\u00a0<\/strong><\/p>\n PREPORUKU<\/strong> MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZA\u0160TITE OD DISKRIMINACIJE<\/strong><\/p>\n \u00a0<\/strong><\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti preporu\u010duje op\u0161tini\/gradu:<\/p>\n – da preduzme sve mere iz svoje nadle\u017enosti kako bi se prilikom izdavanja gra\u0111evinskih i upotrebnih dozvola osigurala dosledna primena propisa i normativa \u010diji su sastavni deo tehni\u010dki standardi planiranja, projektovanja i izgradnje objekata kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica ili\u00a0 se ote\u017eano kre\u0107u zbog svog zadravstvenog stanja, godina starosti ili iz drugih razloga.<\/p>\n Op\u0161tina\/grad obavesti\u0107e Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovo\u0111enja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema prepourke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti u skladu sa zakonom nije dopu\u0161tena \u017ealba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.<\/p>\n <\/p>\n Obrazlo\u017eenje<\/strong><\/p>\n <\/p>\n Povereniku za za\u0161titu ravnopravnosti obra\u0107aju se organizacije civilnog dru\u0161tva, kao i gra\u0111ani i gra\u0111anke ukazuju\u0107i na problem pristupa\u010dnosti kako objekata u javnoj upotrebi tako i stambenih zgrada, i to ne samo onih koje su izgra\u0111ene u ranijem periodu ve\u0107 i onih koji su novije gradnje. U pritu\u017ebama se ukazuje na to da jedan broj objekata u javnoj upotrebi (zadravstvene, obrazovne, kao i ustanove socijalne za\u0161tite, ustanove kulture, sudovi, policijske stanice, objekti koje koriste jedinice lokalne samouprave i sl) nisu uop\u0161te ili su delimi\u010dno pristupa\u010dni osobama sa invaliditetom, posebno onim koje za kretanje koriste kolica tako i onim koje se ote\u017eano kre\u0107u zbog svog zdravstvenog stanja, godina \u017eivota ili iz drugih razloga. Primera radi, isticano je da na ulazu u javne ustanove ne postoji kosa rampa, ili da je ona pod takvim uglom i kosinom da predstavlja nepremostivu prepreku za bezbedno kretanje i pristup objektu, da nema lifta, niti prilago\u0111en toalet za osobe sa invaliditetom, kao i da zbog pragova, stubova i drugih prepreka kretanje kroz objekat nije mogu\u0107e za osobe koje za kretanje koriste kolica. Posebno je ukazivano na zabrinjavaju\u0107u \u010dinjenicu da u pojedinim slu\u010dajevima iako su objekti novi ili u potpunosti renovirani, prilikom adaptacije se nije vodilo ra\u010duna o ispunjenosti standarda pristupa\u010dnosti. Navedeno se isto odnosi i na stambene zgrade, i to posebno stambene zgrade koje u skladu sa zakonom imaju obavezu obezbe\u0111ivanja pristupa\u010dnosti.<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu ovakvo stanje stvari, na osnovu \u010dlana 33. stav 1. ta\u010dka 9) Zakona o zabrani diskriminacije Poverenik upu\u0107uje ovu preporuku mera svim op\u0161tinama\/gradovima kako bi se unapredilo stanje u pogledu izgradnje novih objekata ili prilikom adaptacije starih tako da se kod izdavanja gra\u0111evinskih i upotrebnih dozvola osigura dosledna primena propisa i normativa \u010diji su sastavni deo tehni\u010dki standardi planiranja, projektovanja i izgradnje objekata kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom.<\/p>\n S tim u vezi, Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti najpre ukazuje da je Ustavom Republike Srbije[2]<\/a> propisana zabrana diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naro\u010dito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, dru\u0161tvenog porekla, ro\u0111enja, veroispovesti, politi\u010dkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihi\u010dkog ili fizi\u010dkog invaliditeta.<\/p>\n <\/p>\n Republika Srbija je ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[3]<\/sup><\/a>, \u010diji je cilj da se unapredi, za\u0161titi i osigura puno i jednako u\u017eivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi po\u0161tovanje njihovog uro\u0111enog dostojanstva[4]<\/sup><\/a>. Konvencija pod diskriminacijom na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isklju\u010divanje ili ograni\u010denje po osnovu invaliditeta, \u0161to ima za cilj ili efekat naru\u0161enja ili poni\u0161tenja priznavanja, u\u017eivanja ili vr\u0161enja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u politi\u010dkoj, ekonomskoj, dru\u0161tvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencijom su obuhva\u0107eni i svi oblici diskriminacije, uklju\u010duju\u0107i i uskra\u0107ivanje razumnog prilago\u0111avanja, a dr\u017eave ugovornice se obavezuju da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantuju osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu za\u0161titu od diskriminacije po bilo kom osnovu. \u010clanom 9. Konvencije izme\u0111u ostalog je propisano da \u0107e u cilju omogu\u0107avanja samostalnog \u017eivota i punog u\u010de\u0161\u0107a osoba sa invaliditetom u svim sferama \u017eivota, dr\u017eave ugovornice preduzeti odgovaraju\u0107e mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizi\u010dkom okru\u017eenju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklju\u010duju\u0107i informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje stoje na raspolaganju javnosti. Te mere, koje uklju\u010duju i identifikaciju i uklanjanje prepreka i barijera pristupa\u010dnosti, odnose se, izme\u0111u ostalog i na zgrade.<\/p>\n <\/p>\n U Op\u0161tem komentaru broj 2 (2014), na \u010dlan 9. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Komitet za prava osoba sa invaliditetom najpre je istakao da je pristupa\u010dnost preduslov za samostalan \u017eivot i puno i ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom u\u00a0 dru\u0161tvu, kao i da bez pristupa fizi\u010dkom okru\u017eenju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uklju\u010duju\u0107i informaciono komunikacione tehnologije i sisteme, i druge usluge i pogodnosti otvorene za ili namenjene javnosti, osobe sa invaliditetom ne bi imale jednake mogu\u0107nosti za u\u010de\u0161\u0107e u dru\u0161tvu u kojem \u017eive. Komitet smatra da uskra\u0107ivanje pristupa treba smatrati aktom diskriminacije, bez obzira na to da li ga je po\u010dinio neko iz javnog ili privatnog sektora.<\/strong> Tako\u0111e, Komitet isti\u010de da pristupa\u010dnost treba obezbediti za sve osobe sa invaliditetom, bez obzira na vrstu pote\u0161ko\u0107a sa kojom se osoba susre\u0107e i bez pravljenja bilo kakvih razlika po bilo kom li\u010dnom svojstvu osobe sa invaliditetom. Dalje, je navedeno da pravo na pristupa\u010dnost zagarantovano Konvencijom ima koren u postoje\u0107im ljudskim pravima, kao \u0161to su pravo na jednak pristup javnim slu\u017ebama i servisima garantovano Me\u0111unarodnim paktom o gra\u0111anskim i politi\u010dkim pravima[5]<\/sup><\/a> (\u010dlan 25 c) i pravo na pristup bilo kom mestu ili usluzi namenjenim javnosti, garantovano Me\u0111unarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[6]<\/sup><\/a> (\u010dlan 5 f).<\/p>\n Tako\u0111e, Zaklju\u010dna zapa\u017eanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izve\u0161tajem o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[7]<\/a> sa preporukama za za\u0161titu i unapre\u0111enje polo\u017eaja osoba sa invaliditetom u narednom izve\u0161tajnom periodu (CRPD\/C\/SRB\/CO\/1), koje je Republici Srbiji nakon predstavljanja ovog izve\u0161taja uputio Komitet za prava osoba sa invaliditetom UN, sadr\u017ee i preporuku koja se odnosi na izradu sveobuhvatnog plana pristupa\u010dnosti i ohrabrivanje u primeni univerzalnog dizajna u svim oblastima, prikupljanje i obradu statisti\u010dkih podataka o osobama sa invaliditetom i uslugama koje im se pru\u017eaju i drugih.[8]<\/sup><\/a> Naime, Komitet je uputio Republici Srbiji preporuku da razvije sveobuhvatan plan za obezbe\u0111ivanje pristupa\u010dnosti uz efikasan nadzor i mapu puta koja \u0107e postaviti polazne ta\u010dke za uklanjanje postoje\u0107ih prepreka i da promovi\u0161e univerzalni dizajn za sve zgrade, javne servise i javni transport, kao i pristupa\u010dnost informacija i medija, posebno elektronskih medija, a sve u skladu sa Op\u0161tom preporukom broj 2 na Pristupa\u010dnost. U tom smislu, Komitet je uputio preporuku da dr\u017eava \u010dlanica izme\u0111u ostalog odredi dovoljno sredstava za nadziranje sprovo\u0111enja standarda pristupa\u010dnosti, uz podr\u0161ku a\u017eurirane nacionalne baze podataka na svojoj teritoriji, da utvrdi delotvorne sankcije za odvra\u0107anje koje se mogu nametnuti zbog nesprovo\u0111enja i uklju\u010di organizacije osoba sa invaliditetom u ovaj proces.<\/p>\n Preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope Rec (2006)5 za sprovo\u0111enje akcionog plana Saveta Evrope za promovisanje prava i puno u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom u dru\u0161tvu, identifikuje set ciljeva koje dr\u017eave \u010dlanice treba da implementiraju u ovoj oblasti. U preporuci se navodi da je u\u010de\u0161\u0107e svih gra\u0111ana u politi\u010dkom i javnom \u017eivotu od su\u0161tinskog zna\u010daja za razvoj demokratskog dru\u0161tva. Dru\u0161tvo mora da oslikava raznolikost njenih gra\u0111ana i da prosperira na razli\u010ditim iskustvima i znanju njenih \u010dlanova.<\/p>\n Ustavna zabrana diskriminacije bli\u017ee je definisana Zakonom o zabrani diskriminacije[9]<\/sup><\/a>, koji u \u010dlanu 4. propisuje da su svi jednaki i u\u017eivaju jednak polo\u017eaj i jednaku pravnu za\u0161titu, bez obzira na li\u010dna svojstva, te da je svako du\u017ean da po\u0161tuje na\u010delo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom \u010dlana 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog li\u010dnog svojstva u istoj ili sli\u010dnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propu\u0161tanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji polo\u017eaj. Dalje, odredbom \u010dlana 17. stav 2. ovog zakona propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi (objekti u kojima se nalaze sedi\u0161ta organa javne vlasti, objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne za\u0161tite, kulture, sporta, turizma, objekti koji se koriste za za\u0161titu \u017eivotne sredine, za za\u0161titu od elementarnih nepogoda i sl.), kao i javnim povr\u0161inama (parkovi, trgovi, ulice, pe\u0161a\u010dki prelazi, i druge javne saobra\u0107ajnice i sl.), u skladu sa zakonom. Tako\u0111e, \u010dlanom 26. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno na\u010delu po\u0161tovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u politi\u010dkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodi\u010dnog \u017eivota.<\/p>\n <\/p>\n Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[10]<\/sup><\/a>, pored toga \u0161to ure\u0111uje op\u0161ti re\u017eim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slu\u010daj diskriminacije u vezi sa pru\u017eanjem usluga i kori\u0161\u0107enjem objekata i povr\u0161ina. Odredbom \u010dlana 13. stav 1. ovog zakona izri\u010dito je zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim povr\u0161inama, dok je stavom 2. istog \u010dlana propisano da se pod uslugom, u smislu ovog zakona smatra svaka usluga koju, uz naknadu ili bez nje, pravno ili fizi\u010dko lice pru\u017ea u okviru svoje delatnosti, odnosno trajnog zanimanja. Pod objektima u javnoj upotrebi, u smislu ovog zakona, smatraju se: objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne za\u0161tite, kulture, sporta, turizma ili objekti koji se koriste za za\u0161titu \u017eivotne sredine, za\u0161titu od elementarnih nepogoda i sli\u010dno.[11]<\/sup><\/a> Pored toga, odredbom \u010dlana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, <\/em>du\u017ean da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta.<\/p>\n Odredbama \u010dlana 5. Zakona o planiranju i izgradnji[12]<\/sup><\/a> propisano je da se zgrade javne i poslovne namene moraju projektovati, graditi i odr\u017eavati tako da svim korisnicima, a naro\u010dito osobama sa invaliditetom, deci i stari(ji)m osobama, omogu\u0107avaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno kori\u0161\u0107enje u skladu sa odgovaraju\u0107im tehni\u010dkim propisima \u010diji su sastavni deo standardi koji defini\u0161u obavezne tehni\u010dke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starijim osobama. Tako\u0111e, \u010dlanom 30. ovog zakona predvi\u0111eno je \u0161ta sadr\u017ee pravila ure\u0111enja koja su sastavni deo planskih dokumenata, odnosno prostornog plana podru\u010dja posebne namene, prostornog plana JLS i urbanisti\u010dkih planova. Izme\u0111u ostalog, takvi planovi moraju da sadr\u017ee uslove kojima se povr\u0161ine i objekti javne namene \u010dine prisupa\u010dnim osobama sa invaliditetom, u skladu sa standardima pristupa\u010dnosti. S obzirom da je \u010dlanom 134. stav 2. ovog Zakona povereno jedinicama lokalne samouprave izdavanje gra\u0111evinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu odre\u0111eni u \u010dlanu 133. Zakona o planiranju i izgradnji, ova preporuka mera se odnosi upravo na tu vrstu nadle\u017enosti jedinica lokalne samouprave, u vezi sa navedenim odredbama. Naime, u skladu sa \u010dlanom 152. stav 8. ovog Zakona, izme\u0111u ostalog, odgovorni izvo\u0111a\u010d radova du\u017ean je da izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata gra\u0111evinska dozvola, odnosno projektu za izvo\u0111enje u skladu sa propisima, standardima, uklju\u010duju\u0107i i standarde pristupa\u010dnosti tehni\u010dkim normativima i standardima kvaliteta koji va\u017ee za pojedine vrste radova, instalacija i opreme. Tako\u0111e, nadle\u017eni organ jedinice lokalne samouprave du\u017ean je da odredi posebnu organizacionu celinu u svom sastavu, koja sprovodi objedinjenu proceduru za izdavanje lokacijskih uslova, gra\u0111evinske dozvole, prijavu radova, izdravanje upotrebne dozvole i drugih poslova, u skladu sa \u010dlanom 8. Zakona o planiranju i izgradnji.<\/p>\n Pravilnikom o tehni\u010dkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[13]<\/sup><\/a> se bli\u017ee utvr\u0111uju tehni\u010dki standardi pristupa\u010dnosti za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom. Pristupa\u010dnost, u smislu ovog pravilnika, rezultat je primene tehni\u010dkih re\u0161enja u projektovanju i gra\u0111enju gra\u0111evina, kojim se osobama sa invaliditetom omogu\u0107ava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u tim gra\u0111evinama na jednakoj osnovi kao i ostalim osobama. Odredbom \u010dlana 2. ovog pravilnika navedeni su objekti koji se mogu smatrati objektima za javno kori\u0161\u0107enje, a to su banke, bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti kulture, objekti za potrebe dr\u017eavnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, poslovni objekti, po\u0161te, rehabilitacioni centri, saobra\u0107ajni terminali, sportski i rekreativni objekti, ugostiteljski objekti, hoteli, hosteli, \u0161kole, i drugi objekti.<\/p>\n Odredbom \u010dlana 3. stav 1. ta\u010dka 2. ovog pravilnika propisano je da su osobe smanjenje pokretljivosti osobe sa fizi\u010dkim ili senzornim invaliditetom, stare osobe, trudnice, i\/ili druge osobe \u010dija je mogu\u0107nost nesmetanog kretanja povremeno ili trajno smanjenja usled barijera sa kojima se susre\u0107u u okru\u017eenju, kao i da je ta\u010dkom 6. utvr\u0111eno da je prepreka fizi\u010dka, komunikacijska i\/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koja osobu mo\u017ee ometari i\/ili spre\u010davati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i\/ili u radu. Ta\u010dkom 8. navedenog \u010dlana utvr\u0111eno je da pristupa\u010dan objekat, njegov deo ili oprema jeste onaj objekat, deo objekta ili opreme koja osigurava ispunjavanje obaveznih elemenata pristupa\u010dnosti propisanih ovim pravilnikom. dok je ta\u010dkom 9. utvr\u0111eno da su obavezni elementi pristupa\u010dnosti elementi za projektovanje, gra\u0111enje, rekonstrukciju, dogradnju i adaptaciju kojima se odre\u0111uje veli\u010dina, svojstva, instalacije, ure\u0111aji i druga oprema na javnim povr\u0161inama i objektima radi osiguranja pristupa, kretanja, boravka i rada za sve potencijalne korisnike, a u skladu sa ovim pravilnikom. Odredbom \u010dlana 5. ovog pravilnika kao obavezni elementi pristupa\u010dnosti izme\u0111u ostalih utvr\u0111eni su i elementi pristupa\u010dnosti za savladavanje visinskih razlika, elementi pristupa\u010dnosti kretanja i boravka u prostoru \u2013 stambene i stambeno poslovne zgrade i objekti za javno kori\u0161\u0107enje, kao i elementi pristupa\u010dnosti javnog saobra\u0107aja.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti nagla\u0161ava da po\u0161tovanje li\u010dnosti i dostojanstva osobe sa invaliditetom zahteva obezbe\u0111ivanje uslova za samostalnost osobe sa invalidtetom u kori\u0161\u0107enju javnih usluga i prostora.<\/p>\n Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, koju je Republika Srbija ratifikovala, zahteva od dr\u017eava \u010dlanica da preduzimaju odgovaraju\u0107e mere kako bi osobama sa invaliditetom obezbedile pristupa\u010dnost fizi\u010dkog okru\u017eenja, u cilju samostalnog \u017eivota i punog u\u010de\u0161\u0107a u svim sferama \u017eivota. Te mere, izme\u0111u ostalog, uklju\u010duju identifikovanje i uklanjanje barijera koje ometaju ili ote\u017eavaju pristup objektima u javnoj upotrebi.<\/p>\n Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti ukazuje da pristupa\u010dnost predstavlja jedan od osnovnih preduslova za samostalan \u017eivot osoba sa invaliditetom i njihovo aktivno i ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e u svim sferama dru\u0161tvenog \u017eivota, na ravnopravnoj osnovi. Neophodno je naglasiti da se nepristupa\u010dno\u0161\u0107u javnih povr\u0161ina i objekata, osobe sa invaliditetom dovode u situaciju u kojoj im je onemogu\u0107eno ili ote\u017eano ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, koja su dostupna drugim gra\u0111anima i gra\u0111ankama. Budu\u0107i da je pristupa\u010dnost rezultat primene tehni\u010dkih standarda pomo\u0107u kojih se svim ljudima, bez obzira na njihove fizi\u010dke, senzorne, intelektualne karakteristike, ili godine starosti, osigurava nesmetan pristup, kretanje, kori\u0161\u0107enje usluga, boravak i rad u objektima, Poverenik isti\u010de da neobezbe\u0111ivanje samo jednog od propisanih obaveznih elementa pristupa\u010dnosti mo\u017ee dovesti osobe sa invaliditetom u situaciju tzv. \u201eprekinutog lanca kretanja\u201d u kojoj im je onemogu\u0107eno samostalno kretanje i ostvarivanje zagarantovanih prava.<\/p>\n Poverenik podse\u0107a da je diskriminacija na osnovu invaliditeta, na osnovu prakse Poverenika, godinama me\u0111u prvih pet osnova diskriminacije, a osobe sa invaliditetom su jedna od najugro\u017eenijih grupa u svim oblastima dru\u0161tvenog \u017eivota. S tim u vezi, u redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2023. godinu[14]<\/a> navedeno je da je od ukupnog broja pritu\u017ebi podnetih zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, kao i prethodnih godina, najvi\u0161e pritu\u017ebi upu\u0107eno upravo zbog nepristupa\u010dnosti razli\u010ditih objekata. Re\u0161avanje ovog problema, odnosno postupanje po ovoj preporuci mera, ne\u0107e pomo\u0107i samo osobama koje se zbog nekog invaliditeta ote\u017eano kre\u0107u, ve\u0107 \u0107e omogu\u0107iti ravnopravan pristup svim drugim osobama koje se ote\u017eano kre\u0107u, poput \u00a0starijih gra\u0111ana, lica koja imaju zdravstvenih problema, majke sa decom u kolicima i dr.<\/p>\n <\/p>\n U prilog ostvarenju pune ravnopravnosti svih na\u0161ih gra\u0111ana u ovom segmentu dru\u0161tvenog \u017eivota, Poverenik podse\u0107a na neke od svojih aktivnosti. Izme\u0111u ostalog, Poverenik je Ministarstvu gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture uputio inicijativu za izmenu \u010dlana 135. stav 8. Zakona o planiranju i izgradnji \u2013 tako da se propi\u0161e kao izuzetak da se za izvo\u0111enje radova na gra\u0111evinskom zemlji\u0161tu ili objektu koji je u vlasni\u0161tvu vi\u0161e lica ne\u0107e tra\u017eiti overena saglasnost tih lica ukoliko se radovi odnose na ostvarivanje nesmetanog kretanja i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz jula 2023. godine, izme\u0111u ostalog, propisano je da: \u201eU slu\u010daju izvo\u0111enja radova na uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, deci i starim osobama, ne dostavlja se overena saglasnost suvlasnika, odnosno vlasnika posebnih delova zgrade, ve\u0107 se kao dokaz dostavlja odluka stembene zajednice u skladu sa propisom kojim se ure\u0111uje stanovanje i odr\u017eavanje zgrada\u201c. Na taj na\u010din je olak\u0161ano dobijanje saglasnosti za adaptiranje ulaza u stambene zgrade sa vi\u0161e stanova[15]<\/a>.<\/p>\n <\/p>\n <\/p>\n Ovom ministarstvu, pored ostalog, upu\u0107ena je i inicijativa za izradu sistemskog dugoro\u010dnog plana na nacionalnom nivou za otklanjanje arhitektonskih barijera i unapre\u0111enje pristupa\u010dnosti na svim objektima u javnoj upotrebi i javnim povr\u0161inama. Ovim sistemskim planom bi bilo neophodno odrediti objekte u javnoj upotrebi kod kojih bi otklanjanje arhitektonskih barijera moralo imati prioritet i \u010dija bi pristupa\u010dnost u \u0161to kra\u0107em roku trebala biti postignuta zbog zadovoljenja potreba gra\u0111ana za ostvarivanjem razli\u010ditih prava i usluga, poput objekata koje koriste centri za socijalni rad, zdravstvene, pred\u0161kolske i obrazovne ustanove, fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja i sl. Sistemski plan otklanjanje arhitektonskih barijera i unapre\u0111enje pristupa\u010dnosti bi tako\u0111e trebalo da sadr\u017ei krajnje optimalne rokove, koji nu\u017eno ne moraju biti kratki nego razumni u odnosu na aktuelno stanje, istovremeno vode\u0107i ra\u010duna i rukovode\u0107i se interesima gra\u0111ana kojima pristupa\u010dnost predstavlja prepreku za ostvarivanje razli\u010ditih prava. Za realizaciju svih aktivnosti na obezbe\u0111ivanju pristupa\u010dnosti javnih objekata i povr\u0161ina potrebno je precizno definisati nadle\u017ene subjekte, saradnju sa jedinicama lokalne samouprave i drugim subjektima (poput organa nadle\u017enih za za\u0161titu spomenika kulture, stru\u010dnjaka iz odgovaraju\u0107ih oblasti, organizacija civilnog dru\u0161tva i sl.) \u010dije delovanje i me\u0111usobna saradnja mogu biti od uticaja na realizaciju konkretnih aktivnosti[16]<\/a>.<\/p>\n <\/p>\n U skladu sa navedenim propisima i drugim aktima, neophodno je da svaka jedinica lokalne samouprave u potpunosti sprovodi sve relevantne propise i standarde. Imaju\u0107i u vidu da je izdavanje gra\u0111evinskih i upotrebnih dozvola prvi korak u kojem treba ukazati na obaveznost primene standarda o pristupa\u010dnosti Poverenik za za\u0161titu ravnopravnosti, saglasno \u010dlanu 33. stav 1. ta\u010dka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, upu\u0107uje ovu preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti svim op\u0161tinama\/gradovima kako bi se svi objekti i javne povr\u0161ine za koje je prvenstveno postoji zakonska obaveza, u\u010dinili u potpunosti pristupa\u010dnim gra\u0111anima i gra\u0111ankama, bez obzira na njihov invaliditet, zdravstveno stanje ili drugo li\u010dno svojstvo.<\/p>\n <\/p>\n Op\u0161tina\/grad, obavesti\u0107e Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti o preduzetim merama u cilju sprovo\u0111enja ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.<\/p>\n [1]<\/a> Zakon o zabrani diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, broj 22\/09 i 52\/21), \u010dlan 33. stav 1. ta\u010d. 9.<\/p>\n [2]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 98\/06 i 115\/21<\/p>\n [3]<\/a> Zakon o potvr\u0111ivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS \u2013 Me\u0111unarodni ugovori\u201c, broj 42\/09)<\/p>\n [4]<\/a> Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom,\u00a0 \u010dlan 1. stav 1.<\/p>\n [5]<\/a> Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodnog pakta o gra\u0111anskim i politi\u010dkim pravima (\u201eSlu\u017ebeni list SFRJ\u02ee, broj 7\/71)<\/p>\n [6]<\/a> Zakon o ratifikaciji Me\u0111unarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (\u201eSlu\u017ebeni list SFRJ\u201c, broj 31\/67)<\/p>\n [7]<\/a> www.ljudskaprava.gov.rs<\/p>\n [8]<\/a> Izve\u0161taj nadle\u017enih vlasti Republike Srbije u vezi sa primenom preporuka broj 34. i broj 54. Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izve\u0161tajem Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, u vezi sa preporukom 54<\/em>, Vlada Republike Srbije, 8. maj 2017. godine, str 1 i 2 \u2013 Dostupno na internet adresi: http:\/\/www.ljudskaprava.gov.rs\/sh\/node\/19868<\/a><\/p>\n [9]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj 22\/09 i 52\/21<\/p>\n [10]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 33\/06 i 13\/16<\/p>\n [11]<\/a> Zakon o spre\u010davanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (\u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201d, br. 33\/06 i 13\/16), \u010dlan 13. stav 3.<\/p>\n [12]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, br. 72\/09, 81\/09 \u2013 ispr., 64\/10 \u2013 odluka US, 24\/11, 121\/12, 42\/13 \u2013 odluka US, 50\/13 \u2013 odluka US, 98\/13 \u2013 odluka US, 132\/14, 145\/14, 83\/18, 31\/19, 37\/19 \u2013 dr. zakon, 9\/20, 52\/21 i 62\/23; i <\/em><\/strong><\/p>\n [13]<\/a> \u201eSlu\u017ebeni glasnik RS\u201c, broj\u00a0 22\/15<\/p>\n [14]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/izvestaji\/<\/a><\/p>\n [15]<\/a>https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/02-23-inicijativa-za-izmenu-zakona-o-planiranju-i-izgradnji\/<\/a><\/p>\n [16]<\/a> https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/186-23-inicijativa-za-izradu-sistemskog-plana-za-otklanjanje-arhitektonskih-barijera\/<\/a><\/p>\n <\/p>\n
![\"microsoft-word-icon\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/microsoft-word-icon.png\"){kind=icon}
982-24 Preporuka mera lokalnim samoupravama povodom izdavanja gra\u0111evinskih i upotrebnih dozvola uz po\u0161tovanje standarda pristupa\u010dnosti<\/strong> ![\"Download\"](\"https:\/\/ravnopravnost.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2016\/07\/download-icon.png\" "\\"Preuzmite"){kind=icon}
<\/a><\/p>\n