ve\u0107 i da u\u010destvuju u ekonomskom i dru\u0161tvenom \u017eivotu i pru\u017ee doprinos lokalnim zajednicama, \u0161to vodi i njihovoj ve\u0107oj samostalnosti i manjoj ranjivosti i smanjenju zavisnost od humanitarne pomo\u0107i. Tako\u0111e je nagla\u0161eno da bi sve ve\u0107em broju izbeglica preduzetnika dobrodo\u0161la pomo\u0107 finansijskih institucija kroz pristup mentorstvu i obukama, kao i kreditnim proizvodima, koji im trenutno nisu dostupni.<\/p>\n Pored slu\u010dajeva iz doma\u0107e prakse, na ovoj konferenciji ukazano je na primere dobre prakse iz evropskih i drugih zemalja, uklju\u010duju\u0107i smernice Evropskog nadzornog tela za bankarstvo i Radne grupe za finansijsku akciju (FATF). U svojim smernicama, obe institucije su navele da omogu\u0107avanje pristupa makar osnovnim finansijskim proizvodima ima va\u017enu ulogu u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, jer nedostatak pristupa mo\u017ee dovesti do transakcija u \u201esivoj zoni\u201c, \u0161to ograni\u010dava transparentnost i pove\u0107ava rizik od kriminala i pranja novca.<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Pored navedenih problema, Poverenik ukazuje da je postupaju\u0107i po vi\u0161e pritu\u017ebi organizacije civilnog dru\u0161tva koje su podnete protiv pojedinih banaka, u prethodnom periodu ukazivao i na neophodnost procenjivanja i razmatranja svakog konkretnog slu\u010daja kada se banci obrati izbeglica ili tra\u017eilac azila u skladu sa zakonom, bez negativne genaralizacije na osnovu dr\u017eavljanstva ili mesta ro\u0111enja ovog lica. Tako je u jednom postupku povodom pritu\u017ebe koju je podneo Beogradski centar za ljudska prava protiv banke jer je bez ula\u017eenja u opravdanost zahteva odbijeno otvaranje ra\u010duna klijentkinji samo zato jer je ro\u0111ena u Iranu, Poverenik doneo mi\u0161ljenje da je banka povredila antidiskriminacione propise. U izja\u0161njenju na ovu pritu\u017ebu, banka je navela da tokom 2020. godine nije otvarala ra\u010dune fizi\u010dkim licima poreklom iz Irana, Iraka i Avganistana, s obzirom na \u010dinjenicu da su ove dr\u017eave imale strate\u0161ke nedostatke u sistemu spre\u010davanja pranja novca i finansiranja terorizma, shodno me\u0111unarodnoj klasifikaciji FATF. Tokom postupka, Poverenik je u cilju utvr\u0111ivanja pravilnog i potpunog \u010dinjeni\u010dnog stanja zatra\u017eio poja\u0161njenje od Narodne banke Srbije. Narodna banka je u odgovoru, izme\u0111u ostalog, navela da banke mogu da uspostave poslovni odnos sa licima u statusu tra\u017eioca azila ili izbegli\u010dkom statusu, a koja su izbegla iz Irana, Avganistana i Iraka, ako su ispunjeni zakonom i podzakonskim aktima utvr\u0111eni formalni i materijalni uslovi koji se jednako primenjuju na sva fizi\u010dka lica, te da je obveznik (banka) du\u017ena da kada uspostavlja poslovni odnos sa strankom iz dr\u017eave koja ima strate\u0161ke nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, primeni poja\u010dane radnje i mere, u skladu sa zakonom i internim aktima banke.<\/strong> Dakle, \u010dinjenica da izbeglo lice dolazi iz dr\u017eave porekla koja ima strate\u0161ke nedostatke u sistemu spre\u010davanja pranja novca i finansiranja terorizma, prema klasifikaciji me\u0111udr\u017eavnih tela (npr. FATF) ne isklju\u010duje mogu\u0107nost da banka uspostavi poslovni odnos sa ovim licima, ve\u0107 je banka du\u017ena, u takvim slu\u010dajevima primeni poja\u010dane radnje i mere poznavanja i pra\u0107enja stranke.<\/strong> Naime, zakonski propisi predvi\u0111aju da se poslovni odnos ne\u0107e uspostaviti samo ukoliko je banka procenila visok rizik pri uspostavljanju poslovnog odnosa, a nije mogla da primeni poja\u010dane radnje i mere, u skladu sa zakonom i internim aktom banke.<\/strong><\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, u skladu sa \u010dlanom 33. stav 1. ta\u010dka 9) Zakona o zabrani diskriminacije Poverenik upu\u0107uje ovu preporuku mera svim bankama koje posluju na teritoriji na\u0161e zemlje kako bi se unapredilo stanje u pogledu ostvarivanja bankarskih usluga izbeglica i tra\u017eioca azila, posebno u pogledu otvaranja osnovnih platnih ra\u010duna.<\/p>\n S tim u vezi, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti najpre ukazuje da je Ustavom Republike Srbije[3]<\/sup><\/a> propisana zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je razra\u0111ena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u \u010dlanu 2. stav 1. ta\u010dka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje ozna\u010davaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koji se zasniva na rasi, boji ko\u017ee, precima, dr\u017eavljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etni\u010dkom poreklu, jeziku, verskim ili politi\u010dkim ube\u0111enjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, ro\u0111enju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bra\u010dnom i porodi\u010dnom statusu, osu\u0111ivanosti, starosnom dobu, izgledu, \u010dlanstvu u politi\u010dkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim li\u010dnim svojstvima. \u010clanom 17. stav 1. ovog zakona propisano je da diskriminacija u \u00a0pru\u017eanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizi\u010dko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu li\u010dnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pru\u017eanje usluge, za pru\u017eanje usluge tra\u017ei ispunjenje uslova koji se ne tra\u017ee od drugih lica ili grupe lica, odnosno, ako u pru\u017eanju usluga neopravdano omogu\u0107i prvenstvo drugom licu ili grupi lica.<\/p>\n \u010clanom 17. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija u pru\u017eanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizi\u010dko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu li\u010dnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pru\u017eanje usluge, za pru\u017eanje usluge tra\u017ei ispunjenje uslova koji se ne tra\u017ee od drugih lica ili grupe lica, odnosno, ako u pru\u017eanju usluga neopravdano omogu\u0107i prvenstvo drugom licu ili grupi lica.<\/p>\n Konvencija o statusu izbeglica[4]<\/sup><\/a> reguli\u0161e pravni polo\u017eaj izbeglica, kao i pokretnu i nepokretnu imovinu izbeglica. \u010clanom 30. ove konvencije propisano je da svaka dr\u017eava ugovornica treba da obrati blagonaklonu pa\u017enju molbama koje podnose izbeglice koji \u017eele dobiti ovla\u0161\u0107enje za transfer sve druge imovine potrebne za njihovo novo nastanjivanje u nekoj drugoj zemlji gde su primljeni radi novog nastanjenja.<\/p>\n Zakon o azilu i privremenoj za\u0161titi[5]<\/sup><\/a> ure\u0111uje status, prava i obaveze tra\u017eilaca azila i lica kojima je odobreno pravo na azil i privremenu za\u0161titu, na\u010dela, uslove i postupak za odobrenje i prestanak prava na azil i privremenu za\u0161titu, kao i druga pitanja od zna\u010daja za azil i privremenu za\u0161titu. Ovim zakonom definisani su i pojmovi izbeglica, lica koja imaju pravo na uto\u010di\u0161te, lica sa supsidijarnom za\u0161titom i tra\u017eilaca azila u Republici Srbiji.\u00a0 \u010clanom 7. ovog zakona propisano je da je prilikom sprovo\u0111enja odredaba ovog zakona zabranjena svaka diskriminacija po bilo kom osnovu, u skladu sa posebnim propisima kojima su ure\u0111ena pitanja zabrane diskriminacije, a naro\u010dito po osnovu rase, boje ko\u017ee,nacionalne pripadnosti i dr. Odredbom \u010dlana 24. propisano je da se pravo na uto\u010di\u0161te, odnosno status izbeglice odobrava tra\u017eiocu koji se nalazi izvan dr\u017eave svog porekla ili dr\u017eave uobi\u010dajenog boravi\u0161ta, a opravdano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti, pripadnosti odre\u0111enoj dru\u0161tvenoj grupi ili politi\u010dkog uverenja, a zbog \u010dega ne mo\u017ee ili ne \u017eeli da prihvati za\u0161titu te dr\u017eave. \u010clanom 59. ovog zakona propisano je da lice kome je odobreno pravo na uto\u010di\u0161te ili supsidijarnu za\u0161titu, ima pravo, izme\u0111u ostalih, i na zdravstvenu za\u0161titu, obrazovanje, pristup tr\u017ei\u0161tu rada, svojinu, pomo\u0107 pri integraciji.<\/p>\n Zakonom o strancima[6]<\/sup><\/a> propisano je, da u postupku odlu\u010divanja o pravima i obavezama stranaca u vezi sa ulaskom i boravkom na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvo unutra\u0161njih poslova pribavlja mi\u0161ljenje dr\u017eavnog organa nadle\u017enog za za\u0161titu bezbednosti Republike Srbije u pogledu procene da li ulazak ili boravak stranaca na teritoriji Republike Srbije predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik. Prilikom dono\u0161enja procene bezbednosnog rizika, nadle\u017eni organi, na osnovu prikupljenih podataka razmatraju da li ulazak i boravak stranaca na teritorji Republike Srbije ugro\u017eava bezbednost Republike Srbije i njenih gra\u0111ana, u meri u kojoj to predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik (\u010dlan 9. stav 6). Ukoliko se u postupku odlu\u010divanja o pravima i obavezama stranaca proceni da ulazak i boravak stranaca na teritoriji dr\u017eave predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik, odluku kojom se uskra\u0107uje ulazak ili boravak stranaca na teritoriji Republike Srbije donosi nadle\u017eni organ, osim ukoliko postoje razlozi iz \u010dlana 83. stav 3. ovog zakona.<\/p>\n Zakon o zapo\u0161ljavanju stranaca[7]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 3. stav 3. ta\u010d. 2. i 3. propisuje da pravo na rad u Republici Srbiji, bez izdate jedinstvene dozvole ostvaruje stranac kome je odobren azil ili privremena za\u0161tita kao i stranac koji je tra\u017eilac azila i kom u periodu od \u0161est meseci nakon podno\u0161enja zahteva za azil odluka po tom zahtevu nije doneta bez njegove krivice. U st. 4. i 5. istog \u010dlana propisano je da stranac kome je odobren azil ili privremena za\u0161tita ostvaruje pravo na rad u periodu va\u017eenja dokumenta koji mu se izdaje u skladu sa zakonom, dok stranac koji je tra\u017eilac azila i kom u periodu od \u0161est meseci nakon podno\u0161enja zahteva za azil odluka po tom zahtevu nije doneta bez njegove krivice, ostvaruje pravo na rad u periodu trajanja statusa tra\u017eioca azila.<\/p>\n Zakon o spre\u010davanju pranja novca i finansiranja terorizma[8]<\/sup><\/a> pod obveznicima u smislu ovog zakona\u00a0 podrazumeva i banke (\u010dlan 4. stav 1. ta\u010dka 1.). Odredbom \u010dlana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je obveznik du\u017ean da izradi i redovno a\u017eurira analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa ovim zakonom, smernicama koje donosi organ nadle\u017ean za vr\u0161enje nadzora nad primenom ovog zakona i procenom rizika od pranja novca i finansiranja terorizma izra\u0111enom na nacionalnom nivou (\u010dlan 6. stav 1). Tako\u0111e, odredbom \u010dlana 7. propisane su radnje i mere poznavanja i pra\u0107enja stranke, prema kome je, obveznik, izme\u0111u ostalog, du\u017ean da proveri identitet stranke na osnovu dokumenata, podataka ili informacija pribavljenih iz pouzdanih i verodostojnih izvora, zatim da pribavi i proceni informaciju o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije i druge podatke, kao i da proveri i proceni verodostojnost informacija o poreklu imovine koja je ili \u0107e biti predmet poslovnog odnosa, odnosno transakcije, u skladu sa procenom rizika. Prema odredbi stava 2. ovog \u010dlana obveznik je du\u017ean da odbije ponudu za uspostavljanje poslovnog odnosa ako ne mo\u017ee da izvr\u0161i radnje i mere iz stava 1. ovog \u010dlana, a ako je poslovni odnos ve\u0107 uspostaljen du\u017ean je da ga raskine. Odredbom \u010dlana 41. stav. 1. Zakona o spre\u010davanju pranja novca i finansiranja terorizma propisano je da je obveznik du\u017ean da kada uspostavlja poslovni odnos ili vr\u0161i transakciju kada poslovni odnos nije uspostavljen, sa strankom iz dr\u017eave koja ima strate\u0161ke nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, primeni poja\u010dane radnje i mere iz stava 2. ovog \u010dlana. Ove radnje i mere najpre obuhvataju propisane radnje i mere iz \u010dlana 7. stav 1. ovog zakona (provera identiteta stranke na osnovu dokumenata, podataka ili informacija pribavljenih iz pouzdanih i verodostojnih izvora, pribavljanje i procena informacija o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transkacija i dr), kao i da svojim internim aktima defini\u0161e koje \u0107e poja\u010dane radnje i mere, i u kom obimu primenjivati, u svakom konkretnom slu\u010daju, a u skladu sa \u010dlanom 35. stav 2. Zakona o spre\u010davanju pranja novca i finansiranja terorizma.<\/p>\n Smernice za primenu odredaba Zakona o spre\u010davanju pranja novca i finansiranje terorizma za obveznike nad kojima Narodna banka Srbije vr\u0161i nadzor[9]<\/sup><\/a> u ta\u010dki 6. propisuju da je obveznik du\u017ean da identifikuje rizik od pranja novca i finansiranja terorizma kome je izlo\u017een ili \u0107e biti izlo\u017een pri uspostavljanju poslovnog odnosa sa strankom. S tim ciljem, obveznik razmatra sve relevantne vrste rizika, pri \u010demu uvek uzima u obzir rizik stranke, geografski rizik, rizik transakcije, rizik proizvoda\/usluga i rizik u vezi sa na\u010dinom uspostavljanja i odvijanja poslovnog odnosa. Ta\u010dkom 8. stav 1. Smernice propisano je da radi identifikovanja geografskog rizika, obveznik razmatra naro\u010dito rizik u odnosu na dr\u017eavu u kojoj stranka ili stvarni vlasnik stranke ima sedi\u0161te, obavlja delatnost ili s kojom je na relevantan na\u010din povezana, dok je stavom 4. smernica propisano da je radi identifikovanja novoa rizika od finansiranja terorizma za odre\u0111enu dr\u017eavu obveznik du\u017ean da razmotri slede\u0107e faktore: da li postoji informacije od tela nadle\u017enih za sprovo\u0111enje zakona ili verodostojnih i pouzdanih izvora koje ukazuju da dr\u017eava finansira ili podr\u017eava aktivnosti teroristi\u010dkih organizacija ili je poznato da teroristi\u010dke organizacije deluju u toj dr\u017eavi; da li su Ujedinjene nacije, savet Evrope, OFAC ili druge me\u0111unarodne organizacije prema dr\u017eavi primenile sankcije, embargo ili sli\u010dne mere.<\/p>\n Zakonom o za\u0161titi korisnika finansijskih usluga[10]<\/sup><\/a>, kao jedno od osnovnih na\u010dela, u \u010dlanu 5. ta\u010dka 2. propisuje na\u010delo za\u0161tite od diskriminacije.<\/p>\n Zakon o platnim uslugama[11]<\/sup><\/a> u \u010dlanu 73b propisuje da je pri otvaranju ra\u010duna potro\u0161a\u010da koji ima zakonit boravak u Republici Srbiji zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, genetskih osobenosti, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, mesta boravka, kulture, jezika, starosti, seksualnog opredeljenja ili invaliditeta. Prema odredbi \u010dlana 2. stav 1. ta\u010dka 41. ovog zakona, zakonit boravak u Republici Srbiji ozna\u010dava boravak fizi\u010dkog lica u Republici Srbiji u skladu sa propisima kojima se ure\u0111uje prebivali\u0161te i boravi\u0161te gra\u0111ana, odnosno boravak stranaca<\/strong> u skladu sa zakonom o strancima<\/strong>, <\/strong>uklju\u010duju\u0107i i stranca koji boravi u Republici Srbiji u skladu sa zakonima kojima se ure\u0111uje azil i izbeglice ili na osnovu me\u0111unarodnog ugovora. \u010clanom 73n ovog zakona propisano je da, ne dovode\u0107i u pitanje primenu odredaba zakona kojima se ure\u0111uje spre\u010davanje pranja novca i finansiranje terorizma i drugih odredaba ovog zakona, banka je du\u017ena da potro\u0161a\u010du koji ima zakonit boravak u Republici Srbiji, a nema otvoren platni ra\u010dun<\/strong>, <\/strong>na njegov zahtev omogu\u0107i otvaranje i kori\u0161\u0107enje platnog ra\u010duna sa osnovnim uslugama. U stavu 6. ovog \u010dlana propisano je da uslovi za otvaranje, vo\u0111enje, i ga\u0161enje platnih ra\u010duna potro\u0161a\u010da sa osnovnim uslugama moraju biti nediskriminatorni, u smislu \u010dlana 73b ovog zakona.<\/strong><\/p>\n \u010clanom 33. stav 1. ta\u010dka 9) Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da Poverenik upu\u0107uje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije, dok je \u010dlanom 48. Poslovnika o radu propisano da Poverenik upu\u0107uje ove preporuke kada oceni da je to celishodno s obzirom na okolnosti slu\u010daja, potrebu hitnog reagovanja, mogu\u0107nost preventivnog delovanja ili radi unapre\u0111enja polo\u017eaja i za\u0161tite od diskriminacije. U skladu sa \u010dlanom 49. stav 1. ovog poslovnika Poverenik dostavlja preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i za\u0161tite od diskriminacije organu javne vlasti ili drugom licu u \u010dijem je delokrugu oblast na koju se preporuka odnosi, nakon \u010dega prati sprovo\u0111enje preporuka, a o postupanju organa izve\u0161tava kroz svoje redovne i posebne izve\u0161taje, a mo\u017ee obavestiti i javnost.<\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, Poverenik koristi priliku da bankama uka\u017ee da izbeglice, tra\u017eioci azila, lica kojima je odobrena supsidijarna za\u0161tita spadaju u posebno ranjive grupe lica koje su u ve\u0107em riziku od diskriminacije, te da je za njih od izuzetne va\u017enosti da im se omogu\u0107i da otvore platni ra\u010dun i da pristupe bankarskim uslugama kako bi mogli normalno da funkcioni\u0161u i kako zbog neposedovanja platnog ra\u010duna ne bi bili izlo\u017eeni eventualno nejednakom postupanju od strane organa ili drugih lica. Ne treba zaboraviti i da bez otvorenog ra\u010duna ova lica ne mogu da prime ni nov\u010danu pomo\u0107 od dr\u017eave, kao ni zaradu od poslodavca. U skladu sa <\/strong>Pravilnikom o socijalnoj pomo\u0107i za lica koja tra\u017ee, odnosno kojima je odobren azil<\/strong>[12]<\/strong><\/a>, ova lica imaju pravo na socijalnu pomo\u0107 pod uslovima propisanim zakonom i ta pomo\u0107 im se ispla\u0107uje u vidu mese\u010dne nov\u010dane pomo\u0107i. Tako\u0111e, ne<\/strong> treba zaboraviti ni da Zakon o platnim uslugama propisuje <\/strong>da polaze\u0107i od usvojenih propisa, a ne dovode\u0107i u pitanje primenu odredaba zakona kojima se ure\u0111uje spre\u010davanje pranja novca <\/strong>i<\/strong> finansiranja terorizma, potro\u0161a\u010du koji ima zakonit boravak u Republici Srbiji<\/strong> (a ova lica ga imaju)<\/strong>, a nema otvoren platni ra\u010dun, banka treba da omogu\u0107i otvaranje <\/strong>i<\/strong> kori\u0161\u0107enje platnog ra\u010duna sa osnovnim uslugama, pri \u010demu uslovi za otvaranje, vo\u0111enje <\/strong>i<\/strong> ga\u0161enje ovih ra\u010duna moraju biti nediskriminatorni.<\/strong> Poverenik dodatno nagla\u0161ava da o<\/strong>mogu\u0107avanje pristupa makar osnovnim finansijskim proizvodima ima va\u017enu ulogu u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, jer nedostatak pristupa mo\u017ee dovesti do transakcija u \u201esivoj zoni\u201c, \u0161to ograni\u010dava transparentnost i pove\u0107ava rizik od kriminala i pranja novca.<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Imaju\u0107i u vidu sve navedeno Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti u skladu sa \u010dlanom 33. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upu\u0107uje preporuku mera svim bankama da izbeglicama, tra\u017eiocima azila, kao i licima sa odobrenom supsidijarnom za\u0161titom omogu\u0107i pristup bankarskim proizvodima i uslugama (kao \u0161to je otvaranje i kori\u0161\u0107enje osnovnog platnog ra\u010duna) bez diskriminacije po bilo kom stvarnom ili pretpostavljenom li\u010dnom svojstvu, uzimaju\u0107i u obzir specifi\u010dnost izbegli\u010dkog statusa u skladu sa propisima u pogledu boravka, prava na rad, izgleda li\u010dne karte i dokumenata koji se izdaju u postupku azila.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010dka 9)<\/p>\n [2]<\/a> https:\/\/www.unhcr.org\/rs\/28251-mogucnost-otvaranja-racuna-od-sustinske-vaznosti-za-ekonomski-opstanak-i-integraciju-izbeglica.html<\/a><\/p>\n <\/p>\n [3]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 98\/06 i 115\/21<\/p>\n [4]<\/a> Uredba o ratifikaciji Konvencije o statusu izbeglica sa Zavr\u0161nim aktom konferencije opunomo\u0107enika Ujedinjenih nacija o statusu izbeglica (\u201eSlu\u017ebeni list FNRJ \u2013 Me\u0111unarodni ugovori i drugi sporazumi\u201c, br. 7\/60)<\/p>\n [5]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 24\/18<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br.24718, 31\/19 i 62\/23<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 128\/14, 113\/17, 50\/18, 31\/19 i 62\/23<\/p>\n [8]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 113\/17, 91\/19 , 153\/20 i 92\/23<\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeniglasnik RS, br. 13\/18, 103\/18,57\/19, 137\/20 i 49\/21<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, 36\/11 i 139\/14<\/p>\n [11]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS, 139\/14, 44\/18 i 64\/24<\/p>\n [12]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 12\/20<\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
578-24 Preporuka mera bankama povodom pristupa finansijskim uslugama izbeglicama i tra\u017eiocima azila<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n