MI\u0160LjENjE<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n Mi\u0161ljenje je doneto u postupku povodom pritu\u017ebe koju je podnela Asocijacija A<\/em>A<\/em>, u ime BB, protiv <\/em>Specijalne bolnice \u201eVV\u201c <\/em>zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja. U pritu\u017ebi je navedeno da je BB oti\u0161ao na zakazani preoperativni pregled u <\/em>Specijalnu bolnicu \u201eVV\u201c<\/em> radi operacije katarakte<\/em> i da mu je doktorka koja ga je pregledala, nakon \u0161to je saznala da je HIV pozitivan, pri\u010dala o tome<\/em> kako mo\u017ee do\u0107i do komplikacija prilikom operacije katarakte kod HIV pozitivnih pacijenata, nakon \u010dega je<\/em> upu\u0107en u tercijarnu ustanovu. Poverenik je u toku postupka zatra\u017eio izja\u0161njenje od<\/em> Specijaln<\/em>e<\/em> bolnic<\/em>e<\/em> \u201eVV\u201c<\/em>. <\/em>U izja\u0161njenju<\/em> advokata GG, punomo\u0107nika <\/em>Specijalne bolnice \u201eVV\u201c<\/em>, <\/em>izme\u0111u ostalog navedeno <\/em>je <\/em>da <\/em>su postupaju\u0107i lekari u konkretnom slu\u010daju u svemu postupili u skladu sa pravilima zdravstvene struke<\/em>. <\/em>Tako\u0111e, citirane su odredbe \u010dlana 156. Zakona o zdravstvenoj za\u0161titi kojima se propisuje da zdravstveni radnik mo\u017ee odbiti pru\u017eanje zdravstvene za\u0161tite ako zdravstvena usluga koju treba pru\u017eiti nije u skladu sa njegovom save\u0161\u0107u, uverenjima ili me\u0111unarodnim pravilima medicinske etike \u2013 prigovor savesti, kao i odredbe \u010dlana 57. Kodeksa Medicinske etike lekarske komore Srbije, kojim je propisano da lekar ima prava da odbije le\u010denje i uputi pacijenta drugom lekaru ukoliko smatra da nije dovoljno stru\u010dan ili da nema tehni\u010dke mogu\u0107nosti za uspe\u0161no le\u010denje, ako ne postoji odnos punog poverenja pacijenta u rad lekara ili ako pacijent odbija saradnju, poku\u0161ava da vr\u0161i zloupotrebe, izuzev u slu\u010daju neophodnosti pru\u017eanja hitne medicinske pomo\u0107i. U izja\u0161njenju je istaknuto da se ugovor koji <\/em>Specijalna bolnica \u201eVV\u201c ima zaklju\u010den sa RFZO odnosi na sekundarni nivo pru\u017eanja zdravstvene za\u0161tite, odnosno dnevnu ambulantnu hiruriju, \u0161to implicira da bolnica nema mogu\u0107nost da pacijente,<\/em> u slu\u010daju komplikacija, zadr\u017ei u bolnici na daljem le\u010denju i evaluaciji nakon operacije, kao i radi eventualnog saniranja komplikacija koje mogu nastati kod takvih pacijenata. <\/em>U toku postupka Poverenik je utvrdio da je <\/em>Specijalna bolnica \u201eVV\u201c <\/em>otkazala operaciju katarakte BB, nakon saznanja da je HIV pozitivan, \u010dime je <\/em>podnosilac pritu\u017ebe u\u010dinio verovatnim akt diskriminacije, u smislu \u010dlana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, zbog \u010dega je teret dokazivanja preba\u010den na Specijalnu <\/em>bolnicu \u201eVV\u201c, koja je u skladu sa ovim \u010dlanom du\u017ena da doka\u017ee da nije kriv odnosno da doka\u017ee da nije do\u0161lo do povrede na\u010dela jednakosti. <\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n Uvidom u specijalisti\u010dki izve\u0161taj bolnice koji je dat podnosiocu pritu\u017ebe, Poverenik konstatuje da je navedeno samo da pacijenta treba uputiti u tercijarnu ustanovu radi planirane operacije katarakte bez navo\u0111enja razloga ili \u0161ta je od dodatnih nalaza potrebno uraditi. Poverenik dalje konstatuje da uz svoje izja\u0161njenje bolnica nije dostavila nijedan dokaz da bi u konkretnom slu\u010daju operacija katarakte predstavljala rizik za podnosioca pritu\u017ebe zbog nekog njegovog preoperativnog nalaza, niti je dostavila ijedno istra\u017eivanje ili drugi dokaz koji potvr\u0111uje navode iz izja\u0161njenja da operacija katarakte bi za podnosioca pritu\u017ebe predstavljala veliki rizik, zbog \u010dega je nu\u017eno da se operacija obavi u tercijarnoj ustanovi. U vezi sa navodima iz izja\u0161njenja, Poverenik dalje ukazuje da Zakon o zdravstvenoj za\u0161titi, odredbom \u010dlana 21. stav 1. tako\u0111e propisuje da na\u010delo pravi\u010dnosti zdravstvene za\u0161tite podrazumeva zabranu diskriminacije u pru\u017eanju zdravstvene za\u0161tite po razli\u010ditim osnovima, izme\u0111u ostalog, po osnovu vrste bolesti, kao i da \u010dlan 27. Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje diskriminaciju na osnovu zdravstvenog stanja ukoliko se licu zbog njegovog li\u010dnog svojstva neopravdano odbije pru\u017eanje zdravstvene usluge. Poverenik podse\u0107a da je u Generalnom zapa\u017eanju o nediskriminaciji Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava izri\u010dito navedeno da HIV status ne mo\u017ee da bude osnov za razli\u010dit tretman u pogledu pristupa obrazovanju, zaposlenju i zdravstvenoj nezi. U vezi sa potencijalnim kompikacijama nakon operacije, koje su istaknute i izja\u0161njenju, Poverenik je ukazao da je u studiji koja je ra\u0111ena u vezi sa operacijom katarakte kod pacijenata koji su HIV pozitivni, hirur\u0161kim ishodima, komplikacijama i <\/em>postoperativnoj progresiji kod HIV pacijenata koji su podvrgnuti operaciji katarakte, doktori <\/em>uklju\u010deni u studiju utvrdili da <\/em>je<\/em> operacija katarakte kod HIV pozitivnih pacijenata bezbedna sa ishodima sli\u010dnim op\u0161toj populaciji, s tim \u0161to njihovo o\u010dno i op\u0161te zdravlje treba optimizovati pre operacije katarakte. U studiji je navedeno da se p<\/em>ostupak operacije katarakte, pacijentima koji \u017eive sa HIV-om ne razlikuje od pru\u017eanja intervencije pacijentima koje nemaju HIV, uz sprovo\u0111enje svih standardnih medicinskih mera za\u0161tite, koje se svakako podrazumevaju u cilju za\u0161tite osoblja i pacijenata.<\/em> Poverenik je doneo mi\u0161ljenje da je <\/em>odbijanjem pru\u017eanja zdravstvene usluge \u2013 operacije katarakte BB, nakon saop\u0161tavanja HIV statusa, Specijalna bolnica \u201eVV\u201c povredila odredbe \u010dlana 6. a u vezi sa \u010dlanom 27. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/em> Bolnici<\/em> je preporu\u010deno da uputi pisano izvinjenje BB i da <\/em>ubudu\u0107e<\/em> postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n \u00a0<\/em><\/p>\n 1.6.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/strong>U prilogu izja\u0161njenja dostavljeno je: 1) Punomo\u0107je Specijalne bolnice \u201eVV\u201d dato advokatu GG od 18. jula 2024. godine; 2) Elektronski dopis advokata GG upu\u0107en \u0110\u0110, direktoru Specijalne bolnice \u201eVV\u201d.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/u><\/p>\n Pravni okvir<\/u><\/p>\n \u00a0<\/u><\/p>\n Analiza navoda pritu\u017ebe, izja\u0161njenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa<\/u><\/p>\n 3.9.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu predmet ove pritu\u017ebe, u konkretnom slu\u010daju je potrebno utvrditi da li je Specijalna bolnica \u201eVV\u201d izvr\u0161ila akt diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja kao li\u010dnog svojstva, odnosno da li je HIV status pacijenta BB bio razlog da mu bolnica odbije zdravstvenu uslugu.<\/p>\n <\/p>\n 3.10<\/strong>. Na osnovu navoda iz pritu\u017ebe, utvr\u0111eno je da je BB 26. maja 2024. godine \u00a0oti\u0161ao na zakazani pregled u Specijalnu bolnicu \u201eVV\u201d i da je tom prilikom doktorki koja ga je pregledala rekao za svoj HIV status. Tako\u0111e je utvr\u0111eno da ga je doktorka tom prilikom pitala da li je najavio da je HIV pozitivan kada je zakazivao pregled, \u0161to je on negirao. Kako je navedeno u pritu\u017ebi, doktorka mu je tokom pregleda govorila o tome kako u slu\u010daju HIV-a dolazi do opasnih i \u0161tetnih situacija i da su mogu\u0107e situacije koje dovode do gubitka \u201eretine\u201c. BB joj je tom prilikom rekao da mu je doktorka DD, sa Klinike za infektivne i tropske bolesti, koja vodi njegov HIV status objasnila da je to rutinska operacija za pacijente sa njegovom dijagnozom i da nema potrebe za posebnim tretmanom, na \u0161ta je ona odgovorila da dr DD ipak ne operi\u0161e o\u010di pa ne mo\u017ee davati takve informacije. Na kraju mu je rekla da treba da tra\u017ei dr\u017eavnu bolnicu gde mogu da ga ostave na bolni\u010dkom le\u010denju zbog post-operativnih problema, odnosno infekcija izazvanim HIV-om.<\/p>\n 3.11.<\/strong> Uvidom u specijalisti\u010dki izve\u0161taj utvr\u0111eno je da je pacijent BB upu\u0107en u tercijarnu ustanovu radi operacije katarakte, nakon \u0161to se saznalo za njegov HIV status.<\/p>\n 3.12<\/strong>. Dakle u konkretnom slu\u010daju, na osnovu navoda iz pritu\u017ebe i uvidom u specijalisti\u010dki izve\u0161taj, zaklju\u010deno je da postoji verovatno\u0107a o postojanju diskriminacije budu\u0107i da je Specijalna bolnica \u201eVV\u201d, nakon obavljenog pregleda i saznanja da je pacijent BB HIV pozitivan, odbila da izvr\u0161i planiranu operaciju katarakte, odnosno pacijenta je uputila u tercijarnu ustanovu radi operacije koja je\u00a0 trebalo da se obavi u toj zdravstvenoj ustanovi. S tim u vezi, Poverenik isti\u010de da je u konkretnom slu\u010daju relevantna primena pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz \u010dlana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, ukoliko podnosilac pritu\u017ebe u\u010dini verovatnim akt diskriminacije teret dokazivanja da nije do\u0161lo do povrede na\u010dela jednakih prava i obaveza, le\u017ei na licu protiv koga je podneta pritu\u017eba. Na osnovu utvr\u0111enog \u010dinjeni\u010dnog stanja, na osnovu navoda iz pritu\u017ebe i specijalisti\u010dkog izve\u0161taja koji je potvrdio te navode, Poverenik konstatuje da je podnosilac pritu\u017ebe u\u010dinio verovatnim akt diskriminacije, u smislu \u010dlana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Dakle, u smislu odredbe ovog \u010dlana Zakona o zabrani diskriminacije, teret dokazivanja je preba\u010den na Specijalnu bolnicu \u201eVV\u201d, koja je u skladu sa odredbom du\u017ena da doka\u017ee da nije kriva, odnosno da doka\u017ee da nije do\u0161lo do povrede na\u010dela jednakosti.<\/p>\n 3.13.<\/strong> U izja\u0161njenju GG, advokata Specijalne bolnice \u201eVV\u201d, izme\u0111u ostalog navedeno je da su neosnovani navodi podnosioca pritu\u017ebe istaknuti u pritu\u017ebi da je u konkretnom slu\u010daju izvr\u0161ena diskriminacija i povreda ravnopravnosti podnosioca pritu\u017ebe iz razloga \u0161to nije navedeno kako i po kom osnovu je u konkretnom slu\u010daju izvr\u0161ena diskriminacija u odnosu na podnosioca pritu\u017ebe, kao i da su postupaju\u0107i lekari u konkretnom slu\u010daju u svemu postupili u skladu sa pravilima zdravstvene struke. U izja\u0161njenju su citirane odredbe \u010dlana 156. Zakona o zdravstvenoj za\u0161titi kojima se propisuje da zdravstveni radnik mo\u017ee odbiti pru\u017eanje zdravstvene za\u0161tite ako zdravstvena usluga koju treba pru\u017eiti nije u skladu sa njegovom save\u0161\u0107u, uverenjima ili me\u0111unarodnim pravilima medicinske etike \u2013 prigovor savesti. Tako\u0111e je citirao odredbe \u010dlana 57. Kodeksa Medicinske etike lekarske komore Srbije, kojim je propisano da lekar ima prava da odbije le\u010denje i uputi pacijenta drugom lekaru ukoliko smatra da nije dovoljno stru\u010dan ili da nema tehni\u010dke mogu\u0107nosti za uspe\u0161no le\u010denje, ako ne postoji odnos punog poverenja pacijenta u rad lekara ili ako pacijent odbija saradnju, poku\u0161ava da vr\u0161i zloupotrebe, izuzev u slu\u010daju neophodnosti pru\u017eanja hitne medicinske pomo\u0107i.<\/p>\n 3.14. <\/strong>Povodom ovih navoda iz izja\u0161njenja Poverenik najpre ukazuje da je uvidom u specijalisti\u010dki izve\u0161taj bolnice koji je dat podnosiocu pritu\u017ebe samo navedeno da pacijenta treba uputiti u tercijarnu ustanovu radi planirane operacije katarakte bez navo\u0111enja razloga ili \u0161ta je od dodatnih nalaza potrebno uraditi. U vezi sa navodima iz izja\u0161njenja, Poverenik dalje ukazuje da tako\u0111e Zakon o zdravstvenoj za\u0161titi, odredbom \u010dlana 21. stav 1. propisuje da na\u010delo pravi\u010dnosti zdravstvene za\u0161tite podrazumeva zabranu diskriminacije u pru\u017eanju zdravstvene za\u0161tite po razli\u010ditim osnovima, izme\u0111u ostalog, po osnovu vrste bolesti, kao i da \u010dlan 27. Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje diskriminaciju na osnovu zdravstvenog stanja ukoliko se licu zbog njegovog li\u010dnog svojstva neopravdano odbije pru\u017eanje zdravstvene usluge. Poverenik podse\u0107a da je u Generalnom zapa\u017eanju o nediskriminaciji Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava izri\u010dito navedeno da HIV status ne mo\u017ee da bude osnov za razli\u010dit tretman u pogledu pristupa obrazovanju, zaposlenju i zdravstvenoj nezi.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu da uz izja\u0161njenje nije dostavljen ni jedan dokaz koji potkrepljuje navode iz izja\u0161njenja da je bilo neophodno uputiti podnosioca pritu\u017ebe u tercijarnu ustanovu, o kojoj neophodnosti ne ukazuje ni specijalisti\u010dki nalaz, Poverenik je izvr\u0161io uvid u dostupna istra\u017eivanja na ovu temu. Naime, u vezi sa potencijalnim kompikacijama nakon operacije, koje su istaknute u izja\u0161njenju, Poverenik ukazuje da je u dostupnoj studiji\u00a0 koja je ra\u0111ena u vezi sa operacijom katarakte kod pacijenata koji su HIV pozitivni, hirur\u0161kim ishodima, komplikacijama i postoperativnoj progresiji kod HIV pacijenata koji su podvrgnuti operaciji katarakte, doktori uklju\u010deni u studiju utvrdili da je operacija katarakte kod HIV pozitivnih pacijenata bezbedna sa ishodima sli\u010dnim op\u0161toj populaciji, s tim \u0161to njihovo o\u010dno i op\u0161te zdravlje treba optimizovati pre operacije katarakte. U studiji je navedeno da se postupak operacije katarakte, pacijentima koji \u017eive sa HIV-om ne razlikuje od pru\u017eanja intervencije pacijentima koje nemaju HIV, uz sprovo\u0111enje svih standardnih medicinskih mera za\u0161tite, koje se svakako podrazumevaju u cilju za\u0161tite osoblja i pacijenata.[8]<\/sup><\/a><\/p>\n 3.15.<\/strong> U izja\u0161njenju je tako\u0111e, izme\u0111u ostalog navedeno da je udru\u017eenje koje je podnelo pritu\u017ebu Povereniku u ime BB udru\u017eenje osnovano od strane lica LGBT populacije, \u0161to nema nikakve veze sa tim da li je neko zara\u017een virusom HIV-a, niti bolnicu interesuje kojoj seksualnoj orijentaciji pripada, jer bolnica ima pacijente razli\u010ditog pola, seksualne orijentacije, vere, nacije i sli\u010dno i da se postavlja pitanje da li ravnopravnost koju pacijent zahteva treba da bude na \u0161tetu njegovog zdravstvenog stanja i na \u0161tetu pru\u017eanja zdravstvenih usluga koje moraju da budu pru\u017eene u skladu sa pravilima struke. Istaknuto je da ugovor koji Specijalna bolnica \u201eVV\u201d ima zaklju\u010den sa RFZO odnosi na sekundarni nivo pru\u017eanja zdravstvene za\u0161tite, \u0161to zna\u010di na dnevnu ambulantnu hiruriju, \u0161to implicira da bolnica nema mogu\u0107nost da pacijente u slu\u010daju komplikacija zadr\u017ei u bolnici na daljem le\u010denju i evaluaciji nakon operacije, kao i radi eventualnog saniranja komplikacija koje mogu nastati kod takvih pacijenata.<\/p>\n 3.16<\/strong>. Povodom navoda iz izja\u0161njenja koje se odnose na udru\u017eenje koje je podnelo pritu\u017ebu, Poverenik ukazuje da je u konkretnom slu\u010daju potpuno irelevantno ko je osniva\u010d udru\u017eenja i kakva je povezanost podnosioca pritu\u017ebe i BB, budu\u0107i da je Asocijacija AA koja je podnela pritu\u017ebu u njegovo ime, uredno dostavila dokaz o mogu\u0107nosti podno\u0161enja pritu\u017ebe, odnosno punomo\u0107je overeno kod notara. Poverenik podse\u0107a na odredbe \u010dlana 35. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je propisano da se postupak pred Poverenikom za za\u0161titu ravnopravnosti pokre\u0107e podno\u0161enjem pritu\u017ebe lica koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju, uz podno\u0161enje dokaza o pretrpljenom aktu diskriminacije. Pritu\u017ebu mo\u017ee podneti i drugo lice ili organizacija koja se bavi za\u0161titom ljudskih prava, uz saglasnost lica \u010dije je pravo povre\u0111eno. Ovakava saglasnost nije potrebna ukoliko organizacija koja se bavi za\u0161titom ljudskih prava podnosi pritu\u017ebu u ime grupe lica pod uslovom da se povreda odnosi na neodre\u0111en broj lica dru\u0161tvene grupe koje povezuje neko li\u010dno svojstvo.<\/p>\n <\/p>\n 3.17.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti podse\u0107a na presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Kiyutin protiv Rusije<\/em>, u kojoj sud navodi da, uprkos znatnom napretku u prevenciji HIV-a i boljem pristupu tretmanu u vezi sa virusom poslednjih godina, stigma i diskriminacija osoba koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om ostala je predmet velike zabrinutosti svih me\u0111unarodnih organizacija koje su aktivne u domenu HIV\/AIDS-a. Sud u obrazlo\u017eenju presude, navodi da je u Deklaraciji o posve\u0107enosti borbi protiv HIV\/AIDS-a nazna\u010deno da je stigma pogor\u0161ala posledice epidemije za pojedince, porodice, zajednice i nacije, te da smatra da su osobe koje \u017eive sa HIV-om osetljiva grupa koja je ve\u0107 dugo vremena \u017ertva predrasuda i stigmatizacije[9]<\/sup><\/a>.<\/p>\n 3.18.<\/strong> Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da su osobe koje \u017eive sa HIV-om jedna od najvi\u0161e marginalizovanih i stigmatizovanih dru\u0161tvenih grupa u Srbiji, \u0161to dovodi do njihove izolacije, stigmatizacije i diskriminacije. Osobe koje \u017eive sa HIV-om svakodnevno se susre\u0107u sa odbacivanjem, isklju\u010divanjem, osudom i drugim problemima, \u0161to mo\u017ee, izme\u0111u ostalog dovesti i do samoizolacije i nesigurnosti da potra\u017ee zdravstvenu za\u0161titu van klinika specijalizovanih za zdravstvenu negu osoba koje \u017eive sa HIV-om.<\/p>\n 3.20<\/strong>. Vlada Repubile Srbije je usvojila Strategiju za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, 2018\u20132025. godine[10]<\/sup><\/a>, u kojoj je istaknuto da je Op\u0161ti cilj Strategije prevencija HIV infekcije i drugih polno prenosivih infekcija, kao i obezbe\u0111enje le\u010denja i podr\u0161ke svim osobama koje \u017eive sa HIV-om. Glavne komponente Strategije su: 1) prevencija; 2) le\u010denje i podr\u0161ka osoba koje \u017eive sa HIV-om; 3) za\u0161tita ljudskih prava, stigma i diskriminacija; 4) standardi kvaliteta; 5) strate\u0161ke informacije za akciju. U okviru poglavlja\u00a0 za\u0161tita ljudskih prava, stigma i diskriminacija postavljen je cilj da se\u00a0 smanji stigma i elimini\u0161e diskriminacija u okru\u017eenju prema PLHIV i klju\u010dnim populacijama u riziku uz puno po\u0161tovanje njihovih ljudskih prava. Unapre\u0111enje kapaciteta za eliminaciju diskriminacije, suzbijanje svih oblika nasilja i za po\u0161tovanje i za\u0161titu ljudskih prava povezanih sa HIV-om.\u00a0 U okviru analize aktuele sitacije istaknuto je da \u010dak oko 41% zdravstvenih radnika u Republici Srbiji ima diskriminatoran stav prema osobama koje \u017eive sa HIV-om. Ve\u0107ina slu\u010dajeva stigme i diskriminacije prijavljenih od strane PLHIV biva po\u010dinjeno od strane zdravstvenih radnika. U Redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2023. godinu[11]<\/sup><\/a>, istaknuto je da osobe koje \u017eive sa HIV\/AIDS-om retko podnose pritu\u017ebe iz straha da \u0107e njihov status postati poznat \u0161iroj zajednici, \u010dime se pove\u0107ava rizik od viktimizacije i zbog \u010dega su\u00a0 vrlo zna\u010dajna sprovedena situaciona testiranja diskriminacije. Tako\u0111e u izve\u0161taju Human rights and HIV\/AIDS Report of the United Nations High Commissioner for Human Rights<\/em>[12]<\/sup><\/a>, Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava uputio je preporuke koje su neophodne za postizanje dru\u0161tvenih ciljeva koje je usvojila Generalna skup\u0161tina u svojoj Politi\u010dkoj deklaraciji o HIV-u\/ AIDS-u, i to: ukidanje nejednakosti i usmeravanje ka okon\u010danju AIDS-a do 2030. godine; uklanjanje kaznenih zakonskih i politi\u010dkih okvira; smanjenje stigme i diskriminacije; i re\u0161avanje rodnih nejednakosti i rodno zasnovanog nasilja. Diskriminacija prema osobama koje \u017eive sa HIV-om u zdravstvenim ustanovama je \u0161iroko rasprostranjena, sa udelom ljudi koji \u017eive sa HIV-om u rasponu od 1,7% do \u010dak 21% u 13 zemalja koji su prijavili uskra\u0107ivanje zdravstvenih usluga najmanje jednom u prethodnih 12 meseci. U najmanje 1\/3 zemalja koje su izve\u0161tavale, vi\u0161e od 10% ispitanika u svim klju\u010dnim populacijama izbegavalo je da potra\u017ei zdravstvenu za\u0161titu.<\/p>\n 3.21.<\/strong> Imaju\u0107i u vidu sve navedeno, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti smatra da svi dru\u0161tveni akteri, posebno zdravstveni radnici\/ce koji zbog prirode svog posla prvi saznaju za HIV pozitivan status osoba, moraju da pru\u017ee podr\u0161ku i omogu\u0107e osobama koje \u017eive sa HIV-om pru\u017eanje zdravstvenih usluga bez diskriminacije i pod istim uslovima kao i za osobe koje ne \u017eive sa HIV-om.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Odbijanjem pru\u017eanja zdravstvene usluge \u2013 operacije katarakte BB nakon saop\u0161tavanja HIV statusa, Specijalna bolnica \u201eVV\u201d je\u00a0<\/em>povredila odredbe \u010dlana 6. a u vezi sa \u010dlanom 27. Zakona o zabrani diskriminacije.<\/p>\n <\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje Specijalnoj bolnici \u201eVV\u201d:<\/p>\n 5.1.<\/strong>\u00a0 Da posredstvom Asocijacije AA, uputi pisano izvinjenje BB.<\/p>\n 5.2.\u00a0\u00a0<\/strong>Da ubudu\u0107e, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadle\u017enosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima i obezbedi pod jednakim uslovima pru\u017eanje zdravstvenih usluga osobama koje \u017eive sa HIV-om.<\/p>\n <\/p>\n Potrebno je da Specijalna bolnica \u201eVV\u201d obavesti Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o sprovo\u0111enju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mi\u0161ljenja sa preporukom.<\/p>\n <\/p>\n Saglasno \u010dlanu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Specijalna bolnica \u201eVV\u201d ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, bi\u0107e doneto re\u0161enje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopu\u0161tena \u017ealba, a za slu\u010daj da ovo re\u0161enje ne sprovede, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti mo\u017ee o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan na\u010din.<\/p>\n <\/p>\n Protiv ovog mi\u0161ljenja sa preporukom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlu\u010duje o pravima i obavezama pravnih subjekata.<\/p>\n [1]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [2]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije, (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 22\/09 i 52\/21)<\/p>\n [3]<\/a> Ustav Republike Srbije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 98\/06)<\/p>\n [4]<\/a> \u010cl. 33. Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (\u201eSlu\u017ebeni glasnik SFRJ\u201c, br. 7\/71)<\/p>\n [5]<\/a> Br. 20 iz 2009. godine<\/p>\n [6]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glansik RS\u201c, br. 25\/19 i 92\/23 \u2013 autenti\u010dno tuma\u010denje<\/p>\n [7]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 45\/2013 i 25\/19 dr. zakon<\/p>\n [8]<\/a> Cataract surgery in HIV patients, ARVO Annual Meeting Abstract, April 2014, dostupno na: Cataract surgery in HIV patients | IOVS | ARVO Journals<\/a><\/p>\n [9]<\/a> Case of Kiyutin v. Russia, application no. 2700\/10, \u00a010. mart 2011. godine<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 61\/18<\/p>\n [11]<\/a> Izve\u0161taj Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti 2023. godinu, dostupno na: https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/rs\/izvestaji\/<\/a><\/p>\n [12]<\/a>Human rights and HIV\/AIDS, Report of the United Nations High Commissioner for Human Rights, 2022, dostupno na internet stranici: https:\/\/documents-dds-ny.un.org\/doc\/UNDOC\/GEN\/G22\/337\/67\/PDF\/G2233767.pdf?OpenElement<\/a><\/p>\n <\/p>\n\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
470-24 Diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n